Metro

[milanche]

Померен је тај језичак на страну јавног превоза у центру Београда, одувек. Осим у веома малом проценту, у центар града се не може доћи колима на посао (пословне зграде немају велике гараже, дневно паркирање у јавној гаражи кошта превише за 7/8 запослених, на улици је паркирање ограничено на 1-3 сата итд.

Osim ako radis u drzavnoj ili gradskoj firmi, pa onda na svakih 1.5 sata izlazis i preparkirujes se po 30min dok nadjes mesto, i tako u krug

 

[vucko]

Čisto da javnem da je na javnom uvidu plan Bulevara od Cvetka do Mite Ružića, tamo ni reči o metrou čak ni deklarativno. Recimo ono komunističko pozivanje na revolucionarni karakter delovanja, privrženost proleterijatu i.t.d. Toga nema ni u obrisima!

A u Sofiji ugovoriše treću liniju. Ali mi Srbistanci znamo najbolje i najviše. Svaka nam čast, ovakvih imbecila nema nigde.

 

[mekbejn]

jel se bar siri Mite Ruzica?

 

[solecar]

Moglo bi samo ako misle da ruše Kluz.

 

[nemanja601]

Pozdrav svima, citam vas redovno ali se nisam cesto ukljucivao u pricu zbog nedostatka vremena. Elem, da ne idem u off, nakon sto sam video kako izgledaju metro sistemi u Becu i Berlinu bio sam odusevljen. Berlin ima 9 metro linija i oko 15 s-bahn linija (njihova varijanta bg voza), i to funkiconise savrseno. Da ne bih davio mnogo, razmisljajuci o povezivanju Bg-a i pravljenju kvalitetnije mreze linija (a ne ovog sto su nam servirali), dosao sam do sledecih ideja, ako zelite ubacicu i mapu mada je nevesto uradjena:
Za pocetak da kazem da bg voz ovakav kakav jeste nije odgovarajuci, jer od Batajnice do Novog Beograda ide po periferiji naselja, pa je zato i slabije iskoriscen. U tom smislu, ako bismo krenuli "od nule", odnosno uz koriscenje odredjenih delova postojece mreze, ali i bez toga, mislim da Beograd resava problem prevoza zauvek sa 3 S-bahn linije, i 5 metro linija, pri cemu bi se povezali razliciti delovi grada i autobuski prevoz bi sluzio samo kao fider, ili na prigradskim linijama do stanica zeleznice. Evo ideja:
M1- Blok 61- Nova AS- Metro most- Trg republike- D. Tucovica- Mirijevo- suludo je provlaciti metro kroz bulevar kad vec tu postoji tramvaj, takodje, ne svidja mi se ideja jedne linije sa Ustanicke koja bi se kod AS granala u dva kraka ka Zemunu i Nbg- smatram da ovi delovi moraju imati odvojene linije.
M2- Zemun (novi grad)- Blok 42- Most na Adi- Prokop- Medakovic
M3- Karaburma- Bul. Despota Stefana- Trg- Kneza Milosa- Sajam- Banovo Brdo- Petlovo Brdo
M4- Blok 61- Nova AS- Most na Adi- Banovo Brdo
M5- Ustanicka- Banovo brdo- otprilike ono sto je sadasnja linija 50, uz odredjene izmene, ali to na kraju, nije toliko ni bitno
Metro bi isao uglavnom na stubovima, iznad zemlje, ili ispod gde mora, nikakva ukrstanja u nivou, takt 3-4 minuta u vrsnom opterecenju, 5 u vanvrsnom, pre 5 i posle 22 sata na svakih 10 min, u nocima petak/sub, sub/ned posle 00 na svakih pola sata do prvog jutarnjeg.

E sad ide komplikovanija prica- prigradska zeleznica- S- bahn, nadogradjena i poboljsana, takodje bez ukrstanja u nivou, uglavnom iznad zemlje, spajala bi nasa najveca prigradska naselja, uz medjusobna presecanja:
S1- Surcin- Aerodrom- Bez. Kosa- Nova AS- Most na Adi- Kneza Milosa- Bulevar- Kaludjerica
S2- Batajnica- Zemun (glavna)- Mihajla Pupina- Metro (S-bahn) most- Trg- Prokop- Resnik
S3- Borca- Zrenjaninski put- Pancevacki most- Prokop- Zarkovo- Zeleznik- Sremcica
linija S3 bi imala krak, S35, Pancevacki most- Pancevo
Interval na svim linijama bi bio 10 minuta celodnevno radnim danom, subotom i nedeljom, ili 10 min radnim danom a 15 min subotom i nedeljom, u danima vikenda posle ponoci kao i metro na svakih pola sata, krak S35 na svakih pola sata.
Ako Berlin sa 3,5 miliona stanovnika, i povrsinom ne vecom od Beograda, moze da ima 9 metro i 15 s-bahn linija, mozemo i mi da imamo 5 metro i 3 s- bahn linije i da time resimo pitanje prevoza, troskovi bi bili verujem ne veci od ovog propalog vodoprojekta. Sta mislite o ovoj ideji? Mastanje, daleka buducnost, ali bilo bi lepo kad bi se ostvarilo. Ovakav plan kakav se predstavlja je los, nedovrsen i ostavlja ogroman deo grada sa istom ili jos gorom saobracajnom situacijom nego sada.

 

[RioBL]

Kako si zamislio da most na Adi koriste i metro i S-bahn?

 

[laki72]

...
Ako Berlin sa 3,5 miliona stanovnika, i povrsinom ne vecom od Beograda, moze da ima 9 metro i 15 s-bahn linija, mozemo i mi da imamo 5 metro i 3 s- bahn linije i da time resimo pitanje prevoza, troskovi bi bili verujem ne veci od ovog propalog vodoprojekta. Sta mislite o ovoj ideji?

Evo sta ja mislim.
NE MOZEMO...
Zato sto je Berlin 'ponovo' prestonica jedne mocne zemlje, politickog i ekonomskog lidera!
Zato sto je Berlin upravo simbol te moci, pa se u njega 'ulupalo' i vise love nego sto je realno trebalo.
I zato sto smo mi BEDA koja moljaka za kredit da bi isplatila ionako bedne penzije, od kojih (da stvar bude jos tuznije) ne zive samo penzioneri, vec se dobrim delom dotiraju i radno sposobni, a nezaposleni ili bedno placeni zaposleni.

Razumem tvoj stav, ali realnost je surova.

Poredjenja radi, prosecan nemac vozi automobil srednje klase, kredit za stan uzima na 10 godina, a kamata mu je nesto preko 1% godisnje. Uz sve to normalno zivi od svoje plate, ode na letovanje i zimovanje, u supermarketu kupuje ono sto mu treba i sto mu se svodja, a ne ono sto je najjeftinije...
Mozemo li ti i ja to?

Dakle, mozemo li da imamo?
Ne, ne mozemo.

 

[Пантограф]

Можемо. Могу Бугари, можемо и ми.

 

[Дошљак]

Потребни су само воља и паре (којих уствари има али се бацају на неке беспотребне глупости).

 

[TranspoWarrior]

Pokušaću da ubacim malo podataka radi konkretizovanja nekih ideja i predloga.

Projektovani prihodi grada Beograda za 2015. godinu su oko 660 miliona evra, a rashodi oko 735 miliona (deficit 75 miliona). Dug grada, zavisno od političara, iznosi 400 miliona po Đilasu, dok nas Mali uverava da je 1.15 milijardi. Sajt Istinomer, a prema podacima Uprave za dug Ministarstva finansija, prenosi da dug iznosi 398 miliona evra. Za sve ljubitelje Bеča koji bi kopirali njihov sistem kod nas, godišnji prihodi Beča su 12 milijardi.

Izgradnja kilometra metroa može da ide od 40 miliona pa i do vrtoglavih par milijardi (metro ispod 2. avenije u NY). Na ovom fenomenalnom blogu je prikazana cena izgradnje metroa po kilometru u 20ak gradova u poslednjih 10 godina. Španci uz odličnu organizaciju radova i povoljan teren ga grade za 30. Optimistično gledano, cena po km u Bgu je oko 75 miliona (teren i podzemne vode će biti malo problematični). Jedna linija nek je duga 15km. Znači za jednu liniju, kredit na 20 godina je sa kamatama oko 70 miliona troška godišnje za grad. Po dogovorima sa MMFom, lokalne uprave nemaju pravo da povećavaju deficit, kamoli da ga dupliraju. Jedini način da Beograd dobije metro je da poveća prihode (od prodaje zemljišta npr, IMT, amfiteatar i sl.), ili da ga država finansira.

Na osnovu ova dva, predlozi

mozemo i mi da imamo 5 metro i 3 s- bahn linije

su malo nerealni.


Na kraju, stvarna situacija sa saobraćajem u gradu. Mobilnost građana je 2.2 putovanja po danu, odnosno oko 2.8 miliona putovanja dnevno. Od toga, 50% putovanja je javnim saobraćajem, 25% putničkim automobilom i 25% aktivni saobraćaj (24.5% pešačenje i 0.5% bicikl). Udeo javnog saobraćaja je dobar, ali to nije posledica izbora, nego niske motorizovanosti, nedostatka parking mesta, starosne strukture i sl. Dok je u nekim gradovima metro način da se putnici prebace iz kola u javni saobraćaj (JS), kod nas to nije argument. U studiji opravdanosti metroa glavna stavka biće ušteda vremena u odnosu na postojeći JS, čija trenutna komercijalna brzina iznosi 10-15km/h.

Kod nas vreme vredi malo, pa se, da bismo postigli isplativost metroa, paralelno moraju doneti strategije razvoja koje podržavaju metro. Osnovne su postizanje hijerarhije vrsta saobraćaja, zoniranje (vrste sadržaja) i povećanje gustine naseljenosti na planiranim koridorima. I više od toga, planiranje TOD (transit oriented development), gde su svi sadžaji na jednom mestu, čime se drastično smanjuje broj i vreme putovanja. Primer kod nas bi bila železnička na NBGu, sa stanicom i metroa i Bgvoza, sa visokom gustinom izgrađenosti poslovnih prostora između Gagarinove, Milutina Milankovića i Đorđa Stanojevića, sa svim sadržajima od supermarketa, pošta, banaka, vrtića i sl. Tako bi zaposleni ljudi u 10-11 sati koji provedu van kuće zadovoljili sve svakodnevne potrebe na jednom mestu, smanjujući broj putovanja.

 

[laki72]

Можемо. Могу Бугари, можемо и ми.

Andrej vam je lepo u jednom od prethodnih postova napisao koliko je u Sofiji uradjeno jos u vreme SSSR-a i istocnog bloka.
Nas kompleks da mi vredimo i mi zasluzujemo nas je i doveo u situaciju da se u avgustu vozimo po beogradskim ulicama koje su jos uvek pune udarnih rupa od zimskog posipanja solju.
Pa ipak, iako bedni po svim pokazateljima, mi i dalje teramo po svom....

 

[Пантограф]

На страну то што је урађено у време СССР-а (ми смо тад имали више од њих), али у последњој деценији је у Бугарској изграђено много више, укључујући и комплетну другу линију метроа, више од половине прве линије, нови аеродром, па друмска инфраструктура... А почиње и градња треће линије метроа.
Значи, можемо и ми.

Ако, међутим, овај пројекат:

"Autoput Niš-Priština-Drač spojiće koridore"
Gradnja autoputa Niš - Priština - Drač biće jedan od najvažnijih projekata na konferenciji EU o Zapadnom Balkanu 27. avgusta.

IZVOR: TANJUG SREDA, 19.08.2015. | 08:39

Državni sekretar u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastructure Dejan Trifunović je rekao da Srbija spremno dočekuje predstojeći skup u Beču koji će biti održan u okviru Berlinskog procesa, kao i da bi realizacija projekta gradnje autoputa mogla da počne 2017. godine.

"Za Srbiju je ključna infrastruktura i premijer je na prošlom skupu u Berlinu, avgusta 2014, na pozitivan način nametnuo temu o razvoju infrastruktre u regionu i otada se dosta postiglo. Sve strane na Zapadnom Balkanu su postigle konsenzus oko buduće osnovne i sveobuhvatne mreže transportnih koridora i sada očekujemo dalji nastavak aktivnosti u Beču", naveo je Trifunović.

On je naglasio da taj projekat podrazumeva poboljšanje regionalne saradnje i defniše jasan okvir za naredne četiri godine.

"Jedan od projekata koji će biti u fokusu jeste Niš-Priština - Drač. Za taj projekat su zainteresovane tri strane: Srbija, Albanija i EU, a ukupna dužina tog autoputa je 384 km, od Niša do Merdara je 77 km i od Merdara do Prištine 22 km", rekao je Trifunović.

Srbija je pripremila generalni projekat i prethodnu studiju opravdanosti za taj projekat i tu varijantu gradnje će predstaviti u Beču 27. avgusta.

Prema njegovim rečima, autoput će omogućiti "prohodnost srpske privrede ka albanskim lukama u Draču i Valoni i ima širi značaj kada je reč o regionalnoj saradnji".

Očekuje se da u narednih godinu do godinu i po bude spremna projektna dokumentacija i da se vode pregovori oko finansiranja, dodao je Trifunović.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je ranije izjavio da je Srbija spremna da plati 350 miliona evra za gradnju našeg dela autoputa, koji ukupno košta 600 do 650 miliona, kao i da ćemo tražiti da nam EU da još oko 300 miliona evra.

и слични пројекти буду имали приоритет, онда ће метро морати да сачека.

Ствар избора: Приштина или Београд, Арнаутлук или Србија.
Ту Бугари немају дилеме, али ми...

 

[orion]

@TranspoWarrior
Лепа анализа, ако су цифте тачне а то опет не зависи од тебе већ од извора, испада да је годишњи дефицит бг одговара цени изградње једног км метроа

 

[RioBL]

Na kraju, stvarna situacija sa saobraćajem u gradu. Mobilnost građana je 2.2 putovanja po danu, odnosno oko 2.8 miliona putovanja dnevno. Od toga, 50% putovanja je javnim saobraćajem, 25% putničkim automobilom i 25% aktivni saobraćaj (24.5% pešačenje i 0.5% bicikl).

Meni ovde nesto nije jasno...
pogledao sam ovaj link i nisam nasao ove podatke za javni saobracaj i putnicke automobile. nasao sam doduse nesto slicno na strani 54...

Da li je moguce da si ovaj podatak o 50% slucajeva promjene vida pogresno protumacio? Za "putnicke automobile" nisam nista nasao.

Ovi podaci mi dodatno izgledaju sumnjivi jer su londonski onda gori nego beogradski. Evo kako je to bilo u Londonu izmedju 2000-te i 2007-e...

U Londonu manje ljudi koristi javni saobracaj (procentualno) nego u Beogradu a vise koriste automobile (procentualno) :?:

link...
https://tfl.gov.uk/cdn/static/cms/documents/Travel-in-London-report-1.pdf

 

[Пантограф]

И, шта ту није јасно? Да су Британци богатији од Срба и да имају више пара за кола и за гориво?

У Београду се мало вози, да ли мора и по милионити пут то да се напише??

 

[TranspoWarrior]

Strana 69. Potraži malo po netu, videćeš da samo GSP (ne računajući privatnike) preveze oko 1.1 milion dnevno. Udeo je dobar, kvalitet je problem.

Ljudi iz prigradskih naselja uglavnom dolaze gradskim pošto nemaju gde da parkiraju. Malo ko ispod 25 uopšte ima kola. U Londonu ljudi iz predgrađa dolaze kolima do posla ili do stanice koja ima parking. Razdaljine su tolike da je jednostavno nemoguće da sve bude pokriveno železnicom. Ako si bio u Londonu, ili istraživao po netu, verovatno ti se učinilo da većina koristi metro koji ima odličnu pokrivenost. Međutim, lični doživljaj vara pošto većinu putovanja čine ona koje ne vidimo kao turisti (odlasci na posao, odlasci po namirnice i sl.). Koleginica je napisala zanimljiv članak o tome.

EDIT: Sad je 50%, ali je u opadanju usled preseljenja Beograda na NBG, i nastaviće da pada, što ne valja. Pogledaj samo koliko celih blokova je u izgradnji na NBGu, i stambenih i poslovnih, sa prilično dobrom tražnjom. Malo šta od te tražnje je nova ekonomska aktivnost, uglavnom redistribucija iz ostalih delova grada, prvenstveno zbog boljeg saobraćaja.

@Pantograf, ,,Razvijena zemlja nije ona u kojoj siromašni imaju auto, nego ona u kojoj bogati koriste gradski prevoz." - Enrike Penalosa

 

[RioBL]

Dobro...
ako pretpostavimo da su podaci tačni onda oni nisu dovoljno dobri za Beograd.

Ako javni prevoz sa učešćem od 50% u dnevnom prevozu ne može da grad rastereti saobraćajnih gužvi šta to onda znači?

znači da grad Beograd ima slabu cestovnu infrastrukturu u poređenju sa svojom veličinom i brojem stanovnika, jer i javni prevoz i privatni koriste istu infrastrukturu (čak je i većina tramvaja u istom prostoru sa automobilima) pa se onda svi oni tiskaju na "uskim" ulicama. U pomenutom Londonu je veliki procenat javnog saobraćaja na posve odvojenoj infrastrukturi (metro, željeznica). Znači, meni jedino logično objašnjenje je da je problem infrastrukturne prirode.

Ako uzmemo u obzir da je za BG 50%-40% dobar procenat za javni saobraćaj onda bi rješenja za gužve bila:

1. smanjti broj vozila javnog prevoza (autobusa, trola, tramvaja) i skloniti ih sa ulica da ne smetaju automobilima a sa druge strane uvesti nezavisan šinski sistem koji bi procenat učešća javnog prevoza održao na istom nivou. Da li to želimo?
2. smanjiti broj automobila i skloniti ih sa ulica da ne smetaju javnom prevozu a njihov manjak nadoknaditi uvođenjem nezavisnog šinskog sistema. Tad bi udio javnog prevoza još više porastao ali bi ostao približan broj dnevnih putovanja. Da li to želimo?
3. proširiti cestovnu infrastrukturu do te mjere da se javni prevoz kakav jeste ne tiska sa automobilima i stvoriti uslove za povećanje učešća privatnih automobila u saobraćaju. Da li to želimo?

,,Razvijena zemlja nije ona u kojoj siromašni imaju auto, nego ona u kojoj bogati koriste gradski prevoz." - Enrike Penalosa

:kk:

У Београду се мало вози, да ли мора и по милионити пут то да се напише??

Ne razumjem jel to "malo" znači da bi trebalo više? Ako misliš da treba više da učestvuju automobili onda je to ova opcija pod 3 što sam naveo. Ili ja ne razumijem šta hoćeš da kažeš :roll:

 

[Пантограф]

@Pantograf, ,,Razvijena zemlja nije ona u kojoj siromašni imaju auto, nego ona u kojoj bogati koriste gradski prevoz." - Enrike Penalosa

За мене је ово одлична дефиниција, мада се републиканци у САД сигурно не би сложили, а не би ни Аустралијанци. Како год, у заблуди су.

И сад долазимо до малог парадокса - да задржи садашњи рајдершип (број путника), у случају наглог обогаћења града и земље, београдски ЈГП не би могао никако. Макар и да одмах изградимо пет линија метроа, употреба аутомобила би била у сталном порасту, јер би онда у породици двоје просветних радника са 23-годишњим дететом била два или три аутомобила, а сада их је један или нула, итд.
Кина је екстреман пример тог процеса, код нас би скок био спорији, али би постојао. Уосталом, сведочили смо истој појави од 2004. до 2008. Превиђа се да је у том периоду београдски јавни превоз константно добијао на квалитету, уз истовремени раст аутомобилизације.

То не сме да се занемари у планирању града, па уосталом нико нигде ни не занемарује и кружних прстенова и тангенти је све више, и то баш по градовима са најбољим јгп-ом (Праг).

 

[solecar]

Nedavno sam gledao emisiju Gastronomad , u kojoj je Lepi Brka bio u Bankoku. Ako sam ga dobro razumeo , on je jednom prilikom krenuo u centar grada na neki čas kuvanja , i to kolima. Za destinaciju koju mi ovde možemo da pređemo sa kolima za 30 - 45 min (prolazeći kroz centar) , njemu je trebalo oko 2h. Beograd ima oko 2 miliona , a Bankok oko 6 miliona. Plus što Bankok ima podzemni metro i metro na stubovima , potpuno nezavistan od gradskog saobraćaja (kola i gradski prevoz).

 

[RioBL]

Nece metro sam po sebi istisnuti automobile sa ulica, ali je vazan korak ka tom cilju. Ako je to uopste cilj :roll:
Ja mislim da bi to ipak trebao biti cilj u planiranju saobracaja, pa makar podatak o 25% ucesca automobila u prevozu bio tacan i makar to znacilo da se automobil "malo" vozi.

E, ako se slozimo oko cilja onda bi mogli vidjeti i kako do njega doci.

Konkretno, za smanjenje upotrebe automobila u centru grada (jer tu je problem najizrazeniji), neophodno je:

1. razvijati sistem javnog prevoza sa naglaskom na nezavisne sinske sisteme.
2. odustati od daljeg sirenja automobilske infrastrukture (parking, garaza, nove saobracajne trake,...), povecati cijene parkiranja i uvesti naplatu kretanja centralnim gradskim ulicama.

ove mjere ne treba provoditi zasebno vec istovremeno.

 

[virko]

@RioBL i prihode od stavke dva upotrebiti za unapredjenje stavke 1.

 

[RioBL]

@Virko...naravno.

 

[Norexan]

Прво желео бих све форумаше да поздравим. Ја сам Shone са форума autobusi.NET.

Нов сам на форуму и тренутно не могу да се нађем око постављање аватара. Да ли постоји неко ограничење за постављених истих?

Желео бих да чујем ваше мишљење о овом мом плану (јуболарни пети , шести... а ко ће га још бројат' :mrgreen: :lool: ) о београдском метроу.

Па да кренемо...

И врапци на дрвету знају да је од пресудног значаја за развој неког града успешна повезаност свих његових делова. Чак и неки огромни градови као што је L.A. су повезани изузетно слабо са јавним превозом те је стога путовање са краја на крај града једино помоћу аутомобила. И рећи ће сада многи људи како је у Калифорнији не имати сопствено превозно средство исто као и бити просјак у граду и то је донекле тачно ,али немају сви градови ту привелигију , чак шта више ја не могу да замислим нити један европски град са преко 1.000.000 ,а да нема огрназован јавни превоз. Довољно је само замисли како се милиони Парижана гурају кроз уске уличице и са друге стране L.A. са превозом попут Париза и све ће вам бити јасно. Једноставно , европски градови не могу да издрже без доброг огранизованог преовоза , па и да смо сви богати као ови Беверли Хилса то код њих једноставно не иде.

Данас је ситуација у Београду таква да постоји "далека" и "близу" радна места. Колико су само људи изгубили посао јер нису могли да се вуку сваки дан по аутобусима и колико је оних који никад нису помишљали да раде на неко место које је удаљено од града. Па замисли неког ко из Калуђерице путује за Лазаревац? Луд бре човек! Уколико би све било повезано онако како доликује том лику никад не бисмо рекли да је луд ,већ да иде тамо где је добио посао. Повезаност града не добије само центар или НБГ плус , већ добијају скоро сва несеља због тога што се омогућава лака приступачност ,а самим тим и "равномерни" економски развој целог града. :kk:

Основна фаза

-обухвата градњу комплетне црвене линије , реконструкцију Беовоза и БГ воза у СИВУ линију (градска железница) , као и изградњу линије Орловача-ПРОКОП (поједини делови спремни за ЕКСПРЕС) ,а затим спајањем са железницом и даље за Панчево.

-изградњу бројних feeder линија (имале би генеричко обележавања као F1 , F2 , F3 итд) ,а које би касније послужиле за изградњу других метро линија. Конретно нпр. имамо правац Нова Галеника-Новоградска од које би касније током градње настала ЛРТ линија 1) , затим ту је правац од Аеродома где би долазила прво трамваји ,а каснији ЛРТ линија 8. итд. И тако миц по миц , лиц по лиц и ето за мале паре цела мрежа. :wink:

-изградњу пруге до Обреновца као грана плаве линије К која би прво стајала на све станице до Железника ,а онда би се касније пребацила на експресну пругу. Плава линија била би делимично независан тешки метро настао по угледу на француски RER. :wink:

Кад се све сврши добро то треба да изгледа овако. (КЛИК НА СЛИКЕ)













Напомена: На карти СИВЕ линије недостаје нова станица "Земун поље" где би стајала наравно само грана Р.

Да сумирамо мисао

ЦРВЕНА-чистокрвни тешки метро или tube систем :wink:
ПЛАВА-делимично независан тешки систем (нит је железница , нит је прави метро) :mrgreen:
ЉУБИЧАСТА И ЗЕЛЕНА-лаки шински систем. Не треба спомињати да се Зелена линија може уз малу муку цела да се направи. Једино онај део од ВМЛ до Радничке представља проблем ,али миц по миц и ето линије 8.
НАРАНЏАСТА-нисам још одлучио ,али рецимо да би био такође класичан метро ,али без машиновође.
СИВА-БГ ВОЗ и Беовоз

ПЛАВА-нешто овако...

Наравно на свим композицијама (осим линија А и О) били би уграђени дисплеји са називом линије и правцом где иде ,али такође би то исто писало и на дисплејима на станицима. :wink:

И за крај. Лого за БГ МЕТРО сам сам осмислио. Како вам се допада?

 

[laki72]

"Nesam se skolovao", ali ne svidja mi se "sarena salata"
Laki, teski, ovakav, onakav...

To mi nekako ne zvuci kao dobro i racionalno resenje....

To, ovako u pola noci je prva impresija i zamerka. Za ostalo, posle ponovnog citanja posta u neko normalnije vreme.

U svakom slucaju -
Dobro nam dosao

 

[spatiotecte]

Fali plan grada da bi ti linije bile preglednije.
Inace dobrodosao na forum