Naravno da se ne kupuje BMC umesto Solarisa iz praznog antagonizma prema Đilasu, već zato što su sa turskim i kineskim partnerima veće mogućnosti za muljanje i zato što su odluke već donete na višim nivoima, pa ostaje samo da ih sposobni gradski menadžer progura (a nema težak zadatak). Ni tzv. privatni prevoznici nisu odjednom i spontano uvideli viziju i prešli sa Maza/Liaza na turski asortiman i zapravo je ta nevidljiva ruka koja je njih gurnula u pravcu sultana dosta zanimljivija za diskusiju. Ovde je bar sve jasno, štelovan tender ko vrata, ni prvi ni poslednji. Sad neko može da povede raspravu o tome zašto je sa partnerima otud lakše ispregovarati ugrađivanje nego sa tzv. evropskim, ali lično ne bih išao u tom smeru, a i to je ozbiljno mašenje fudbala.
Ne vidim zašto je ovo drugačije od onih situacija kada su propisi i konkursi prilagođavani tako da bi se ugurao srpski Mercedes sa manjom širinom trećih vrata (čini mi se da je tada dozvoljen i putnički salon koji je pola niskopodan, a pola visok). Ne vidim zašto je ovo drugačije (osim količinski) od one situacije kada su u prevoz dvomilionskog grada ugurani kineski električni autobusi sa dvoja vrata. Ne vidim zašto je ovo drugačije od najskorije situacije kada smo, na istim ovakvim tenderima, od dva izdvojena (da, kineska i turska) proizvođača dobili 250 i kusur autobusa kojima je zajedničko samo to što se zovu solo.
Međutim, kad već pojednostavljujemo motive kao u teoriji o Đilasu, zamislimo Vesića koji, u želji da konačno bude voljen i prihvaćen (pošto ga, kao i sve kombinatore i izvođače prljavih radova, zabole za to kao i za nikad pali lanjski sneg), dođe na Beobuild da vidi koji to autobus da kupi. Čita on tako satima, zasuzile mu naočare, i dođe do zaključka da je na tom forumu bezmalo više vremena posvećeno tome što se
Jednom!
Na!
Liniji!
EKO1!
Pojavio!
Stariji!
Autobus!
nego na diskusiju o nekoliko nezgoda sa novim BMC i ostalim turskim autobusima u kojima samo srećom, koja prati i hrabre i one koji su pomerili pameću, nemamo na desetine teško povređenih i stradalih. Zato zatekne nikad življe takmičenje u pljuvanju u dalj na račun proizvoda pokojne domaće fabrike koja, kao i sve pokojne fabrike, uopšte nije ni u konkurenciji za nabavku. Na. Svakoj. Bogovetnoj. Temi. Kao ono kad se dede zakače oko četnika i partizana i ceo svemir zakrivljuju prema toj podeli (samo što su u ovoj raspravi svi četnici). U fazonu je Vesara - pa njima je svejedno i da ginu, samo da nije pokojna domaća fabrika, a kod ovog BMC-a i Kineza može više i da se ućari nego kod Solarisa. Mislim, Vesiću su metodologija i motivi pogrešni, ali uporno dobija tačan rezultat. Za to je on najmanje kriv.