Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
@markiz
и ја се после питам одакле ти 25 постова, и кад пре три стране од мог последњег логовања
oк, а шта је то модерно? дизни железница?
је л' ти то мислиш да сви постанемо дигитализовани (као ТРОН), па да се пребацујемо од тачке А до тачке Б путем ТЦП/ИП протокола?
ИТ инжењер и твоја аналогија ми никако нема смисла
је л' нас ти то зезаш овим питањем?
и ја осто
+
и ја се после питам одакле ти 25 постова, и кад пре три стране од мог последњег логовања
markiz":lb3lxy79 je napisao(la):
oк, а шта је то модерно? дизни железница?
markiz":lb3lxy79 je napisao(la):
је л' ти то мислиш да сви постанемо дигитализовани (као ТРОН), па да се пребацујемо од тачке А до тачке Б путем ТЦП/ИП протокола?
markiz":lb3lxy79 je napisao(la):
ИТ инжењер и твоја аналогија ми никако нема смисла
markiz":lb3lxy79 je napisao(la):
је л' нас ти то зезаш овим питањем?
MilisaV":lb3lxy79 je napisao(la):
и ја осто
Delija":lb3lxy79 je napisao(la):
+
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.222
- Pohvaljen
- 12.903
Tačno tako. Da se iskreno to kaže i tako pristupi, ok.mekbejn":2hqtwv9r je napisao(la):
Da gradska vlast ima dugoročni plan da razvija tram u LRT i metro mrežu posebno, i da su ta dva sistema kompatibilna u simbiozi, to bi bilo nešto najbolje što bi ovaj grad mogao da dobije. I da od tog plana, zbog finansija dobijemo za sada samo tram u LRT i to je super....
...problem je što grad poslednjih godina pravi trule kompromise bez ikakve želje da se grad dugoročno razvija, te dobijamo ad hok mutant rešenja koja će na kratko doneti poboljšanje ali za duži period urbanistički sahraniti grad. Recimo UMP mutiran sa SMT, kao drumska verzija palanačkog planiranja, i još gore LRT mutiran u metro koji će upropastiti Beograd za sva vremena....
Ja ne videh da je neko dao neki suvisli argument protiv. Da konkretno kaže zbog toga i toga već paušalno etiketira nešto što je mnogo efikasnije od metroa. Ne treba graditi infrastrukturu kojom će da se kreće 100 tona skalamerije sa sa 100 putnika kada nisu saobraćajni špicevi. Jedan tramvaj je težak preko 30 tona a prevozi jedva 200 putnika spakovanih kao sardine. Ako je kapacitet metroa 1000 ljudi po kompoziciji (opet sardine) i ona prođe 4 puta na sat (na svakih 15 minuta) preveze 4000 putnika. Ako na istoj toj relaciji saobraćaju male jedinice 1000 puta, prevezu isti broj putnika.. To je samo ako posmatramo jednu relaciju, ali velika je razlika kada se ima transportna mreža u odnosu na linije metroa. Tu se opterećenje deli, sasvim je druga logika modelovanja saobraćajnih tokova, nema nakupljanja putnika i resursi su racionalnije iskorišćeni. Dinamika je različita.
Ako dođe do havarije na liniji metroa staje kompletan saobraćaj na toj liniji. Kod ovakvih mreža uvek ima nekoliko alternativnih puteva da se stigne na odredište. Ako ste se bavili neuronskim mrežama onda znate o čemu pričam. A što se tiče analogija koje neko pomenu , šta tu nije jasno ,? Pa analogije su prisutne svuda oko nas samo ih treba prepoznati.
Ako dođe do havarije na liniji metroa staje kompletan saobraćaj na toj liniji. Kod ovakvih mreža uvek ima nekoliko alternativnih puteva da se stigne na odredište. Ako ste se bavili neuronskim mrežama onda znate o čemu pričam. A što se tiče analogija koje neko pomenu , šta tu nije jasno ,? Pa analogije su prisutne svuda oko nas samo ih treba prepoznati.
Neznam sa kakvim lončićima ti radiš, možda kuhinjskim, ali ja odlično znam o čemu pričam...
- reče meni Markiz !
Dečko TI nemaš pojma sa životom!
3 stranice si otkucao na ovu temu i porediš mrežne protokole sa prevozom ljudi.
Jesi li ti normalan?
U koju kompresiju ćeš da nas spakuješ i koji radni takt će biti ta tvoja mreža ????
- reče meni Markiz !
Dečko TI nemaš pojma sa životom!
3 stranice si otkucao na ovu temu i porediš mrežne protokole sa prevozom ljudi.
Jesi li ti normalan?
U koju kompresiju ćeš da nas spakuješ i koji radni takt će biti ta tvoja mreža ????
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.103
markiz":2w6tlql3 je napisao(la):
A jesi li ti cuo da neka metropola ne planira?
Pravljenje mreze fiksne sinske infrastrukture za people mover nije nista naprednije od mreze teske infrastrukture za metro, to su u sustini dva veoma slicna sistema samo je pitanje razmere a svaki ima svoju svrhu.
Ako vec zelis da gledas u buducnost odvoji se od zemlje i sina, buducnost je u vazduhu:
prostora ima na pretek jer prelazimo u trecu dimenziju, omogucava razne vidove kolektivnog i individualnog prevoza, napokon nismo vise vezani za dvodimenzionalnu infrastrukturu.
Samo nam fali da izmislimo elektricne motore koji staju u ranac ili anti-g masine i naravno da sagradimo Teslin toranj koji ce ih bezicno napajati (na Slaviji naravno
).To je buducnost a ne zastoj people movera u Beogradskoj ulicnoj mrezi iz XIX. veka.
- - -
dosen":2w6tlql3 je napisao(la):
Ima, Beogradska autobuska linija 50.
dosen":2w6tlql3 je napisao(la):
Nije losa ideja, milka bi bila sponzor gradskog prevoza, samo ne bi moglo da se primeni u Indiji.
markiz":fcnschmp je napisao(la):
У погледу комфора између трамваја и других облика јавног превоза у Београду изузев таксија нема заправо ни поређења.
Ја нисам доктор филозофије (Ph.D.) саобраћајних наука али могу да замислим одбрану докторске тезе на којој кандидат који почне да прича о метроу који иде на 15 минута као да је то некакво редовно стање бива оборен независно од квалитета дисертације.
И издувају икс тона гасова од којих деца подобијају хронични бронхитис који после ваља лечити из буџета а које се такође покрећу на нафту за коју ваља ићи у Ирак и ратовати (или платити друге да учине исто). Такође кад се тих 1000 малих јединица сјате у Ресавску улицу оне ће се зачас договорити ко ће први да скрене лево!
Ево пошто волиш аналогије: ако удари содомско-гоморски гром са небеса и уништи сав твој ТЦП/ИП саобраћај, сви подаци које о нама чувају тајне службе биће уништени. Ерго, можда је боље да се суздржаваш од коришћења рачунара.
angry bird
Higher intermediate
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.119
- Pohvaljen
- 4.853
@markiz:
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu, trebao bi da znas da se metro nikad ne gradi da bi prevezao 4000p/c/smer. Trebao bi da znas da je LTR predvidjen za prevoz 10.000-20.000 p/c/s, a teski metro >20.000p/c/s.
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu itekako bi trebao da budes upoznat koji sve gradovi u svetu sire svoju metro mrezu, i koji uvode novu. Ima ih dosta, informisi se.
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu je prosto neverovatno da forsiras pricu o "automobilima na sinama" tj "personal rapid transit", kao resenju za saobracajne guzve i preopterecenosti.
Prvo, radi se o mrezi koja se grana (vise linija, vijadukta),a u tom "automobili" sam putnik odredjuje trasu, tj gde ide. Znaci da bi se ostvario maksimalni kapacitet, koji zahteva popunjenost od 4 osobe, potrebno je da se na staici dogovaraju i traze osobe koje zive u istom kraju, jer u protivnom ce samo jedna, eventualno dve osobe koristiti to vozili i tako smanjiti kapacitet.
Drugo, zasto onda automobili, koji mogu da prevezu 5 putnika nisu resili saobracajne probleme? Recimo da je kapacitet jedne saobracajne trake oko 1500 vozila/smer/cas. Posto na Brankovom mosu imaju po dve trake za automobile, znaci da moze da se preveze 1500a x 2 trake x 4osobe = 12.000 putnika/c/s. Znaci buducnost je u automobilu?
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu prosto je neshvajivo da ne poznajes matematiku iz osnovne skole,a i logika ti nije jaca strana. Da bi prevezao 10.000 putnika/c/s u idealnim uslovima popunjenosti od 4 osobe (predhodno su se dogovarali na stanici ko gde ide) potrebno ti je 2500vozila. Kad se to raspodeli na 1 cas, koji ima 60min x 60 sec= 3600sec, sto bi znacilo da vozilo ide na svakih 1.44 secunde, sa sve uaskom u vozilo.
Na saobracajnom fakultetu se radi mnogo jaca matematika od ove, pa mi je prosto neshvaljivo da doktorant tog fakulteta predlaze ovo, kao resenje za saobracajni problem u Beogradu. Ako je tacno da si na tom fakultetu doktorirao, mozda ne bi bilo lose da fakultet pregleda sve diplome, mozda bude slucaj kao i sa "diplomcem" Fizickog fakulteta.
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu, trebao bi da znas da se metro nikad ne gradi da bi prevezao 4000p/c/smer. Trebao bi da znas da je LTR predvidjen za prevoz 10.000-20.000 p/c/s, a teski metro >20.000p/c/s.
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu itekako bi trebao da budes upoznat koji sve gradovi u svetu sire svoju metro mrezu, i koji uvode novu. Ima ih dosta, informisi se.
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu je prosto neverovatno da forsiras pricu o "automobilima na sinama" tj "personal rapid transit", kao resenju za saobracajne guzve i preopterecenosti.
Prvo, radi se o mrezi koja se grana (vise linija, vijadukta),a u tom "automobili" sam putnik odredjuje trasu, tj gde ide. Znaci da bi se ostvario maksimalni kapacitet, koji zahteva popunjenost od 4 osobe, potrebno je da se na staici dogovaraju i traze osobe koje zive u istom kraju, jer u protivnom ce samo jedna, eventualno dve osobe koristiti to vozili i tako smanjiti kapacitet.
Drugo, zasto onda automobili, koji mogu da prevezu 5 putnika nisu resili saobracajne probleme? Recimo da je kapacitet jedne saobracajne trake oko 1500 vozila/smer/cas. Posto na Brankovom mosu imaju po dve trake za automobile, znaci da moze da se preveze 1500a x 2 trake x 4osobe = 12.000 putnika/c/s. Znaci buducnost je u automobilu?
Kao doktorant na saobracajnom fakultetu prosto je neshvajivo da ne poznajes matematiku iz osnovne skole,a i logika ti nije jaca strana. Da bi prevezao 10.000 putnika/c/s u idealnim uslovima popunjenosti od 4 osobe (predhodno su se dogovarali na stanici ko gde ide) potrebno ti je 2500vozila. Kad se to raspodeli na 1 cas, koji ima 60min x 60 sec= 3600sec, sto bi znacilo da vozilo ide na svakih 1.44 secunde, sa sve uaskom u vozilo.
Na saobracajnom fakultetu se radi mnogo jaca matematika od ove, pa mi je prosto neshvaljivo da doktorant tog fakulteta predlaze ovo, kao resenje za saobracajni problem u Beogradu. Ako je tacno da si na tom fakultetu doktorirao, mozda ne bi bilo lose da fakultet pregleda sve diplome, mozda bude slucaj kao i sa "diplomcem" Fizickog fakulteta.
Ne , doktorirao sam na telekomunikacionim mrežama a modelovanje saobraćaja kod Poasonovskih potoka je isti i za prenos podataka i za prevoz ljudi. Problem koji vi ne vidite jeste paradigma da treba negde nagomilavati ljude i onda ih skupno prevoziti. Zamislite saobraćaj na internetu da je primenjena takva logika, mi nikada ne bi raspravljali na ovu temu jer interneta ne bi ni bilo. Nekada su banke od telekoma zakupljivale vodove da prenose podatke između svojih centrala i filijala, i dnevno taj resurs koristile nekoliko puta. Nakupe podatke za prenos i puste fajl. Kasnije su shvatili da ako imaju internet sve ide mnogo brže i mnogo jeftinije jer nema potrebe za infrastrukturom koja je zahtevna i skupa. Internet mreža je toliko efikasna da omogućava web aplikacije i osećaj rada u realnom vremenu.
Dakle, prenos podatka TCP koji ima svoju IP adresu, koja ga vodi kroz mrežu, je isto kao prevoz vozila kao jedinice prenosa (2, 4, 6...putnika) kroz neku saobraćajnu mrežu koja ima svoje linije i svoje čvorove (rutere) . Kada gledamo kapacitet vi pričate o liniskim kapacitetima, jer se linije metroa ili nekog drugog saobraćaja drugačije i ne mogu posmatrati. Kad je mreža u pitanju nema linija unapred utvrđenih , sve se na mreži odvija drugom dinamikom i logikom. Nema nakupljanja putnika na "kičmi" koju neko pomenu, već cela mreža pulsira i raspoređuje opterećenje. Ako se mrežom dobro upravlja onda se uvek mogu vozila usmeravati na alternativne pravce gde je manje opterećenje.
Zato prijatelju u Resavskoj nikada ne može biti 1000 vozila , a ako u toj ulici bude stanica metroa imaćeš na hiljade pešaka koji tu dolaze i odlaze, a kako dolaze i gde odlaze to je drugo pitanje koje treba takođe imati u vidu kada se planiraju tokovi saobraćaja. Ja primenjujem analogiju a vi koji ste za metro stručni izađite iz paradigme i dajte šansu alternativama.
Da budućnost je u vazduhu, zato mrežna infrastruktura i jeste predviđena u vazduhu i delimično na zemlji. A u vazduhu ima mogućnosti da se linije postavljaju u tri dimenzije (paralelni, jedna iznad druge i sl) .
Mogu navesti dosta primera gde je mrežni pristup efikasniji od liniskog gde imamo "kreni-stani" skupu "kičmu" , skupa transportna sredstva (što je još važnije, jako teška koja zahtevaju skupu infrastrukturu i za gradnju i za održavanje). Jedna stanica metroa košta 1000 puta više od jedne stanice u mrežnom sistemu. O fleksibilnosti mrežnih sistema neću ni da govorim . Možda sam ja u krivu. Dajte argumente.
Dakle, prenos podatka TCP koji ima svoju IP adresu, koja ga vodi kroz mrežu, je isto kao prevoz vozila kao jedinice prenosa (2, 4, 6...putnika) kroz neku saobraćajnu mrežu koja ima svoje linije i svoje čvorove (rutere) . Kada gledamo kapacitet vi pričate o liniskim kapacitetima, jer se linije metroa ili nekog drugog saobraćaja drugačije i ne mogu posmatrati. Kad je mreža u pitanju nema linija unapred utvrđenih , sve se na mreži odvija drugom dinamikom i logikom. Nema nakupljanja putnika na "kičmi" koju neko pomenu, već cela mreža pulsira i raspoređuje opterećenje. Ako se mrežom dobro upravlja onda se uvek mogu vozila usmeravati na alternativne pravce gde je manje opterećenje.
Zato prijatelju u Resavskoj nikada ne može biti 1000 vozila , a ako u toj ulici bude stanica metroa imaćeš na hiljade pešaka koji tu dolaze i odlaze, a kako dolaze i gde odlaze to je drugo pitanje koje treba takođe imati u vidu kada se planiraju tokovi saobraćaja. Ja primenjujem analogiju a vi koji ste za metro stručni izađite iz paradigme i dajte šansu alternativama.
Da budućnost je u vazduhu, zato mrežna infrastruktura i jeste predviđena u vazduhu i delimično na zemlji. A u vazduhu ima mogućnosti da se linije postavljaju u tri dimenzije (paralelni, jedna iznad druge i sl) .
Mogu navesti dosta primera gde je mrežni pristup efikasniji od liniskog gde imamo "kreni-stani" skupu "kičmu" , skupa transportna sredstva (što je još važnije, jako teška koja zahtevaju skupu infrastrukturu i za gradnju i za održavanje). Jedna stanica metroa košta 1000 puta više od jedne stanice u mrežnom sistemu. O fleksibilnosti mrežnih sistema neću ni da govorim . Možda sam ja u krivu. Dajte argumente.
Ako sam pomenuo doktorat, nisam hteo nikoga ovde da omalovažim što vi uporno pokušavate. Ako je na ovakvom forumu najvažnije da li je stavljen zarez gde treba ili se napravi greška pri kucanju onda recite da su to pravila igre.
Ja samo branim princip da je mrežna arhitektura bolja od liniske.
Ja samo branim princip da je mrežna arhitektura bolja od liniske.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.961
- Pohvaljen
- 38.703
Markiz, naravno da ne treba da se obazires na kritike i na zareze
kada je u pitanju tvoja logika misim da si prevideo jako bitnu stvar kada je mreza u pitanju i razgranatost a to je cena. Sve to o cemu pricas i nije tako lose u informatickom svetu gde su u pitanju zicne opticke mreze ili wi fi ali u svetu transporta ljudi infrastruktura je jako skupa i zato zahteva velike linijske kapacitete zbog sto vece iskoristljivosti.
kada je u pitanju tvoja logika misim da si prevideo jako bitnu stvar kada je mreza u pitanju i razgranatost a to je cena. Sve to o cemu pricas i nije tako lose u informatickom svetu gde su u pitanju zicne opticke mreze ili wi fi ali u svetu transporta ljudi infrastruktura je jako skupa i zato zahteva velike linijske kapacitete zbog sto vece iskoristljivosti.
Igore. hvala na razumevanju. Mislim da nisi u pravu kada je cena u pitanju. Izgradnja mrežne infrastrukture je daleko jeftinija od liniske po dužnom kilometru. Slažem se da u konačnom zbiru može biti skuplje rešenje ali je gradnja jednostavnija i brža. Delovi sistema se brzo grade i stavljaju u funkciju tako da se odmah prihoduje i pravi profit. Da bi izgradili "kičmu" uz mnogo novca treba mnogo i vremena pa je povraćaj investicije jako dug, ako se ikada može povratiti. Sa nekoliko stotina miliona evra se može brzo izgraditi segment mreže koji će od profita finansirati njeno širenje. To je bolje nego se zadužiti nekoliko milijardi da bi se izgradile dve linije metroa i opet ostaje autobuski prevoz , LTR, taksi i mnogo vozila koja izduvavaju gasove.
Ovo je ekološki sistem koji troši struju a struja se reciklira kada vozilo koči, mogu se staviti solarni paneli iznad mreže i ujedno štititi infrastrukturu od atmosferskih padavina. Slažem se da je priča futuristička , ali zar proaktivna mašta nije uvek pokretala svet napred. Ja samo stručno pokušavam da kažem da je mrežni pristup efikasniji i bolje rešenje. Čak u našim uslovima i realnije. Sami nismo u stanju da gradimo metro, treba nam pomoć i stručna i finansijska. Za mrežni sistem to nije potrebno u tolikoj meri. Dosta toga možemo sami ako napravimo sinergiju nauke , privrede i naravno politike. Kada bi se kod nas za ovakav sistem zainteresovali veliki igrači koji imaju kapital da investiraju u istraživanja, fabrike za proizvodnju vozila, građevinska operativa je sposobna da napravi infrastrukturu , a imamo dosta dobrih informatičara za sisteme upravljanja mrežom, onda bi sve bilo jednostavnije. Krupni kapital ima interes tamo gde je profit. Metro neće odbaciti profit , njega finansiramo svi mi da bi se gurali u vozovima umesto u autobusima a gubitke pokrivali od poreza svih nas. Mrežni sistemi omogućavaju profit.
Ovo je ekološki sistem koji troši struju a struja se reciklira kada vozilo koči, mogu se staviti solarni paneli iznad mreže i ujedno štititi infrastrukturu od atmosferskih padavina. Slažem se da je priča futuristička , ali zar proaktivna mašta nije uvek pokretala svet napred. Ja samo stručno pokušavam da kažem da je mrežni pristup efikasniji i bolje rešenje. Čak u našim uslovima i realnije. Sami nismo u stanju da gradimo metro, treba nam pomoć i stručna i finansijska. Za mrežni sistem to nije potrebno u tolikoj meri. Dosta toga možemo sami ako napravimo sinergiju nauke , privrede i naravno politike. Kada bi se kod nas za ovakav sistem zainteresovali veliki igrači koji imaju kapital da investiraju u istraživanja, fabrike za proizvodnju vozila, građevinska operativa je sposobna da napravi infrastrukturu , a imamo dosta dobrih informatičara za sisteme upravljanja mrežom, onda bi sve bilo jednostavnije. Krupni kapital ima interes tamo gde je profit. Metro neće odbaciti profit , njega finansiramo svi mi da bi se gurali u vozovima umesto u autobusima a gubitke pokrivali od poreza svih nas. Mrežni sistemi omogućavaju profit.
Bobb
Higher intermediate
Evo i ja nakratko da se uključim u ovu nadasve zanimljivu raspravu. Ne mislim da Gosn. Markizu namerno troluje, dečko je samo nadahnut tehnologijom
Nažalost, njegova ideja za sada može da funkcioniše samo u teoriji i donekle zvuči logično, sve dok se ne u praksi ne pokaže koliki je stvarni maksimalni kapacitet tog sistema u vršnom času. Svi ovi sistemi koji su u upotrebi trenutno u svetu taj kapacitet nemaju ni približno. Jednostavno je tako.
Sasvim je moguće da je Markiz ponesen nekim dokumentarcima sa Discovery Science kanala, o masovnim kompjuterizovanim putničkim sistemima budućnosti, u kojima se upotrebljavaju još manja vozila, za jednu, a najviše 4 osobe, ali u kompletno automatizovanom režimu i u kojem su brzine ogromne, a razmaci između vozila minimalna. Taj sistem je kompletno zavistan od kompjutera koji reguliše stotine hiljada takvih vozila dok se kreći brzinama većim od 100km/h na međusobnim razmacima koja se mere u santimetrima.
To je naravno u ovom trenutku još uvek SF, ali se svakako radi u tom pravcu a ovaj sistem na Heathrow-u bi svakako bio preteča toga. Sve u svemu, nije to baš totalno bez beze, ali vek je pogrešan...
Nažalost, njegova ideja za sada može da funkcioniše samo u teoriji i donekle zvuči logično, sve dok se ne u praksi ne pokaže koliki je stvarni maksimalni kapacitet tog sistema u vršnom času. Svi ovi sistemi koji su u upotrebi trenutno u svetu taj kapacitet nemaju ni približno. Jednostavno je tako.
Sasvim je moguće da je Markiz ponesen nekim dokumentarcima sa Discovery Science kanala, o masovnim kompjuterizovanim putničkim sistemima budućnosti, u kojima se upotrebljavaju još manja vozila, za jednu, a najviše 4 osobe, ali u kompletno automatizovanom režimu i u kojem su brzine ogromne, a razmaci između vozila minimalna. Taj sistem je kompletno zavistan od kompjutera koji reguliše stotine hiljada takvih vozila dok se kreći brzinama većim od 100km/h na međusobnim razmacima koja se mere u santimetrima.
To je naravno u ovom trenutku još uvek SF, ali se svakako radi u tom pravcu a ovaj sistem na Heathrow-u bi svakako bio preteča toga. Sve u svemu, nije to baš totalno bez beze, ali vek je pogrešan...
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.119
- Pohvaljen
- 4.853
@Markiz: Svaku diplomu postojuem, svacije znanje uvazavam, ali za ovakva neka pitanja, potrebno je sagledati siru sliku, vidite probleme, analizirati ih. Cinimi se da pricas napamet. Svako ima pravo na svoj stav, da ga obrazlozi, nito to ovde ne spori. Nova i inovativna resenja su dobrodosla. Ali, ono o cemu ti pricas nema dovoljan kapacitet. To si smetnuo sa uma. To bi bilo isto kao kada bi sa dial-up internet konekcijom skidao program od 5gb. Dolazi do zagusenja, tj jako sporo ide, nema svrhu.
Danas postoje mrezni tokovi. Citav niz ulica, autoputeva, magistalnih, lokalnih, stambenih, cine tu mreznu arhitekturu po kojoj ljudi cirkulisu svojim automobilima ili vozilima JGP. Kada na to dodamo i biciklisticku mrezu, onda je ta mrezna arhitektura jos gusca. I ona sada postoji. Medjutim, na odredjenim tokovima se stvara zagusenje, tj postojeca mrezna infrastruktura nije dovoljna, pa je potrebno odredjene pravce u toj mrezi, rasteretiti sistemom koji ima kapacitet da obezbedi normalno funkcionisanje saobracaja. To je isto kao kada bi za skidanje programa, filmova umesto dial-up konekcije koristio kablovski internet sa daaaleko vecim protokom.
Ovo tvoje resenje je na nivou "nije nam dovoljan ovaj dial-up konekcija, ajde da uvedemo jos jednu". Potpuno bespotrebno i nista ne resava. Na kraju postavllja je pitanje i opravdanosti,a da ne govorimo o arhitetkonskom urbanistickom aspektu dodatnih vijaduktova po svim iole vaznijim ulicama jer se ipak radi o urbanoj sredini, izgradjenom gradu, a ne optickim vlaknima.
Danas postoje mrezni tokovi. Citav niz ulica, autoputeva, magistalnih, lokalnih, stambenih, cine tu mreznu arhitekturu po kojoj ljudi cirkulisu svojim automobilima ili vozilima JGP. Kada na to dodamo i biciklisticku mrezu, onda je ta mrezna arhitektura jos gusca. I ona sada postoji. Medjutim, na odredjenim tokovima se stvara zagusenje, tj postojeca mrezna infrastruktura nije dovoljna, pa je potrebno odredjene pravce u toj mrezi, rasteretiti sistemom koji ima kapacitet da obezbedi normalno funkcionisanje saobracaja. To je isto kao kada bi za skidanje programa, filmova umesto dial-up konekcije koristio kablovski internet sa daaaleko vecim protokom.
Ovo tvoje resenje je na nivou "nije nam dovoljan ovaj dial-up konekcija, ajde da uvedemo jos jednu". Potpuno bespotrebno i nista ne resava. Na kraju postavllja je pitanje i opravdanosti,a da ne govorimo o arhitetkonskom urbanistickom aspektu dodatnih vijaduktova po svim iole vaznijim ulicama jer se ipak radi o urbanoj sredini, izgradjenom gradu, a ne optickim vlaknima.
Postojeća infrastruktura uma uska grla zato što je veći njen deo izgrađen pre 100 godina i sada nema dobrih rešenja da se stvar popboljša. Kada se gradi sasvim nova nezavisna infrastruktura kao što je mrežni sistem onda se projektuje prema sadašnjim ali i budućim opterećenjima. Dobro si uporedio dial-up konekciju samo u pogrešnom kontekstu. Mrežni sistem ima veći kapacitet od liniskog, to upravo pokušavam da vam kažem, a ako malo zagrebete i sami će se uverite u to. Sada imate podatke o prevezenim putnicima po linijama (bus+ sistem, mislim da se mogu dobiti podaci o broju putnika koji ulaze i izlaze po stanicama, frekvenciji saobraćaja, prosečnom broju putnika po vozilu i sl.). Prenesite podatke na mrežni princip pa vidite kako stvari stoje.
Kod mrežnih sistema nema uskih grla, sve linije su istog kapaciteta sa mogućnostima alternativnih puteva. Jedino je problem forsiranja reke ali tu se gradi paralelna infrastruktura za prelazak. Što se urbanističkih zahteva tiče i da li će to biti ružno ili ne, zavisi od mašte arhitekata.
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 549
- Pohvaljen
- 591
@ zidar
Ako nisi zadovoljan linijom 50 napravi predlog kako da se ista popravi.
Sigorno postoji razumniji i jeftiniji nacin od izgradnje metro linije do tvoje kuce. Osim ako nisi spreman da to platis.
Svi bi da pravite metroe a nikom ne smeta zasto se autobusi ne odrzavaju, nemaju klime ili pristup za decija kolica. To se moze popraviti ako se ljudi organizuju. Uostalom to vec placamo kroz kartu.
Metro izgraditi sigorno necete. Jedino ako se ne pojavi populista tipa Musolinija, Nazerbayev-a, Aliyev-a, Gruevski, ili mozda Djilas, koji igra na kartu mitomanije. I onda proda EPS.
Problem je najvise u ljudima. Nasi ljudi vole da pricaju o nekom javnom poduhvatu. Ali nisu spremni da ucestvuju u nekoj akciji. Sto ja da se cimam za druge.
Razlog je odnos drzave i pojedinca kao. Drzava/grad je nesto od cega se nesto DOBIJA. To se sve placa iz neke imaginarne kase. Po mogucstvu jos i da zeznem komsiju . Da on ne dobije a da ja dobijem. Jer kada bi dali svima ne bi bilo ni za koga.
Ako nismo u stanju da sredimo autobuse i puteve po kojima oni idu. Sigruno necemo biti u stanju da upravljamo metroom. Cak i ako ih DOBIJEMO.
Zagovornici metroa pitanje za vas.
Da li ste spremni da potpisete ugovor sa gradom da vam automatski sakidaju sa racuna realnu cenu karte metroa, i da minimalno napravite 40 voznji mesecno. To bi vas kostalo min 150e mesecno. Ako niste, zasto onda u opste pricate o tome. Verovatno ocekujete da to neko drugi plati. Ko Borca, Surdulica, Trgoviste?
Ako nisi zadovoljan linijom 50 napravi predlog kako da se ista popravi.
Sigorno postoji razumniji i jeftiniji nacin od izgradnje metro linije do tvoje kuce. Osim ako nisi spreman da to platis.
Svi bi da pravite metroe a nikom ne smeta zasto se autobusi ne odrzavaju, nemaju klime ili pristup za decija kolica. To se moze popraviti ako se ljudi organizuju. Uostalom to vec placamo kroz kartu.
Metro izgraditi sigorno necete. Jedino ako se ne pojavi populista tipa Musolinija, Nazerbayev-a, Aliyev-a, Gruevski, ili mozda Djilas, koji igra na kartu mitomanije. I onda proda EPS.
Problem je najvise u ljudima. Nasi ljudi vole da pricaju o nekom javnom poduhvatu. Ali nisu spremni da ucestvuju u nekoj akciji. Sto ja da se cimam za druge.
Razlog je odnos drzave i pojedinca kao. Drzava/grad je nesto od cega se nesto DOBIJA. To se sve placa iz neke imaginarne kase. Po mogucstvu jos i da zeznem komsiju . Da on ne dobije a da ja dobijem. Jer kada bi dali svima ne bi bilo ni za koga.
Ako nismo u stanju da sredimo autobuse i puteve po kojima oni idu. Sigruno necemo biti u stanju da upravljamo metroom. Cak i ako ih DOBIJEMO.
Zagovornici metroa pitanje za vas.
Da li ste spremni da potpisete ugovor sa gradom da vam automatski sakidaju sa racuna realnu cenu karte metroa, i da minimalno napravite 40 voznji mesecno. To bi vas kostalo min 150e mesecno. Ako niste, zasto onda u opste pricate o tome. Verovatno ocekujete da to neko drugi plati. Ko Borca, Surdulica, Trgoviste?
Nisam rekao da je realizacija laka i jednostavna ali ako se o problemima razmišlja onda se i do rešenja dolazi. Recimo da se može infrastruktura graditi i iznad zgrada, zvuči glupo ali je jedno od rešenja koje ne treba apriori eliminisati. Novi Beograd je dobar za mrežni sistem jer ima dosta bulevara , a stari deo BG jeste problematičan ali nije nerešiv.
Što se isplativosti tiče , dao sam jednu grubu matematiku eksploatacije sistema. Mali su troškovi eksploatacije u odnosu na liniske sisteme. Sistem radi sa malim brojem ljudi , manje se troši energije po prevezenom putniku , veća je brzina protoka jer nema stajanja na usputnim stanicama i niz drugih prednosti. Koliko danas ljudi u BG izgubi vremena u javnom prevozu. Ako bi se to vreme prepolovilo , a mrežni sistem to omogućava, koliko se može podići društveni proizvod ako bi izgubljeno vreme koristili za nešto pametno (rad).
Što se isplativosti tiče , dao sam jednu grubu matematiku eksploatacije sistema. Mali su troškovi eksploatacije u odnosu na liniske sisteme. Sistem radi sa malim brojem ljudi , manje se troši energije po prevezenom putniku , veća je brzina protoka jer nema stajanja na usputnim stanicama i niz drugih prednosti. Koliko danas ljudi u BG izgubi vremena u javnom prevozu. Ako bi se to vreme prepolovilo , a mrežni sistem to omogućava, koliko se može podići društveni proizvod ako bi izgubljeno vreme koristili za nešto pametno (rad).
Ako nam metro grade drugi , mi kao društvo moramo negde zaraditi novac da to platimo. Ako sami gradimo infrastrukturu onda zapošljavamo naša preduzeća i novac se vrti kod nas. Svaki trošak je nekom prihod pa novas samo menja vlasnika ali kao društvo nismo siromašniji. Eto posla za željezaru u Smederevu, neka prave metalne konstrukcije i šine za infrastrukturu. Fabrike u Rakovici pravile traktore a ne mogu da naprave lako šinsko vozilo??? 95 % svega može biti naše. A tek koliko to može biti izvozni posao ako se sistem pokaže kao dobar...
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.424
- Pohvaljen
- 11.648
Не зна човек ни шта је доткорирао,не зна ни математику из основне школе а и слаб је са елементарном логиком. Мислим да је ово трагикомичан завршетак приче о метроу на овом форуму .После др Маркиза више нема смисла било шта рећи. И онако је све стопирано на нивоу града.
Куцкамо се пред следеће изборе.
И онако је све стопирано на нивоу града. Куцкамо се пред следеће изборе.
Markiz dobrodosao na forum.Molim te koristi opciju edit post u donjem desnom cosku(ili ti izmeni) da ne bi pisao vise postova za redom.
Juce je bio drzavni praznik Francuske,gradonacelnik je nesto pricao o metrou ali cisto onako francuzi,mi prijatelji bla bla,strateski sporazum,metro bla bla.NIsta konkretno.
Juce je bio drzavni praznik Francuske,gradonacelnik je nesto pricao o metrou ali cisto onako francuzi,mi prijatelji bla bla,strateski sporazum,metro bla bla.NIsta konkretno.
Delija se izgleda bavi politikom, verovatno ga interesuje metro kao dobra investicija gde bi se on kao političar ugradio. Mora da je u opciji koja je izgubila izbore pa tek na narednim vidi svoju šansu. Tebi mogu biti profesor iz matematike. Sve o čemu sam govorio lako se dokazuje matematičkim modelom i simulacijama na neuronskim mrežama, ako si nekada čuo za tako nešto.
Francuzi i Rusi bi rado da nam grade metro, naravno kao šansa da se o nas ovajde. 15 km metroa košta oko 1,2 milijarde evra. Pogledajte studije o beogradskom metrou koje su se zasnivale na merenjima saobraćaja iz 1976 kada smo imali industriske zone i sasvim druge tokove putnika. Danas nema područija u gradu gde se dominantno radi, osim možda centra grada pa su putovanja građana drugačija. U takvoj situaciji "kičma" u vidu metroa nije potrebna. Na kraju beovoz je dovoljna kičma samo ga treba dovesti u maksimalnu funkcionalnost.
Francuzi i Rusi bi rado da nam grade metro, naravno kao šansa da se o nas ovajde. 15 km metroa košta oko 1,2 milijarde evra. Pogledajte studije o beogradskom metrou koje su se zasnivale na merenjima saobraćaja iz 1976 kada smo imali industriske zone i sasvim druge tokove putnika. Danas nema područija u gradu gde se dominantno radi, osim možda centra grada pa su putovanja građana drugačija. U takvoj situaciji "kičma" u vidu metroa nije potrebna. Na kraju beovoz je dovoljna kičma samo ga treba dovesti u maksimalnu funkcionalnost.