Metro

[outsider]

Najstrašnije od svega što možda postoji neki paralelni univerzum u kome su od prve do treće linije metroa i veći deo regionalnog metroa iz Jovinovog plana već izgrađeni, a alter Vučić upravo otvara radove za izgradnju četvrte linije metroa. A gradski planeri smoreni jer mostova i tramvajskih linija je toliko da ne znaju gde će više sa novim. I gde ja koristim auto samo kada putujem van grada na odmor. A za jednodnevne porodične izlete do Leskovca i Užica npr koristim IC sa Prokopa, jer mi ionako treba do tri sata od stana do stanica u tim gradovima. Dobro sam izmaštao, zar ne?

A u ovoj stvarnosti, daj šta daš, samo da završe Prokop.

 

[milanche]

Није 80, пре ће бити неких 30-50%. Такође, нисам сигуран да је Јовинов план предвиђао укидање трамваја у Булевару, шта више, решење Вукове станице указује на на супротно. А колико се сећам тог пројекта који сам сам ископао и објавио овде, проследио свима из помери метро тај план није се ни бавио трамвајем, већ поред метроа, градском железницом и само описно БРТ-ом.

И на крају, најважније, та два контекста из којих датирају оба пројекта су потпуно различити у погледу трамвајског система. Један је пре улагања стотина милиона долара у "трамвајем у 21. век" , други након.

- prva linija> Ustanicka - Zemun, ´90% ista. razlika sto po Egisu metro nije isao na Terazije vec na Trg Republike i prelazio reku kod Brankovog mosta, kao i mesto odvajanja za blokove.
- druga linija> Orlovaca - Trg-Mirijevo: u delu od Orlovace do Trga bukvalno identicna trasa. Razlika je sto je dodat krak Trg-Mirijevo, umesto Trg-25.Maj
- treca linija> Orlovaca Zemun: identicna trasa, osim u delu prelaska reke, tj most je pomeren za 200m nizvodno.

iz ovoga se vidi da je trasa ove tri linije u 80% identicna.
Ono sto plan iz 74 izdvaja od svih, je deljenje jedne trase na 2 linije. Mislim da je to sjajno resenje za Beograd, racionalno i efikasno.

 

[Пантограф]

И у Ежисовом плану линија 1 се рачва (ка истим деловима града као и у старом плану - ка савским блоковима и ка Земуну), а линија Земун - Петлово брдо комбинује коришћење инфраструктуре линија 1 и 2, што је смарт-елемент директно преузет из старог плана. Недостаје рачвање код Вука, ка Вождовцу, као и на Прокопу, ка Медаку.

Недостатак свих планова је што игноришу леву обалу Дунава. И ту је требало предвидети једно рачвање и надземно вођење трасе кроз банатски део града.

Али, ово је сад нови принцип, проистекао из мисли највећег метро-пророка Беобилда: "Рачвање је лоше, јер на краковима настаје сатурација". И ето му "сатурације", са аутобуским бројем путника.

 

[milanche]

Da jeste u pravu si, grana se i u predhodnom Egisovom planu. Po mom mišljenju, fali grananje od Vuka ka Banjici. Što se tiče leve obale, treba uraditi odvajanje od Pancevca do padinske skele i pustiti tram-train vozove (u razdelnom ostrvu ili na vijaduktu)

 

[Пантограф]

Мислим да Панчевац за то нема капацитет, да треба направити нови мост ближе центру и по њему пустити метро или трамвај.

 

[Delija]

- prva linija> Ustanicka - Zemun, ´90% ista. razlika sto po Egisu metro nije isao na Terazije vec na Trg Republike i prelazio reku kod Brankovog mosta, kao i mesto odvajanja za blokove.
- druga linija> Orlovaca - Trg-Mirijevo: u delu od Orlovace do Trga bukvalno identicna trasa. Razlika je sto je dodat krak Trg-Mirijevo, umesto Trg-25.Maj
- treca linija> Orlovaca Zemun: identicna trasa, osim u delu prelaska reke, tj most je pomeren za 200m nizvodno.

iz ovoga se vidi da je trasa ove tri linije u 80% identicna.
Ono sto plan iz 74 izdvaja od svih, je deljenje jedne trase na 2 linije. Mislim da je to sjajno resenje za Beograd, racionalno i efikasno.

Поради мало на процентима. Потез од реке до Земуна није 10 него 20-30% прве линије.

Такође, скоро све је подземно а од тога опет скоро све у дубоком ископу и ни један метар трамвајске мреже не би био укинут.

 

[vucko]

 

[vucko]

www.politika.rs/scc/clanak/544058/U-maju-objekat-pod-krovom-sledi-uredenje-enterijera

Неколико корака до пуне функционалности

До потпуне функционалности, као главног железничког путничког чворишта, Прокопу недостаје још неколико важних детаља. Један од њих је изградња приступних веза из правца ауто-пута ка Нишу. „Београд центру”, како истичу грађани који га редовно користе, недостаје и боља повезаност јавним градским превозом.

Дугорочно планирање умрежавања Прокопа са другим деловима града разлог што је недавно на ову тему реаговало Удружење грађана „По мери метро” које је подсетило да је „Прокоп пројектован са метро станицом која се налази испод железничких колосека и која је судећи по тренутном плану београдског метроа заувек напуштена”. Реч је о два за метро планирана тунела од по стотинак метара испод железничке станице Прокоп. Они су изграђени на основу пројекта Саобраћајног института ЦИП.


– Изградња саме станичне зграде, иако значајан корак ка завршетку станичне инфраструктуре, представља секундарну тему наспрам све акутнијег проблема лоше повезаности Прокопа са остатком града. Имајући на уму оригинални план који је предвиђао повезивање Прокопа са првом линијом метроа и чињеницу да је сама станица грађена са идејом да управо метро буде кључни фактор повезивања, још једном подвлачимо да је изостављање нове главне железничке станице са прве линије метроа фактор који ће у великој мери спречити Прокоп да достигне своју перципирану функционалност – упозорили су из овог удружења подсећајући да је у оквиру свих досадашњих планова метроа, почев од 1974. године, Прокоп био препознат као незаобилазна тачка укрштања метро система са железницом.

 

[vucko]

Pitao sam nešto pametnijeg od sebe: (CHATGPT):

Q:How to make the goverment of Belgrade change the plan of the metro construction so the first metro line route goes through the Belgrade Center Prokop railway station instead of the Belgrade waterfront?

A: To make the government of Belgrade change the plan of the metro construction, there are several steps that can be taken:

1. Gather Support: This project can only be accomplished if the citizens of Belgrade support it. To make this happen, it is essential to spread awareness about the issue and gather support through social media campaigns, petitions, and demonstrations.
2. Get Expert Opinions: Connect with architects, urban planners, and other experts who can provide insight and data on the advantages of having the Belgrade Center Prokop railway station as the first metro line route.
3. Present the Benefits: The benefits of the proposed route should be emphasized to the Belgrade government. Prospects such as accessibility, traffic decongestion, and economic advantages should be highlighted.
4. Explore Alternatives: Alternative measures, such as developing transportation systems that connect the Belgrade waterfront to the metro line, should be thoroughly explored and compared to the cost-benefit analysis of the proposed route before presenting it to the government.
5. Lobby Politicians: Gain the support of local politicians who have the authority to influence decision-making. This can be done by growing public support and presenting pertinent evidence to them.
6. Keep Dialogue Open: Finally, maintain a communicative stance, progress updates, and continue to make a compelling case for the proposed route. Be open to make further improvements and plan adaptations as they arise.

By approaching this issue thoughtfully, consistently, and strategically, the government of Belgrade can be convinced that the Belgrade Center Prokop railway station should be the first metro line route, and ultimately change the plan of the metro construction accordingly.

 

[spatiotecte]

Hahaha chatbot ti je ladno rekao u tački 3 da kao alternativu možeš da ides preko beogradskog waterfronta tj BnV.

 

[Bender Rodriguez]

Vidim da i ova tema postade zagađena Chat GPT hajpom...

Pored bledunjavih, beskorisnih WikiHow saveta i pamfleta, Chat GPT neretko daje pogrešne informacije. I o tome se već upozoravalo u medijima, sa sve primerima i dokazima. Ali džaba, ljudi ignorišu to. A baš pre neki dan je jedan kolega, koji se do skora kunuo u GPT i pitao ga za sve čega bi se setio, ga je zamrzeo i naučio da se ne uzda u njega. Pošto mu je ovaj dao loš tehnički savet (savet iz tehnike, elektronike) nakon čega je ovaj ufrkestio to sa čim je petljao. Ali dobro. Danas je in verovati da su ljudi zastareli u svemu i da će nam mašine rešiti probleme koje smo mi stvorili i za koje već i sami znamo rešenja.

 

[solecar]

Problem je što generalno sve više mlađih ljudi postaju funkcionalno nepismeni. Baš jednom prilikom, majka okrenula Siemens servis za popravku i pitala ih da li imaju u prodaji gumice za dihtovanje, na šta je dobila odgovor u stilu da se takve stvari ne popravljaju nego da se menjaju za novo. Nakon toga je pitao za serijski broj pegle, kako bi pogledao u kompjuteru. Pošto je dobio serijski broj i ukucao ga, a kompjuter mu izbacio da takav tip pegle ne postoji, upitao majku da li je sigurna da je u pitanju pegla. Ona mu je odgovorila, parafraziram, da bi rekla da jeste, pošto je drži u ruci, ali da može u svakom trenutku da je donese, kako bi se utvrdilo da li jeste ili nije pegla.​

 

[vucko]

@Bender Ovo sam učinio iz šale jer smo očigledno mi iz Po meri metroa nekih 22 meseca u kampanji za metro na Prokopu i već smo prošli sve te tačke koje je AI naveo. I da se protestno spalimo svi mi iz udruženja ispred skupštine grada Beograda to ne bi uticalo na stavljanje Prokopa na trasu zbog toga što bi BNV izgubio stanicu Galerija.

 

[solecar]

Ako bi se napravila dva kraka, jedan preko Galerije a drugi preko Prokopa i kliničkog centra, ne bi se ništa izgubilo.

 

[stex_pb]

Ako bi se napravila dva kraka, jedan preko Galerije a drugi preko Prokopa i kliničkog centra, ne bi se ništa izgubilo.

Izgubilo bi se i previše. Novca

 

[markomarko]

Dosta dobar video o gradskom prevozu u Kopenhagenu. Par primenjivih lekcija za Bgd:

1) Kopenhagen je slične veličine kao Bgd - 1.5M stanovnika. Naravno mnogo bogatiji
2) Odlicna povezanost metroa i železničkog sistema koji se međusobno dopunjuju.
3) Linije metroa se račvaju da bi se pokrila veća površina na periferiji
4) Manji i kraći vozovi manjeg kapaciteta u skladu sa potrebama - 36m dužne koliko shvatih.
5) Nadzemne trase svuda izvan centra, i naročito na nasutom terenu.
6) Izgradnja metroa delimično finansirana od prodaje gradjevinskih placeva na njegovoj trasi!
7) Veliki kapacitet za vozove koji svi prolaze kroz centar - do 30 kompozicija u satu. Široki i dugi vozovi.
8) Nove tramvajske linije na periferiji povezane sa voznom mrežom.
9) Planiranje razvoja grada paralelno sa dugoročnim planiranjem razvoja železničke mreže.

Zanimljivo kako glupavi desetominutni yt video pravljen za široku konzumaciju poseduje mnogo više pametnih informacija nego naši eksperti...

 

[Užice]

Dosta dobar video o gradskom prevozu u Kopenhagenu. Par primenjivih lekcija za Bgd:

1) Kopenhagen je slične veličine kao Bgd - 1.5M stanovnika. Naravno mnogo bogatiji
2) Odlicna povezanost metroa i železničkog sistema koji se međusobno dopunjuju.
3) Linije metroa se račvaju da bi se pokrila veća površina na periferiji
4) Manji i kraći vozovi manjeg kapaciteta u skladu sa potrebama - 36m dužne koliko shvatih.
5) Nadzemne trase svuda izvan centra, i naročito na nasutom terenu.
6) Izgradnja metroa delimično finansirana od prodaje gradjevinskih placeva na njegovoj trasi!
7) Veliki kapacitet za vozove koji svi prolaze kroz centar - do 30 kompozicija u satu. Široki i dugi vozovi.
8) Nove tramvajske linije na periferiji povezane sa voznom mrežom.
9) Planiranje razvoja grada paralelno sa dugoročnim planiranjem razvoja železničke mreže.

Zanimljivo kako glupavi desetominutni yt video pravljen za široku konzumaciju poseduje mnogo više pametnih informacija nego naši eksperti...

Kopenhagen je mnogo manji od Beograda, nema celih 600.000 stanovnika, to je manje čak i od Zagreba i Skoplja. Po nominalnom broju stanovnika je taj grad bliži Novom Sadu nego Beogradu. Naravno da sa celom svojom aglomeracijom prelazi milion stanovnika, ali Beograd sa svojom prelazi 2 miliona.

Ostalo je tačno, ja sam prvi ovde izneo predlog da sve linije i metro-stanice na Novom Beogradu(osim Ušća) budu nadzemne, od Kvantaške Pijace do Bloka 61 može da bude nasip, a posle njega povišeni vijadukt do iza Arene, to što se tiče linije M3. A M2 bi mogla da bude nadzemno-mostovska od Paviljona pa sve do prelaska Save i Beograda na Vodi. Jeftinije je, brže za izgradnju, a u estetskom smislu ne ruži preterano taj deo grada.

 

[Пантограф]

Ja mislim da je Kopenhagen manji od Leskovca.

 

[bunanub]

Ja mislim da je Kopenhagen manji od Leskovca.

Jeste, ali malo morgen.

 

[Express]

^^^Gađajte me paradajzom, al upravo se na primeru Kopenhagena može zaključiti da gore od izostavljanja železničke stanice metroom može biti samo ukidanje gradske železnice. Ono što nam je ostalo jeste regionalni čvor koji maši glavne intraurbane tokove kretanja. Beograd je takoreći ukinuo nepotpun S-Tog. Kopenhagen je tek najnovijom M3 pokrio železničku stanicu. Prethodno su ostale bile pokrivene i metroom, a sve železnicom.

Da je izgrađena deonica Savski trg-Mirijevski bulevar potpuna separacija gradskog od regionalnog železničkog saobraćaja bila bi moguća gradnjom jeftinog jednokolosečnog mosta, rekonstrukcijom postojećeg, novom dvokolosečnom cevi do Zemuna bez podzemnih stanica uz jednostavnu duplikaciju na deonicama Resnik-Topčider, odnosno Novi Beograd-Zemun. Sve to bez pristupa Prokopu kao uskog grla, duplikacije mosta kod Sajma i topčiderskih tunela, niti komplikacije oko visine perona u vračarskom tunelu (antagonizam tehničkih rešenja).

Na taj način bi mnoge lokacije bile pokrivene železnicoim (ukupne dužine svega 36km sa 21. stanicom) što bi iziskivalo samo realizaciju jovinove M3 u prvoj fazi bar između Bloka 42 i Vitanovačke u dužini od skromnih 9,2km.

Da bi dobili predstavu na šta mislim, evo trakaste mape za analogne led indikatore iznad vrata (umesto linija naznačene su misije/prefiksi polazaka):

^^^Intercity i Regioexpress pokrivaju samo najvažnije stanice, a Regio i Suburbani još perone pojedinih stanica/stajališta na zajedničkom koridoru, a na svojim kolosecima. Peroni su odvojeni tako da gradski sistem uglavnom ima ostrvske zakošene, neke i u krivini na drugoj lokaciji ukoliko to omogućava lakše presedanje. Recimo da bi u slučaju nepodleganja propisima nacionalnih železnica bilo moguće igraditi deonice sa manjim radijusima što bi dovelo do toga da gradska stanica Tošin bunar sa visokim peronima bude direktno iznad ulice, odnosno autobuskih stajališta i to u pravcu, dok bi prigradska manje bitna bila postojeća. Tako bi u Rakovici U-voz mogao pokriti Slavka Rodića, a S-voz postojeće stajalište Kneževac.

E vidite sada šta je propušteno. Čak i kada bi gradili deonicu do Karaburme bili bi prisiljeni na vraćanje pruge skroz od Rakovice, i to podzemno od Sajma. Da bude još gore umesto jednokolosečnog mosta bilo bi neophodno izgraditi novi dvokolosečni sa pristupnim vijaduktima umesto uklonjenih nasipa. Ako podignu zgrade morali bi ili da ih sruše ili da teraju podzemno ispod Save što negira sve ekonomske benefite. Bravo, uspeli su da upropaste gradsku železnicu.

U međuvremenu se niko živi nije usudio da lično Vučiću ukaže na opasnost prihvatanja nekih načela starih planova. Ako iko drugi on je prvi morao da se suprotstavi ukidanjima jer ovako trasiran metro nije zamena niti za jovinov metro niti za RM, niti je realizovan čvor zamena za sva tri. Da uzmeš štranjku da's obesiš.

 

[Пантограф]

Pa, da, u Kopenhagenu 'BG voz' radi posao metroa, pa im ovaj nije bio ni potreban, nego napraviše da imaju, kad su već prebogati. Al mi ćemo da napravimo vrlo sličan samo mnogo skuplji (sve pod zemljom!), a železnicu u centru grada ukinuli...

Ay-ay-ay, la policia...

 

[Bender Rodriguez]

Jedni: Beogradu ne treba metro, ima 1.2 miliona stanovnika
Drugi: Kopenhagen nije relevantan, ima 600.000 stanovnika
Treci: OMG sta pricas to, kako mozes tek tako da umanjujes brojnost i velicinu nekog grada...

 

[vucko]

Beograd ima 3 miliona stanovnika brt.
Ajd' jovo nanovo...

 

[Bender Rodriguez]

Ajd' jovo nanovo...

Pa ajde. Mislim meni ne smeta, meni su sve tri strane podjednako komicne. I ovi sto iz Frankfurta znaju bolje kako je u Beogradu, i ovi sto podcenjuju velicinu Kopenhagena, i ovi sto cute kada drugi potcenjuju Beograd i njegovu kompleksnost a dizu se na noge kada vide da neko to radi Kopenhagenu. šou.

 

[markomarko]

Možda Vikipedija laže ali urban area je 1.36 miliona a 2.1 milion metropoliten area. Tako da bi trebalo da je vrlo uporedivo sa Beogradom.