Šta je novo?

Metro

Slika trenutnog plana Beogradskog metroa. Prva linija koja je obeležena crvenom bojom ne prolazi kroz novu glavnu železničku stanicu Prokop niti Klinički centar Srbije koji je najveća bolnica u Srbiji.


slika plana 1.jpg
 
Prva linija metroa neće biti završena pre 2032. godine, pod uslovom da radovi krenu tokom ove godine (2023) i odvijaju se bez smetnji i zaustavljanja, uz brzu eksproprijaciju.
Dakle to je realan rok ako ne bude problema - a biće ih na pretek. Realno bi bilo da prva linija bude završena 2034 - 2035 godine i puštena u rad 2036. godine, poznavajući naše procese izgradnje bilo čega.

Druga linija sam Bog zna kada će biti gotova i puštena u rad.

Što se tiče da metro bude pomeren da ima stanice kod Prokopa i KBC - jedino ako budu masovni protesti u Beogradu kao što su bili protiv Rio Tinto, sve manje od toga neće imati nikakav efekat.
 
Super mi je ovaj plan metroa sa stanicom Žarkovo na nekoj livadi koja nema veze sa Žarkovom, ali se zato stanica u centru Žarkova zove Ace Joksimovića. Ovako nešto samo napredni stručnjaci mogu da smisle.
 
Super mi je ovaj plan metroa sa stanicom Žarkovo na nekoj livadi koja nema veze sa Žarkovom, ali se zato stanica u centru Žarkova zove Ace Joksimovića. Ovako nešto samo napredni stručnjaci mogu da smisle.
Natrpaće oni zgradurine i kvadrate do te stanice dok se ona izgradi. Ovo će im taman doći kao odličan povod i katalizator da i tamo počnu da seju kvadrate.
Ionako su već ranije bili izložili da žele Makiš da pretvore u betonsku džunglu i još jedno ''ekskluzivno naselje''.
 
Moze neko da pojasni stanice makis i bele vode gde ce se otprilike nalaziti? Koje autobuske stanice su sada tu gde bi trebalo da budu te metro stanice
 
Koja od ove 2 mape je uopšte zvanično usvojena? Očigledno je da među njima postoje velike razlike, i u nazivima pojedinih stanica, i u njihovom ukupnom broju, pa i u trasama metro-linija. A ova svetloplava linija BG Voza koja navodno treba da se izgradi preko Srema do Obrenovca, da li polazi sa Prokopa ili Novog Beograda ? I jedno i drugo je po meni besmisleno rešenje, jer ne povezuje putnički aerodrom sa centrom. Umesto nje bi mogla da se izgradi linija M4 Ustanička-Aerodrom Nikola Tesla, koja bi posle terminusa Ustanička imala jednu međustanicu Šumice, zatim bi od stanice Vitanovačka pa sve do Bežanije pratila M3, a onda bi se nadzemno račvala prema aerodromu sa usputnim mostovskim stanicama Ledine i Surčin. Takva linija bi značila najudobnije i najbrže moguće putovanje od aerodroma do Trga Republike, slično rešenje postoji i u Sofiji gde najnovije otvorena linija 4 povezuje njihov aerodrom sa Serdikom, i uglavnom deli trasu sa linijom 3.
metro-beograd-mapa.png
slika plana 1.jpg
 
Poslednja izmena:
Mислим да је друга мапа званична. Овде се лепо види како фантомски Макиш у њивама могу лако да покрију са БГ возом, а да метро треба иде природном трасом, где имамо постојећа насеља, ка Петловом брду и Орловачи. Исто и код Карабурме, метро треба да иде испод насеља а не Вишњичком, за Вишњичку је довољан БГ воз. Беспотребно се прави она лакат кривина из Вишњичке у Миријевски булевар.
 
Ali onda Žarkovo i Bele vode ostaju bez voza.

P. S.
Trgovačka pripada Julinom brdu.

:D
 
Па то је нова пољана где ће да зараде кад крене станоградња. Значи од њива у крајњој периферији града одакле нема ништа даље десетине километара правимо ново "на 15 минута од центра метроом".
 
Gledajući muke koje drugi gradovi (slične veličine i financijske moći) imaju da završe samo jednu liniju, mislim da napraviti prvu, najjednostavniju metro liniju u Beogradu u sledećih 8 godina bi bilo ravno podvigu. Ne vidim kako iko realan može da priča o puštanju linije 1 pre 2032 godine.

Kritičan put u tom projektu bi bilo sve povezano sa krticama (TBM - tunnel boring machines).
Ovo sve što je urađeno do sad je minimalno i neobavezujuće.
Projekat stvarno počinje tek kad potpišu ugovora za nabavku TBM. Tad se tek daju velike pare i počinje da otkucava sat za projekat.
Te mašine se rade po porudžbini i treba godinu do 2 godne da se napravi jedna. A oni planiraju 3 krtice.
Samo kopanje 11 kilometara dubokih tunela za prvu fazu linije 1 bi trajalo najmanje 5 godina.

Evo kako bi otprilike izgledao taj potencijalni projekat ako bi hteli da Faza 1 Linije 1 proradi do početka 2033 godine.

1682565759978.png


Ako ne potpišu ova dva kritična ugovora početkom sledeće godine, onda se normalno i završetak odlaže za isto vreme.
Ovo sve podrazumeva da naša ekonomija bude relativno stabilna i da ne počne neki veći rat sa Kinom.
 
Odakle je gantogram? Neki taskovi su nerealno i nepotrebo dugi. Evo nasipanje za depo... cela godina za aktivno nasipanje savršeno ravnog terena gde se nije gubilo vremena u imovinsko pravnim poslovima. Zašto? To su mnogo prostije stvari od nabavkei čekanja proizvodnje TBM.
 
Odakle je gantogram? Neki taskovi su nerealno i nepotrebo dugi. Evo nasipanje za depo... cela godina za aktivno nasipanje savršeno ravnog terena gde se nije gubilo vremena u imovinsko pravnim poslovima. Zašto? To su mnogo prostije stvari od nabavkei čekanja proizvodnje TBM.
S obzirom na našu tradicionalnu sporost u izvođenju velikih projekata, mislim da su ta trajanja realistična.
Međutim ta sporost nije tipična samo za nas. Koliko para, toliko i muzike. A nekad i pored puno para ima slabo muzike.
Pokupio sam informacije sa nekoliko Metro projekata i na osnovu toga napravio taj gantogram. Uzeo sam prosečna vremena i tipične taskove (zadatke?).
Na prethodnim stranicama možeš da pročitaš moje kratke analize za Toronto, Adana u Turskoj, Lima Peru, Daejeon u Koreji.

Evo ukratko i za Izmir (grad od 2 ipo miliona stanovnika).
İzmir Metro ima jednu metro liniju od 20 km i 17 stanica.
Prva Faza Linije 1 puštena u Maju 2000 (10 stanica), a ostatak u fazama do 2014. Od tada planiraju jos 3 linije, ali su samo drugu liniju nešto počeli da rade.
Planiranje počelo 1989, ugovor potpisan u Januaru 1993. Kopanje pocelo 1995. Radili su dosta stvari paralelno pa je kopanje prvih 10 stanica završeno za 4 godine. Imaju malo dubokih tunela, većina u Cut-and-Cover (plitki tunel). Imaju dosta i na površini.
 
Nisam znao da su dobili metro čak pre Istanbula gde je prva linija otvorena nekih deset godina kasnije.
Kako vreme prolazi sve više mislim da smo pogrešili što nismo uveli LRT i paralelno proširili Beovoz na još par mesta...
 
Kako vreme prolazi sve više mislim da smo pogrešili što nismo uveli LRT i paralelno proširili Beovoz na još par mesta...
Da se imalo pameti, Novi Sad i Niš bi dobili LRT i prigradsku železnicu, a Beograd bi dobio metro još pre nekoliko decenija. LRT/tramvaj i BG Voz mogu služiti kao dopuna metrou, nikako njegov supstitut. U svim evropskim prestonicama veličine Beograda je tako, a bogami i u nekim mnogo manjim.
 
За променљиву прошарану густину насељености и топографију терена Београда денивелисани ЛРТ са тунелима у ширем центру и кроз брда је најбоље решење.
 
Nisam znao da su dobili metro čak pre Istanbula gde je prva linija otvorena nekih deset godina kasnije.

Истанбул је прву линију добио 1989, ако не рачунамо другу подземну железничку линију на свету (која је уједно и успињача) отворену 1875. између Каракоја и Бејолуа. Тако да, ова констатација ти ни у ком случају није тачна.
 
За променљиву прошарану густину насељености и топографију терена Београда денивелисани ЛРТ са тунелима у ширем центру и кроз брда је најбоље решење.
Mali kapacitet(oko 140-180 putnika po vozilu, jedva više od običnog tramvaja) i vrlo skromna brzina putovanja su glavni razlozi zašto LRT nije pravo rešenje za gradove slične Beogradu. LRT može biti zamena za metro jedino u izvorno automobilskim gradovima kakvih u Americi ima sijaset, ali u Evropi praktično ne postoje.

Mislim da je ovde glavna boljka nedostatak političke volje, a ne geomorfološki uslovi. Ako su Meksiko Siti, Madrid, Tbilisi, Ankara, Teheran, Jerevan, Santjago de Čile mogli sagraditi onolike metroe na svojih 500-1200 metara nadmorske visine, ako su Kopenhagen, Amsterdam i Hong Kong mogli iskopati metro u močvari, šta je to toliko komplikovano u zemljištu Beograda? Prvi sam za to da metro bude nadzeman gde god prolazi kroz široke saobraćajnice i gde se visoki stubovi relativno uklapaju u ambijent.
 
Vrh