jedna korisna aplikacija za korisnike mobilnih sa android platformom
http://sites.google.com/site/ivujic/beogsp
http://sites.google.com/site/ivujic/beogsp
A kolike su nama akcize, mogli su da naruce i 60 CAF-ovih tramvaja.Inace, u zemljama gde postoji taksa namenjena samo prevozu, ona se izdvaja iz akciza na benzin.
najs, sad još samo neki htc desire da legne i mirna bačkazaffa":pdsdd0fz je napisao(la):jedna korisna aplikacija za korisnike mobilnih sa android platformom
http://sites.google.com/site/ivujic/beogsp
Ja se vala ne bi bunio ni herojushmeksi":1nd988ek je napisao(la):najs, sad još samo neki htc desire da legne i mirna bačkazaffa":1nd988ek je napisao(la):jedna korisna aplikacija za korisnike mobilnih sa android platformom
http://sites.google.com/site/ivujic/beogsp
Mala oftopik ispravka daleko od toga da je mrtav. Simbijan ce preuzeti S40 segment, zbog toga je nokia i pocela sa OVI-jem i pokusajem besplatnih i "jeftinih" aplikacija, a Maemo preuzima S60 segment pocevsi od prvog Maemo modela N900shmeksi":1zy2in11 je napisao(la):Simbijan je mrtav
Fantasticno ! :kk:zaffa":3r8ham4h je napisao(la):jedna korisna aplikacija za korisnike mobilnih sa android platformom
http://sites.google.com/site/ivujic/beogsp
Studio BIz gradske Direkcije za javni prevoz potekla je ideja da se na stajalištima postave informacioni panoi koji će Beograđanima i njihovim gostima olakšati snalaženje u našem gradu.
Ideja će biti realizovana ove godine i to na 308 stajališta u užem centru grada i u Novom Beogradu.
Sa markicom samo u GSP?
Privatni prevoznici neće pristati na nove uslove gradske vlasti, pa je moguće i njihovo isključenje iz javnog gradskog prevoza
Vlasnici privatnih preduzeća uključenih u javni gradski prevoz kažu da neće pristati na nove uslove u poslovanju koje je pred njih stavila gradska vlast. Međutim, ukoliko se ne postigne dogovor, privatnici bi mogli biti isključeni iz posla. To bi praktično značilo da, posle više od četiri godine, markice za prevoz opet važe samo u vozilima GSP-a, dok se kod privatnika kupuju karte!
Prevoznici imaju rok do petka da potpišu sporazum, a kako saznajemo, već danas će se sastati sa predstavnicima grada i razgovarati o izmeni pojedinih uslova. Prema rečima predstavnika Grupe privatnih prevoznika, Ranka Kovačevića, oni su prilikom ranijih dogovora maksimalno izlazili u susret gradu, ali sada ne mogu da pristanu "da rade za džabe".
- Ne možemo da prihvatimo "isključenje povećanja cene rada u uslovima krize", kao ni "mogućnost jednostranog raskida ugovora" ili da "nivo obima rada utvrđuje direkcija". Imali smo sluha za probleme izazvane ekonomskom krizom, i u avgustu smo prihvatali da radimo ispod ekonomskog minimuma, jer nam je rečeno da će krajem februara ponovo početi da se primenjuju odredbe originalnog ugovora. Umesto toga, došao je za nas neprihvatljiv aneks, kojim žele gotovo da anuliraju potpisani osnovni ugovor - objašnjava Kovačević.
Stopirane zarade
Sporni aneks ugovora podrazumeva da se, između ostalog, cena rada ne može povećavati u slučaju "restriktivnog budžeta ili finansijske krize".
- Privatni prevoznici nemaju ništa sa određivanjem cena karata, i naša zarada ne zavisi od, recimo, broja prevezenih putnika, već je određena cena rada koju nam isplaćuje grad. U osnovnom ugovoru se tačno kaže kada se može povećati ta cena, i to u slučajevima određenih promena kursa evra, cena na malo, prosečnog bruto ličnog dohotka u Beogradu i cena goriva. Suprotno tome, ponuđeni aneks daje mogućnost gradu da, pod izgovorom krize ili ograničenog budžeta, ne menja cenu rada bez obzira na spoljna dešavanja! Tako bi moglo da se desi da radimo za iste pare i u slučaju ogromnog skakanja kursa evra ili znatnog poskupljenja benzina - navodi Kovačević.
ĐILAS: PREGOVORI U TOKUGradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da se sa privatnim prevoznicima i dalje razgovara i da se traži rešenje kako bi svi bili zadovoljni.
- Pokušavamo da se dogovorimo sa privatnicima, ali ako to ne bude postignuto do petka, neće biti automatskih raskida ugovora i slično, već ćemo se i dalje truditi da pronađemo zajednički jezik - rekao je Đilas.
Pored ove stavke, privatnici su nezadovoljni i time što bi Direkcija za javni prevoz utvrđivala obim rada, odnosno broj vozila koji bi oni puštali u saobraćaj. Takođe, smetaju im i visoke kazne.
- Puno ima spornih odredbi. Postoji čak 37 tačaka na osnovu kojih privatni prevoznici mogu biti kažnjeni za neizvršavanje ugovornih obaveza. Mislim da gradska vlast želi mogućnost da raskine ugovor kad god to njoj odgovara. Na kraju krajeva, to i piše u ponuđenom aneksu, da se "ugovor može raskinuti otkazom bilo koje ugovorne strane"! Opet, mi smo otvoreni za dalje pregovore, tražili smo i sastanke sa nadležnima da bismo do petka postigli dogovor na obostrano zadovoljstvo. Međutim, jedno je sigurno, aneks u ovoj formi nećemo potpisati! - jasan je Kovačević.
Inače, privatni prevoznici koji trenutno pregovaraju sa gradom okupljeni su u zajedničko udruženje, u čijem sastavu su i preduzeća "Ćurdić", "Tamnava", "Presto", "Lui travel", "Auto kodeks", Grupa privatnih prevoznika i udruženje "Beobus".
U ovoj asocijaciji nema jedino "Veolije", kao ni "Laste" koja je već prihvatila da potpiše ponuđeni aneks. Nezvanično se može čuti da se upravo ova dva prevoznika pripremaju da preuzmu posao ostalim "kolegama" i da grad upravo zbog toga privatnicima postavlja velike namete. Pojedini prevoznici spekulišu da se "Veolija" odavno priprema za to i da je već naručila veliki broj novih autobusa. Međutim, odgovor na ove "prozivke" juče nismo mogli da dobijemo od direktora "Veolije" jer je bio na službenom putu, a niko sem njega nije ovlašćen da daje bilo kakve podatke o preduzeću.
"Lasta" uleće umesto privatnika?
U "Lasti" kažu da su "više nego zadovoljni" uslovima koji ostalim prevoznicima smetaju.
- Mi smo zadovoljni time, jer je u današnjim uslovima suština da se obezbedi sigurnost posla, a prihvatanjem aneksa praktično smo ozvaničili važenje ugovora sa gradom do 2016. godine. Dakle, naši radnici će imati posao, budući da "Lasta" u dnevnom gradskom prevozu učestvuje sa 56 vozila, a uključujući noćni i prigradski prevoz, tu je oko 300 naših vozila - rekao je generalni direktor "Laste" Velibor Sovrović.
On kaže da za njegovo preduzeće nije sporan ni član koji isključuje rast cene rada.
- Od svih kriterijuma u osnovnom ugovoru koji se uzimaju u obzir za formiranje cene rada, najbitniji je povećanje cene goriva. Ta stavka u ukupnoj ceni učestvuje sa 39 odsto, i grad se saglasio da se može razgovarati o povećanju cene rada ukoliko benzin poskupi 10 odsto ili više - ističe Sovrović.
Neki od predloženih uslova
-Zahtev prevoznika za promenu cene rada Direkcija razmatra 27. u mesecu, a nova cena primenjuje se sledećeg 1. u mesecu
- Izvršenje obima usluge ispod 83 odsto mesečno povlači trajno isključenje prevoznika sa rada na toj liniji
- Pripadajuća naknada prevozniku umanjuje se za novčani iznos utvrđenih kazni
- Prevoznik mora u roku od 24 sata da otkloni kvar na displeju za informisanje putnika, u suprotnom plaća kaznu od 10.000 dinara
-Direkcija prevozniku može u hitnim slučajevima dostaviti izmenu reda vožnje u kraćem roku nego do sada
-Rezervna vozila ne mogu biti starija od 12 godina
-Prevoznik mora do juna 2012. godine da ugradi klima uređaje u sva vozila
Probao sam vise ovih GSP aplikacija za Beograd. Odlicne su stvarno. Rade i na Tattoo-ushmeksi":30npxkdq je napisao(la):najs, sad još samo neki htc desire da legne i mirna bačkazaffa":30npxkdq je napisao(la):jedna korisna aplikacija za korisnike mobilnih sa android platformom
http://sites.google.com/site/ivujic/beogsp
Znate li da smo taj sistem praćenja i informacione paone imali još osamdesetih na jednoj liniji. Bio je to pilot projekat, kasnije su došle devedesete pa je to obustavljeno i ukinuto. Upsut, gradska železnica je bila deo ITS-a, kao i ATP Pančevo!2012":dbp5nx7i je napisao(la):Stvar je super konačno građani NWO,nego sve nešto odlažu te 2011
Dakle, šta su planovi za2010. - 2011.1988. je najviše novca uloženo u razvoj JGP, izgradju i obnovu depoa, tramvajskih i trolejbuskih linija.
Sledeće godine, 1989. uveden je jedinstveni tarifni sistem u čijem sklopu su se nalazili: GSB, Lasta, Beovoz i ATP Pančevo.
U istom razdoblju je planirano uvođenje elektronske kontrole saobraćaja "SAKS", davanje prioriteta na raskirsnicama, posebno šinskim vozilima. S početkom osamdesetih su uvedini savremni električni poništavači karata, što je omogućilo uvođenje dnevnih, sedmičnih i polumesečnih karata, kao i karata koje su vremenski ograničene na manje vremeneske intervale. Plan zamene starih elektromagnenih skretnica (i danas se iste koriste), novim sa daljinskim upravljanjem.
Istih godina godina su postavljeni lokatori autobusa na liniji 65, na terminusima kao i na nekim stajalištima su postavljeni displeji sa informacijama. Displeji su sadržali broj vozila na liniji, smer kretanja, gde se vozilo nalazi i najvažnije za koliko minuta pristiže na stajalište. Ovaj sistem je dobro funkcionisao do 1991. kada je ukinut zbog nedostatka sredstava.
Koliko ja znam u Beogradu grad placa fiksno privatnike, tako da oni i da voze na liniji koja dnevno preveze 5 putnika bivaju placeni isto ako ta linija preveze 5000 putnika. Hocu reci, da li je neka linija subvencionisana ili ne zavisi od toga da li je privatnik prevoznik na toj liniji, i da je pitanje ko finansira prevoz odvojeno od toga ko ga vrsi. To sto se neka linija ne odrzava od karata koje se placaju za tu relaciju ne znaci da ona nije profitabilna za samog prevoznika.Ambassador":1akip0kk je napisao(la):Loše znaš, u Njujorku postoji samo jedna - MTA, koja je u državnom vlasništvu. Ranije je postojalo više različitih operatera metroa - svako je imao i sopstvene tunele, stanice, međutim takav sistem je bio loš i neefikasan, i onda je negde 70ih, mislim, država kupila sva ta preduzeća stvorila jedno. Gradski prevoz mora i treba da bude u vlasništvu države/grada/lokalne samouprave - zato što to preduzeće ne sme da operiše na privrednim principima, u smilsu da održava samo linije koje su profitabilne, već mora da efikasno povezuje sve delove grada/sredine. A onda je bolje da se profit, koji bi ta firma ostvarilava, prebacuje na održavanje neprofitabilnih linija, pa samim tim i potrebne subvencije budu manje, nego da npr. grad privatnicima da profitabilne linije, a onda mora u potpunosti da održava one koje nisu profitabline.