[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=868343#p868343:1udc4889 je napisao(la):
Дошљак » 30 Jul 2021 03:52 pm[/url]":1udc4889]Ево пар генијалних момената из СМАРТ планирања масовног саобраћаја у Београду:
-аеродром (саобраћајни објекат од стратешког националног значаја) ће бити повезан са градом БГ возом;
-БАС (исто саобраћајни објекат од стратешког националног значаја) ће бити повезан са градом тек трећом линијом (ако је буде);
-Прокоп (такође саобраћајни објекат од националног значаја) ће исто бити повезан тек са трећом линијом.
Шта све ово значи у пракси?
Неко ко допутује авионом у Београд има следеће опције на располагању:
-такси
-минибус А1
-аутобус 72
-аутобус 860И (али стаје само на теретном терминалу, не и путничком)
-БГ воз, и то возом следеће опције:
*до Тошиног бунара па преседање на аутобусе 601, 71, 65 до града;
*до станице НБГ па преседање на аутобус 95, трамваје 7,9, 11;
*до Прокопа па преседање на аутобус 36;
*преседање на друге линије БГ воза до Крађорђевог парка или Вуковог споменика, па опет преседање на остале видове јавног превоза.
Значи путник са аеродрома, углавном са пртљагом има као директне опције до града такси и аутобусе, а са шинским системима мора да преседа најмање једном, а углавном два или три пута.
+
Čemu treba dodati da svako presedanje na železnicu obuhvata presedanje na antibiotik linije, kako železničke tako i pojedine autobuske, odnosno tramvajske. Istovremeno od nove glavne železničke stanice Prokop rodiš mečku do jakih trola. Nema sumnje da je u momentu izvedenih promena stara stanica bila saobraćajno bolje povezana sa ostatkom grada, što se opet reflektuje na gore iznešenu konstataciju o planiranom "povezivanju" saobraćajnih objekata od strateškog nacionalnog značaja. Loša illi minimalna međusobna povezanost podsistema u multimodalnom sistemu nikako ne predstavlja podatak vredan divljenja.
@Vučko
Mislim da Došljak nije mislio na to da S-Bahn ne treba da pokriva aerodrom, već da železnica loše vezana za planirani metro kobinovana sa znatno slabijim taktom ide umesto metrolikog sistema. Novi berlinski aerodrom pokriven je metrolikim S-Bahnom, a atinski i Proastiakosom i Metro Attikom. Odavno smo pričali o prolaznim vozovima Zidar i ja. Ko putuje do Mladenovca koristi BG:Voz, ko se zaputio u Zemun može izbeći presedanje direktnim metroom i ćao. Jovin je proterao metro od Blokova do aerodroma jer nije imao šta drugo, mada bi bilo idealno da se aerodrom našao na trasi regionalnog metroa (čak je i autoput uz malu devijaciju mogao prolaziti između dve piste), da jedan kraj RM pokriva sadašnji aerodrom ili da jednostavno bude pokriven ekspres itinererom metroa koji je mogao pokriti sve stanice u Gagarinovoj, a preskakati Arenu, Staro Sajmište, Terazije i Beogradsku (Pravni Fakultet) na distributivnoj trasi koja bi mogla biti izgrađena četvorokolosečno. M3 lokal do Bloka 71, M3A ekspres do Aerodroma i ćao. Da je to urađeno kad je otpao RM sad ne bi imali ove *izdarije s zavijanjem preko aerodromske petlje i Nacionalnim Stadionom, pri čemu bi prošli jeftinije (četvorokolosečna plitka trasa je jeftinija od dve odvojene duboke), uz to i pokrili sve smislene lokacije.
Apropo presedanja, nije ono problem samo po sebi već način na koji je rešeno. To se odnosi na broj presedanja, odnosno rešenja "presedačke infrastrukture" (pristupni putevi, poprečne veze i savladavanje nagiba pristupom u nivou, prilagođena stajališta i svakako "terminali") koja uslovljavaju utrošeno vreme putovanja pri presedanju koje utiče na ukupno vreme putovanja od polazišta do odredišta, dakle ne računajući samo vreme vožnje. Pri planiranju saobraćaja presedanje ne treba svesti na "nužno zlo" nego na svojstvo unaređene prevozne usluge zasnovane na prncipima lakog i jednostavnog korišćenja. Drugim rečima nije u svakoj situaciji presedanje rešeno na bilo koji način idealno rešenje, ali uslovno može biti, uz težnju ka tome da isto predstavlja optimalno rešenje u optimalnim uslovima. Stoga formiranje takvih uslova mora biti imperativ u fazi planiranja svake karike multimodalnog sistema.
A što se pešačenja tiče, kao i kod presedanja koje često obuhvata i pešačenje, na (ne)toleranciju utiče više faktora poput morfologije terena, pristupačnosti sistema (blizine najbliže stanice), takta, starosne grupe korisnika, čak i vremenskih prilika. Nije isto "planinariti" uz Beogradskog Bataljona preusmerenom 37-icom, kružiti 57-icom ili pešačiti, niti će istu toleranciju razviti dvadesetogodišnjaci i sedamdesetogodišnjaci (iz očiglednih razloga). Nekada ni na ravnom terenu uslovi nisu idealni, recimo kada vam u Novom Beogradu stambeni blok sa dugačkim zgradama pokvari plan da "preprečite". A nekada i kada jeste nekima je teško. Kažem vam, dok ja pešačim pola kilometra kroz blok 38 kako bi preseo sa 85 na 65 majka 53. godište neće ni za živu glavu da izađe ven Opštine, iako gubi 15-ak minuta. Starom, motorizovanom, a posebno gojaznom stanovništvu sistem rešen sa velikim brojem loše rešenih "indirektnih" presedanja, slabom pokrivenošću grada bez poprečnih veza neće pasti na pamet da ga svakodnevno koriste. Pomislite samo na klizanje na -20 u Žarka Vukovića Pucara, odnosno planinarenje na +40 u istoj ulici, pa ni ostalo motorizovano stanovništvo neće ni pomišljati da se vezuje za Požešku usled nedostatka "last mile" prevoza, dok je ostatak primoran da se preseli. Beograd ima tu nesreću da i na blagom nagibu biva urbanističko-saobraćajno rešen kao Hong Kong, Đenova ili Rijeka.
Dakle, treba uzeti u obzir i rešenja pešačkih veza unutar samih blokova, odnosno kompleksa, posebno u brdovitim naseljima sa akcentom na izbegavanje stepeništa i necentriranih pešačkih prelaza (izbegavanje savladavanja velikog uspona peške i cik-cak kretanja čak i na mestima gde to nije tehnički neizvodljivo). Ovakvih primera ima mali milion, ne samo u Beogradu već i u drugim gradovima karakterističnim po znatno bolje rešenoj saobraćajnoj infrastrukturi prilagođenoj presedanju. Verujem da mnoge presedače upravo nedostupnost stajališta odvraća od dodatnih presedanja, posebno onih koja obuhvataju dodatna duža pešačenja. Kada tome dodamo kvarove liftova i nesložan samoživ komšiluk jasno je zašto neki sugrađani izbegavaju "dodatnu gnjavažu".
Tematika presedanja i dužeg pešačenja u hub&spoke multimodalnom sistemu svakako zaslužuje više pažnje uz detaljniju analizu, ali otom potom.