Ako samodoprinos iz 1982. nije striktno bio namenjen za metro, već za apstraktno "unapređenje saobraćaja", mogli su makar njime da sagrade laki metro. On nebi bio drastično skuplji od proširenja tramvajske mreže, a neuporedivo više bi ublažio saobraćajne muke Beograda od "tramvaja za 21. vek".
Ideja lakog metroa kakva je prikazana na ovoj mapi se u Beogradu prvi put javila početkom 2000-tih, ali u vreme samodoprinosa 1982. su takvi sistemi već postojali u svetu. Umesto što su od 1984. do 1991. širene tramvajske linije, mogli su da sagrade liniju lakog metroa od Ustaničke do Zemuna, to bi u suštini do Pravnog Fakulteta bio denivelisani tramvaj kakav imamo i danas, možda bi tu i tamo imao nadvožnjak/podvožnjak na ukrštanjima sa nekim baš prometnim saobraćajnicama, onda bi ulazio u tunel i imao nekoliko podzemnih stanica u najstrožem centru do prelaska reke Save gde bi bio železnički most, a posle toga bi se linija nastavila nadzemnom denivelisanom trasom do terminusa Tvornička Ulica u Zemunu.
Da su pobornici teškog metroa iz 1976. i "Tramvaja za 21. vek" pre 40 godina našli kompromis, do početka jugoslovenske krize 1991. su mogle biti sagrađene i preostale dve linije lakog šinskog sistema, druga linija potpuno podzemna od Pravnog Fakulteta do Hipodroma koja bi povezala i Prokop, i treća linija od Požeške ulice na Čukarici do Bulevara Proleterske Solidarnosti na NBG, koja bi od terminusa Požeška do ukrštanja sa drugom linijom kod Hipodroma na Banovom Brdu bila podzemna,a onda bi imala denivelisanu trasu preko Mosta na Adi i širokih novobeogradskih bulevara do ukrštanja sa prvom linijom kod SIV-a.
Ovo je sad alternativna istorija na nivou "šta bi bilo,kad bi bilo", da je ova jeftinija varijanta metroa realizovana osamdesetih, danas ne bismo imali tramvaje na Bulevaru Kralja Aleksandra i u Ruzveltovoj( jer bi njihovom trasom saobraćao BELAM), linije 3,5,6,7,12 i 14 nebi mogle da postoje. Uz integraciju sa današnjim BG Vozom, ovaj sistem je pre par decenija možda mogao biti neko srednjeročno mini-rešenje, dok se ne stvore finansijski uslovi za izgradnju klasičnog(teškog) metroa, pošto je laki šinski sistem u svojoj suštini neka vrsta polu-metroa, polu-tramvaja. Ali danas je za sva privremena rešenja kasno, i mislim da sada samo možemo birati, ili Makiš-Mirijevo ili ništa. Ja bih pre izabrao ovo prvo, mada uz žaljenje.