Молим модераторе да постове од 7990 до 8037 помери у тему о реконструкцији аутопута... Евентуално остави по неки који упоредно говори и о аутопуту и метро-у.
Приградске железнице имају везе са метроом. Многи системи који се у свету називају "Метро" функционално су приградске железнице. Оштра разлика између метро-а и фреквентних приградских железница не постоји, као ни између "лаког" и "тешког" метро-а. Поготову што у економском и функционалном смислу у случају Београда границе оправданости инвестирања у подземни трамвај, метро и приградске железнице нису драстичне.
vranac":1ocktuuv je napisao(la):
Мислим да су те приче о продужетку Беовоза пусти снови. Чим са чуо о померању аутопута, то пиши пропало. Нико не би ни погледао у детаље тај план...
На ког "нико" мислиш? :rant:
Некада давно, као клинац у основној школи, све своје мапе сам заснивао на буџењу без дирања постојећег. Тада сам и у маштању био ограничен. Јовин је за мене био бог, и све идеје сам исцртавао не дирајући његове прве две линије Меркатор - Вуков Споменик и Калемегдан - Аутокоманда. У средњој школи сам бојажљиво мењао неке концепте, јер сам почео да схватам да су неке транспортне мреже неизбалансиране, и да по некад се не треба држати шаблона, и радити како је најлакше. Касније, чему је доста допринело форумаштво и моји одласци у иностранство схватио сам
да се не треба стидети нешто порушити или избушити да се направи нешто ново, уколико су сви економски, социјални, еколошки, етички, демократски критеријуми иоле задовољавајуће испуњени! ![GO BB! :gobb: :gobb:](/data/assets/smilies/go_bb.gif)
Померање јужне траке аутопута за 10-15 метара није неизводљив пројекат, а када су у питању поремећаји у саобраћају, били би мањи него што су били приликом радова на Газели. Капацитет друмских саобраћајница јужно и источно од Аутокоманде је већи него западно и северно од исте. Сигуран сам да би се са становништвом Душановца и Маринкове баре нашао прихватљив договор, јер су услови становања уз аутопут катастрофални.
- И за померање аутопута и за пругу је у питању углавном површинска траса, која је далеко јефтинија и од тунелске и на вијадукту.
- Нерешена питања недовољно прелаза преко аутопута, недовољног капацитета и лошег квалитета се могу решити у истом пакету.
- "Тампон зоном аутопута" бука и вибрација железнице представљају мањи проблем.
- Добром планском градњом петљи, из возова се директно преседа на попречне линије површинског превоза, чиме се постиже савршена интеграција локалног и брзог јавног превоза.
- Растерећују се аутобуси 17, 31, делимично и 50, терминал Смедеревски пут и трамваји у Булевару.
- Развијају се источна предграђа на 10+ километара од центра Београда, која са овим добијају брзу везу.
- Повећава се понуда некретнина у зони добре саобраћајне доступности. Смањивање цене изградње и закупа кућа и станова. Смањење притиска насељавања и изграње ближих и комунално неуређених зона.
- Развој радних места у предграђу. Ширење зона привредне изградње. Ово је ефекат специфичан за железнице.
- Транспортни систем који се далеко успешније интегрише са аутомобилским и бициклистичким саобраћајем.
- Смањивање социјалних разлика између града и приграда. Већи стамбени значај приграда, где грађевинског простора има више и где је лакше градити комуналну инфраструктуру (често од нуле, што је најјефтинија варијанта).
- Ревитализација целе зоне око аутопута и формирање новог линеарног центра, који растерећује постојеће центре.
- Изузетно квалитетна алтернатива Смедеревском путу, за кога је нити реално очекивати проширивање, и за који је оправданије, изводљивије и јефтиније преусмерити главне токове северно и јужно од истог.
Пошто овакав пројекат спада у лакше варијанте тешких железница, довољно би било око 4000-5000 путника на сат у једном смеру у вршним сатима да би био оправдан. Сви аутобуси ГСП који иду Смедеревским путем имају пројектован капацитет око 4500 путника на сат у једном смеру у сатима вршног оптерећења. Уз прилив путника у градској зони, потиснуту тражњу, и насељавање источних предграђа, обим превоза би у року од једне деценије рада достигао око 10000-15000 путника на сат у једном смеру, након чега би стагнирао. Направио сам грубу анализу могућности коришћења овог коридора и за брзе возове (140км/с) и градске (45км/с) и закључио да је довољно имати четвороколосечне деонице, између Плавог моста и депо-а Космај, и између Лештана и Калуђерице да приградски возови иду сваких 7 минута+добар диспечерски центар. У том случају, могло би бити до 4 брза воза на сат, што је више него довољно. Са перонима за возове дужине до 220 метара, могуће је превести 20.000 путника на сат у једном смеру, и то са 30% седећих места и стајање са 4 путника по метру квадратном. Толика потражња вероватно никада неће бити, а ако је и буде, то је сасвим довољан број путника да се гради метро линија на некој другој траси.
БГ:Воз на линији Батајница-Панчевачки мост, познатији већини као Беовоз, након око годину дана има 2000-2500 путника на сат у оптерећенијем смеру у сатима вршног оптерећења радним данима. То и даље није прави одраз стварне тражње. Успостављањем макар једне фреквентне линије површинског превоза на Прокопу, макар једне фреквентне линије Баново брдо - Ж.Ст.Нови Београд - Општина Нови Београд - Земун центар, изградњом стајалишта Камендин и Алтина, бољом интеграцијом са бициклистичким и аутомобилским саобраћајем (park&ride, bike&ride), потражња за овим видом превоза се може лако удвостручити.
Узгред, код железница намењених искључиво путничком саобраћају нагиб трасе може бити и до 4%, премда је тежња да не буде већи од 2,5%. Да будем јаснији, нагиб од 2,5% значи савладавање висинске разлике од 25 метара на дужини од једног километра.