Šta je novo?

Metro

Ако су тада били власници средстава за производњу и вишка вредности, као што јесу, могли су робовати само самима себи. Када је "совјетска чизма" отишла постали су робови неког другог.
 
De de ajde malo regularnih postova u okviru teme ;)
 
Sofija gradi metro od 1978 godine, kako bi prvu deonicu linije M1 pustila u promet 1998 godine, daleko pred ulazkom u EU. Isto tako prvi vozovi su stigli u doba NRB i SSSR, malo pre raspadu Varsavskog bloka. U komunizmu su kompletno napravljene i dve stanice linije M2 koja je profunkcionisala 2012 godine. Napravljen je bio i severni vestibul stanice Mladost 4 koja je pustena u saobracaj tek letos. Tako da doba u kojim smo bili partneri sa SSSR ima veliku zaslugu za sistem u Sofiji, a sadasnji rezultat mreze je plod nekoliko generacija i sistema. Ja sam velik evrooptimist, ali istina je takva da je SSSR dao veliku ekspertsku pomoc u vezi sa proektovanje i izgradnja metroa.
 
Moжда мало контрадикторно али градња гаража ће смањити употребу аутомобила у центру или прецизније број пређених километара у центру или јос прецизније време које аутомобили проведу упаљени у центру емитујући отровне гасове.

Наиме тренутно је пракса да возачи круже центром града тражећи паркинг место, ту је и чекање у месту док невешти возачи упаркиравају укосо и тек пошто нема места одлуче се за скупљу варијанту-гаражу.

Прича о гаражама је логична бизнис идеја јер тако више нема бесплатног паркинга ни после девет а већина возача себи неће моћи да приушти паркирање по гаражама.
 
tragac":4okwucg9 je napisao(la):
A tempo realizacije? Počeli 1978...

Vidi sad, metro nije niti mali, niti jeftin niti lesan objekat. Da, počeli su i nekako su gurali to. Ali u istom vremenu se je radio LRT tunel i most u dužini oko 3 km, koji je završen i konzervisan, da bi ga linija M1 koristila sa 2009 godine. Puno je napravljeno u komuniymu da možemo sada graditi brže i jeftinije. To uopšte nije tako jednostransko, jer je Sofija imala u vreme komunizma znatno bolji javni prevoz nego danes, bez obzira na to da sada ima metro. Broj kola nazemnih linija je prepolovljen u odnosu na komunizmu. 1988 godine je Sofija dobila 240 novih zglobnih autobusa Ikarus 280 i 80 novih zglobnih trolejbusa Ikarus 280T. Sada o tome ne možemo niti da sanjamo.

Izvan teme, ali deo mojih argumentata a i mozda je zaista zanimljivo. Dostava Ikarus autobusa u Bugarskoj po godinama. Ukupno je dostavljenih negde oko 5500 vozila. Vidi se kakve ogromne kolicine su u pitanju, sada nema ni 10% od toga:
Значи се получава горе-долу нещо такова:

1974 г. - 77 броя за София, останалите 30 са за провинцията.
1975 г. - 70 за София, другите 30 за провицията.
1976 г. - 60 за София, 70 за провинцията.
1977 г. - 50 за София и 50 за провинцията.
1978 г. - всичките 117 броя са за провинцията, което е доста съмнително.
1979 г. - не е ясно.
1980 г. - 73 за София и 41 за провинцията.
1981 г. - 91 за София и 109 за провинцията.
1982 г. - всичките 250 са за провинцията - съмнително.
1983 г. - 100 за София и 150 за провинцията.
1984 г. - 85 за София и 365 за провинцията.
1985 г. - 75 за София и 50 за провинцията.
1986 г. - всичките 149 броя са за провинцията - съмнително.
1987 г. - 240 броя за София и 4 за провинцията - всичките са за Варна.
1988 г. - 75 за София и 14 за провинцията - също за Варна.
Всички следващи са за Варна, Пловдив, Бургас, Кърджали и Стара Загора. Като в Пловдив, Бургас и Стара Загора има и с планетарни врати.
 
orion":3aib25o3 je napisao(la):
Moжда мало контрадикторно али градња гаража ће смањити употребу аутомобила у центру или прецизније број пређених километара у центру или јос прецизније време које аутомобили проведу упаљени у центру емитујући отровне гасове.

Наиме тренутно је пракса да возачи круже центром града тражећи паркинг место, ту је и чекање у месту док невешти возачи упаркиравају укосо и тек пошто нема места одлуче се за скупљу варијанту-гаражу.

Прича о гаражама је логична бизнис идеја јер тако више нема бесплатног паркинга ни после девет а већина возача себи неће моћи да приушти паркирање по гаражама.

zanimljiva prica ali ne vidim kakve veze ima sa metroom.
 
Većina ljudi koji idu kolima u centar išla bi tako i da imamo metro. Takav je naš mentalitet.
Inače kada sam bio u Istanbulu 2003 taj grad nije imao metro, valjda je bio najveći grad na svetu bez metroa. Danas imaju četiri linije i radi savršeno ali su gužve na površini i dalje nesnosne.
 
Aj manite se više mentaliteta, aman ljudi. Nije mentalitet, nego kakav podsticaj daš ljudima.
 
Da. Digni cijene parkiranja, registracije i cijena goriva a sa druge strane dobar i pouzdan metro pa ces vidjeti sta ce biti sa automobilima.
 
A са друге стране треба смањити потребу људима да улазе аутомобилом у град и изместити што је могуће више институција, фирми, предузећа и установа у које људи углавном долазе колима.
 
Postoji još jedan problem a to je da je centar prenaseljen. Treba naći način da se stimuliše preseljenje tih ljudi u šitri centar ili periferiju i da se stanovi koje prodaju konvertuju u poslovne prostore.
 
То је још већи проблем, стара градња није уопште погодна да се конвертује у пословни простор, а још теже је навести некога да се исели из центра (одмах се сетим "Ранча проклетих" из срећних људи када се сви становници уџерица обрадују најављеном почетку радова, а онда кад сазнају да ће да их иселе на Лабудово брдо одмах почну да се буне). А опет ако негде уместо станова у којим живе породице са по једним колима (а често и без, пошто у строгом центру има много пензионера који немају кола) направимо пословни простор за фирме у којима ће скоро сваки запослени долазити колима на посао (када погледамо, углавном канцеларијски радници иду колим на посао, шљакери су осуђени на бус-плус), добијамо опасно већи прилив кола у центар града. Није се пословни центар града џаба иселио на Нови Београд (булевари М. Пупина, З. Ђинђића и М. Миланковића, Еир порт сити, да не спомињем остале). И опет замислите нпр. фирма у Ресавској, а нема где да им стане курирско возило осим на коловоз.
 
Центар Београда уопште није пресељен а са друге стране већ 10 година постоји тренд исељавања компанија из старог града на НБГ баш због недостатка метроа, квалитетног јавног превоза, паркинга, квалитетног пословног простора и друге инфраструктуре.
 
Дошљак":1w2k74d1 je napisao(la):
A са друге стране треба смањити потребу људима да улазе аутомобилом у град и изместити што је могуће више институција, фирми, предузећа и установа у које људи углавном долазе колима.

Ne treba izmjestati nista. Treba samo naci nacin da ljudi u centar grada manje dolaze automobilom a vise sredstvima javnog prevoza, ukljucujuci i metro. Da bi se to postiglo treba istovremeno raditi na dva fronta.

1. ne pruzati olaksice koristenju automobila (nova parking i garazna mjesta, prosirenje automobilskih traka, niske cijene parkiranja, registracije vozila itd...)
2. razvijati sisteme javnog prevoza (metro, tramvaj, trola pa cak i autobus) i stimulisati njihovo koristenje nizom cijenom i boljom uslugom.

A upravo zato sto se borba na ova dva fronta ne odvija (ili odvija slabo), i poslovi i ljudi se sele iz centra grada.

tragac":1w2k74d1 je napisao(la):
Postoji još jedan problem a to je da je centar prenaseljen. Treba naći način da se stimuliše preseljenje tih ljudi u šitri centar ili periferiju i da se stanovi koje prodaju konvertuju u poslovne prostore.

nije centar prenaseljen, vec su uslovi zivota i poslovanja u njemu srozani. I ne treba "naci nacin da se stimulise preseljenje" vec da se stimulise ostanak u centru. Sa urbanisticke tacke gledista (a i sa opste zivotne) porazavajuce je da se grad siri a da u njegovom centralnom dijelu ostaju nedovoljno izgradjeni prostori. Sirenje grada nosi sa sobom sve vrste infrastrukturnih problema. nove ceste, novi dalekovodi, vodovodi, kanalizacija, duze linije autobusa, tramvaja. Vece utroseno vrijeme na kretanje, vise potroseno novca na finansiranje i odrzavanje tog kretanja itd...

beograd se prosirio i siri se prekomjerno a dobrim dijelom zato sto nema metroa. Odnosno, ako grad ne moze da pruzi kvalitetna saobracajna rjesenja za svoj centar (nema metroa, recimo) ljudi ce se seliti, i sele se, na periferiju, gdje ima mjesta za njihove automobile. tako nastaju automobilski gradovi u kojima je automobil na prvom mjestu a covjek na drugom.
 
Ja kada odem u Beč, ne pada mi na pamet da bilo gde krenem kolima.
Metro tamo fukcioniše fantastično.
Da imamo upola takav metro u Beogradu, ne bi mi palo na pamet da krećem autom.
 
U Beču se znatno više voze kola nego u Beogradu.
Da je ovo, kojim slučajem, Beč, POLOVINA Mladenovčana i Lazarevčana koji idu u Beograd ("Beč") na posao to bi činila - kolima. Uprkos izvanrednom S-bahnu na dva sprata i sa kožnim sedištima (ja bih išao vozom, ali to nije statistički relevantno).
Ne mogu se ni sve potrebe podmiriti javnim prevozom, shvatite to.
 
Naravno da ne mogu.
Ali moze i treba da se jezicak na vagi saobracaja pomjeri na stranu javnog saobracaja, bar kad je u pitanju centar grada.
 
Померен је тај језичак на страну јавног превоза у центру Београда, одувек. Осим у веома малом проценту, у центар града се не може доћи колима на посао (пословне зграде немају велике гараже, дневно паркирање у јавној гаражи кошта превише за 7/8 запослених, на улици је паркирање ограничено на 1-3 сата итд.). Генерално је лакше доћи у најужи центар превозом, него колима. Што је у покменутом Бечу тек донекле истина: треба погледати само капацитете подземних гаража у најужем центру тог града, на Рингу. Ту сам на дисплејима увек виђао по 700-800 слободних места. Гаража Пионирски парк има укупно 450 места.

Оно што је кључно за развој центра Београда је РАЗВОЈ ЈАВНОГ САОБРАћАЈА, односно првенствено увођење сада непостојеће компоненте, метроа. Тек то ће омогућити да центар Београда не одумре, односно, да задржи и поврати пословну функцију, без које ће се, бојим се, претворити у једну повелику туристичко-угоститељску-квазикултурно-јебиветарску урбану олупину.

Али, то све нема везе са некаквим спречавањем људи да имају аутомобил. Склон сам да истеоретишем и да су те антиаутомобилске утопије део политичке парадигме којој смета традиционалан и нормалан, породични облик живота, односно, чији једини пожељан начин битисања савременог човека јесте - градско јебиветрење.
 
Ako je jezicak na vagi na strani javnog prevoza, onda nije dovoljno na toj strani. Trebalo bi ga jos pogurati i teret javnog prevoza prebaciti sa autobusa na sisteme veceg kapaciteta kao metro i gradska zeljeznica.

Пантограф":384wd2tl je napisao(la):
Оно што је кључно за развој центра Београда је РАЗВОЈ ЈАВНОГ САОБРАћАЈА, односно првенствено увођење сада непостојеће компоненте, метроа. Тек то ће омогућити да центар Београда не одумре, односно, да задржи и поврати пословну функцију, без које ће се, бојим се, претворити у једну повелику туристичко-угоститељску-квазикултурно-јебиветарску урбану олупину.

Tu se apsolutno slazem sa svakom rijeci. :kk:

Пантограф":384wd2tl je napisao(la):
Склон сам да истеоретишем и да су те антиаутомобилске утопије део политичке парадигме којој смета традиционалан и нормалан, породични облик живота, односно, чији једини пожељан начин битисања савременог човека јесте - градско јебиветрење.

Nadam se da ne mislis da sam neki "antiautomobilista". moja je zelja samo da automobil u centru grada dobije manji znacaj nego sto ga sad ima. da ga ne vozamo svaki dan na posao i sa posla po 1 ili 2 kilometra u centru grada. Da ne koristimo centar grada kao tranzitnu rutu za nas automobil svaki dan na putu izmedju Zvezdare i Novog Beograda (recimo) a ako smo porodicni ljudi da iskoristimo automobil pa da vikendom negdje odemo izvan grada i slicno. Jednostavno, da stvari poprime neku drugu mjeru. Lakse bi zivjeli i mi koji imamo automobil.
 
Не мислим на тебе, наравно. Као што већ написах, огромна већина Београђана ни не може да вози аутомобил сваки дан на посао у центру. А они који то чине да би прешли 1-2 км по центру, реално, нису нормални (ако нису непокретни).
 
mmgoran":plthd5md je napisao(la):
Ja kada odem u Beč, ne pada mi na pamet da bilo gde krenem kolima.
Metro tamo fukcioniše fantastično.
Da imamo upola takav metro u Beogradu, ne bi mi palo na pamet da krećem autom.

Pre cemo osvojiti Bec nego sto cemo napraviti metro u Beogradu.
 
Vrh