Metro

[ThinkAgain]

Ljudi koji su bili odgovorni za Beogradski železnički čvor blago rečeno nisu normalni iz tog razloga što da su lepo sagledali situaciju prvo bi gradili metro pa beovoz jer ovako beovoz svira ovo i niko nije lud da iz brzog voza ide u puževe zvane autobusi koji idu po principu "kud svi turci tu i mali mujo" i svi svima smetaju. Da ne spominjem truta zvanog tramvaj koji kad se ispreči kod pravnog napravi karambol i opšti metež jer je stanica dužine jednog a dođe 5 tramvaja pošto zbog haotičnog celokupnog saobraćaja ni ne idu po redu vožnje nego u karavanu.

Dakle Beograd tako nema ozbiljan gradski prevoz nego karavanski a mi svi znamo da Beograd nije Mumbai ili Calcutta s obzirom na to da pripadnici njihove nacionalnosti sve više uzimaju maha i kod nas eno primera sa karton sitijem dok ono kod Belvillea i nije sklonjeno.

Karavanski prevoz bi bio savršen za noć odnosno to se zove "group timetable" ili "cluster timetable". To je ono imate u 1:00 posle ponoći, pa u 1:05, 1:10, 1,15 pa posle preskače tek u 1:30 pa u 1: 45 pa u 2:00 počinje ciklus za od 2:00 do 3:00. Pritom u čoporima mogu 4 zglobna busa a ostalo minibusevi jer uvek neko ostane ali prevoz mora da radi.

Dakle, prvo osloboditi centar, pa zatvoriti centar za saobraćaj (zato i napominjem da vozovi moraju biti velikog kapaciteta) i na kraju (a oni su se zeznuli pa to uradili na početku i došli u ćorsokak) gradska i metropolitan železnica (Novi Sad, Zrenjanin, Vršac, Smederevo, Aranšelovac, Obrenovac...) koja obuhvata celo područje metropolisa odnosno Belgrade Metropolitan Area a to su svi gradovi koji mu gravitiraju. To su i vrapci naučili širom sveta. U tim gradovima nema važnih radnih mesta niti ih ima puno i svi oni rade u Savskom i Dunavskom Amfiteatru. Enter.

 

[Wile E. Coyote]

Znači baciće i 1976 i Systra i BELAM plan u smeće... pravimo ganz novi projekat... koliko je to bačenih para do sada?

Ako, što kaže onaj vic, samo neka se kapital okreće

Ма само да почне да се гради, али треба нормалан пројекат. Пројекат из 1976. је превазиђен, а о остала два не вреди ни говорити.

Pa da, ali ono što je tebi u Njujorku 1, 2, 3, 9, A, C, E, u Beogradu, npr. kod Vuka, će biti neke autobuske i tramvajske linije koje će takođe moći da te odbace negde, jer ako neko iz. npr 45og ide na gornji deo bulevara, će dođi do stanice Novi Beograd, popeti se, sačekati 5 minuta voz (pošto zna kada idu, može da se organizuje), i za max. 10 minuta biti kod Vuka, izaći, i nastaviti tramvajem ili autobusom gde se uputio.. Tako će uštedeti 15ak minuta - umesto da se pola sata ili više vuče od Buvljaka do Vuka..

Autobuski i tramvajski saobraćaj u Beogardu preuzimaju na sebe ulogu klasičnog metroa u Njujorku, dok regionalna železnica funkcioniše prvenstveno kao regionalna - i za neke delove kao što su Resnik i Rakovica kao metro.

Под условом да иду по реду вожње. Са оваквим стањем:

niko nije lud da iz brzog voza ide u puževe zvane autobusi koji idu po principu "kud svi turci tu i mali mujo" i svi svima smetaju. Da ne spominjem truta zvanog tramvaj koji kad se ispreči kod pravnog napravi karambol i opšti metež jer je stanica dužine jednog a dođe 5 tramvaja pošto zbog haotičnog celokupnog saobraćaja ni ne idu po redu vožnje nego u karavanu.

тешко. А такво стање у саобраћају је због:
- недостатка обилазнице
- недостатка мостова
- итд.

Како год окренемо, вртимо се у кругу. Да би једно профункционисало у правом обиму, треба друго. Нема правог решења без свега: обилазнице, мостова, метроа и Беовоза. Што највероватније значи, не за мог живота.

 

[ThinkAgain]

E sad bi ja nešto da pitam članove foruma šta misle o jednoj varijanti. Baš me zanima mišljenje.

Ako se uzme u obzir da Beogradu ovog trenutka najozbiljnije treba potpuno nezavistan šinski sistem da li biste voleli da je vozilo koje se koristi 3 dvosmerna tramvaja ili polu VAL/Kleinprofil voz odnosno kombinacija VAL nadgradnje i automatskog sistema upravljanja ali da je donji postroj za razliku od VAL-a kao kod pariskih vozova sa metalno-gumenim točkovima (naravno može lakše uzbrdo a pošto je puna guma nema čestog menjanja) ali nešto nižeg klirensa.

Vagon kod VAL-a je dug 13m tačno (i kod kleinprofil voza je 13m) i obično su prolazni i ima ih 2 spojena. Beogradski hibridni voz bi bio prolazan celom dužinom od 8-10 vagona i to bi bila jedna jedinica i to bez vozača. Mogli bi bez problema da savladavaju velike nagibe po lošem vremenu i sistem bi bio pouzdan a red vožnje automatski zagarantovan. VAL vozila bi bila jeftinija od običnih vozova ali bi takođe to bio pravi metro a ne laki iako bi princip bio kao kod lakog jer vozila bi bili vozovi i to specijalno optimizirani a ne obični tramvaji.

Tako bi Beograd dobio pravi metro a ne tramvajoliki metro. To je kao onaj Kopenhagenški samo umesto 3 vagona da ima 8 ili 10 jer je to ekvivalent 600-800 putnika a svi su se složili da u Beogradu jedna kompozicija mora imati minimalni kapacitet od 700 putnika. Pošto je sistem potpuno automatizovan bez problema bi u špicu mogli da idu i na pola minuta radi poboljšanja standarda (uslova) vožnje odnosno smanjenja broja putnika po vozilu. Tako bi sile koje deluju na svako pojedinačno vozilo bile manje a eksploatacioni vek duži.

 

[Matt]

a sta je VAL uopste

 

[ThinkAgain]

Linkovi:

http://www.youtube.com/watch?v=VAgPoooYgWo

http://www.youtube.com/watch?v=jTqLrKfeNaI&feature=related

http://en.wikipedia.org/wiki/Véhicule_Automatique_Léger

To je zapravo kleinprofil voz koji može ići sa 2 vagona ali nema standardne železničke bogie nego gumene točkove ali nisu klasični kao oni kod trolejbusa/autobusa. Ja bi tu nadgradnju stavio na klasično postolje Pariskog uskoprofilnog voza ali bi i to postolje bilo sniženo.

Evo ga Pariski uskoprofilni voz sa takvim sistemom: MP73

http://upload.wikimedia.org/wikiped...ign.jpg/800px-Metro-Paris-Rame-MP-73-Lign.jpg

 

[Matt]

pa s obzirom da ima gume to je mnogo skuplje

 

[ACR]

@ThinkAgain

NHF, ali upao mi je u oči ovaj tvoj komentar o 3 vagona u kopenhaškom metrou i "8-10" koji su potrebni za Beograd. Čitao sam nešto o tome, i Kopenhagen je JEDVA izgradio taj svoj metro (ovde mislim na finansijsku konstrukciju) a njegova metro oblast, prema Wikipediji ima 1.8 mil stanovnika, dakle uporedivo sa Beogradom.

Ne mislim ovde, da su Beogradu dovoljna ta tri vagona, ali mi se čini da ovde ljudi nisu spremni na apsolutno nikakav kompromis (diskusija o stubovima na Novom Beogradu mi dolazi u sećanje), i da nikako da izađemo iz okvira megalomanije i pređemo u domen ostvarivog.

------------

A sad jedno pitanje:

Na nekoliko mesta u prošlosti ovog threada moglo se pročitati da su ono što dosta diže cenu metroa same metro stanice. Imajući to u vidu, da li je moguće za početak izgraditi liniju Konjarnik-Zemun, ali recimo za početak samo sa krajnjim stanicama i možda 2-3 stanice između, a onda kako vreme prolazi, dograđivati međustanice?

 

[JohnnyLee]

A sad jedno pitanje:

Na nekoliko mesta u prošlosti ovog threada moglo se pročitati da su ono što dosta diže cenu metroa same metro stanice. Imajući to u vidu, da li je moguće za početak izgraditi liniju Konjarnik-Zemun, ali recimo za početak samo sa krajnjim stanicama i možda 2-3 stanice između, a onda kako vreme prolazi, dograđivati međustanice?

razmak između stanica bi bio >1000 m, i ništa ne bi time dobio. ljudi koji žive/rade u blizini stanica (max. 10 minuta peške ili nekih 300 m) bi ga koristili. ostali, ne verujem

 

[ThinkAgain]

Hehe ACR, i meni je upala u oči stručna konstatacija SNC-Lavalina i ostalih da ne može manje od 700 putnika da prođe. 3 vagona u Kopenhagenu apsolutno ne mogu da prime 700 ljudi pobogu. Zato sam i napisao jer mi nije jasno. Ako ne može da stane u 3 vagona uskoprofilnog voza, oćemo onda kačiti 10 celih tramvaja sa 3 sekcijice u kojima ima samo 1 vrata po strani kao što to radi naš dragi Beč koji to želi da nam uvali? Da li su oni nekad uspeli da sednu u U6? Ne, u U6 ne može ni da se uđe u špicu a to se zove prinudno mučenje građana koji plaćaju to mučenje. Toliko su bezobrazni da em što su napravili od tebe roba sad te teraju da im plaćaš i još da ih podržavaš? Svašta...

Za postupnu gradnju stanica-> Moguće je uraditi to ali što ne napraviti stanice koje su obične aluminijumske "saće" platforme (sa čeličnim potpornim stubovima) na stubovima. Ne vidim neki problem oko cene. Podzemne stanice da, ali nadzemne ne bi trebale da predstavljaju problem. Kako prave montažne garaže tako stanicu treba napraviti za 1 jedini dan. Ne vidim problem, zgodno je čak i premeštanje celih stanica po potrebi dok trasa ostaje ista. Tako bi se vrlo lako otarasili tramvaja kojima sve živo i neživo po bulevaru smeta.

E da, još 1 kompliment za Kopenhagen. Oni voze bicikle dečko. I da, grad je ravan ko daska. Aj ti svako jutro uz borsku? Rekli bi ti da nisi normalan. Zato sam i spominjao dodatne gumene točkove...

 

[shmeksi]

Na nekoliko mesta u prošlosti ovog threada moglo se pročitati da su ono što dosta diže cenu metroa same metro stanice. Imajući to u vidu, da li je moguće za početak izgraditi liniju Konjarnik-Zemun, ali recimo za početak samo sa krajnjim stanicama i možda 2-3 stanice između, a onda kako vreme prolazi, dograđivati međustanice?

Razmisli prvo o upotrebi takvog metroa sa takvim stanicama, a onda o operaciji uglavljivanja tih međustanica i shvatićeš da je to promašaj.

Neefikasno i preskupo.

 

[ThinkAgain]

Na nekoliko mesta u prošlosti ovog threada moglo se pročitati da su ono što dosta diže cenu metroa same metro stanice. Imajući to u vidu, da li je moguće za početak izgraditi liniju Konjarnik-Zemun, ali recimo za početak samo sa krajnjim stanicama i možda 2-3 stanice između, a onda kako vreme prolazi, dograđivati međustanice?

Razmisli prvo o upotrebi takvog metroa sa takvim stanicama, a onda o operaciji uglavljivanja tih međustanica i shvatićeš da je to promašaj.

Neefikasno i preskupo.

Potpis. Neefikasno i preskupo. Bilo bi teškoća sa naknadnom gradnjom podzemnih stanica što bi dovelo možda i do zatvaranja linije.

 

[ACR]

A sad jedno pitanje:

Na nekoliko mesta u prošlosti ovog threada moglo se pročitati da su ono što dosta diže cenu metroa same metro stanice. Imajući to u vidu, da li je moguće za početak izgraditi liniju Konjarnik-Zemun, ali recimo za početak samo sa krajnjim stanicama i možda 2-3 stanice između, a onda kako vreme prolazi, dograđivati međustanice?

razmak između stanica bi bio >1000 m, i ništa ne bi time dobio. ljudi koji žive/rade u blizini stanica (max. 10 minuta peške ili nekih 300 m) bi ga koristili. ostali, ne verujem

Pa ja polazim od toga da je građanima Banovog Brda najteže da se probiju kroz Bul. Vojvode Mišića, odnosno onima koji komutiraju na pravcu Novi-Stari Beograd da pređu Savu. Imajući to u vidu možda bi pristali da pređu dodatnu razdaljinu do metro stanice kako bi ih metro brzo proveo kroz taj najkritičniji deo. Ja mislim da bih...

Pitanje je, međutim, da li naknadna izgradnja stanice košta više nego da je izgrađena odmah, i da li bi metro morao da se zaustavlja da bi se to radilo. Ukoliko je odgovor na ijedno od ovih pitanja DA, onda se to svakako ne isplati...

 

[ThinkAgain]

Ali kad malo bolje razmislim... možda bi ljudi više koristili i takav metro nego autobuse jer te vodi direktno u grad a ide 100 na sat bez stajanja i obilazi čepove dok autobusi stoje kod sajma. Pitanje je da li je uopšte isplativo u početku ali bi ga svakako ljudi koristili s obzirom na veoma alarmantnu situaciju u špicevima. Samo mora biti više stanica u centru ali ajde za početak da nisu baš na 500-600m nego npr na 1km i to tzv grozd stanice odnosno nema stanica 3km pa onda 2 stanice na 1km. Posle bi se popunilo. Grad mora da razmotri sve i da odluči šta je najbolje pošto je situacija stvarno zabrinjavajuća. Evo mene već hvata jeza jer nemam 149ku koja ide B.Brdo-Trošarina već moram ili preko 5 čepova sa 2 presedanja odnosno menjanja 3 vozila ili opet još više okolo sa 50icom koja ide na 10 min a sad ide od Belih Voda. Umesto da uđem u zelenu liniju do Prokopa i do njega stignem za 5min, paralelno s njim dolazi žuta linija koja me vozi do Trošarine takođe za 5 min. Dakle B.Brdo-Trošarina za 10min iako malo kruži ali svakako brže stigne i od 149ke koja bi išla prečicom s tim što bi išla na 5-10min a metro na 1min pa ti sad vidi čime ćeš pre stići. Dakle najvažnija stavka je preklapanje intervala na interchange stanici i samim tim eliminisanje čekanja kod presedanja. To se zove sinhronizacija koja kod zavisnih sistema prosto nije moguća. Ko kaže da je moguća taj laže.

Još nešto. Kaže ACR da je Kopenhagen jedva izgradio i onaj metro... Hmmm, pa dobro njegova stvar (grada Kopenhagena). To dal je jedva ili ko mačiji kašalj to zavisi od sposobnosti odnosno nesposobnosti pre svega političara i svih nadležnih. Ako su domišljatiji što je odlika homo sapiensa onda će biti mačiji kašalj. Ako stoje u mestu i samo zapomažu i ne žele da se pokažu to je onda odlika neandertalca. U pa nisam znao da ih je još pun svet ili su to sve izrodi ovih homo sapiensa?

 

[ACR]

^^ Para ima toliko koliko ima i tu domišljatost neće pomoći...

Neki dan sam razmišljao, da bi Beograd izgradio tu jednu liniju, potrebno je da svaki Beograđanin da po 2-3 svoje prosečne plate. Poražavajuće.

 

[Siniša]

E sad bi ja nešto da pitam članove foruma šta misle o jednoj varijanti. Baš me zanima mišljenje.

Ako se uzme u obzir da Beogradu ovog trenutka najozbiljnije treba potpuno nezavistan šinski sistem da li biste voleli da je vozilo koje se koristi 3 dvosmerna tramvaja ili polu VAL/Kleinprofil voz odnosno kombinacija VAL nadgradnje i automatskog sistema upravljanja ali da je donji postroj za razliku od VAL-a kao kod pariskih vozova sa metalno-gumenim točkovima (naravno može lakše uzbrdo a pošto je puna guma nema čestog menjanja) ali nešto nižeg klirensa.

Vagon kod VAL-a je dug 13m tačno (i kod kleinprofil voza je 13m) i obično su prolazni i ima ih 2 spojena. Beogradski hibridni voz bi bio prolazan celom dužinom od 8-10 vagona i to bi bila jedna jedinica i to bez vozača. Mogli bi bez problema da savladavaju velike nagibe po lošem vremenu i sistem bi bio pouzdan a red vožnje automatski zagarantovan. VAL vozila bi bila jeftinija od običnih vozova ali bi takođe to bio pravi metro a ne laki iako bi princip bio kao kod lakog jer vozila bi bili vozovi i to specijalno optimizirani a ne obični tramvaji.

Tako bi Beograd dobio pravi metro a ne tramvajoliki metro. To je kao onaj Kopenhagenški samo umesto 3 vagona da ima 8 ili 10 jer je to ekvivalent 600-800 putnika a svi su se složili da u Beogradu jedna kompozicija mora imati minimalni kapacitet od 700 putnika. Pošto je sistem potpuno automatizovan bez problema bi u špicu mogli da idu i na pola minuta radi poboljšanja standarda (uslova) vožnje odnosno smanjenja broja putnika po vozilu. Tako bi sile koje deluju na svako pojedinačno vozilo bile manje a eksploatacioni vek duži.

VAL je svega sirok 2,06 m, uzi nego Katica, imao bi mali kapacitet. Tramvaji ne dolaze u obzir. Pre bih izabrao trecu varijantu, ukoliko zelimo vozila bez vozaca: Docklands Light Railway. Mada i on ima stvari za kritiku.

 

[jovanovm]

@ACR
Prosečna plata u Beogradu - 40.000din (oko 400 EUR).

Dužina prve linije metroa - 8km. Cena po španskom sistemu oko 50 miliona EUR po kilometru, po francusko-nemačkom oko 110. Uzmimo u proseku 80 miliona EUR. To je ukupno 640 miliona EUR. podelimo sa 1.7 miliona stanovnika. To je ukupno 347 EUR ili manje od jedne prosečne plate. To bi značilo da sa porezom na plate Beograđana od 1% mogli da za 8 godina skupimo kompletan novac za izgradnju prve linije metroa bez ijednog evro centa stranog finansiranja.

 

[Wile E. Coyote]

Заборављаш да не раде свих 1,7 милиона. Значи да би интервал био бар дупло (или још више, због рада на црно) дужи.

 

[shmeksi]

Zašto oporezeivati građane, meni razmišljanje ide u suprotnom smeru. Pošto već imamo najmanju stopu poreza u Evropi od 10% na profit kompanija (mi i Bugari), zašto se ne bi uveo na području Beograda dodatni korporativni porez od recimo nekih 2% i neka to bude vremenski ograničeno na recimo 5 godina. Verujem da bi se sakupilo mnogo više para i mnogo brže.

Normalno mana svakog povećanja ili dodavanje novih poreza je da ne prolazi najbolje kod građana i kompanija, ali jbg cilj bira sredstvo

Kao ovi bogati Nemci što traže da njihova vlada poveća stopu poreza prema njima jer imaju i više para nego što im treba.

 

[hazard]

@ACR
Prosečna plata u Beogradu - 40.000din (oko 400 EUR).

Dužina prve linije metroa - 8km. Cena po španskom sistemu oko 50 miliona EUR po kilometru, po francusko-nemačkom oko 110. Uzmimo u proseku 80 miliona EUR. To je ukupno 640 miliona EUR. podelimo sa 1.7 miliona stanovnika. To je ukupno 347 EUR ili manje od jedne prosečne plate. To bi značilo da sa porezom na plate Beograđana od 1% mogli da za 8 godina skupimo kompletan novac za izgradnju prve linije metroa bez ijednog evro centa stranog finansiranja.

Bese davno ljudi u Beogradu uplacivali samodoprinos za metro. Onda se skupilo 200 miliona dolara. Pa se potrosilo na "tramvaj za 21. vek". Hocu reci postojao bi otpor u gradu prema tome, imajuci u vidu prethodno iskustvo. A i to da bi neki politicar ciji mandat traje samo 4 godine vrlo verovatno uzeo te pare da na brzaka sredi nesto sto bi mu donelo izbornu pobedu (tipa, da asfaltira sve ulice, sredi sve parkove i okreci sve skole, uredi sve moguce fasade i jos milion malih stvari koje se primecuju i mogu se uraditi brzo) je problem.

Zato je mozda bolje da se uzme kredit, i da onda ta rata za kredit postoji u svakom budzetu kao stavka koja se ne moze zaobici, i nek garant cak bude neka gradska imovina. Onda se niko ne bi igrao sa tim, nikome ne bi palo napamet da menja plan ucrtan pre 4, 5, 8 godina za metro.

Zašto oporezeivati građana, meni razmišljanje ide u suprotnom smeru. Pošto već imamo najmanju stopu poreza u Evropi od 10% na profit kompanija (mi i Bugari), zašto se ne bi uveo na području Beograda dodatni korporativni porez od recimo nekih 2% i neka to bude vremenski ograničeno na recimo 5 godina. Verujem da bi se sakupilo mnogo više para i mnogo brže.

Tako su u Parizu isfaninsirali RER. Logika je bila sledeca: RER dovozi vise radnika u grad, dakle stvara vece trziste rada za kompanije u gradu, koji onda imaju pristup ne samo vecem broju kvalitetnih kadrova nego i jeftinijoj radnoj snazi (jer zive van Pariza gde su troskovi zivota manji pa stoga pristaju na manje plate), dakle profitiraju, dakle treba da plate dodatni porez da se gradnja tog sistema isfinansira.

 

[ACR]

@jovanovm

640 miliona EUR zvuči dosta malo za teški metro, to je jedva malo više od cene BELAM...

Ako staviš malo veću cenu za metro i malo manju cifru za broj zaposlenih, približićeš se mojoj proceni.
Mada i ja mislim da je izvodljivo barem delom finansirati metro iz nekog dodatnog poreza...

 

[Wile E. Coyote]

Bese davno ljudi u Beogradu uplacivali samodoprinos za metro. Onda se skupilo 200 miliona dolara. Pa se potrosilo na "tramvaj za 21. vek".

Од почетка је самодопринос био усмерен на трамваје и троле, и у плану како ће бити утрошена средства је то писало.

 

[shmeksi]

Wille imaš ti neku potvrdu za tu tvrdnju pošto je suprotna od onoga što se govori i piše u raznim diskusijama na tu temu.

 

[Wile E. Coyote]

Покушаћу да пронађем. Сећам се кампање за тај чувени самодопринос, имао сам 15-ак година, и презентован је и план финансирања (нажалост, више га немам, страдао је у некој од многобројних селидби). Ту је била трамвајска пруга за блок 45, пруга за Баново брдо, скретница из Рузвелтове у 27. марта (која се БТЊ врло кратко користила), пруга од Вождовца до Бањице, од Новог гробља до Богословије, мислим и од Радио-индустрије до Устаничке, трола за Звездару и Бањицу, Клинички центар, чини ми се нешто од водоводне инфраструктуре, реконструкција Угриновачке улице, као и раскрсница Батајничког пута за Галенику и Земун Поље (надам се да нисам нешто заборавио). Касније је уведен комунални допринос кад су набављани САНОС аутобуси који су фарбани у црвено-крем да би се знало да су купљени тим доприносом (тада је фарбање аутобуса било у зелено-бело). Од тада почиње фарбање свих аутобуса у црвено-крем.

 

[shmeksi]

Pa pare jesu potrošen na to, ali im je prvobitna namena ipak bio metro (u delu gradskog prevoza). Ti projekti koje spominješ su odobreni tek neko vreme kasnije, a samodoprinos je postojao pre njih. Neka me neko ispravi ako grešim.

 

[nbumbic]

Wilie je u pravu, doprinos nikad nije bio namenjen za metro!

E pošto se počeli da pišete nešto iz moje struke tj. ekonomije i finasniranja, da vam dam par činjenica i pre toga jednu računicu na temu koliko treba svaki beograđanin treba da da kako bi izgradili metro.


Prvo pitanje koliko ima poreskih obveznika?

Kada se oduzme od 1,6mil ljudi broj izdražavanih lica (deca, studenti, socijalni slučajevi, delom penzioneri, ljudi sa minimalnim primanjima, ljudi koji rade na crno itd.) pa otpišete prigradske opštine videćete da imate najviše oko 800.000 ljudi koje možete da oporezujete za metro pa ispada


ako metro košta 1 milijardu evra da svaki poreski obveznik treba da da oko 1.250 evra podeljeno na 8 godina to je 156 evra godišnje ili ti 13 evra mesečno.

Ovo ne zvuči mnogo, ali nekome ko živi od 20.000 din mesečno to jeste mnogo. realno je očekivati da zapravo ima oko 600.000 ljudi kojima možete uzimati 13 Evra mesečno da to njima ne izazove velike probleme

Drugo pitanje>>>koji je porez dobar za prikupljanje sredstava?

Nikada nije zgodno nešto finasirati iz poreza na dobit - Lako se izbegava potstiče transfere itd
Ni otkidanje od plata nije dobro rešenje.

Najefikasnije je sa PDV-om i akcizama (setite se Čovića i 3% BG takse).
Povećanje PDV-a za samo BG bi Dovelo do izvesnog prebacivanja nabavki vam teritorije grada (recimo mnogi bi točili gorivo na pumpama koje su na prilazima Beogradu kad im se ukaže prilika), no ipak je teško izbeći PDV (hrana i ostale dnevne potrebe)

Druga stvar ne znam odakle vam cifra o 1,7 miliona stanovnika Beograda, na celoj teritoriji grada ima nešto ispod 1,6 miliona,
Zar mislite da bi u ljudi u selima oko Mladenovca trebali da plaćaju doprinos za BG metro u istom iznosu kao i mi koji živimo u gradu?

Ako hoćete da rešite problem izbegavanja plaćanja doprinosa za ljude koji žive u Beogradu a nisu prijavljeni opet se to radi preko PDV-a jer oni koji su u gradu tu i kupuju pa samim tim i plaćaju PDV u Beogradu.

E sad zašto je PDV još dobar,jer gotovo savršeno sporvodi socijalnu politiku da ljudi koji imaju više treba da plate više,
Jer ko ima više troši više pa time i plati više PDV-e, a opet možete ostavuiti Hleb, mleko itd sa stopom od 8% i time ne ugrožavate siromašne.

Neko je rekao već da od ukupnog broja stanovnika nije moguće ubirati poreze jer ne rade svi, tačno!