Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Ali sta to, realno znaci?
Da nece moci da se pokriju troskovi izgradnje iz cene karata? Malo je to usko gledanje. Ne moze tako da se odlucuje je li metro ekonomski isplativ ili nije - i to u svakom slucaju nije socijalna investicija. Koliko ce metro ljudima ustedeti vremena, pa tako i novca? Svi gradjani kroz porez bi ga placali, pa treba racunati i njihovu ustedu, a ne samo onu u gradskoj ili republickoj kasi - mada ce biti verovatno i vise skupljenog poreza, zbog povecane produktivnosti...
Javni prevoz nije samo 'socijalna' usluga za uboge siromahe koji sebi ne mogu priustiti auto. On ima svoju ekonomsku funkciju itekako.
Da nece moci da se pokriju troskovi izgradnje iz cene karata? Malo je to usko gledanje. Ne moze tako da se odlucuje je li metro ekonomski isplativ ili nije - i to u svakom slucaju nije socijalna investicija. Koliko ce metro ljudima ustedeti vremena, pa tako i novca? Svi gradjani kroz porez bi ga placali, pa treba racunati i njihovu ustedu, a ne samo onu u gradskoj ili republickoj kasi - mada ce biti verovatno i vise skupljenog poreza, zbog povecane produktivnosti...
Javni prevoz nije samo 'socijalna' usluga za uboge siromahe koji sebi ne mogu priustiti auto. On ima svoju ekonomsku funkciju itekako.
Pricalo se ovde o mogucem finansiranju metroa, pa cu i ja koju rec o tome. Nisam ekonomista, niti se bavim nicim
slicnim pa je moguce da ova moja prica ne drzi vodu. Slobodni ste da mi ukazete na to.
Trazio sam na netu neke podatke o prihodima od PDV-a, posto mi to deluje kao najpravedniji nacin dolaska do novih
prihoda. Dosao sam do podatka da je drzava za ovu godinu planirala prihod od PDV-a od 3.2 milijarde evra (nece to
potpuno ostvariti, ali to je tu negde). Uzmimo da je Beograd od te cifre generisao 800 milion evra(a sigurno je
vise, jer je Beograd bar trecina srpske privrede i potrosnje). Posto imamo dve stope PDV-a od 8% i 18% uzeo sam da
bi prosecan PDV kad bi se imala jedna stopa bio 15%. Ako bi Vlada Srbije dozvolila na nekom referendumu
Beogradjanima da sami odluce da li bi pristali da se u Beogradu poveca PDV za npr. 5% u svrhu finansiranja metroa,
verujem da bi taj referendum prosao kad bi se gradjanima objasnilo sta dobijaju. Znaci da bi prihod od PDV-a koji
generise Beograd bio povecan za jednu trecinu(sa 15% na 20%), odnosno sa 800 miliona evra na 1060 miliona evra.
Razlika koja bi se ostvarila i koja bi isla na finansiranje metroa je 260 miliona evra godisnje. Od tih para
odvojiti 30-ak miliona evra za subvencionisanje jednog dela stanovnista kojim bi taj dodatni namet bio pretezak.
Znaci ostaje 230 miliona evra godisnje za metro.
Bilo je u ovim pricama oko ruskog kredita reci o tome kako nam Rusi nude metro po sisitemu "kljuc u ruke" ali mi
ne znamo sta hocemo i nemamo projekat pa od toga nista. Sve vreme se pod tim "kljuc u ruke" misli na jednu liniju,
ali meni kad se kaze "kljuc u ruke" asocira na na nesto zavrseno do kraja, a to je po meni celokupan metro sistem.
Uzmimo da nas metro tako kompletan ima 60-ak kilometara i da prosecna cena kilometra iznosi 70 miliona evra. To je
ukupno 4.2 milijarde evra glavnice. Neka se taj metro gradi 5 godina i onda otplacuje 20 godina po nekoj kamati od
4%(znaci maltene potpuno komercijalan kredit). To dodje da se u tih 20 godina mora platiti 6 milijardi evra,
odnosno 300 miliona evra godisnje. Razlika koja nedostaje u odnosu na onih 230 miliona, pokrila bi se na taj nacin
sto grad ne bi vise finansirao GSP vec bi tih 70 milona davao za metro. Normalno prihodi od PDV-a, bi se trebali
povecati bar za 15%(skroman rast) za pet godina(momenta kad bi se poceo otplacivati metro) pa bi davanja iz
budzeta grada(koji bi takodje bio visi) bila manja.
Kako grad da ne finansira GSP?
U Beogradu ima oko 620 hiljada zaposlenih. Kad bi svaki zaposleni placao oko 30 evra(sa PDV-om) to bi bilo
dovoljno para za sadasnji budzet GSP-a, a i za buduci kad se izgradi metro. Ovaj sistem bi bio malo nepravedan
prema onim koji ne koriste GSP vec koriste svoj prevoz do grada, ali mi nije tesko da od njih uzmem jer oni
koriste drugi resurs grada, a to su ulice. Bio bi pravedan porodicama sa srednjoskolcima i studentima koji bi se
sad vozili besplatno. Posebno bi bio povoljan za takve slucajeve koji zive u zoni 2.
Do momenta pocetka otplate metroa trebalo bi ipak ubirati ovaj dodatni prihod od PDV-a, koji bi za pet godina
ukupno iznosio 1200 milion evra. Te pare investirati u ostale vidove javnog prevoza tako da bi oni bili maksimalno
komplementarni sa metroom kad se on izgradi. Npr. uloziti oko 300 miliona evra u tramvaj(nove pruge koje bi bolje
opsluzivale metro, kupovinu novih tramvaja, remont nekih starih i slicno), 300 miliona u Beovoz (malo u obnovu
pruga, izgradnju kraka do aerodroma, kupovanju novih kompozicija, obnovu postojecih stanica i izgradnju nekih
novih, i mozda u izgradnju jos malo pruge na nekim mestima), 300 miliona evra u kupovinu novih elektricnih
aubobusa i infrastrukture koja ih prati(700-800 buseva). Ostaje jos 200-300 miliona koja se mogu iskoristiti u
druge svrhe.
Da rezimiram:
-Gradjanima se ponudi da za pet godina imaju kompletan metro, nove tramvaje, buseve na elektricni pogon i Beovoz
koji radi.
-Da bi se to ostvarilo gradjani Beograd treba da izglasaju na referendumu da im se poveca PDV za 5%. Tj da ono sto
su dosad placali 115 dinara sad placaju 120 dinara.
-Gradjani kazu: "To je fer" i izglasaju to.
-Grad raspise tender za izgradnju metroa, specifira da bi celokupan metro trebao da se gradi 5 godina i da ce
posle toga imati 300 miliona godisnje za njegovu otplatu.
-Jave se Rusi, Kinez, Spanci... Pocinje izgradnja. Dok traje izgradnja metroa mi ulazemo u ostale vidove javnog
prevoza, ne bi li se oni bolje nadovezali na metro.
-Metro se posle 5 godina izgradi, prihod od dodatnog PDV-a je sad vec bar 260 miliona evra, grad dodaje iz budeta
dodatnih 40 miliona.
- Godine prolaze, prihod od PDV-a raste, smanjuju se dotacije iz budzeta, dotacije iz budzeta potpuno prestaju,
prihodi od PDV-a i dalje rastu i premasuju ratu od metroa,....
Mozda sve ovo nema smisla, ali mi deluje na prvi pogled logicno. U svakom slucaju motalo mi se po glavi pa rekoh
da zapisem.
slicnim pa je moguce da ova moja prica ne drzi vodu. Slobodni ste da mi ukazete na to.
Trazio sam na netu neke podatke o prihodima od PDV-a, posto mi to deluje kao najpravedniji nacin dolaska do novih
prihoda. Dosao sam do podatka da je drzava za ovu godinu planirala prihod od PDV-a od 3.2 milijarde evra (nece to
potpuno ostvariti, ali to je tu negde). Uzmimo da je Beograd od te cifre generisao 800 milion evra(a sigurno je
vise, jer je Beograd bar trecina srpske privrede i potrosnje). Posto imamo dve stope PDV-a od 8% i 18% uzeo sam da
bi prosecan PDV kad bi se imala jedna stopa bio 15%. Ako bi Vlada Srbije dozvolila na nekom referendumu
Beogradjanima da sami odluce da li bi pristali da se u Beogradu poveca PDV za npr. 5% u svrhu finansiranja metroa,
verujem da bi taj referendum prosao kad bi se gradjanima objasnilo sta dobijaju. Znaci da bi prihod od PDV-a koji
generise Beograd bio povecan za jednu trecinu(sa 15% na 20%), odnosno sa 800 miliona evra na 1060 miliona evra.
Razlika koja bi se ostvarila i koja bi isla na finansiranje metroa je 260 miliona evra godisnje. Od tih para
odvojiti 30-ak miliona evra za subvencionisanje jednog dela stanovnista kojim bi taj dodatni namet bio pretezak.
Znaci ostaje 230 miliona evra godisnje za metro.
Bilo je u ovim pricama oko ruskog kredita reci o tome kako nam Rusi nude metro po sisitemu "kljuc u ruke" ali mi
ne znamo sta hocemo i nemamo projekat pa od toga nista. Sve vreme se pod tim "kljuc u ruke" misli na jednu liniju,
ali meni kad se kaze "kljuc u ruke" asocira na na nesto zavrseno do kraja, a to je po meni celokupan metro sistem.
Uzmimo da nas metro tako kompletan ima 60-ak kilometara i da prosecna cena kilometra iznosi 70 miliona evra. To je
ukupno 4.2 milijarde evra glavnice. Neka se taj metro gradi 5 godina i onda otplacuje 20 godina po nekoj kamati od
4%(znaci maltene potpuno komercijalan kredit). To dodje da se u tih 20 godina mora platiti 6 milijardi evra,
odnosno 300 miliona evra godisnje. Razlika koja nedostaje u odnosu na onih 230 miliona, pokrila bi se na taj nacin
sto grad ne bi vise finansirao GSP vec bi tih 70 milona davao za metro. Normalno prihodi od PDV-a, bi se trebali
povecati bar za 15%(skroman rast) za pet godina(momenta kad bi se poceo otplacivati metro) pa bi davanja iz
budzeta grada(koji bi takodje bio visi) bila manja.
Kako grad da ne finansira GSP?
U Beogradu ima oko 620 hiljada zaposlenih. Kad bi svaki zaposleni placao oko 30 evra(sa PDV-om) to bi bilo
dovoljno para za sadasnji budzet GSP-a, a i za buduci kad se izgradi metro. Ovaj sistem bi bio malo nepravedan
prema onim koji ne koriste GSP vec koriste svoj prevoz do grada, ali mi nije tesko da od njih uzmem jer oni
koriste drugi resurs grada, a to su ulice. Bio bi pravedan porodicama sa srednjoskolcima i studentima koji bi se
sad vozili besplatno. Posebno bi bio povoljan za takve slucajeve koji zive u zoni 2.
Do momenta pocetka otplate metroa trebalo bi ipak ubirati ovaj dodatni prihod od PDV-a, koji bi za pet godina
ukupno iznosio 1200 milion evra. Te pare investirati u ostale vidove javnog prevoza tako da bi oni bili maksimalno
komplementarni sa metroom kad se on izgradi. Npr. uloziti oko 300 miliona evra u tramvaj(nove pruge koje bi bolje
opsluzivale metro, kupovinu novih tramvaja, remont nekih starih i slicno), 300 miliona u Beovoz (malo u obnovu
pruga, izgradnju kraka do aerodroma, kupovanju novih kompozicija, obnovu postojecih stanica i izgradnju nekih
novih, i mozda u izgradnju jos malo pruge na nekim mestima), 300 miliona evra u kupovinu novih elektricnih
aubobusa i infrastrukture koja ih prati(700-800 buseva). Ostaje jos 200-300 miliona koja se mogu iskoristiti u
druge svrhe.
Da rezimiram:
-Gradjanima se ponudi da za pet godina imaju kompletan metro, nove tramvaje, buseve na elektricni pogon i Beovoz
koji radi.
-Da bi se to ostvarilo gradjani Beograd treba da izglasaju na referendumu da im se poveca PDV za 5%. Tj da ono sto
su dosad placali 115 dinara sad placaju 120 dinara.
-Gradjani kazu: "To je fer" i izglasaju to.
-Grad raspise tender za izgradnju metroa, specifira da bi celokupan metro trebao da se gradi 5 godina i da ce
posle toga imati 300 miliona godisnje za njegovu otplatu.
-Jave se Rusi, Kinez, Spanci... Pocinje izgradnja. Dok traje izgradnja metroa mi ulazemo u ostale vidove javnog
prevoza, ne bi li se oni bolje nadovezali na metro.
-Metro se posle 5 godina izgradi, prihod od dodatnog PDV-a je sad vec bar 260 miliona evra, grad dodaje iz budeta
dodatnih 40 miliona.
- Godine prolaze, prihod od PDV-a raste, smanjuju se dotacije iz budzeta, dotacije iz budzeta potpuno prestaju,
prihodi od PDV-a i dalje rastu i premasuju ratu od metroa,....
Mozda sve ovo nema smisla, ali mi deluje na prvi pogled logicno. U svakom slucaju motalo mi se po glavi pa rekoh
da zapisem.
@Nikola
Za ne-ekonomistu si se lepo snašao, pa ajde da ti dam još neke činjenice
Prvo evo ti plan otplate kredita od Milijardu € na 20 godina sa kamatom koju si ti spomenu 4%
Uzeo sam milijardu jer onda lako možete da sračunate ako je više ili manje.
Dakle to izgleda ovako
Godišnja rata: 51 768 440.14
Učešće: 0
Ukupno otplate: 1 035 368 802.77
Ukupno kamate: 35 368 802.77
Kamata: 4 %
Period otplate: 20 godina
Rata Kamata Glavnica Ostatak
1 3 333 333.33 48 435 106.81 951 564 893.19
2 3 171 882.98 48 596 557.16 902 968 336.03
3 3 009 894.45 48 758 545.69 854 209 790.35
4 2 847 365.97 48 921 074.17 805 288 716.18
5 2 684 295.72 49 084 144.42 756 204 571.76
6 2 520 681.91 49 247 758.23 706 956 813.53
7 2 356 522.71 49 411 917.43 657 544 896.10
8 2 191 816.32 49 576 623.82 607 968 272.28
9 2 026 560.91 49 741 879.23 558 226 393.05
10 1 860 754.64 49 907 685.50 508 318 707.55
11 1 694 395.69 50 074 044.45 458 244 663.11
12 1 527 482.21 50 240 957.93 408 003 705.18
13 1 360 012.35 50 408 427.79 357 595 277.39
14 1 191 984.26 50 576 455.88 307 018 821.51
15 1 023 396.07 50 745 044.07 256 273 777.44
16 854 245.92 50 914 194.21 205 359 583.23
17 684 531.94 51 083 908.19 154 275 675.04
18 514 252.25 51 254 187.89 103 021 487.15
19 343 404.96 51 425 035.18 51 596 451.97
20 171 988.17 51 596 451.97 0.00
podizanje PDV-a za 5% samo u Beogradu bi faktički dovelo do podele Srbije na dva tržišta jer je 5% izuzetno veliko povećanje. Trgovina bi se preselila dobrim delom u druge gradove.
Recimo ako firma iz Novog Sada nudi nekog proizvoda za 1.000.000din a Beogradska bi isto to mogla da nudi po 5% višoj ceni liln ti. za 1.050.000 tj. 50.000 skuplje što ćeš se složiti je velika konkurentska prednost za firme van Beograda.
Promet Beogradskih firmi bi zbog toga opao, pa samim tim i prihod od povećanja poreza ne bi baš bio linearan
Povećanje stope PDV za 5% u BGD bi imalo i inflatorni pritisak pa bi se deo prihoda skupljen od poreza izgubio kroz inflaciju tj. pristisak na kurs dinara
Maksimalno povećanje bez velikih negativnih posledica je 3%, mada ni posledice koje bi povećanje od 3% izazvalo nisu ni najmanje naivne.
Kad je postojao samodoprinos od 1982-89 skupljeno je svega oko 200 milona $. (ovo nije proveren podatak ali sam to čuo na tri mesta pa ako mene lažu ....)
Inače pitanje finasiranja gradnje metroa je ključno, jer sa sadašnjim nivoom tehnike nije tehnološko čudo sagraditi ga, teže je to finasirati.
Ok odoh malo suviše u ekonomiju izvinite
Za ne-ekonomistu si se lepo snašao, pa ajde da ti dam još neke činjenice
Prvo evo ti plan otplate kredita od Milijardu € na 20 godina sa kamatom koju si ti spomenu 4%
Uzeo sam milijardu jer onda lako možete da sračunate ako je više ili manje.
Dakle to izgleda ovako
Godišnja rata: 51 768 440.14
Učešće: 0
Ukupno otplate: 1 035 368 802.77
Ukupno kamate: 35 368 802.77
Kamata: 4 %
Period otplate: 20 godina
Rata Kamata Glavnica Ostatak
1 3 333 333.33 48 435 106.81 951 564 893.19
2 3 171 882.98 48 596 557.16 902 968 336.03
3 3 009 894.45 48 758 545.69 854 209 790.35
4 2 847 365.97 48 921 074.17 805 288 716.18
5 2 684 295.72 49 084 144.42 756 204 571.76
6 2 520 681.91 49 247 758.23 706 956 813.53
7 2 356 522.71 49 411 917.43 657 544 896.10
8 2 191 816.32 49 576 623.82 607 968 272.28
9 2 026 560.91 49 741 879.23 558 226 393.05
10 1 860 754.64 49 907 685.50 508 318 707.55
11 1 694 395.69 50 074 044.45 458 244 663.11
12 1 527 482.21 50 240 957.93 408 003 705.18
13 1 360 012.35 50 408 427.79 357 595 277.39
14 1 191 984.26 50 576 455.88 307 018 821.51
15 1 023 396.07 50 745 044.07 256 273 777.44
16 854 245.92 50 914 194.21 205 359 583.23
17 684 531.94 51 083 908.19 154 275 675.04
18 514 252.25 51 254 187.89 103 021 487.15
19 343 404.96 51 425 035.18 51 596 451.97
20 171 988.17 51 596 451.97 0.00
Ne baš. Odnos prihoda od poreza i visine stope poreza nije linearna funkcija, već je opadajuća, tj. marginalni prihod od povećanja poreza opada sa porastom stope.Nikola":3vrqgvci je napisao(la):
podizanje PDV-a za 5% samo u Beogradu bi faktički dovelo do podele Srbije na dva tržišta jer je 5% izuzetno veliko povećanje. Trgovina bi se preselila dobrim delom u druge gradove.
Recimo ako firma iz Novog Sada nudi nekog proizvoda za 1.000.000din a Beogradska bi isto to mogla da nudi po 5% višoj ceni liln ti. za 1.050.000 tj. 50.000 skuplje što ćeš se složiti je velika konkurentska prednost za firme van Beograda.
Promet Beogradskih firmi bi zbog toga opao, pa samim tim i prihod od povećanja poreza ne bi baš bio linearan
Povećanje stope PDV za 5% u BGD bi imalo i inflatorni pritisak pa bi se deo prihoda skupljen od poreza izgubio kroz inflaciju tj. pristisak na kurs dinara
Maksimalno povećanje bez velikih negativnih posledica je 3%, mada ni posledice koje bi povećanje od 3% izazvalo nisu ni najmanje naivne.
Ne zaboravi da većina od tih 620.000 zaposlenih ima plate ispod 31.000din a 30€ je praktično 10% njihove plate, da ne govorimo da recimo trgovci u Delti imaju slabo preko 20.000din mesečnoNikola":3vrqgvci je napisao(la):
Kad je postojao samodoprinos od 1982-89 skupljeno je svega oko 200 milona $. (ovo nije proveren podatak ali sam to čuo na tri mesta pa ako mene lažu ....)
Inače pitanje finasiranja gradnje metroa je ključno, jer sa sadašnjim nivoom tehnike nije tehnološko čudo sagraditi ga, teže je to finasirati.
Ok odoh malo suviše u ekonomiju izvinite
jovanovm
Advanced
@nbumbic
Hvala bogu neko prica. Nastavi, covece, molim te
Hvala bogu neko prica. Nastavi, covece, molim te
Wile E. Coyote
Advanced
Можда би то натерало продавце да смање своју маржу? Ионако је Београд међу најскупљим градовима у Србији.nbumbic":2lar4g5h je napisao(la):
(како се наивно надам...
)ThinkAgain
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2009.
- Poruke
- 208
- Pohvaljen
- 1
A najjeftiniji Evropski Capital....
Ko onda ima pravo da se buni
Šalu na stranu ja bi išao u krajnost pa bi od najjeftinijeg ga učinio još jeftinijim jer što je jeftiniji to su bolji uslovi za život naravno ako plate ne padaju zajedno sa cenama. U tom pravcu bi se išlo. Bile bi masovne migracije u Beograd i eto nama grada od 20 miliona... Malo mesto što je poraslo što kaže Nostradamus. Možda je i u pravu, ko će ga znati... Trebamo biti jako pametni i oprezni u svojim postupcima, mi Srbi, Beograđani.
Današnje vreme je veoma važno a istorija se piše danas a ne sutra niti juče. Što je bilo već je zapisano, za budućnost se stvara danas a u budućnosti za još dalju budućnost. Tako da pamet u glavu. Beograd je sada jako mali grad, sa svega 2 miliona ljudi ali možda ubrzo dobije još jednu nulu S obzirom na to trebaće mu ne jedna linija metro nego ogromna mreža veća nego današnja tramvajska i trolejbuska zajedno a mnogo efikasnija od kompletne današnje mreže električnih podsistema javnog prevoza.
Bila bi sve veća i veća razlika između plata i cena odnosno plate gore a cene dole. Mora postojati jasna vizija i snažna potreba da san postane stvarnost i to vrlo brzo. Nemamo vremena za gubljenje jer mnogo toga može poći naopako... Kao što je to slučaj sa skoro svim kapitalnim projektima u Srbiji i Beogradu.
Ko onda ima pravo da se buni
Šalu na stranu ja bi išao u krajnost pa bi od najjeftinijeg ga učinio još jeftinijim jer što je jeftiniji to su bolji uslovi za život naravno ako plate ne padaju zajedno sa cenama. U tom pravcu bi se išlo. Bile bi masovne migracije u Beograd i eto nama grada od 20 miliona... Malo mesto što je poraslo što kaže Nostradamus. Možda je i u pravu, ko će ga znati... Trebamo biti jako pametni i oprezni u svojim postupcima, mi Srbi, Beograđani.
Današnje vreme je veoma važno a istorija se piše danas a ne sutra niti juče. Što je bilo već je zapisano, za budućnost se stvara danas a u budućnosti za još dalju budućnost. Tako da pamet u glavu. Beograd je sada jako mali grad, sa svega 2 miliona ljudi ali možda ubrzo dobije još jednu nulu
S obzirom na to trebaće mu ne jedna linija metro nego ogromna mreža veća nego današnja tramvajska i trolejbuska zajedno a mnogo efikasnija od kompletne današnje mreže električnih podsistema javnog prevoza.Bila bi sve veća i veća razlika između plata i cena odnosno plate gore a cene dole. Mora postojati jasna vizija i snažna potreba da san postane stvarnost i to vrlo brzo. Nemamo vremena za gubljenje jer mnogo toga može poći naopako... Kao što je to slučaj sa skoro svim kapitalnim projektima u Srbiji i Beogradu.
@nmubic
Hvala na zapazanjima.
Racunao sam ja da bi se deo prihoda od PDV-a onda prebacio iz Beograda i pretpostavljao da nije sve to linearno. Nisam imao zivaca da trazim strukturu prihoda od PDV-a u Beogradu. Npr. niko ne moze racune za komunalije ako zivi u Beogradu da placa van Beograda, ili niko ne bi isao u van granica Beograda da bi kupovao hranu jer time, kad se uracuna prevoz ne bi dobio nista. Smanjio bi se prihod od naplate benzina, ali ne drasticno. To su neke stvari gde se ne bi smanjivali prihodi. Treba videti koliki je taj procenat u ukupnom prihodu.
Sto se tice prevoza. Za poslodavca je 2352 dinara neoporezivo ako te pare idu na prevoz, posle toga je valjda 12% (bas danas naletio na taj podatak). Verovatno zato i poslodavci uglavnom posebno daju markicu za prevoz, a posebno platu. Verujem da i ti sto rade u Delti na tu platu dobiju i markicu. E sad dodaj obavezu da svi poslodavci moraju da placaju markicu i da je ona nekih 500dinara veca i dobijes onaj podatak gore. A onaj sto radi u Delti je mozda iz druge zone i on i onako placa maltene vec toliko i mozda ima jos kojeg studenta ili srednjoskolca kojima sad ne bi morao da placa prevoz. I da 30 evra, ako poslodavac daje markicu, na prosecnu bruto platu(jer to je ukupan trosak poslodavca) je nesto manje od 6%.
Sto se tice inflacije. Zaista nisam siguran koliko bi uticalo. Kao sto sam gore rekao, cena koja ide sa 115 na 120 dinara mi ne deluje kao ogroman sok. Nista sto dosad nismo preziveli u mnogo vecoj meri. Cena hrane i usluga je u poslednjih 3-4 godine sigurno skocila 30%.
Moje razmisljane je bilo u smeru da se gradjanima ponudi komplet metro i sistem javnog prevoza u nekom razumnom preiodu koji mogu da zamisle. Da im se kaze koliko to kosta i koliko bi ih to udarilo po dzepu. Verujem da bi se odlucili pristati na to. Mozda gresim.
I da potpuno se slazem, metro nije samo pitanje tehnologije, vec mnogo bitnije, pitanje kako ga izfinansirati. Otud je i ova moja prica okrenuta samo u tom smeru.
Hvala na zapazanjima.
Racunao sam ja da bi se deo prihoda od PDV-a onda prebacio iz Beograda i pretpostavljao da nije sve to linearno. Nisam imao zivaca da trazim strukturu prihoda od PDV-a u Beogradu. Npr. niko ne moze racune za komunalije ako zivi u Beogradu da placa van Beograda, ili niko ne bi isao u van granica Beograda da bi kupovao hranu jer time, kad se uracuna prevoz ne bi dobio nista. Smanjio bi se prihod od naplate benzina, ali ne drasticno. To su neke stvari gde se ne bi smanjivali prihodi. Treba videti koliki je taj procenat u ukupnom prihodu.
Sto se tice prevoza. Za poslodavca je 2352 dinara neoporezivo ako te pare idu na prevoz, posle toga je valjda 12% (bas danas naletio na taj podatak). Verovatno zato i poslodavci uglavnom posebno daju markicu za prevoz, a posebno platu. Verujem da i ti sto rade u Delti na tu platu dobiju i markicu. E sad dodaj obavezu da svi poslodavci moraju da placaju markicu i da je ona nekih 500dinara veca i dobijes onaj podatak gore. A onaj sto radi u Delti je mozda iz druge zone i on i onako placa maltene vec toliko i mozda ima jos kojeg studenta ili srednjoskolca kojima sad ne bi morao da placa prevoz. I da 30 evra, ako poslodavac daje markicu, na prosecnu bruto platu(jer to je ukupan trosak poslodavca) je nesto manje od 6%.
Sto se tice inflacije. Zaista nisam siguran koliko bi uticalo. Kao sto sam gore rekao, cena koja ide sa 115 na 120 dinara mi ne deluje kao ogroman sok. Nista sto dosad nismo preziveli u mnogo vecoj meri. Cena hrane i usluga je u poslednjih 3-4 godine sigurno skocila 30%.
Moje razmisljane je bilo u smeru da se gradjanima ponudi komplet metro i sistem javnog prevoza u nekom razumnom preiodu koji mogu da zamisle. Da im se kaze koliko to kosta i koliko bi ih to udarilo po dzepu. Verujem da bi se odlucili pristati na to. Mozda gresim.
I da potpuno se slazem, metro nije samo pitanje tehnologije, vec mnogo bitnije, pitanje kako ga izfinansirati. Otud je i ova moja prica okrenuta samo u tom smeru.
Метро опет на чекању
Након доласка руске делегације, иако је било извесно да ће Руси понудити кредит по систему „кључ у руке”, откривено да Београд нема спремљену документацију
И железничка станица испод Вуковог споменика чека метро (Фото Бета) Иако је било извесно да ће београдски метро бити финансиран из руског кредита, 500 милиона евра намењених за то отићи ће на другу страну. Услов да се добије руски кредит јесу – завршени пројекти, што није био случај са метроом.
Кад је руска делегација стигла у Београд и кад је било извесно да ће Руси понудити кредит по систему „кључ у руке”, откривено је да Београд нема спремљену документацију, процењено је да ће за припрему документације бити потребне две године и, на крају, констатовано да још није одлучено да ли ће бити грађен тешки или лаки метро или комбинација та два.
Пошто је Национални савет за инфраструктуру београдски метро уврстио у приоритете, Скупштина града је пролетос ангажовала стручњаке из Шпаније, Немачке и Аустрије да утврде који је тип метроа потребан Београду. До сада су постојале две верзије метроа – класични, за који су пројекти урађени пре три деценије и лаки шински транспорт који делом саобраћа под земљом, а делом по њеној површини.
Сектор за метро, који је седамдесетих година упошљавао 150 стручњака, испитао је трасе и сачинио идејне пројекте. Урађена су и геотехничка и геодетска истраживања. Прва линија, односно траса од Земуна до Вуковог споменика и од Калемегдана до Аутокоманде са станицама и комплетном опремом према прорачуну пројектаната била би изграђена за осам-девет година. Тих 14 километара, према прелиминарним проценама, коштало би око милијарду евра. Питање је међутим колико су ти пројекти данас применљиви.
Претходна градска власт више је била привржена идеји такозваног лаког метроа, који би се делимично кретао испод земље, а делом по њој. У време када је пре пет година рађена студија оправданости, процењено је да је изградња класичног метроа нерентабилна јер је раст броја становника, па самим тим и број путника у односу на седамдесете прилично умањен. Други аргумент је била цена, јер би прва линија, лаког шинског метроа, од Творничке улице у Земуну до Устаничке на Звездари била упола јефтинија и коштала би око пола милијарде евра. Шпанска фирма „Инеко” урадила је студију и пројекте који подразумевају да се лака шинска возила крећу површином Булевара краља Александра. Од тога се одустало. Све препоруке, како се незванично може чути, иду према комбинацији тешког и лаког метро. Због тога је нужно радити и нове студије и нове пројекте.
М. Авакумовић
--------------------------------------------------
Метро жртва политичких одлука
1972 – председник Скупштине града Бранко Пешић прихвата и покреће идеју изградње метроа.
1982 – председник Извршног одбора града Радоје Стефановић суспендује метро и новац улаже у трамвај.
1986 – председник ИО града Живана Олбина рехабилитује сектор за метро.
1991 – председник Скупштине града Милорад Унковић одбацује метро и прихвата концепт лаког метроа (ЛШС).
1997 – председник Скупштине града Зоран Ђинђић поново афирмише идеју изградње метроа.
1997 – председник Скупштине града Спасоје Крунић суспендује Сектор за метро.
2003 – усвојен је ГУП према којем се у Београду гради ЛШС.
2005 – градоначелник Ненад Богдановић креће у реализовање идеје изградње ЛШС.
[објављено: 31/10/2009] www.politika on line
Након доласка руске делегације, иако је било извесно да ће Руси понудити кредит по систему „кључ у руке”, откривено да Београд нема спремљену документацију
И железничка станица испод Вуковог споменика чека метро (Фото Бета) Иако је било извесно да ће београдски метро бити финансиран из руског кредита, 500 милиона евра намењених за то отићи ће на другу страну. Услов да се добије руски кредит јесу – завршени пројекти, што није био случај са метроом.
Кад је руска делегација стигла у Београд и кад је било извесно да ће Руси понудити кредит по систему „кључ у руке”, откривено је да Београд нема спремљену документацију, процењено је да ће за припрему документације бити потребне две године и, на крају, констатовано да још није одлучено да ли ће бити грађен тешки или лаки метро или комбинација та два.
Пошто је Национални савет за инфраструктуру београдски метро уврстио у приоритете, Скупштина града је пролетос ангажовала стручњаке из Шпаније, Немачке и Аустрије да утврде који је тип метроа потребан Београду. До сада су постојале две верзије метроа – класични, за који су пројекти урађени пре три деценије и лаки шински транспорт који делом саобраћа под земљом, а делом по њеној површини.
Сектор за метро, који је седамдесетих година упошљавао 150 стручњака, испитао је трасе и сачинио идејне пројекте. Урађена су и геотехничка и геодетска истраживања. Прва линија, односно траса од Земуна до Вуковог споменика и од Калемегдана до Аутокоманде са станицама и комплетном опремом према прорачуну пројектаната била би изграђена за осам-девет година. Тих 14 километара, према прелиминарним проценама, коштало би око милијарду евра. Питање је међутим колико су ти пројекти данас применљиви.
Претходна градска власт више је била привржена идеји такозваног лаког метроа, који би се делимично кретао испод земље, а делом по њој. У време када је пре пет година рађена студија оправданости, процењено је да је изградња класичног метроа нерентабилна јер је раст броја становника, па самим тим и број путника у односу на седамдесете прилично умањен. Други аргумент је била цена, јер би прва линија, лаког шинског метроа, од Творничке улице у Земуну до Устаничке на Звездари била упола јефтинија и коштала би око пола милијарде евра. Шпанска фирма „Инеко” урадила је студију и пројекте који подразумевају да се лака шинска возила крећу површином Булевара краља Александра. Од тога се одустало. Све препоруке, како се незванично може чути, иду према комбинацији тешког и лаког метро. Због тога је нужно радити и нове студије и нове пројекте.
М. Авакумовић
--------------------------------------------------
Метро жртва политичких одлука
1972 – председник Скупштине града Бранко Пешић прихвата и покреће идеју изградње метроа.
1982 – председник Извршног одбора града Радоје Стефановић суспендује метро и новац улаже у трамвај.
1986 – председник ИО града Живана Олбина рехабилитује сектор за метро.
1991 – председник Скупштине града Милорад Унковић одбацује метро и прихвата концепт лаког метроа (ЛШС).
1997 – председник Скупштине града Зоран Ђинђић поново афирмише идеју изградње метроа.
1997 – председник Скупштине града Спасоје Крунић суспендује Сектор за метро.
2003 – усвојен је ГУП према којем се у Београду гради ЛШС.
2005 – градоначелник Ненад Богдановић креће у реализовање идеје изградње ЛШС.
[објављено: 31/10/2009] www.politika on line
Tačno, samo treba imati u vidu još par stvariNikola":1qtp8of7 je napisao(la):
Ta hrana, a i roba dok dođe do maloprodaje prođe ovaj ili onaj oblik posredovanja. Nisam mislio da bi gubitak bio na PDV-u skupljenom u prodavnici, već bi firme koje recimo uvoze čokolade, kozmetiku, kućnu hemiju itd. imale veliki podsticaj da zakinu tih 5% povećanog PDV-a pa bi onda otvorile ćerku firmu ili samo predstavništvo u nekom mestu van Beograda, i time bi robu prodavale 5% jeftinije, a to je kad su u pitanju milijarde dinara prometa velika stavka.
Čak i proizvođači iz Beograda bi imali podsticaj da fiktivno prodaju svoju robu nekoj povezanoj firmi van Beograda po smešnoj ceni.
Recimo čokoladu koja realno košta 100din+18%pdv tj, 118din bi fiktivno prodali za 10din + PDV
Plaćeni PDV bi sa povećanjem od 5% bio 2,3din umesto 1,8 din >>>Značu korist za grad bi bila samo 0,5 din<<<<
Zatim bi onda ta firma iz unutrašnjost plasirala tu čokoladu po normalnoj ceni sa 18% PDV i ups ode nekom gradu 18din, a Beograd umesto da dobije 18din PDV-a dobio je samo 0,5din znači minus je celih 17,5dinara!!!!
Pri tome ne bi mogli da krivimo firme jer bi one to morale da rade kako bi ostale konkurentne (prosto što bi neko iz Niša plaćao 5% više samo da bi uzeo od Beogradske firme, ako to isto može od nekog iz Novog Sada, a na recimo 10 miliona to je već velika razlika od celih 500.000din!!!
Ovaj moj primer je jako uprošćen (izostavio sam da se ceo iznos ne daje gradu u kojem je bio promet,, par koraka u računici i još niz stvari)ali to je suština sistema odlivanja poreza kad postoje različite stope na istom tržišu (setite se crnogorskih tablica)
Inače, u trenutnoj situaciji Beograd bez korektivnog upliva država dobija veći deo poreza nego što mu realno pripada jer se u Beogradu ostvari osetno veći promet svega nego što su realne potrebe grada (recimo veliki uvoznici su u Beogradu, a oni pokrivaju celu zemlju i njihovi porezi pa i PDV se plaćaju u Beogradu i za robu čiji krajnji korisnik ne živi u Beogradu nego recimo u Nišu)
Tvoje razmišljanje je OK, PDV jeste jedan od najpravednijih i najefikasnijih poreza., a i ovo oko ponude komplektnog sistema sa troškom je skroz korektno.Nikola":1qtp8of7 je napisao(la):
Izvini što sam počeo da detaljišem oko visine stope PDV-a eto samo sam hteo da ukažem na koliko se može realno očekivati od povećanja PDV-a.
U kratkom periodu stopa se može povećati do 3%, a na duže staze 1 do 2%.
Povećanje stope od 1% znači povećanje prihoda od PDV za oko 5% (1/18=0,05555) tj na 700miliona prihoda od PDV-a to je 35miliona evra, a videli ste da za kredit od milijardu evra na 20 godina sa 4% kamate treba izdvojiti oko 51 milion godišnje za otplatu, ako su prihodi 800miliona evra od PDV-a ovim povećanjem bi se skupilo 44,4 miliona evra.
evo je jako jako uprošćena računica
Archangel
Higher intermediate
1982 – председник Извршног одбора града Радоје Стефановић суспендује метро и новац улаже у трамвај. :bash:
1991 – председник Скупштине града Милорад Унковић одбацује метро и прихвата концепт лаког метроа (ЛШС). :bash: :bash:
1997 – председник Скупштине града Спасоје Крунић суспендује Сектор за метро. :bash: :bash: :bash:
1991 – председник Скупштине града Милорад Унковић одбацује метро и прихвата концепт лаког метроа (ЛШС). :bash: :bash:
1997 – председник Скупштине града Спасоје Крунић суспендује Сектор за метро. :bash: :bash: :bash:
Resenje sa finansiranjem izgradnje metroa putem povecanja PDV-a (ili putem samodoprinosa) je potpuno pogresno, i anahrono.
Ono sto se radi u svetu vec dugi niz godina, a kod nas se prica o tome a nikako da se krene sa mrtve tacke, jesu municipalne obveznice. To su obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, nizom od kamatne stope kod komercijalnih kredita, a izdavalac je opstina ili grad, u ovom slucaju grad Beograd. Kupci tih obveznica bi bila osiguravajuce kuce, investicioni fondovi, privatni penzioni fondovi (jer je rizik za takve vrste obveznica najmanji, ali ni prinos nije veliki, upravo zbog toga) pa cak i fizicka lica. Naravno, bila bi moguca i trgovina takvim obveznicama, kao sto moze sad da se trguje sa obveznicama stare devizne stednje. Obveznice bi se izdavale u skladu sa dinamikom radova, bez potrebe da se povuce celokupan iznos vrednosti celog projekta odjednom.
Ono sto bi znacajno smanjilo vrednost javnog zaduzivanja jeste i ulaganje privatnih investitora u neke delove projekta, Recimo, ponudi se na javnom konkursu izgradnja nekog shopping mall-a pored buduce stanice metroa a zauzvrat privatni investitor izgradi tu stanicu metroa (kao sto je Ljubljana napravila sa projektom stadiona Stozice). Takva kombinacija je mogla da se uradi sa Uscem, nazalost nije.
I kao poslednje, metro kao takav nije profitabilan, ali cena gradjevinskog zemljista u okolini trase metroa raste nekoliko puta i to je nacin kako ce grad da pokrije zaduzivanje i na duzi rok profitira od metroa. Samo na Novom Beogradu je moguca izgradnja nekoliko poslovnih kula sa po 30+ spratova koje tek izgradnjom metroa mogu da postanu realnost.
Ono sto se radi u svetu vec dugi niz godina, a kod nas se prica o tome a nikako da se krene sa mrtve tacke, jesu municipalne obveznice. To su obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, nizom od kamatne stope kod komercijalnih kredita, a izdavalac je opstina ili grad, u ovom slucaju grad Beograd. Kupci tih obveznica bi bila osiguravajuce kuce, investicioni fondovi, privatni penzioni fondovi (jer je rizik za takve vrste obveznica najmanji, ali ni prinos nije veliki, upravo zbog toga) pa cak i fizicka lica. Naravno, bila bi moguca i trgovina takvim obveznicama, kao sto moze sad da se trguje sa obveznicama stare devizne stednje. Obveznice bi se izdavale u skladu sa dinamikom radova, bez potrebe da se povuce celokupan iznos vrednosti celog projekta odjednom.
Ono sto bi znacajno smanjilo vrednost javnog zaduzivanja jeste i ulaganje privatnih investitora u neke delove projekta, Recimo, ponudi se na javnom konkursu izgradnja nekog shopping mall-a pored buduce stanice metroa a zauzvrat privatni investitor izgradi tu stanicu metroa (kao sto je Ljubljana napravila sa projektom stadiona Stozice). Takva kombinacija je mogla da se uradi sa Uscem, nazalost nije.
I kao poslednje, metro kao takav nije profitabilan, ali cena gradjevinskog zemljista u okolini trase metroa raste nekoliko puta i to je nacin kako ce grad da pokrije zaduzivanje i na duzi rok profitira od metroa. Samo na Novom Beogradu je moguca izgradnja nekoliko poslovnih kula sa po 30+ spratova koje tek izgradnjom metroa mogu da postanu realnost.
Tačno ali po pravilu samo u onom delu sveta koji je razvijen, bogat i kad su obveznice poreklom iz stabilnih država, a kod nas finasiranje teško može da se izvede drugačije!nehru":1bl4y4uz je napisao(la):
Nadam se da ne misliš da se niko u gradu i Republici nije setio toga jer ne znaju za to.nehru":1bl4y4uz je napisao(la):
Trezor Republike Srbije izdaje već svoje zapise, a kamata na njih je prava sitnica
11,5%,
a rok dospeća izrazito povoljan čitavih 6 meseci.
Evo i linka
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/102850.html
što je i dobro jer je bilo i 15% sa tri meseca dospeća
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/78015.html
Pogledaj hartije od vrednosti koje izdaje država i videćeš da su kamate na njh veće nego što su na kredite kod MMF, Svetske banke itd
Da bii te hartije bile jeftin način zaduživanja, investitori moraju da imaju poverenja u državu, a naša baš ne uliva poverenje što se i vidi kroz kreditni rejting.
Drugo mi tako možemo da skupimo pretežno novac sa domaćeg tržišta a to bi posupelo kredite preduzećima, pa bi smanjilo proizvodnju pa bi bili prihodi od poreza manji itd...
Inče mogao bi da ti nabrojim mnogo razloga što ne valja skupljati sredstva povećanjem PDV-a, ali kad se nema izbora, mora se sa doprinosima, akcizama, pa i PDV-om.
Ovo ti je na mestu!nehru":1bl4y4uz je napisao(la):
@nbumbic
Заборавио си ситницу да су ти записи Трезора динарски. То није каматна стопа која би ишла на девизне записе или записе који би били индексирани некаквом корпом страних валута.
Можда би мјунис могле да буду део решења, рецимо да се 2/3 новца скупи од вишег пдв-а, акциза на гориво и регистрацију, и некаквог минималног пореза на приходе, а 1/3 кроз мјунис. Тако би тежина сваког од ових корака била мања, нпр. могли би да повисимо пдв само 1-2%, оптеретимо плате само 1-2% преко неког износа, и не претерамо са дужничким оптерећењем буџета обвезницама.
Заборавио си ситницу да су ти записи Трезора динарски. То није каматна стопа која би ишла на девизне записе или записе који би били индексирани некаквом корпом страних валута.
Можда би мјунис могле да буду део решења, рецимо да се 2/3 новца скупи од вишег пдв-а, акциза на гориво и регистрацију, и некаквог минималног пореза на приходе, а 1/3 кроз мјунис. Тако би тежина сваког од ових корака била мања, нпр. могли би да повисимо пдв само 1-2%, оптеретимо плате само 1-2% преко неког износа, и не претерамо са дужничким оптерећењем буџета обвезницама.
Nažalost nisam zaboravio toDjordje":3unmgzcq je napisao(la):
Na Evro obveznice Hrvatske kamata je 6,5%, a hrvatska ima bolji rejting od Srbije.
Hrvatska uspješno plasirala euroobveznice http://metro-portal.hr/vijesti/hrvatska/hrvatska-uspjesno-plasirala-euroobveznice
http://www.seebiz.eu/hr/novcano-trz...ta-na-euroobveznice-je-nedopustiva,46716.html
http://www.emportal.rs/vesti/region/89391.html
Oni su to uradili da njen bi morali da prihvate neke uslove MMF-a.
I ja mislim da bi rešenje bilo kroz blago povećanje više nameta, a sa obveznicama bi verovatno moralo da se sačeka neko bolje vreme kad kapital postane jeftiniji globalno, a mi budemo imali malo bolji ugled valjda neće to toliko daleko da bude. Do tada nam je jeftinije da uzmemo kredit jer njega možemo uzeti sa 4% kamate grejs periodom itd. pa onda možemo reporogramirati duga sa obveznicamaDjordje":3unmgzcq je napisao(la):
Stambeni kredit za gradjane kod ALPHA banke je trenutno povoljniji od kredita koji je drzava dobila od iste banke.
Što samo govori koliki je ugled naše države, pa nam je zato izgleda jedno od boljih rešenja da se delom zadužimo kod neke države ili međunarodne organizacije koja hoće da uposli svoje firme (tako da dobijemo povoljnijikredit (nižu kam.stopu,grejs period isveto na 20 godina), a delom da sami finasiramo kroz namete, kako bi imali veći uticaj na izbor tehničkih rešenja, izvođača itd.Nikola":1satg0go je napisao(la):
Imaš para trgovac, nemaš para svi te ..... prave budalom
О реконструкцији трамвајских шина у Булевару...
http://www.blic.rs/beograd.php?id=118799
Ако ја добро схватам, ако они сада поставе шине у средину Булевара, онда би метро ("тешки") могао или да иде негде по страни Булевара (није неизводљиво али контам да је логистички незгодније за раскопавање), или да се ради ТБМ-ом. Или да се ово што они сада поставе почупа. Супер.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=118799
Дивота
Ако ја добро схватам, ако они сада поставе шине у средину Булевара, онда би метро ("тешки") могао или да иде негде по страни Булевара (није неизводљиво али контам да је логистички незгодније за раскопавање), или да се ради ТБМ-ом. Или да се ово што они сада поставе почупа. Супер.
jovanovm
Advanced
Bolje i da se radi TBMom, a da u Bulevaru urade manje stanica... Jeftinije, a isti efekat.
ovom narodu samo jos povecanje nameta... sa ovakvom privredom za to nema prostora. usput PDV je jedan vrlo "neinletigentan" porez. dobar je samo u procentu naplate. medjutim, nekako kod nas ni to ne funkcionise.
smanjiti razbacivanje po budzetima, srezati neefikasnost i taj novac trositi za odrzavanje i manje investicije. Za velike investicije izdaju se obveznice na prvom mestu ili se uzimaju povoljni krediti kod svetskih finansijskih institucija.
eeee sad pitanje ko bi ulozio u dugorocne obveznice izdate za izgradnju metroa u dinarima (ja sigurno ne bih). evo vam primera iz BiH: Banja Luka, Laktasi, Samac i nedavno Bijeljina su izdale obveznice od oko 40 mil KM (20 mil evra) sa godisnjom kamatnom stopom koja je isla od oko 5% do 6,5%(Bijeljina) na periode do 10 godina. Jos je KM stabilna valuta, vezana za evro, pa je opet 70% obveznica morala da otkupi drzavna Investiciono-razvojna banka.
Znaci dok se ne uvede red u trziste kapitala kod nas i kamatne stope ne padnu krediti kod medj. fin. igraca su najbolje resenje.
Sve u svemu ja u BG ne vidim ozbiljan pocetak rada na metrou sledecih 10 godina. Realno...
A od guzhve se ni juce nije moglo funkcionisati...
sa ovakvom privredom za to nema prostora. usput PDV je jedan vrlo "neinletigentan" porez. dobar je samo u procentu naplate. medjutim, nekako kod nas ni to ne funkcionise. smanjiti razbacivanje po budzetima, srezati neefikasnost i taj novac trositi za odrzavanje i manje investicije. Za velike investicije izdaju se obveznice na prvom mestu ili se uzimaju povoljni krediti kod svetskih finansijskih institucija.
eeee sad pitanje ko bi ulozio u dugorocne obveznice izdate za izgradnju metroa u dinarima (ja sigurno ne bih). evo vam primera iz BiH: Banja Luka, Laktasi, Samac i nedavno Bijeljina su izdale obveznice od oko 40 mil KM (20 mil evra) sa godisnjom kamatnom stopom koja je isla od oko 5% do 6,5%(Bijeljina) na periode do 10 godina. Jos je KM stabilna valuta, vezana za evro, pa je opet 70% obveznica morala da otkupi drzavna Investiciono-razvojna banka.
Znaci dok se ne uvede red u trziste kapitala kod nas i kamatne stope ne padnu krediti kod medj. fin. igraca su najbolje resenje.
Sve u svemu ja u BG ne vidim ozbiljan pocetak rada na metrou sledecih 10 godina. Realno...
A od guzhve se ni juce nije moglo funkcionisati...