zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.083
- Pohvaljen
- 3.070
@Milanche
Par komentara na fazni plan razvoja metroa. Princip je dobar, naravno, da se mreza fazno razvija po viziji buduce celine. Postavljaju se dva pitanja:
- koje deonice treba prvo praviti, to jest koji komadi mreze ce biti najdelotvorniji za grad i gradjane
- Koji oblik trase je najefikasniji
Mislim da se svi na ovom forumu slazemo da prva metro trasa treba da ide preko Save. To je akutni problem Beogradskog Saobracaja, prelaz preko reke. Kapacitet mostova je ogranicen i nedovoljno iskoriscen, automobili trose previse prostora a prevoze malo ljudi. Prelaz preko reke je verovatno jedini pravac koji u danasnjoj situaciji uopste opravdava izgradnju metroa (svi ostali se mogu resiti na drugi nacin), a sigurno ima i najveci potencijal za razvoj.
E sad, kada vec pravimo metro most preko reke, zar ne bi bilo bolje da odmah napravimo 4 koloseka pa da dve linije odmah mogu preko vode?
Ako napravimo samo dva koloseka, pa da dve linije dele taj kapacitet, veoma brzo cemo doci do ozbiljnih problema: dizbalans na krakovima, nepotrebne guzve na peronima, neiskorisceni kapacitet krakova...
Ko god je koristio linije koje se racvaju (linija 13 u Parizu) zna o cemu govorim, pakao.
Krakovi izgledaju na papiru kao racionalno resenje a zapravo su rak rana metro sistema, cak i kratkorocno kao prva faza, i bespotrebno tracenje skupe infrastrukture.
Most moze da ima paralelne koloseke ili na sprat, svejedno, jer ko zna kada cemo napraviti drugi metro most (ako ikad) a i nekako mi nije racionalno da se prave dva metro mosta na samo par stotina metara razdaljine kada jedan jedini moze da odradi posao.
Znaci zakljucak je da treba odmah omoguciti duplu vezu preko reke, nema potrebe za cekanjem, a onda na svaki kraj zakaciti po dve trase ka dalje:
- Na levoj obali ka Zemunu i ka blokovima (preko Z. stanice NBGD)
- Na desnoj obali postoji izbor, ima 4 moguca pravca: Palilula, Zvezdara, Vozdovac, Cukarica.
Drugi deo pitanja o prioritetima mreze je da li praviti cele linije od jednom ili nekoliko umrezenih kracih komada, to jest kako rasporediti kilometrazu koja moze da se realizuje, vremenski i novcano.
Mozda je bolje napraviti odmah kompletne trase od mosta do Zemuna i od mosta do bloka 45.
A mozda je bolje napraviti samo centralni deo, od mosta do opstine NBGD i od mosta do Z. St. NBGD, a onda komad po komad produzavati trasu (trasa je na stubovima, naravno sve ovo zavisi i od polozaja depoa) a deo resursa odmah uloziti u pravljenje kompletne mreze u centru.
Hocu reci, mislim da je bolje odmah napraviti mrezu sa 3 krace linije koje uravnotezeno opsluzuju ceo centralni deo grada pa ih fazno produzavati nego odmah napraviti jednu jedinu usamljenu dugacku liniju a ostatak da ceka.
Ideja osnovne mreze:
- Most na Savi
- Nadzemne trase na NBGD (vijadukt)
- Tunel Klinicki Centar-Dorcol, 3,5 km, dalje nadzemno do Pancevackog mosta
- Tunel Nemanjina-Karadjordjev park, 2km, dalje nadzemno do Autokomande
- Tunel Terazije-Vuk, 2km, dalje krtica nastavlja ispod bulevara (jedini duzi tunel u mrezi)
Sa jednim mostom, 7,5 km tunela i 10ak km vijadukta imamo osnovnu mrezu koja pokriva centar i NBGD
Vreme je za nabavku dve krtice!
Mreza dalje moze da se siri po zeljama i prioritetima:
- Prva krtica nastavlja dalje od Vuka ispod bulevara do Mirijeva.
- Druga krtica koja je paralelno kopala kratke tunele u gradu seli se na Banovo brdo ili u Zemun (jedina dva tunela van centra)
- Vijadukt nastavlja od Z. St. NBGD ka blokovima
- Vijadukt nastavlja od Opstine NBGD ka Zemunu
- Vijadukt nastavlja od Autokomande ka Jerkovicu i Stepi
- Vijadukt nastavlja od Pancevackog mosta ka Karaburmi
- Vijadukt nastavlja od Sajma ka Cukarici, pa od Zarkova ka jugu kada se probije tunel kroz Banovo brdo
- - -
Drugo pitanje tice se forme linija to jest oblika njihove trase.
Naizgled deluje efektnije da se odmah spoje Zemunska i Cukaricka linija, ali na duze staze taj je oblik trase krajnje neefikasan.
Postoji zlatno pravilo u projektovanju metroa da trasa uvek ide unapred, da se nikada ne vraca nazad, to jest da ni jedan deo trase ne pravi ugao veci od 90° sa nekim drugim delom. Nije to dogma vec veoma prakticna stvar. Radi se o tome da metro treba da nosi glavne tokove saobracaja i omoguci efikasno putovanje sa sto manje presedanja. Sto je trasa pravija to je veci broj putnika koji idu sa kraja na kraj. Sto vise trasa zavija to je veci broj putnika koji koriste alternativne pravce (most na Adi) ili moraju bespotrebno da presedaju na druge linije.
Belam je imao taj problem na NBGD (zavijanje ka stanici NBGD) a sadasnji SNS plan takodje, u Zemunu (ka Z. st. Zemun) i Karaburmi/Mirijevu.
Zato sam crtao linije koje povezuju opstine koje su na suprotnim stranama jedna od druge tako da linije budu sto pravije (lagani luk), putovanja sto direktnija a presedanja zaista efikasna. Ruska skola, tri prave linije, ukrstanje trouglom u centru, standard efikasnosti svuda u svetu.
Najbolji dosadasnji projekat za Beogradski metro, iz 1968., vodio se bas tim principom. (u medjuvremenu je Z. St. pomerena sa Autokomande na Prokop a izgradjeni su Savski blokovi)
- - -
Elem, moj zakljucak za razvoj metroa je:
- Hitno premostiti Savu
- Mreza odmah, pa zatim produzetci
- Sto pravije linije
Par komentara na fazni plan razvoja metroa. Princip je dobar, naravno, da se mreza fazno razvija po viziji buduce celine. Postavljaju se dva pitanja:
- koje deonice treba prvo praviti, to jest koji komadi mreze ce biti najdelotvorniji za grad i gradjane
- Koji oblik trase je najefikasniji
Mislim da se svi na ovom forumu slazemo da prva metro trasa treba da ide preko Save. To je akutni problem Beogradskog Saobracaja, prelaz preko reke. Kapacitet mostova je ogranicen i nedovoljno iskoriscen, automobili trose previse prostora a prevoze malo ljudi. Prelaz preko reke je verovatno jedini pravac koji u danasnjoj situaciji uopste opravdava izgradnju metroa (svi ostali se mogu resiti na drugi nacin), a sigurno ima i najveci potencijal za razvoj.
E sad, kada vec pravimo metro most preko reke, zar ne bi bilo bolje da odmah napravimo 4 koloseka pa da dve linije odmah mogu preko vode?
Ako napravimo samo dva koloseka, pa da dve linije dele taj kapacitet, veoma brzo cemo doci do ozbiljnih problema: dizbalans na krakovima, nepotrebne guzve na peronima, neiskorisceni kapacitet krakova...
Ko god je koristio linije koje se racvaju (linija 13 u Parizu) zna o cemu govorim, pakao.
Krakovi izgledaju na papiru kao racionalno resenje a zapravo su rak rana metro sistema, cak i kratkorocno kao prva faza, i bespotrebno tracenje skupe infrastrukture.
Most moze da ima paralelne koloseke ili na sprat, svejedno, jer ko zna kada cemo napraviti drugi metro most (ako ikad) a i nekako mi nije racionalno da se prave dva metro mosta na samo par stotina metara razdaljine kada jedan jedini moze da odradi posao.
Znaci zakljucak je da treba odmah omoguciti duplu vezu preko reke, nema potrebe za cekanjem, a onda na svaki kraj zakaciti po dve trase ka dalje:
- Na levoj obali ka Zemunu i ka blokovima (preko Z. stanice NBGD)
- Na desnoj obali postoji izbor, ima 4 moguca pravca: Palilula, Zvezdara, Vozdovac, Cukarica.
Drugi deo pitanja o prioritetima mreze je da li praviti cele linije od jednom ili nekoliko umrezenih kracih komada, to jest kako rasporediti kilometrazu koja moze da se realizuje, vremenski i novcano.
Mozda je bolje napraviti odmah kompletne trase od mosta do Zemuna i od mosta do bloka 45.
A mozda je bolje napraviti samo centralni deo, od mosta do opstine NBGD i od mosta do Z. St. NBGD, a onda komad po komad produzavati trasu (trasa je na stubovima, naravno sve ovo zavisi i od polozaja depoa) a deo resursa odmah uloziti u pravljenje kompletne mreze u centru.
Hocu reci, mislim da je bolje odmah napraviti mrezu sa 3 krace linije koje uravnotezeno opsluzuju ceo centralni deo grada pa ih fazno produzavati nego odmah napraviti jednu jedinu usamljenu dugacku liniju a ostatak da ceka.
Ideja osnovne mreze:
- Most na Savi
- Nadzemne trase na NBGD (vijadukt)
- Tunel Klinicki Centar-Dorcol, 3,5 km, dalje nadzemno do Pancevackog mosta
- Tunel Nemanjina-Karadjordjev park, 2km, dalje nadzemno do Autokomande
- Tunel Terazije-Vuk, 2km, dalje krtica nastavlja ispod bulevara (jedini duzi tunel u mrezi)
Sa jednim mostom, 7,5 km tunela i 10ak km vijadukta imamo osnovnu mrezu koja pokriva centar i NBGD
Vreme je za nabavku dve krtice!
Mreza dalje moze da se siri po zeljama i prioritetima:
- Prva krtica nastavlja dalje od Vuka ispod bulevara do Mirijeva.
- Druga krtica koja je paralelno kopala kratke tunele u gradu seli se na Banovo brdo ili u Zemun (jedina dva tunela van centra)
- Vijadukt nastavlja od Z. St. NBGD ka blokovima
- Vijadukt nastavlja od Opstine NBGD ka Zemunu
- Vijadukt nastavlja od Autokomande ka Jerkovicu i Stepi
- Vijadukt nastavlja od Pancevackog mosta ka Karaburmi
- Vijadukt nastavlja od Sajma ka Cukarici, pa od Zarkova ka jugu kada se probije tunel kroz Banovo brdo
- - -
Drugo pitanje tice se forme linija to jest oblika njihove trase.
Naizgled deluje efektnije da se odmah spoje Zemunska i Cukaricka linija, ali na duze staze taj je oblik trase krajnje neefikasan.
Postoji zlatno pravilo u projektovanju metroa da trasa uvek ide unapred, da se nikada ne vraca nazad, to jest da ni jedan deo trase ne pravi ugao veci od 90° sa nekim drugim delom. Nije to dogma vec veoma prakticna stvar. Radi se o tome da metro treba da nosi glavne tokove saobracaja i omoguci efikasno putovanje sa sto manje presedanja. Sto je trasa pravija to je veci broj putnika koji idu sa kraja na kraj. Sto vise trasa zavija to je veci broj putnika koji koriste alternativne pravce (most na Adi) ili moraju bespotrebno da presedaju na druge linije.
Belam je imao taj problem na NBGD (zavijanje ka stanici NBGD) a sadasnji SNS plan takodje, u Zemunu (ka Z. st. Zemun) i Karaburmi/Mirijevu.
Zato sam crtao linije koje povezuju opstine koje su na suprotnim stranama jedna od druge tako da linije budu sto pravije (lagani luk), putovanja sto direktnija a presedanja zaista efikasna. Ruska skola, tri prave linije, ukrstanje trouglom u centru, standard efikasnosti svuda u svetu.
Najbolji dosadasnji projekat za Beogradski metro, iz 1968., vodio se bas tim principom. (u medjuvremenu je Z. St. pomerena sa Autokomande na Prokop a izgradjeni su Savski blokovi)
- - -
Elem, moj zakljucak za razvoj metroa je:
- Hitno premostiti Savu
- Mreza odmah, pa zatim produzetci
- Sto pravije linije
