Šta je novo?

Metro

connect":1vbqqwov je napisao(la):
Zadržao bih se na ovome, pošto se ponavljaju neke paušalne mantre karakteristične za ''ukinimo trole'' teme.

I još nešto: glavni tokovi su na Vračaru - odatle se rasipaju, a bočni broj putnika na linijama 21 i 22 je dovoljan da pravda zasebnu liniju. Mislim da negde mogu da iščupam i brojke, ali me nemoj držati za reč.

I, da, to što bi ti u rezidencijalnim područjima u ekspanziji poput Učiteljskog naselja komotno stavio interval od 15 minuta za vezu sa centrom + presedanje je nešto što bi bilo zanimljivo da predložiš komšijama na kakvom kućnom ili opštinskom savetu. Mislim da bi morao da tražiš humano preseljenje.;)
15 minuta odgovara sadašnjem realnom intervalu linija 21 i 22, i marginalno je duži nego realni interval linije 19. Pošto svaki bogovetni dan idem tim trolama, moja ocena nije paušalna nego empirijska. Ali dobro, neka bude 10 min i verujem da će svi biti srećni i zadovoljni.

A Učiteljsko naselje se nalazi na 5 minuta od Ustaničke, odnosno linije 31, koja je neuporedivo brža i efikasnija od svih trolejbuskih linija.

Ne znam u kom si ti kraju grada, ali ja trole koristim 27 godina (s prekidima) i toliko mi je muka od njih da ne mogu da ti opišem. Koristio sam liniju 22 još dok je bila 11, tako da odlično znam i šta je i zbog čega je uvedena i zbog čega posle 60 godina ova linija takva kakva je nema nikakvog smisla. Ne pamtim da sam u poslednjih 10 godina video više od 12 putnika u dvadesetdvojki koja skreće u Gospodara Vučića. U odlasku, naravno, zna da bude više - ali bi se to lako rešilo minibus linijom.

Inače, dok su trajali radovi u Maršala Tolbuhina pre nekoliko godina, umesto trola išli su autobusi, i to Njegoševom i drugim ulicama koje uopšte nisu predviđene za saobraćaj GSP-a. I pored tih sumanutih trasa, autobusi su u proseku stizali 20 minuta ranije do krajnje stanice. Možda penzionerima ne znači, ali meni 20 minuta uštede vremena znači JAKO PUNO i sve što može da se uradi da bi se to vreme uštedelo ima moju podršku.
 
I samo da se osvrnem još na ovo:

6. Ne. Održavani trolejbuski sistem je efikasan u istom procentu koliko i održavani metro sistem ili održavani šporet.

Jeste vraga. Reci ovo bilo kome ko je bio zaglavljen u Žičkoj ulici pola sata zbog kvara na elektromreži, troli, ili nestanka struje (a te stvari se dešavaju i u najbolje održavanim sistemima). Pa mi onda reci kada Grad namerava da proširi Žičku na 4 trake da bi vozači mogli da se provuku pored dva zaglavljena trolejbusa.

A možda bi trebalo i da promenimo sve vozače, pošto ovi naši neće NIKADA prestati da divljaju i čupaju kablove.
 
E da, zaboravih da kažem nešto veoma važno. Metro se ne bi gradio od jednog kraja ka drugom nego od neutralnih zona ka centru i ka periferiji istovremeno, takođe sve linije istovremeno. Primera radi iskopa se rupetina ispred pravnog a ostave se 2 trake za autobuse pošto bi tramvaji već bili ukinuti kroz bulevar a 10 bi radio (ujedno i za stanicu pa ubiješ dve muve jednim udarcem) i ubaci se TBM orijentisan ka trgu republike dok kad TBM krene da kopa trasu onda se donese CAT 385C koji krene da kopa u nazad i da se udaljava od tog mesta ali u suprotnom smeru od TBM-a ka Đermu. Od Đerma se isto iskopa rupa za stanicu Đeram i stavi drugi TBM koji krene da kopa ka Slaviji i on kopa sve do Savske ulice a za to vreme pored šina sređuju budući CBD i pre nego što naprave ulicu iskopaju površinski tunel. Od Đerma se kopa površinski isto u nazad do nadzemne deonice koja takođe treba biti gotova tačno pre zavretka površinskog tunela.Taj TBM se šinama po već gotovoj trasi odvuče do Novobeogradskih sekcija predviđenih TBM metodom.

Taj TBM kopa jedan tunel na mbg a drugi onaj što je krenuo od pravnog se dovuče do SIV-a pa se ukrste i u krug po zemunu tj zamene smerove. Još nekoliko TBM-ova bi bilo zaduženo za južne delove grada po istom principu ukrštanja tunel po tunel i prenošenjem kroz gotove površinske sekcije i one nadzemne i mostovske. Na taj način bi ih primorao na sinhronizaciju i poštovanje roka jer sve površinske deonice moraju biti gotove tačno pred probijanje te deonice TBM-om. Nadzemne isto. Namerno bi bilo preko 10 preduzeća da bi se naučili da komuniciraju međusobno i da ne prave greške. Na taj način bi svih 160km u prvom sektoru bilo gotovo za 6 meseci kao i 100km nadzemno u drugom sektoru. Nije potrebno više od 6 meseci sa dinamikom radova vrednog pažnje u 21. veku. Mi ne gradimo u 19. veku pa da nam treba bukvalno 100 godina za ceo sistem već nam treba 200 puta manje vremena odnosno 6 meseci, najduže godinu dana za svih 6 hiperlinija.

Veliki bi posao bio urađen samo odabirom kompaktne metode jer se eliminiše nepotrebna radna snaga i suvišan ljudski faktor koji može samo da napravi problem bez problema i da proždere ogromnu sumu novca. Ovako bi uštedeli pa bi mogli da napravimo ceo sistem u rekordnom roku za stu cenu samo 3 linije konvencionalnom metodom gradnje. Sve što je konvencionalno, zapamtite da nije dobro onoliko koliko nove i usavršene metode mogu da budu. Hvala bogu ljudi smo a ne životinje i inovacije ne trebaju da nam budu problem. Ali na žalost bojim se da je ovde 99% ljudi totalno neinventivno i kao takvi su potpuno neupotrebljivi intelektualno. Ako se takvih otarasimo dobićemo za rekordno kratko vreme jedan grad vredan pažnje celog sveta, a ako ih se ne otarasimo osudili smo ga na ono što je dosad bilo...
 
Ух, па колико ти ТБМ-ова треба? То ни јаче и богатије земље од наше не могу себи да приуште.
 
bojkic":1d79rbma je napisao(la):
Wile E. Coyote":1d79rbma je napisao(la):
hazard":1d79rbma je napisao(la):
Sad ce neko da kaze da sve moze to i bez metroa, eto npr. u Cirih ima savrseno uskladjene sve vidove prevoza (kao u BGD: tramvaj, trola, bus), i busevi svi stizu na vreme u minut, uvek, presedanja su odlicno odradjena itd. Sad to je lepo al Srbija nije Svajcarska nit ce biti u skorije vreme,
А и Цирих је кудикамо мањи од Београда, па је лакше организовати превоз. Градски превоз у и мањим градовима у Србији савршено тачно функционише.
a i u njemu se oseca nedostatak metroa... kada moras da odes sa jednog kraja grada na drugi tramvajem treba ti dosta vremena. ali dobro zato imaju extra prigradsku zeljeznicu, pa mozes nekako da iskombinujes.
Тим горе. А онда паметњаковићи серу како је метро превазиђен и не треба граду величине Београда. :bash:
 
Ništa se ne brini Wille. ;) To su TBM-ovi veličine obične spavaće ili radne sobe (prečnik je 3-3,5m) te su znatno jeftiniji i mali (kompaktni a takvi su i tuneli koje prave pa i sami vozovi koji su još kompaktniji pa se zato i zove kompaktni metro) a i manja je rupa potrebna i neuporedivo brže se montira, lake su za manipulaciju (pomeranje) i zato samo sa njima može tako neverovatno brzo da se napravi kompletna mreža. Što se cene tiče ja bih ne bi kupovao već bi ih iznajmio iz tog razloga jer bi izvođači bili primorani da se drže roka inače bi oni plaćali penale i vlasniku mašina i gradu pa bi razmislili vrlo dobro u šta se upuštaju. Moraju biti ozbiljni.

Sve što se sada radi je krajnje neozbilno i mislim da bi takav beogradski metro bio dokaz da je na izgled nemoguće ipak vrlo moguće i to veoma se lako dolazi do rezultata samo ako se malo mućne glavom. Uostalom ni Egipćani ne bi izgradili piramide da nije bilo vizije, volje, želje, poslovnog morala. Ako imaš sve to već imaš polovinu mogućnosti i lako dolaziš do novca, prema tome novac je tek peta šesta stavka realno gledano. Eto primera, otišli Srbi bez projekta kod Rusa da traže kredit a Rusi ih pitaju a gde vam je projekat? Kako možete da dolazite bez svrhe tj poente celog posla? E glupaci moji naka mućnu malo glavom. Znači novac je tu, mi smo magarac kome seno stoji pred nosom ali mu je teško da napravi jedan korak da ga uhvati. Taj korak rekao sam šta je u tekstu.

Kompaktni TBM-ovi nisu skupi i korišćenje za 6 meseci i 10 takvih mašina bi koštalo manje od jedne nove prečnika 8m što su Jovin i ostali planirali (sem Janjića koji je još 1968me predlagao isto ovo samo sa mnogo jednostavnijom dinamikom gradnje odnosno po Londonskom principu).
 
То је онда већ друга прича. Значи, имали бисмо "тјуб" сличан лондонском.

И да, твој израз "метромвај" је непотребан. Руси су већ смислили "метротрам". :laugh:
 
Ne ne, MetroTram nisu izmislili Rusi već Nemci i to nema nikakve veze sa vozilom niti samom linijom nego samo familiji linija (to su one koje idu po metropolitan area grada odnosno na području metropole, inače sama reč metro je skraćenica metropolita, veliko područje i kao takvo nema nikakve veze sa podzemnom železnicom). Ako je MetroTram metro šta su onda MetroBus i MetroT-Bus? Pa potpuno isto samo što je vozilo za metro service linije (one koje idu s kraja na kraj grada) ako je podsistem tramvajski to je MetroTram, ako je autobuski to je MetroBus, ako je trolejbuski to je MetroT-Bus. To je ono što sam napisao prema tome trolejbuska linija M29 ne bi bila trola nego MetroTrolleyBus odnosno MetroT-Bus. Oznaka M označava Metro service linije i nema nikakve veze sa podzemnom železnicom nego označava samo i samo zone grada po kojima ide odnosno za M linije je to zona 1-centar-zona 1. Kod običnih ili E linija bi to izgledalo ovako: zona 1-centar a kod X linija odnosno Ekstra vožnje izgleda isto kao MetroBus/Tram/T-Bus samo što je ekspres od M linije a ne klasične.

Čitajte šta pišem. Ljudi ovde ne znaju osnovne kriterijume linijskih sistema velikih gradova. Ti prefiksi služe da se automatski linije podele na vrste po potrebi da ne bi dolazilo do zbunjivanja kao što je sa 57 i 58 ili 87 i 88. Ove s manjim brojevima zavrže na B.Brdu a ove sa većim idu u PM kad moram tako da se izrazim. Prema tome linije 57 i 87 jesu opravdane brojem jel su lokalne a linija 58 je zapravo 158 jer ide pola grada tj do centra a linija 88 je zapravo M88 jer ide s kraja na kraj. Opet ponavljam nema nikakve veze s metroom jer ga mi tako zovemo a ustvari je subway, underground...

Ono što takvo obeležavanje eliminiše jeste pogrešan ulazak odnosno da promašiš liniju za željeni deo grada tj čim vidiš prefiks M znaš da ide daleko i da me neće istovariti za 2 stanice, ako vidiš na 100 to znači da ide kroz grad ali ne ceo, ako vidiš E taj preskače stanice kao ovaj na 100 ali može imati i malo drugačiju trasu, a ako pak vidiš X znači da ćeš znatno brže stići od jednog graja grada na drugi kraj grada od onog sa M. Ako ti je potrebna bać određena stanica a X tu ne staje onda se samo vratiš sa onim sa M jednu-dve stanice u nazad ili u napred.

Ono čemu služe sufiksne oznake ali sa istim brojem to je ono da ne bi došlo do zbunjivanja putnika 57 i 87 jer je razlika za 30 brojeva bez obzira što je poslednja cifra ista, ona ništa ne pomaže jer je prvobitno bilo zamišljeno da za čukaricu sve bude na "50" ali je opština prerasla broj linija i automatski su MORALI da menjaju numeraciju ali oni to naravno nisu uradili pa se sad ko god dođe u Beograd izgubi momentalno. U takvim slučajevima bi 57 i 87 bili 50A i 50B dok bi u tom slučaju današnji autobus 50 bio 150 jer nije lokalni a nije ni MetroBus jer ne ide do Bežanijske Kose preko novog još neizgrađenog mosta ali za to nema ni potrebe jer bi bila druga linija (ili dve) koja ne bi pravila luk po brdima (preko mosta mogu 180 i 181). 150 bi mogao biti trola.
 
Ма, кад сам рекао "метротрам" ја сам мислио на метротрам у Волгограду. ;)

А да влада хаос у номенклатури линија ГСП, влада. Био је покушај пре 20ак година да се то среди, али и тада је одрађено половично. Да не говорим о томе да су сада са новим линијама направили још већи хаос. Ал' да не идемо ОТ.
 
Da, da ne odemo OT samo ne znam kako da nateram stručnu javnost na ovo? Mogu da nateram profesore ali ko će njih da sluša? Mandić uporno govori da 1 voz zameni 15-20 autobusa...ali čoveka niko ne sluša :rolleyes: Čovek upozoravao i za brze pruge ali nisu ulagali, bilo im teško a rekao sam da su im pare pred nosom i da one NISU nikakav problem. A sada? Železnice na izdisaju? Pa zbog toga što nestručni određuju o stručnim stvarima a profesionalci prodaju toalet papir na ulici ili rade za neku bednu crkavicu po školama... :(
 
@Sammael -
Koristim i ja iste trole (najčešće 22) - i sad ili su vreme i prostor subjektivnije kategorije nego što se misli, ili neko od nas preuveličava.
Čak i manje od 10 putnika po vozilu je opravdan broj za zasebnu liniju, jer se ona ne pravi zarad poslednje 3 stanice. Uostalom, uvek je možeš posmatrati kao lokal. Princip za koji se ti zalažeš bi značio ukidanje svake druge linije u gradu.

A Učiteljsko naselje se nalazi na 5 minuta od Ustaničke, odnosno linije 31, koja je neuporedivo brža i efikasnija od svih trolejbuskih linija.

I podseti me zašto ti uopšte koristiš izdišuće trole kroz Žičku? Svaki dan na posao i s' posla udri škepe uzbrdo, pa na 31. Posle dve nedelje ima da ideš i lično guraš onaj trolejbus.

Pamtiš li slučajno da su i 19 i 21 zamenile (skoro pa istoimene) autobuske linije koje su uvedene upravo na zahtev stanovnika još sredinom 70-ih, kada je isteran potok iz Zage Malivuk i počela izgradnja naselja? Pamtio bi i da je 11 oduvek bila toliko besmislena da jedina nije ukinuta i da su ljudi pisali peticije da se ne ukida, iako su Konjarnik i Šumice već dobrano nicali u to doba. Besmisleno je raspravljati se oko fakata, zaista.

Izvinjavam se na trolovanju.
 
Zamolio bih moderatore da splituju diskusiju o trolama u zaseban topic.

Ja najčešće i idem peške do Ustaničke ili Vojislava Ilića, gde hvatam 31 ili bilo koju trolu koja naiđe (najčešće 29, naravno). Ako nije teško meni, koji imam duplo više kila nego što bi trebalo, ne vidim što je bilo kome drugom teško. Najbolje da svaki građanin ima stanicu ispred svoje kuće, da se ne zamara?

21 koristim isključivo u povratku, i to ne uvek. A zaglavljivanja u Žičkoj sam najčešće doživljavao u automobilu a ne u trolejbusu - iz prostog razloga zato što kada sam u troli koja se zaglavi u Žičkoj, ja iz iste izađem i krenem peške ka gradu.

P.S. trolejbuse sam gurao više puta u životu, s ostalim putnicima, da ih sklonimo kad se pokvare da bi neko pored njih eventualno i mogao da prođe. Poslednji put prošle zime na sred Slavije. Pa ako je to normalno...
 
Sammaele, mislim da je tvoj problem sa nivoom odrzavanosti nasih trola nego s troalama uopste. Isto kao kad mi se ljudi zale kako je tramvaj sporiji od autobusa (a jeste na nekim deonicama) i ako bi tramvaj uvek trebalo da bude brzi - nije tramvaj (kao koncept) kriv sto su sine u katastrofa stanju i sto su vozila prastara. Kada se novi autobusi kupuju redovno, i tu uglavnom OK kvaliteta, dok se tramvaji zapostavljaju, za trole se uzima beloruski krs koji se pride ne odrzava, o infrastrukturi da ne govorimo, onda to o tome kako su autobusi bolji postaje samoispunjujuce prorocanstvo.

I misli li neko o zagadjenju? Ili ako sutra bude neka nestasice nafte (kao u 70im)?
 
Ma samo treba da se prestroje sa fosilnih goriva na struju a da struju prave od otpada. Tako se ciklus (krug) zatvara. Onda bi korišćenje metroa bilo jeftinije pa niko ne bi ni gledao ostale sisteme, oni uvek moraju biti samo i samo pomoćni.
 
Nemam ništa protiv trola generalno. Mislim da bi, na npr. novom Beogradu sasvim dobro fukncionisale. Široki bulevari, nema potrebe za previše manevrisanja, mogu da postignu finu brzinu...

Takođe mislim da je tramvaj odlična stvar, i skoro uvek radije koristim tramvaje nego autobuse - pogotovo od kako je dobar deo šina u gradu rekonstruisan, pa se više ne truckaju onoliko.

Autobusi inače mogu da rade na alternativna goriva pa i na struju, bilo je u drugim temama priče o tome.

Metro (pravi, ne LRT) je apsolutno najbolje rešenje i apsolutno je neophodan Beogradu. LRT je odlično rešenje za neke tipove terena i neke delove grada, kao i gradska železnica. LRT koji bi prolazio nadzemnim putem kroz Bulevar je sumanuta ideja i nadam se da to više niko ne razmatra.
 
Wile E. Coyote":2zzla17k je napisao(la):
Ма, кад сам рекао "метротрам" ја сам мислио на метротрам у Волгограду. ;)
Wow, ovo deluje blesavo :D

I navelo me je da postavim pitanje: zasto se u metro sistemima forsiraju velika vozila (po duzini)? Zar ne bi bilo bolje imati manja vozila, velicine zglobnog autobusa npr ili malo veca - jedno tri vagona? To bi znacilo manje stanice i cesce polaske. Sve bi bilo manje i jednostavnije (motori, kocnice...) pa i lakse za odrzavanje. Kapacitet bi bio isti. Jedina mana koja mi pada na pamet je veci broj vozaca, ali ako se sistem vec automatizuje... Dakle manje cekanja, jeftinije stanice, jeftinije odrzavanje, laksa zamena vozila, veca redundantnost, isti kapacitet.

Inace, mnogo mi se svidja taj engleski koncept malih tunela i vozova. Stice se utisak da je usteda ogromna a ugodjaj isti?
 
azbuki":26inf4ue je napisao(la):
Wile E. Coyote":26inf4ue je napisao(la):
Ма, кад сам рекао "метротрам" ја сам мислио на метротрам у Волгограду. ;)
Wow, ovo deluje blesavo :D
Zasto blesavo? Nije nista blesavije od ovoga:

tierspital.jpg
 
hazard":odkoez7s je napisao(la):
azbuki":odkoez7s je napisao(la):
Wile E. Coyote":odkoez7s je napisao(la):
Ма, кад сам рекао "метротрам" ја сам мислио на метротрам у Волгограду. ;)
Wow, ovo deluje blesavo :D
Zasto blesavo? Nije nista blesavije od ovoga:

http://www.proaktiva.ch/tram/photo/zurich/tierspital.jpg
A, sad kad malo bolje pogledam... meni se ucinilo da je ono bukvalno tramvaj...
 
@azbuki

Pa ja se pitam zašto gradovi koji nemaju novca basnoslovno bacaju novac klasičnim konceptom kad je kompaktni (Londonski) neuporedivo jeftiniji a efekat je apsolutno isti. Jeste, ušteda je ogromna a ugođaj je isti, čak šta više ne smeju da stoje toliko blizu vrata da im ne bi uhvatila zglavu jer počinje da se zakrivljuje karoserije već na 1,5-1,6m kod matorih vozova. Ono što bi obavezno moralo biti primenjeno u Beogradu jeste još snižen klirens da bi se dobilo na visini zakrivljenja karoserije odnosno da su vrata ravna bar do 1,8m što je visina prosečnog čoveka. Ko ide stanicu-dve i stoji do vrata neće mu biti teško da savije malo vrat. Vozovi su toliko mali da niko nikad ne bi pomislio da voz sa 10 vagona može da primi 2400 putnika a da je dužine samo 162,5m. Ono što je zanimljivo to je da se dovodi u pitanje da li bi u opšte bilo potrebno menjati dimenzije u Beogradu iz tog razloga što bi svaki voz imao kapacitet 2400 pa tako i u najgorem špicu ne bi bio ni 70% popunjen a kamoli da neko stoji zalepljen uz vrata. Tako bi komfor bio još veći pa bi više ljudi koristilo metro.

Evo slike 1996 stock sa Jubilee line: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/87/LU1996ts-interior.jpg

Jedino što mora onaj ko je prilepljen uz vrata da se malo sagne. Ali rekao sam da se to može lako ispraviti spuštanjem klirensa za 30tak cm. Ceo voz je visok od šine 2,87m a kad se oduzme klirens od ukupne visine a to je 2875mm-610mm dobije se 2265mm. Toliko je unutra ali srednji deo. Kad se još oduzme 500mm od nagiba dobije se da je visina ravnog dela vrata 1765mm. Znači ako si okrenut ka napred pošto čovek ima iovako vrat pognut ka napred kad se nasloni on faktički ima čak i veći komfor nego u običnom koji je ravan. Inače baš taj 1995/6 stock nema ni donji deo totalno ravan već je dodatno proširen i prilagođen guranju tako da ti se na srednji deo vrata nasloni dupe a gore potiljak i ne moraš čak ni da stojiš. Zato se i zove kompaktni.

Beograd ima veliku sreću u nesreći baš što sada za vreme krize ima da bira između bacanja para ili pravljenja celog pravog sistema za iste pare samo jedne linije skupe "Ruske" varijante. Ja sam za kompaktni tj Londonski koncept apsolutno. Treba edukovati ljude o tome pa na glasanje. Klasični vozovi bacaju prostor, utrošeni materijal i samim tim i novac, a jedu dodatni novac jer je skuplje održavanje zbog oštrih uglova pa se onda desi kao na našim tramvajima da puca ceo krov po stranama daleko bilo. Ovi kompaktni vozovi su robusniji i jači pa je to i sam London osetio na svojoj koži kad 07.07.2005 kada su eksplodirala 3 voza i 1 autobus. 2 voza su bila na Circle line i to C stock koji su klasični a na Piccadilly liniji je eksplodirao 1973 stock koji je kompaktni. Da li znate šta se desilo? Autobus se rascvetao kao pečurka, klasičnim vozovima je odletelo pola vagona (ali od sledećeg vagona čak ni prozori nisu ni napukli zbog lexana tj nisu od stakla te šrapneli nisu leteli i tako su se spasli mnogi životi).

1973 stock je najbolje prošao jer mu je samo izletelo dvoje vrata (paralelnih, jedna naspram drugih) krovu nije bilo ništa i samo je bio oštećen pod na delu na kome se dogodila sama eksplozija u krugu od 30cm je malo napukao ali nije propao kao u C stocku jer nema gde kad je nizak klirens i udario je u bigie koji je od legure nerđajućeg čelika. Vagon je za nedelju dana vraćen na svoj voz (taman posla da ceo voz strada zbog jednog vagona). Ono što je zanimljivo to je da je sistem samog voza takav da nikad ne može ceo biti defektan kao što je to slučaj sa tramvajima jer ima ATP (Automatic Train Protection) te može i defektan da vozi jer se preostali motori overpoweruju za 5% što nije strašno. Svaka im čast. A ja bi voleo to da vidim ovde...

Evo ga voz u odnosu na visinu čoveka: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cc/Willesden_Green_tube_station_2005-12-10_02.jpg

Na ovoj stanici je niži u odnosu na platformu pa izgleda da je manji ali za 20cm je viši. Sasvim dovoljno. Ti vozovi su faktički tuneli na točkovima. Vrata im mogu biti još šira radi brže razmene putnika i to su tzv. pokretni zidovi. Matori vozovi imaju džep vrata (pocket doors) kao Beovoz a ovi novi imaju klizna spoljna koja su tri puta deblja, zato i jesu pokretni zidovi. Baš su tapravljena za naslanjanje i zato ima posebne šipke lepo se vide pored svakog krila.

Jako su robusni i imaju manje prozore tj niže a čak i vertikalnu noseću gredu između prozora. Ukrućenja su na zavidnom nivou. Sve u svemu jako bezbedno vozilo. To je ono što je jako važno. Vrata se fino otvaraju i zatvaraju, brza su, jaka a ne lupaju. Savrženstvo tehnologije. I da li mi verujete da već imaju 10 godina? Da baš taj sa slike. A znate li zašto nemaju grafite? Pa zato što je jedan pametan čovek naredio da nema stajanja na terminusima da ne bi neko na brzinu uzeo da šara grafite a u depoima imaju ogradu sa bodljikavom žicom visine 4m i na svakih 20m bandere sa kamerama. Možda su ograde i pod naponom. To apsolutno kod nas da se neko ne koti u vagonima kao što se sad koti u depou beo voza, dosta im je bilo i ono ispod gazele. Doveo bi ja sve to u red. Vozovi se sijaju jer ih poliraju voskom i tako smanje potrošnju struje za 5% kao i što ne uništavaju farbu. Dodaje se tokom pranja. Depoi su tako projektovani da ne može da se parkira pre nego što prođe tekući servis i mora da prođe pranje. Kad izlazi isto.
 
azbuki":34lw8lg0 je napisao(la):
[
A, sad kad malo bolje pogledam... meni se ucinilo da je ono bukvalno tramvaj...
Pa i jeste, kao sto jeste u ovoj slici koju sam ja postavio (to je Cirih, btw)
 
hazard":2hhy6pvq je napisao(la):
azbuki":2hhy6pvq je napisao(la):
[
A, sad kad malo bolje pogledam... meni se ucinilo da je ono bukvalno tramvaj...
Pa i jeste, kao sto jeste u ovoj slici koju sam ja postavio (to je Cirih, btw)
na wikipediji kaze: Track gauge 1,520 mm (4 ft 11+7⁄8 in), jel to tramvajska sirina?
 
Sta sina ima veze sa tim dali je tramvaj ili nije kad je ocigledno tramvaj? Kakva je to sina uopste, obicni metro koristi normalnu sinu od 1435mm....a oni kobejagi roknuli tramvaj na metar ipo :laugh:
 
Širina veća od 1435mm bi značila da bi oslanjanje štrčalo i prelazilo meru karoserije. Ako bi vozovi bili kompaktni onda ne bi moglo mnogo šire od 1435mm, maksimum 1600mm ali ne više. Oni imaju točkove malo nabijene ispod sedišta (za nekih 15-20cm) a pod je u sredini još dodatno spušten. Ne bi verovali da je to voz. Uostalom zato u Londonu idu prvo jednokrilna pa dva para dvokrilnih pa opet jednokrilna vrata, mada bi to u beogradu moglo s manjim točkovima pa bi imao troje dvokrilnih. Što se skretanja tiče ako bi bila šira pruga onda bi voz imao manji radijus zaokreta jer ima ram u visini gornjeg dela točka koji mu dođe kao graničnik (inače ram je sama konstrukcija vagona). Ti vozovi nisu niti kao obični, niti kao tramvaji nego su preduzete neke mere da bi se dimenzije svele na minimum a da se komfor i kapacitet ne menjaju uopšte od normalnog voza, čak šta više on je space economic u odnosu na običan koji je space wasting jer ti 1,5m iznad sedišta apsolutno ne treba. Projekti Alstoma i Bombardiera (pošto ih oni prave, ali može i neko drugi što da ne) stoje i samo Beograd treba da se odluči za kompaktne tunelčiće koje kopaju krtice na daljinsko upravljanje prečnika 3,5m a to ide brzo.
 
Još stari govorahu, a Vuk Karadžić bilježiše:

''Kad svaki Beobuilder krampa uzeše,
Beograd metro dobiše.''
 
Vrh