+
Obim negativnog efekta tačaka 8, 9 i 10 može biti samo uvećan činjenicom da dublji peroni uslovno (primenom više grupa eskalatora u više nivoa radi savladavanja veće visinske razlike) produžavaju vreme pristupa ili presedanja do brojnih dubokih perona, samim tim uticavši na povećano vreme putovanja do prema odabranoj varijanti izostavljenih ključnih lokacija. Drugim rečima pored navedenih negativnosti njegov saobraćajni učinak neće dostići viši nivo u odnosu na planirana novčana sredstva (dobija se manje za više, uz namet tereta dugoročnog skupljeg održavanja budućim generacijama). Eskalatori ne samo što su sami po sebi spori već prelaze veću razdaljinu od liftova (po najdužoj liniji/hipotenuzi umesto po najkraćoj/vertikalnoj kateti). Suprotno tome liftovi mogu da se na najkraćoj udaljenosti kreću neuporedivo većom brzinom koja je daleko skalabilnija zbog čega su primenjivi na različitim visinama bez povećanja vremena potrošenog u samom staničnom objektu, što drastično povećava efikasnost pristupa i presedanja, te smanjuje ukupno vreme putovanja (i van vožnje vozilom).
Nasuprot tom istovremeno skupom i neefikasnom (one size fits all) sistemu gradnje, novac bi svakako racionalnije bio iskorišćen kombinacijom pogodnih metoda gradnje vrednovanih na osnovu uslova posmatranih deonica odabranih trasa (ako Prokop realizujemo duboko dvokolosečno, Arenu možemo rešiti plitko četvorokolosečno s ekspres kolosecima). Moguće je izgraditi funkcionalno napredniji, brži i efikasniji sistem bez dodatnih troškova u odnosu na odabran.
Planiranje saobraćajnog sistema realativno skromnih dimenzija (3x20km) zasnovanog na presedačkom (hub&spoke) modelu uslovljava minimalne gubitke pri pristupu ili presedanju, što se aktivno krši primenom duboke metode na većini stanica. Jednostavno razmera je potpuno promašena. Dok sa jedne strane London može imati stanice duboke 20m u centralnoj zoni na linijama dugačkim po 50km od čega su periferne uglavnom u nivou, te narod presedati 2-3 puta sa autobusa na metro i obrnuto, odnosno sa metro na metro, Beograd sa druge strane nije pogodan za najmanje tri presedanja koja obuhvataju veći utrošak vremena na stanici nego što je to tehnički izvodljivo, i to na putovanjima dužine centralne zone londonskih linija. Stoga bi, u poređenju sa londoncima beograđani trošili po 10-ak minuta na pešačenje unutar stanica pri nekoliko puta kraćim putovanjima. Njujorčani se onda nalaze u još i boljem položaju ako uzmemo u obzir da su tamošnje linije i u samom centru plitke, pritom neretko u ekspres režimu. Zahvaljujući navedenom zapušteni vremešni sistem uspeva da ponudi srednju brzinu novijih evropskih sistema, uz jednak ili brži pristup peronima.
Kao rezime dve uzeću dva različita tipa stanice iz komšiluka:
Plitka sa direktnim peronskim pristupom (Kagraner Platz, Beč U1):
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=yD-fxOcoYtg[/youtube]
Duboka sa više kraka eskalatora i podzemnom biletarnicom (Kalvin Ter, Budimpešta M4):
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=5OIgSqg0cwI[/youtube]
Na primeru Budimpešte pojeo je ceo prosečan interval čekanja samo pri dolasku do perona. Ako ne presedate, a vozite se 10 minuta metroom onda vam od ulaza jedne stanice do izlaza druge treba 14 minuta ili 40% više vremena. Vreme putovanja traje duže od vožnje, što treba smanjiti koliko god je moguće. Mogu ja reći kako sam na 200m od staničnog ulaza prema svakom dosad predloženom planu pa i aktuelnom, ali ne može neko na Petlovom Brdu to isto sada reći. Imajmo solidarnosti. Dodajmo tome presedanje pri dužem putovanju bez korišćenja fidera (2+10+2+10+2 ili 26min ili 30% u gubljenju van vožnje). Dodavši tome još i dva fidera stižemo do pola sata što znači da je ušteda minimalna van špica, ako ne i negativna (i lokal autobus u povoljnim uslovima može nekih 7km preći za 20 minuta autoputem što sam već pominjao, kamoli ekspres). Pa da li 20h dnevno sporiji od tog nedostižnog ekspres autobusa jedan takav metro opravdava toliku cenu samo na osnovu pouzdanosti? U odnosu na alternativno rešenje navedeno se prevodi na 10 izgubljenih minuta dnevno (recimo po pet u svakom smeru), 50 minuta u toku radne nedelje, 3 sata i 20 minuta mesečno izuzev vikenda, 40 sati godišnje. Praktično vam godišnje grad oduzme bezmalo vikend proveden sa porodicom, usput zaduživši i vaše nerođeno potomstvo, jer je neko ko sa sebe svaljuje odgovornost na vas jednostavno tako hteo.
Jeste sve to pomak u odnosu na postojeće stanje bar što se pouzdanosti i brzine putovanja u vršnom času tiče, međutim treba postaviti pitanje da li je opravdano trošiti predviđenu sumu na takvo umesto na racionalnije alternativno rešenje, koje usput pokriva važne tačke u gradu?