[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=913265#p913265:2ajs9yhx je napisao(la):
dziggy » 30 Dec 2021 09:21 pm[/url]":2ajs9yhx]Pridružujem se čestitkama i rešenja su odlična.
Nego nešto se razmišljam, ovu prvu fazu će , čak i ako počne da se radi, završiti ajde da bude do 2028. Ali priča o drugoj linije je potpuno aut , jer da bi se završila druga linija , tj da bi počela da radi, mora da se spoji sa prvom u Mirijevu kako bi vozovi mogli u depo. To znači da će tek po završetku prve linije koji će biti negde 2030 i neke, moći da se otvori i druga negde 2035i to poprilično optimistično.
Ovako je vlast sebi zagarantovala investitorsku liniju čak i ako padne sa vlasti, a za ovo ostalo ih i boli uvo ionako , jer im se metro neće moći oduzeti.
Prema nacrtu plana pgršs predviđeno je da drugu fazu predstavlja produženje prve linije, a treću druga linija, međutim prema nacrtu strategije razvoja jlpp predviđeno je spajanje prve i druge linije tehničkom vezom tako da drugu fazu predstavlja istočni deo druge linije, dok je produženje u trećoj fazi. Takoreći izvršena je rotacija faza, uz nešto povišene troškove izgradnje.
Nije nemoguće od 2033 imati dve funkcionalne linije, mada ne treba izgubiti iz vida finansijske prilike. Bez novca realizacija ostaje samo želja.
Moram pohvaliti Zidara i njegove kolege na veoma uspešnoj neutralizaciji negativnog efekta velikog broja stubova na prostor kombinovanjem prirodnog osvetljenja (procep), prostranog pristupa i umerenog kolorita.
Sa druge strane pretpostavljam da je izostanak nagrade posledica primene repetitivnih lukova koji su u smislu asocijacije sa verskim objektima zasnovanim na antičkoj arhitekturi u koliziji sa savremenim visokotehnološkim tehničkim karakterom sistema.
Samo je ponavljanje tog detalja sa kamenom stanice oslikalo kao konverziju starorimskog podzemnog akvadukta štancovanog po celom gradu, čak i tamo gde nema rimskih ruševina:
Mislim da je odličnu osnovu sabotirao odabran dizajnerski jezik. Da su umesto lukova rašlje, da su korišćene dve slične svetle boje kamena arhitektura bi se uklopila sa opremom. Kada na sliku stanice Trg republike dodamo svu tu skalameriju poput, PSD, UTO kompozicija, infotajnment, bezbednosnih i ventilacionih sistema, informacionih tabli, putokaza, sistemskih mapa, reklamnih panoa, automata jasno je da se radi anahronizmu. Zbog toga što podseća na "Ratove zvezda" takva arhitektura spada u retrofuturizam, međutim za razliku od vanvremenskog materijala - kamena, sama arhitektura je jasno postavljena u vremenski kontekst.
Kao što su i ostali pomenuše komunikacije su zaista dobre, mada kad smo već kod efikasnosti moram reći da to ne može doprineti u onoj meri u kojoj može primena drugačijeg koncepta stanice. Stanica Savski trg iako zamišljena kao centar sistema konceptualno je indentična ostalim stanicama. Ako je zamišljena kao funkcionalno glavna zašto nije predviđeno špansko rešenje sa dva lateralna i jednim ostrvskim peronom između koloseka radi brže razmene putnika?
Barselona, L1, Navas:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=l3nmPFW9-O4[/youtube]
Slične stanice su Sant Andreu, Clot, Fabra i Puig i Clot na istoj liniji. Razmena putnika se može organizovati na dva načina. Isključivo ulaz ili izlaz sa jedne strane ili obostrani ulaz i izlaz. Voz ne otvara pola vrata nego sva vrata, usput dupliravši ukupnu svetlu širinu ulazišta. Poželjno je da se na važnijim mestima primeni taj koncept, poput Požeške, Sajma, Savskog trga, Trga republike i Pančevačkog mosta za prvu, odnosno Cvetkove Pijace, Makenzijeve, Manježa, Savskog Trga, Bloka 26, Opštine Novi Beograd i Senjskog Trga za drugu liniju.