Pantografe, bilo bi lepo da rasprava ostane u fokusu teme a da se ne vatamo opet za čuvene priče o koeficijentima trenja kao prvom i glavnom merilu specifičnosti, vrednosti i isplativosti nekog transportnog sistema. Jer ako ćemo tako, onda možemo da odemo toliko daleko da dođemo do zaključka da treba svi gradovi, pa i Beograd, da budu kao Venecija, jer zakoni fizike kažu da vodeni transport ima najmanji koeficijent trenja u odnosu na ostale. Pa ipak, svima je jasno da ne može da se gleda tako crno-belo. E isto bih rekao i podsetio u ovom slučaju autobusi naspram tramvaja naspram metroa. Sve ima svoje.
-------------
Elem, vezano za temu:
Prvo, reč ''metro'' postoji i u srpskom rečniku i struci i stoga jeste validan i adekvatan termin za ovo o čemu se ovde priča. Reč ''šinski sistem'' obuhvata sva putnička vozila koja se kreću po šinama (položenim na zemlju). ''Gradska železnica'' se odnosi na šinske sisteme koji služe da povezuju udaljena ili satelitska naselja i gradove, sa urbanim područjima i centrima. Dok se ''metro'' odnosi na one šinske sisteme koji služe prevashodno za transport unutar gradskog područja i/ili od periferije do gradskog područja i centra. ''Metro'' možda nije još uvek potpuno ravnopravan sa ''šinski sistem'', ali kad tad će biti. Primera radi, ni strana reč ''monitor'' nekad nije bila skroz ravnopravna sa ''ekran'' pa je vremenom postala. :wink:
Drugo, jedna od večitih dilema i tački ''zapinjanja'' u raspravama i na forumima jeste što jedan deo ljudi misli da treba da postoji striktan kriterijum dokle se nešto vodi kao tramvaj, gde počinje laki metro, a gde teški.
Oni to vide ovako:
Pogledajte prilog 1
Dok u realnosti to zapravo izgleda ovako:
Dakle sve zavisi od okolnosti i promenljivih. Postoje tramvaji koji su, vizuelno, više nalik vozovima, a isto tako postoje i železničke garniture koje su vizuelno više nalik tramvajima nego železnici. Zato što svaki grad ima svoje uslove, svoj teren, svoje potrebe, svoje rute, svoje garniture, itd itd itd... Previše je tu faktora i promenljivih da bi se sve grubo klasifikovalo i/ili da bi se reklo ''treba nam tačno ovakav tip metroa a nikako ne onakav''. Nema tu ''dugmića'' za biranje, već se više radi o, da tako kažem, klizaču tj. grupi kliznih indikatora gde svako kroji šta mu najviše treba i odgovara. I svaki od tih ''klizača'' su međusobno povezani, tako da kad pomeraš jedan, to pomalo utiče i na druge. Znate na šta mislim, ko ono na sintisajzerima i equalizer-ima), gde kad pomeriš jedan ''slajder'' na jednom kanalu on povuče sa sobom i neke druge, hteo ti to ili ne.
Tako da je ishitreno govoriti o takvim stvarima bez gomile i gomile podataka, studija i projekcija koje bi definitivno presudile šta bi bila najbolja, ili tri najbolje opcije za nas.
To je ujedno i razlog što ne volim mnogo da pričam na ovoj temi, jer znam da ne može pojedinac da barata svim neophodnim znanjima i podacima da bi donosio sud o ovakvim stvarima. Kao i to što je Beogradski metro bajka bez kraja, koja trpi promene sa svakim novim izborima, novim talasom naseljavanja, novim gradnjama i novim izmenama u saobraćaju, tako da me i mrzi da se bavim nečim što pola veka nije odmaklo dalje od nacrta i najava.
Ali jedno mogu sigurno da kažem - BG voz ne može, i nikada neće moći da glumi metro. On je gradska železnica, u mnogo pogleda. I kao takav bi trebalo da služi prvenstveno da povezuje grad sa predgrađem i satelitskim naseljima/gradovima. Ali ne može, i ne treba nikad da bude zamena za pravi kršteni metro sistem.
