Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
c.s.i.
Higher intermediate
Ajde da ne pravimo off topic više.
Šta vam tolko smeta ideja za tjub? Ideja je odlična
Pritom tunel je širok 3,5m tako da ostaje skoro metar za evakuaciju ljudi.
A sto se ove slike tiče (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/93/Why_London_Underground_is_nicknamed_The_Tube.jpg) to je prvi metro tunel na svetu otvoren 1890. i malo je nestandardan za tjub, ali novi tuneli su širi baš da bi se zadovoljile te regulacije.
Leva sema objasnjava razliku u velicini 2 sistema, a slika 2 objasnjava konfiguraciju kod obicnog tj. velikog dvokolosecnog tunela.
Tube tuneli su i napravljeni da bi zamenili cut and cover metodu i da ne bi pravili probleme sa zatvaranjem ulica. Zbog svoje male visine mogu biti ispod ulice dok je klasican metro uvek 2,5 puta dublji. Laki metro koristi isto ove uske tunele alia umesto kompaktnog tube voza koristi dvosmerni tramvaj koji ima sa obe strane vrata.
Veliki vozovi nisu prostorno ekonomicni jer nisu oblika samog tunela i imaju ostre ivice.
Kao sto se moze sa slike i zakljuciti crveno je prostor za tehnicko pratece odrzavanje ili evakuaciju. Zeleno je razmak voza i bocne strane dvokolosecnog tunela, plavo je visinsko odstupanje od gabarita vozila (voza).
I kad se sve sabere zna se koji je bolji princip gradnje za Beograd.
Ovaj sistem je zamisljen da ustedi na tunelima i stanicama i mreza bi bila u startu duza i efikasnija.
Same stanice su jeftinije jer su blize povrsini, a samim tim su i pristupacnije korisnicima i samo odrzavanje je lakse.
A ako bi klirens voza bio jos dodatno snizen kao sto je ThinkAgain predlozio, stanice bi bile jos nesto i plice sto je dodatni plus.
Šta vam tolko smeta ideja za tjub? Ideja je odlična
Gde ti vidiš da bi postojao problem sa veličinom vagona? Visina od 2,8m i širina od 2,6m je sasvim dovoljna.bigvlada":17zn0kzo je napisao(la):
Pritom tunel je širok 3,5m tako da ostaje skoro metar za evakuaciju ljudi.
A sto se ove slike tiče (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/93/Why_London_Underground_is_nicknamed_The_Tube.jpg) to je prvi metro tunel na svetu otvoren 1890. i malo je nestandardan za tjub, ali novi tuneli su širi baš da bi se zadovoljile te regulacije.
Leva sema objasnjava razliku u velicini 2 sistema, a slika 2 objasnjava konfiguraciju kod obicnog tj. velikog dvokolosecnog tunela.
Tube tuneli su i napravljeni da bi zamenili cut and cover metodu i da ne bi pravili probleme sa zatvaranjem ulica. Zbog svoje male visine mogu biti ispod ulice dok je klasican metro uvek 2,5 puta dublji. Laki metro koristi isto ove uske tunele alia umesto kompaktnog tube voza koristi dvosmerni tramvaj koji ima sa obe strane vrata.
Veliki vozovi nisu prostorno ekonomicni jer nisu oblika samog tunela i imaju ostre ivice.
Kao sto se moze sa slike i zakljuciti crveno je prostor za tehnicko pratece odrzavanje ili evakuaciju. Zeleno je razmak voza i bocne strane dvokolosecnog tunela, plavo je visinsko odstupanje od gabarita vozila (voza).
I kad se sve sabere zna se koji je bolji princip gradnje za Beograd.
Ovaj sistem je zamisljen da ustedi na tunelima i stanicama i mreza bi bila u startu duza i efikasnija.
Same stanice su jeftinije jer su blize povrsini, a samim tim su i pristupacnije korisnicima i samo odrzavanje je lakse.
A ako bi klirens voza bio jos dodatno snizen kao sto je ThinkAgain predlozio, stanice bi bile jos nesto i plice sto je dodatni plus.
Ček, ček, kad je pravljen taj tunel? Koja se ono mašina danas koristi za pravljenje tunela Gotthard? Hint: prečnik joj nije 3.5 metraThinkAgain":1pynkhea je napisao(la):
Da li je moguće te tube tunele uglaviti toliko blizu površine s obzirom na sve ono što se nalazi odmah ispod beogradskih ulica? prethodno pitanje me navede na još jedno, koliki je stepen vibracije na okolinu u tube sistemu, a koliki u normalnom tunelu?
Čak štaviše uzgred budi rečeno, smešno. :kafa:
Wile E. Coyote
Advanced
Ух, извињавам се колези. :lol:connect":3eze8rf7 je napisao(la):Hilihopter, kolega.Wile E. Coyote":3eze8rf7 je napisao(la):Хелихоптер.
ThinkAgain
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2009.
- Poruke
- 208
- Pohvaljen
- 1
Ti si se izgleda žestoko napio čoveče 
Ja sam tu rečenicu rekao iz tog razloga što su svi dugi planinski (ili podmorski) tuneli ne velikog nego izuzetno velikog prečnika jer su drugačije neisplativi. Ja sam to rekao da bi deca shvatila da ne mora sve što je veliko da ima najveći učinak na određenom mestu pa tako i TBM za kopanje ispod Lamanša itd. No no, nije to za to a posle nema hrane jel ste sve parice spirili. No no, batine po guzi :laugh:
Što se tiče uglavljivanja u onaj krš i lom ispod površine ulice to nek sklanja onaj ko ga je tu svojim nemarom i nabacao prema tome taj će i da plati sve dodatne troškove jer da to nije uradio ne bi ni bilo problema još može za kaznu da se natera da plati i kompletnu gradnju svih stanica zajedno sa čišćenjem terena u rekordnom roku. Naravno realno gledano nije na svim mestima toliki nered odnosno zbrka oko infrastrukture pa tako sigurno može na nekih 9m dubine jer kablovi sigurno nisu na sred ulice nego negde ispod trotoara a rekli smo da su tuneli malog prečnika. Sve u svemu treba to proveriti i otići kod onih koji su za to nadležni da daju sve moguće i njima nemoguće podatke o stanju tj situaciji u kojoj se predviđena trasa sada nalazi. Same TBM mašine zbog svoje kompaktne zapremine mogu više da se "lome" tj faktički da su znatno savitljivije i okretnije, lakše za manipulisanje pa tuneli mogu da vrlo lako skrenu da se ne bi pravio dodatni problem premeštanja krša tu dospelog nemarnošću svih nadležnih garnitura u poslednjih bar 100 godina.
Što se vibracija tiče pa valjda ljudi iz tehničke struke znaju da sam oblik kruga već daje 50% čvrstoće i tako za taj procenat poboljšava strukturalni integritet objekta koji je pod pritiskom ravnomerno raspoređenog sa svih strana (tunel).A šta misliš zašto se cevi prave baš okrugle? to se nikada nisi zapitao? Takođe što je prečnik objekta valjkastog objekta manji to je strukturalni integritet snažniji a utoliko još snažniji ako obod nije tanji odnosno da ima istu debljinu (robusnost) kao i onaj većeg prečnika.
Iz toga proizilazi da je prosto nemoguće da voz koji je manjeg gabarita u strukturalno jačem objektu (tunelu) pravi vibracije veće nego onaj većeg gabarita u tunelu većeg prečnika iako se nalazi mnogo bliže okolnim objektima te da ti objekti nisu nikako ugroženi ako se sve isprojektuje kako treba. Ako se radi ofrlje i staviš manje armature može bilo koji tunel da se uruši i od samog sebe a kamoli voza nebitno kojih dimenzija i nebitno koliko on bliyu bio objektima ili površini ulice.
Takođe se to odnosi i na konačan izbor materijala u odnosu na konfiguraciju i strukturu terena na datom mestu (različiti tipovi betona za različite trase te do greške ne sme da dođe inače se momentalno tunel ruši sam od sebe). Naravno nadam se da za toliko možemo da dovedemo stručnjake i da gradnju prepustimo ljudima sa iskustvom tako da ceo projekat bude u sigurnim rukama.
Jel još i muzičku želju neko želi?
Ja sam tu rečenicu rekao iz tog razloga što su svi dugi planinski (ili podmorski) tuneli ne velikog nego izuzetno velikog prečnika jer su drugačije neisplativi. Ja sam to rekao da bi deca shvatila da ne mora sve što je veliko da ima najveći učinak na određenom mestu pa tako i TBM za kopanje ispod Lamanša itd. No no, nije to za to a posle nema hrane jel ste sve parice spirili. No no, batine po guzi :laugh:
Što se tiče uglavljivanja u onaj krš i lom ispod površine ulice to nek sklanja onaj ko ga je tu svojim nemarom i nabacao prema tome taj će i da plati sve dodatne troškove jer da to nije uradio ne bi ni bilo problema još može za kaznu da se natera da plati i kompletnu gradnju svih stanica zajedno sa čišćenjem terena u rekordnom roku. Naravno realno gledano nije na svim mestima toliki nered odnosno zbrka oko infrastrukture pa tako sigurno može na nekih 9m dubine jer kablovi sigurno nisu na sred ulice nego negde ispod trotoara a rekli smo da su tuneli malog prečnika. Sve u svemu treba to proveriti i otići kod onih koji su za to nadležni da daju sve moguće i njima nemoguće podatke o stanju tj situaciji u kojoj se predviđena trasa sada nalazi. Same TBM mašine zbog svoje kompaktne zapremine mogu više da se "lome" tj faktički da su znatno savitljivije i okretnije, lakše za manipulisanje pa tuneli mogu da vrlo lako skrenu da se ne bi pravio dodatni problem premeštanja krša tu dospelog nemarnošću svih nadležnih garnitura u poslednjih bar 100 godina.
Što se vibracija tiče pa valjda ljudi iz tehničke struke znaju da sam oblik kruga već daje 50% čvrstoće i tako za taj procenat poboljšava strukturalni integritet objekta koji je pod pritiskom ravnomerno raspoređenog sa svih strana (tunel).A šta misliš zašto se cevi prave baš okrugle? to se nikada nisi zapitao? Takođe što je prečnik objekta valjkastog objekta manji to je strukturalni integritet snažniji a utoliko još snažniji ako obod nije tanji odnosno da ima istu debljinu (robusnost) kao i onaj većeg prečnika.
Iz toga proizilazi da je prosto nemoguće da voz koji je manjeg gabarita u strukturalno jačem objektu (tunelu) pravi vibracije veće nego onaj većeg gabarita u tunelu većeg prečnika iako se nalazi mnogo bliže okolnim objektima te da ti objekti nisu nikako ugroženi ako se sve isprojektuje kako treba. Ako se radi ofrlje i staviš manje armature može bilo koji tunel da se uruši i od samog sebe a kamoli voza nebitno kojih dimenzija i nebitno koliko on bliyu bio objektima ili površini ulice.
Takođe se to odnosi i na konačan izbor materijala u odnosu na konfiguraciju i strukturu terena na datom mestu (različiti tipovi betona za različite trase te do greške ne sme da dođe inače se momentalno tunel ruši sam od sebe). Naravno nadam se da za toliko možemo da dovedemo stručnjake i da gradnju prepustimo ljudima sa iskustvom tako da ceo projekat bude u sigurnim rukama.
Jel još i muzičku želju neko želi?
Wile E. Coyote
Advanced
Ма какви, да се не лажемо, нема шансе да се то деси. Те инсталације леже доле одавно и питање је да ли постоји документација за све инсталације где су. Још би (знајући какви смо, а и какав постаје неко ко ради код нас) то само још жешће пролонгирало радове.ThinkAgain":2abypzpn je napisao(la):
ThinkAgain
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2009.
- Poruke
- 208
- Pohvaljen
- 1
Hmmm, najverovatnije si 200% u pravu. Ako je tako ajde da saznamo na kojoj je dubini taj "krš"? ja Wille ne znam, jel ima neko na forumu predstavu na kojoj je dubini šta, pa nije sigurno dublje od 9m, to je 3 sprata.
c.s.i.
Higher intermediate
Evo nacrtao sam još jednu šemu koja prikazuje razliku u jednokolosečnim tunelima.
Gore levo je tzv. uski voz kao u Parizu ili Berlinu, tj. ono sto sam skontao da je ThinkAgain rekao da ga nemci zovu kleinprofil.
Gore desno je površinski tunel, kojih takođe ima i u Londonu, (district linija).
Dole levo je tube oko koga se vodi nepotrebna polemika (tube voz je veći i nije toliko zdepast ali nisam mogao drugacije u paintu da nacrtam)
I dole desno je klasičan tunel kružnog profila kao u Pragu, Budimpesti ili Moskvi.
Gore levo je tzv. uski voz kao u Parizu ili Berlinu, tj. ono sto sam skontao da je ThinkAgain rekao da ga nemci zovu kleinprofil.
Gore desno je površinski tunel, kojih takođe ima i u Londonu, (district linija).
Dole levo je tube oko koga se vodi nepotrebna polemika (tube voz je veći i nije toliko zdepast ali nisam mogao drugacije u paintu da nacrtam)
I dole desno je klasičan tunel kružnog profila kao u Pragu, Budimpesti ili Moskvi.
Nema pitanja. Većinom ne postoji. Podsetilo me na situaciju pre koju god. na Vračaru - trebalo da se ubode priključak na vodovod & kanalizaciju. Čoveku nije mogao niko da pomogne, lomatao se, tražio (ne da nema za tu, nego nema ničeg nizbrdo sve do Južnog bulevara) i onda je doveo 80-ogodišnjeg dedu (koji, ubr, nije živeo tu već 30-ak godina). Deda je posle kraćeg domišljanja rekao Tu kopaj, pored tog drveta. i, razume se, potrefio.Wile E. Coyote":3vduncch je napisao(la):
šta fali kružnim tokovima u raskrsnici? to je dobro rešenje, izuzev par engleskih debilizama (debilizam1 i debilizam2)Djordje":2lsme4we je napisao(la):
što se tiče tunela, ja sam za onaj najprostiji železnički tunel, kakvih ima dosta kod nas. što se tiče metode građenja (cut/cover i deep), ona zavisi od lokacije gradnje, jer je logičnije da se cut/cover radi po Novom Beogradu nego da se radi u starim delovima grada, u kojim ima dosta visinskih razlika
bigvlada
Advanced
Članak koji sam postovao je BBc-eva vest o izveštaju o gužvi koji je podnet parlamentu. Da si ga pročitao znao bi.
Za koga? Za koliki promet? Za koji vremenski period? Ovde se u više navrata pominjao Mostar baš zbog toga što su imali u vidu da će u budućnosti saobraćaj biti mnogo veći. Ako imaš mali tunel, u njega možeš da smestiš malu kompoziciju. Ako imaš veliki tunel u njemu možeš u prvi mah da staviš malu kompoziciju (manjeg prečnika, većeg prečnika sa manje vagona, čitaj jeftinu) i vremenom, kako saobraćaji budžet budu rasli stavljaš šire vozove, širi razmak među šinama, eventualno jednog lepog dana supermagnete koji rade na sobnoj temperaturi za neki budući maglev metro. Jednostavno imaš dobru osnovu. Kao kada prvo nabaviš kućište od 300-400 evra sa sjajnim napajanjem za računar. Verovatno ćeš onda moći da u toku deset i više godina menjaš stvari unutar njega ali osnova ostaje. Sa nekim tunelskim ekvivalentom micro ATX kućišta se nećemo usrećiti.c.s.i.":m0gya48u je napisao(la):
Ulice će svakako biti zatvarane na duži period prilikom rekonstrukcije. Koliko dugo je bila zatvorena Savska? Pa smo preživeli.
Pošto su NBGD gradili ljudi koji su mislili unapred, ostavili su dovoljno mesta i za metro. Zatvarala bi se po jedna strana ulice, kopalo, postavljao tunel i posle sve ponovo zatrpavalo. Servisni tunel(koji bi služio i za evakuaciju ako bi glavni bili zaprečeni) bi išao ispod zelenog pojasa koji je na sredini ulice. Tu je onda lako rastinjem zakloniti kako ventilacione otvore tako i otvore koje bi koristili radnici prilikom remonta. Oba tunela bi bila povezana sa servisnim recimo jednom između svake dve stanice. U Bulevaru i Požeškoj takođe ima mesta za ovakav vid gradnje. Najteže i najskuplje će biti u centru ali to je posao koji se radi jednom. Biće otkrivanja raznih neubeleženih instalacija, rimskih zidova, mrtvih tatara i sličnih stvari što je normalno kada se kopa na mestu gde ljudi u kontinuitetu žive hiljadama godina.
Mi imamo preimućstvo da gradimo od nule i da procenimo šta se kod drugih pokazalo kao dobro a šta kao loše. btw. bezbedosni standardi nisu isti u 19. i 21. veku.
Elem, evo publikacije o dizajniranju tunela. Ima i deo koji objašnjava kako se izračunava brzina krtice u odnosu na sastav zemljišta.
btw. zubi se menjaju na svakih 45-50 minuta a vreme održavanja je 150 časova na svakih kilometar tunela (od nas zavisi da li će tih 150 časova remonta biti 19 dana u jednoj smeni ili 7 dana u tri smene). Plus još četrdesetak sati po kilometru za remont pomoćnih sistema, plus još oko 180 sati kašnjenja usled raznih okolnosti (čekanje da se vrate kamioni koji odvoze šut, postavljanje električne instalacije itd....)
Publication Number: EM 1110-2-2901
Title: Engineering and Design - Tunnels and Shafts in Rock
Proponent: CECW-EG
Publication Date: 30 May 1997
Distribution Restriction Statement: Approved for public release; distribution is unlimited.
File Size: Files 1 MB or larger have had their file size noted.
Entire document (This file contains all elements of the document inclusive of appendices. File size: 8.6 MB.)
Basic document (This file contains all elements of the document exclusive of appendices. File size: 6.5 MB.)
Transmittal Letter
Table of Contents
Chapter 1 - Introduction
Chapter 2 - General Considerations
Chapter 3 - Geology Considerations
Chapter 4 -Geotechnical Explorations for Tunnels and Shafts
Chapter 5 - Construction of Tunnels and Shafts
Chapter 6 - Design Considerations
Chapter 7 - Design of Initial Support (File size: 1.2 MB)
Chapter 8 - Geomechanical Analyses (File size: 1.3 MB)
Chapter 9 - Design of Permanent, Final Linings (File size: 1.9 MB)
Chapter 10 - Instrumentation and Monitoring
Appendix A - References
Appendix B - Frequently Used Tunneling Terms
Appendix C - Tunnel Boring Machine Performance Concepts and Performance Prediction (File size: 1 MB)
Appendix D - Conversion Factors
ovo je link pa skidajte šta vas zanima.
http://140.194.76.129/publications/eng-manuals/em1110-2-2901/toc.htm
Sada izračunaje koja bi logistika bila potrebna da se izgradi 160km tunela prečnika 3,5m za godinu dana. Koliko je to vode, cementa, betona, čelika, radnika, hrane, struje, benzina, kamiona, građevinskih mašina itd.....
Ne može samo sednem u kamion sa tv ekranom, uzmem džojstik i izbušim 160km tunela. U stvari može, ali u video igrama.
Wile E. Coyote
Advanced
Потрефио цев или где нема цеви? :lol:connect":nkbkj6xg je napisao(la):
ThinkAgain
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2009.
- Poruke
- 208
- Pohvaljen
- 1
@bigvlada
Jesi ti nekad čuo za konusni TBM? U prevodu to ti je ono obična kupa od superjakog materijala sa spiralnim gustim navojima u vidu oštrih sečiva a da je na svakih 50cm rupa za usisavanje zemlje (čega već samo ne stena). Ako je napravljena od iridijuma ne treba ni da se oštri ni na 50 godina a kamoli da se menjaju zupci svakih 40-50 minuta? U kom veku ti živiš čoveče?
Što se bezbednosnih standarda tiče jedino što je dodato jeste naglasak na otpornost materijala na konstantni pritisak okruženja i vozova zajedno (zbog većeg broja vozova i većih brzina a i veće težine zbog većeg broja putnika) kao i opremanje tunela standardnom opremom (tu spadaju senzori za sve i svašta uključujući požar i preterane vibracije tj zemljotres ali i one za detekciju vode <uredjaji za detekciju preterane vlage>, osvetljenje celom dužinom tunela kao i protivpožarni setovi na određeni broj metara, naravno i staza za održavanje trase i evakuaciju koja nije šira od 1m da bi prošli dvoje po dvoje smireno a da ne bi gazili jedno preko drugog, tu su i psiholozi uključeni u određivanje regulacija, ako je tunel dvokolosečni onda ima 2m prostora, pa nije to poljana pa da se razbeže kud koji mili moji, ako ti tako misliš onda je svaki tunel totalno nebezbedan pa idi onda gore ako hoćeš pa se guraj po uličicama).
To su jedine razlike regulacija 21. veka. Londonci se žale na kapacitet (a baš su ti vozovi i najbrži a i imaju i najveći kapacitet, znači 2 muve jednim odarcem) a nisu ni svesni da je glavni problem manjak linija za onoliki grad (samo 11) kao i takođe kratke stanice jer su vozovi kratki zato što nije ostavljeno lufta na stanicama, tako umesto 3000 uđe 1500 i onda kažu gužva je. U prevodu isto kao i u Beogradu, neće dvozglobna vozila, neće da ih bude više a umeju da kukaju kako je gužva. Taj voz koji ima kapacitet 1652 putnika ima VEĆI kapacitet od onog u Bukureštu koji je 3,2m širok i 3,5 visok a vagoni su dugački 18m a ne 16,5m i u njega stane 1235 putnika tačno dok u onaj u Londonu uspe da stane 1652 putnika. Pitam te MALO LI JE? za grad od 2 miliona? Još ja kažem da će imati 10 vagona odnosno 162,5m kao i niži klirens (zbog onog da se ne udara glavom o vrata da bi bio isti komfor kao u običnom) a bili bi za jedno sedište širi. Kad je automatski i nema kabine za vozača finalna cifra je 2400 putnika. Malo li je? Na minut, pa i na 5 minuta bi u najgorem špicu koji bi trajao 15 minuta bili samo 70% popunjeni i ne bi nam bili potrebni gurači kao u Kievu.
Imaju apsolutno isti kapacitet kao i svi drugi s tim što trailer vagoni ne moraju imati "kutije" ispod sedišta između 2 i 3 vrata pa bi zato bilo moguće staviti sedišta na rasklapanje (kad nije gužva sedi se a kad jeste stoji se. To bi nabilo još oko 300 putnika pa bi se konačna cifra popela na 2700 putnika. Voz bi morao imati power output bar 10MW. 10MW je sasvim dovoljno jer svi znamo da elektromotor ima momentalnu snagu od 300% pa bi tako bilo 30MW kada vrši "povlačenje" odnosno prelazak iz faze u fazu. 30MW je ~40800HP što je ekvivalent oko 150 M.A.N SL283 autobusa sa linije 26 koji imaju snagu od 280HP. Nego ni tu se priča ne završava. SUS motori nemaju momentalnu snagu i uvek se sporo penju ka maksimumu ali ga retko kad gradski autobusi i dostignu... Eto čisto da se pribeleži koje je vozilo tata mata u gradskom prevozu. Da ne zaboravim klime pošto do dolaska 2009 stock LU je bio rerna, izmereno 47C.
Jesi ti nekad čuo za konusni TBM? U prevodu to ti je ono obična kupa od superjakog materijala sa spiralnim gustim navojima u vidu oštrih sečiva a da je na svakih 50cm rupa za usisavanje zemlje (čega već samo ne stena). Ako je napravljena od iridijuma ne treba ni da se oštri ni na 50 godina a kamoli da se menjaju zupci svakih 40-50 minuta? U kom veku ti živiš čoveče?
Što se bezbednosnih standarda tiče jedino što je dodato jeste naglasak na otpornost materijala na konstantni pritisak okruženja i vozova zajedno (zbog većeg broja vozova i većih brzina a i veće težine zbog većeg broja putnika) kao i opremanje tunela standardnom opremom (tu spadaju senzori za sve i svašta uključujući požar i preterane vibracije tj zemljotres ali i one za detekciju vode <uredjaji za detekciju preterane vlage>, osvetljenje celom dužinom tunela kao i protivpožarni setovi na određeni broj metara, naravno i staza za održavanje trase i evakuaciju koja nije šira od 1m da bi prošli dvoje po dvoje smireno a da ne bi gazili jedno preko drugog, tu su i psiholozi uključeni u određivanje regulacija, ako je tunel dvokolosečni onda ima 2m prostora, pa nije to poljana pa da se razbeže kud koji mili moji, ako ti tako misliš onda je svaki tunel totalno nebezbedan pa idi onda gore ako hoćeš pa se guraj po uličicama).
To su jedine razlike regulacija 21. veka. Londonci se žale na kapacitet (a baš su ti vozovi i najbrži a i imaju i najveći kapacitet, znači 2 muve jednim odarcem) a nisu ni svesni da je glavni problem manjak linija za onoliki grad (samo 11) kao i takođe kratke stanice jer su vozovi kratki zato što nije ostavljeno lufta na stanicama, tako umesto 3000 uđe 1500 i onda kažu gužva je. U prevodu isto kao i u Beogradu, neće dvozglobna vozila, neće da ih bude više a umeju da kukaju kako je gužva. Taj voz koji ima kapacitet 1652 putnika ima VEĆI kapacitet od onog u Bukureštu koji je 3,2m širok i 3,5 visok a vagoni su dugački 18m a ne 16,5m i u njega stane 1235 putnika tačno dok u onaj u Londonu uspe da stane 1652 putnika. Pitam te MALO LI JE? za grad od 2 miliona? Još ja kažem da će imati 10 vagona odnosno 162,5m kao i niži klirens (zbog onog da se ne udara glavom o vrata da bi bio isti komfor kao u običnom) a bili bi za jedno sedište širi. Kad je automatski i nema kabine za vozača finalna cifra je 2400 putnika. Malo li je? Na minut, pa i na 5 minuta bi u najgorem špicu koji bi trajao 15 minuta bili samo 70% popunjeni i ne bi nam bili potrebni gurači kao u Kievu.
Imaju apsolutno isti kapacitet kao i svi drugi s tim što trailer vagoni ne moraju imati "kutije" ispod sedišta između 2 i 3 vrata pa bi zato bilo moguće staviti sedišta na rasklapanje (kad nije gužva sedi se a kad jeste stoji se. To bi nabilo još oko 300 putnika pa bi se konačna cifra popela na 2700 putnika. Voz bi morao imati power output bar 10MW. 10MW je sasvim dovoljno jer svi znamo da elektromotor ima momentalnu snagu od 300% pa bi tako bilo 30MW kada vrši "povlačenje" odnosno prelazak iz faze u fazu. 30MW je ~40800HP što je ekvivalent oko 150 M.A.N SL283 autobusa sa linije 26 koji imaju snagu od 280HP. Nego ni tu se priča ne završava. SUS motori nemaju momentalnu snagu i uvek se sporo penju ka maksimumu ali ga retko kad gradski autobusi i dostignu... Eto čisto da se pribeleži koje je vozilo tata mata u gradskom prevozu. Da ne zaboravim klime pošto do dolaska 2009 stock LU je bio rerna, izmereno 47C.
bigvlada
Advanced
24-om ali sam nažalost zaglavljen ovde. Duga priča. Studija koju sam postovao je iz 1997.Pod uslovom da su od tada u komercijalnu upotrebu ušla naprednija sečiva vreme kada mašina nije aktivna bi se malo smanjilo ali ostale stavke ostaju.
Dokle je došlo kada moram sam sebe da kvotujem. :/
Posle samo 150 godina su shvatili da su loše dizajnirali sistem, ali pošto je u pitanju tradicija, nastaviće da i dalje grade rupe za hobite?
Veći tunel omogućava veći prostor za eksperimentisanje sa dužinom, brzinom i kapacitetom. Mali tunel je... jednostavno mali.
Probudi se. Beogradski metro se neće graditi po tvojim nacrtima i (sumanutim) idejama. Deal with it. :kafa:
moja ideja. napravljeno je ovako, jer je slika ogromna (4Mb). a vi pametni ljudi izračunavajte kol'ko šta košta i koliki je razmak između stanica. dužina perona je u rasponu od 100 do 120 m (moj izbor je 120, da bi bilo lufta koji spominje bigvlada), a dužina voza max 110 m. dalji račun je na vama majstorima. svaki predlog izmene je dobrodošao (uzmite u obzir da su Zemunski kej - Nova Galenika, Ada - Jevremovac i Blok 71 - Blok 11 zamišljene da budu lakše varijante, kao što su sistemi u Kopenhagenu, Vankuveru i drugim gradovima)
edit: dok ThinkAgain priča a ne pokazuje, ja pokazujem
edit: dok ThinkAgain priča a ne pokazuje, ja pokazujem
He, he, Johnny Lee, ovo mi se vec svidja
Samo jedna zamerka - na koju foru je ti je stanica "Batutova" posle Olimpa? Je l' to ima neka Batutova za koju ja ne znam? Batutova ulica je kod Liona i spaja Bulevar i D. Tucovica/Cingrijinu i izlazi pravo na Gradsku bolnicu tj. KBC Zvezdara.
Svidjaju mi se tvoji predlozi jer za razliku od vecine ostalih pokrivaju deo grada izmedju T. Republike i Dunava tj. Luke koje cak i Jovinov plan uglavnom zapostavlja, ne znam zasto.
Predlozi:
1. zar ne mislis da B. Brdo treba da ima direktnu vezu sa centrom? Svidja mi se to sto ima dir. vezu sa NBG ali mislim da treba i sa "starim" centrom, dakle bez presedanja, vecina predlozenih planova za metro ima tu varijantu, mislim s razlogom.
2. Ja bi produzio jednu od NBG linija (i to tunelom ispod Dunava ) do Borce. Stanica bi bila blizu obale, i bila bi terminus autobusa koji voze po Borci i ostalim "ca" mestima te bi se tako donekle smanjio promet na Pancevackom mostu.
3. Da nisu malo zgusnute linije na NBG, mislim na ona 2 kraka zelene i crvenu.
4. Mislim da aerdrom treba regulisati produzetkom Beovoza a ne metroom.
5. Nije li logicnije da metro ide od Autokomande pravo kroz V. Stepe na Vozdovac umesto ovako sa polukruznim skretanjem sa Banjice?
Inace primecujem da ovo prakticno ukida sve tramvjaske linije osim 2 i mozda delimicno 5 (skracene varijante naravno) i evt. 7L (Tas - Blok 45).
P.S. Da bas bi bilo lepo da i ThinkAgain pokaze na ovoj mapi kako on to misli da bi trebalo beogradski metro da izgleda.
Samo jedna zamerka - na koju foru je ti je stanica "Batutova" posle Olimpa? Je l' to ima neka Batutova za koju ja ne znam?
Batutova ulica je kod Liona i spaja Bulevar i D. Tucovica/Cingrijinu i izlazi pravo na Gradsku bolnicu tj. KBC Zvezdara. Svidjaju mi se tvoji predlozi jer za razliku od vecine ostalih pokrivaju deo grada izmedju T. Republike i Dunava tj. Luke koje cak i Jovinov plan uglavnom zapostavlja, ne znam zasto.
Predlozi:
1. zar ne mislis da B. Brdo treba da ima direktnu vezu sa centrom? Svidja mi se to sto ima dir. vezu sa NBG ali mislim da treba i sa "starim" centrom, dakle bez presedanja, vecina predlozenih planova za metro ima tu varijantu, mislim s razlogom.
2. Ja bi produzio jednu od NBG linija (i to tunelom ispod Dunava
) do Borce. Stanica bi bila blizu obale, i bila bi terminus autobusa koji voze po Borci i ostalim "ca" mestima te bi se tako donekle smanjio promet na Pancevackom mostu.3. Da nisu malo zgusnute linije na NBG, mislim na ona 2 kraka zelene i crvenu.
4. Mislim da aerdrom treba regulisati produzetkom Beovoza a ne metroom.
5. Nije li logicnije da metro ide od Autokomande pravo kroz V. Stepe na Vozdovac umesto ovako sa polukruznim skretanjem sa Banjice?
Inace primecujem da ovo prakticno ukida sve tramvjaske linije osim 2 i mozda delimicno 5 (skracene varijante naravno) i evt. 7L (Tas - Blok 45).
P.S. Da bas bi bilo lepo da i ThinkAgain pokaze na ovoj mapi kako on to misli da bi trebalo beogradski metro da izgleda.
Batutova je moja greška. Ispravljeno, ali neću da kačim, jer me mrzi, a zove se Mite Ružića (ona mala ulica što vezuje Bulevar sa Mirijevom).
odgovor na predloge:
1. imam jednu takvi varijantu na hardu, ali me je sramota da je kačim, jer je ostatak toga megalomanski. a i pravljen je po projektu BeLaM-a, ako malo bolje pogledaš.
2. u istoj toj varijanti stoji da voz ide do Borče preko Pančevačkog mosta
3. ne
4. može. pravio sam novu šemu Beovoza, u kojoj je to urađeno. a ovo sam pravio po uzoru na Piccadilly line u Londonu, koja ide do Heathrow-a
5. vidiš, nisam na to obratio pažnju
može da ukine tramvaje, a i ne mora. ja bih ostavio 2 i 3, 5 bi skratio do Vuka a 9 i 10 ne bi išli od Banjce, nego od Trošarine do Kališa (10) i ž. s. (9), s tim što bi brojeve stavio da idu 1, 2, 3, 4 i 5, kao što ima logike. i zatvorio bih Kralja Milana za saobraćaj i tu postavio tramvajske šine, koje bi išle od Slavije do Studentskog trga, kao nekada.
odgovor na predloge:
1. imam jednu takvi varijantu na hardu, ali me je sramota da je kačim, jer je ostatak toga megalomanski. a i pravljen je po projektu BeLaM-a, ako malo bolje pogledaš.
2. u istoj toj varijanti stoji da voz ide do Borče preko Pančevačkog mosta
3. ne
4. može. pravio sam novu šemu Beovoza, u kojoj je to urađeno. a ovo sam pravio po uzoru na Piccadilly line u Londonu, koja ide do Heathrow-a
5. vidiš, nisam na to obratio pažnju
može da ukine tramvaje, a i ne mora. ja bih ostavio 2 i 3, 5 bi skratio do Vuka a 9 i 10 ne bi išli od Banjce, nego od Trošarine do Kališa (10) i ž. s. (9), s tim što bi brojeve stavio da idu 1, 2, 3, 4 i 5, kao što ima logike. i zatvorio bih Kralja Milana za saobraćaj i tu postavio tramvajske šine, koje bi išle od Slavije do Studentskog trga, kao nekada.
@JohnnyLee
Ti se izgleda vodio onom krilaticom da ispred svake kuće mora da prođe metro. Dosta ovih linija bi bilo totalno nerantabilno, a broj stanica je na dosta mesta prosto ogroman. Ova tvoja ideja pokušava da svede gradski prevoz isključivo na upotrebu metroa, a to nije njegova uloga, već on treba da bude kičma sistema, ali je upotreba autobusa, trolejbusa i tramvaja negde i dalje bolje rešenje od metroa, a najviše u sektoru isplativosti.
Probaj malo racionalniji pristup u celoj stvari jer ovakav sistem kakav je na tvojim crtežima bi koštao boga oca, a ko zna koliko bi bio efektivan i efikasan.
Ti se izgleda vodio onom krilaticom da ispred svake kuće mora da prođe metro. Dosta ovih linija bi bilo totalno nerantabilno, a broj stanica je na dosta mesta prosto ogroman. Ova tvoja ideja pokušava da svede gradski prevoz isključivo na upotrebu metroa, a to nije njegova uloga, već on treba da bude kičma sistema, ali je upotreba autobusa, trolejbusa i tramvaja negde i dalje bolje rešenje od metroa, a najviše u sektoru isplativosti.
Probaj malo racionalniji pristup u celoj stvari jer ovakav sistem kakav je na tvojim crtežima bi koštao boga oca, a ko zna koliko bi bio efektivan i efikasan.
Ovaj JLov predlog mi u stvari nekako leze na ThinkAgain-ovu pricu o tjubu, jer mi se cini da bi jedino tako bio isplativ.
Inace postavicu uskoro putem ove mape i ja neke svoje ideje, koje su malo "klasicnije", dakle podrazumevaju jedno 5 linija kao kicmu + sirenje/premestanje tramvajske mreze.
Inace, podsteknut pricom o tjubu sam razmisljao mozda i o drugacijoj koncepciji - dosta linija sa jeftinim tunelima i manjim kompozicijama. Nesto izmedju lakog metroa i tjuba, recimo. Bitno bi bilo da brzina i razmak stanica na jednoj liniji bude kao kod klasicnog metroa. Ostalo bi moglo da bude manje. Linija vise. Prakticno bi znacilo ukopavanje celog javnog prevoza gde god je to moguce.
Inace postavicu uskoro putem ove mape i ja neke svoje ideje, koje su malo "klasicnije", dakle podrazumevaju jedno 5 linija kao kicmu + sirenje/premestanje tramvajske mreze.
Inace, podsteknut pricom o tjubu sam razmisljao mozda i o drugacijoj koncepciji - dosta linija sa jeftinim tunelima i manjim kompozicijama. Nesto izmedju lakog metroa i tjuba, recimo. Bitno bi bilo da brzina i razmak stanica na jednoj liniji bude kao kod klasicnog metroa. Ostalo bi moglo da bude manje. Linija vise. Prakticno bi znacilo ukopavanje celog javnog prevoza gde god je to moguce.