Metro

[dziggy]

jes da je ovaj bugarski metro malo sajber kurajber, al mi uopste nije jasno koliko ce ove glave nase da se gube da bi na kraju shvatili sta bgu treba... pa 2 linije teskog metroa bi resile mnoga pitanja, i ja bih konacno poceo kolima da putujem jer bi se smanjila guzva po gradu

 

[ThinkAgain]

Siniša lepo reče

Koja još bu**** posle 2000te projektuje metro sa zadržavanjem na stanici (vreme držanja otvorenih vrata od potpunog otvaranja do kretanja zatvaranja) većim od 10 sekundi? samo u Londonu u Eppingu koji je u Essexu a ne u samom Londonu (izvan M25 je) i gde stoji 20 sekundi i ide na siding da se prestroji na drugu stranu i nazad u suprotnom smeru. U Parizu stoje 8 sekundi i to u samom centru. Treba imati u vidu da li stanica ima više platformi ili jednu jer to rezultira da li će se otvoriti 30 vrata širine 2,2m ili 60 vrata širine 2,2m odnosno to rezultira još nečemu a to je da oni koji izlaze na drugu stranu ulice već faktički budu na toj strani i samo se popnu 1 sprat (ako je tunel 9m ispod površine) te stanice trebaju biti što pliće i na taj način znatno jeftinije.

Ultraduboke stanice (vukov spomenik) su troduplo bacanje para (prvo sto je duboka pa je skuplja i ima više utrošenog materijala, teža je za gradnju i sporo se gradi, drugo opet što je duboka pa je potrebno znatno više vremena za ulaz-izlaz kao i skupi eskalatori ali i sama ograničenost novca pa su eskalatori uski i protok je vrlo mali u odnosu na plitku stanicu, i treće što je potrebno znatno više ulagati u bezbednost znajući da od toga nema nikakve vajde i da je mnogo nebezbednija jer je evakuacija spora a u našim uslovima uvek nešto zakaže pa može biti mnogo žrtava dok u plitkoj svi izlete širokim stepeništem na sve strane mogu da se razbeže na 6 izlaza + 2 emergency).

Jako veliki faktor kod produktivnosti i isplativosti metro sistema su same stanice. Ali i vrata vozova koja su ključni faktor moći razmene putnika (brzine ulaza-izlaza i to simultano, što je broj putnika veći, to je voz a i ceo sistem bolji i kraće se zadržava na svim stanicama i u najgoroj gužvi) kao i to da li je prolazni EMU ili neprolazni tj klasični sa odvojenim vagonima. Onaj prvi je bolji jer tokom razmene putnika na stanici mogu vrlo brzo da se pomere od vrata a ima i veći kapacitet.

Još nekoliko ključnih faktora jesu moć ubrzanja i moć usporenja voza (tu voz ostavlja tramvaj u praistoriji kao i brze vozove jer imaju veliku brzinu ali je ubrzanje jadno za razliku od metro vozova kojima je to glavni adut). Što je veće ubrzanje to brže postigne maksimalnu brzinu i za toliko brže stigne do procesa kočenja koje takođe treba da bude brzo da bi što više metara/kilometara prešao maksimalnom brzinom. Primera radi u Evropi je standard ubrzanje od 1,1m/s2 a u Japanu je 3,3m/s2 dakle 300% više u prevodu za bar duplo brže pređe od tačke a do tačke b i onda se Evropljani češu po kosi kako to bre kad idu isto 100km/h kao naši a stignu pre.... e čista fizika, fizika...

Još 1 faktor jeste i brzina kretanja vrata kao i delay generičkih tačaka elektro i pogonskih sistema. Vozovi se podešavaju po potrebi kao u Regedit na kompu. Da li on kad zatvori vrata čeka ili momentalno kreće bez delaya to govori dal će stići 6 sekundi više ili manje odnosno da li će na stanici stajati 6 ili 12 sekundi. Sistem koliko u teoriji izgleda jednostavan toliko je u praksi složen. Onda brzina prelaska faza tj promena frekvencija toka struje, performanse strukturalnih komponenti samih motora tj kada dolazi do zamora itd kao i drugih komponenti čitavog sistema i koliki je time to failure. Što je veći time to failure to je bolji i kvalitetniji sistem naravno ako se uzmu u obzir i najbolje performanse zajedno sa time to failure.

To su neke činjenice koje se trebaju uzeti u obzir pre postavljanja pitanja koliko neki prevozni sistem stigne od tačke a do tačke b. Odgovor je lak: sve je relativno i ima brdo faktora. Ako imaš veće mogućnosti stići će pre, ako nemaš stići će kasnije. Ako pak nemaš dovoljno mogućnosti a nešto ti nije preko potrebno u sistemu a sniziće mu konačnu cenu onda slobodno žrtvuj to pa ćeš moći poboljšati performanse. Inače to je vrlo poznato u praksi na duže staze a svi znamo da je metro sistem ne za duže nego jako duge staze.

Što pre stugne to bolje jer -> vreme je novac.

 

[Siniša]

Jbg, ako je mene slagao, slagao sam i ja vas i ispao blesav. Secam se da je to bilo davno i da smo pre toga popili obojica i verovatno je nesto pobrkao, a i jasam mozda pogresno cuo, pa mi se to urezalo. Moskovskim metroom se nisam vozio i nemam predstavu o brzini. I meni je malo bilo cudno da tako brzo ide
Na zalost, matematiku nikad nisam voleo...

 

[ThinkAgain]

Pa o tome i pričam

Rusi su Moskovski metro toliko "nategli" da nema nikakvu vremensku razliku genričkih tačaka kompletnog sistema (generičke tačke samog funkcionisanja sistema voza kao i generičke tačke staničnih sistema što se sve momentalno procesuira u komandnom centru), utoliko lakše ako je automatski tj bez vozača jer se eliminiše ljudska greška dok je u komandnom centru čovek samo supervizor.

Zato Moskovski metro pređe veću distancu za kraće vreme od onog u Tbilisiju na primer.

Ma ovi naši se boje metroa ko groma jer nisu dorasli tako složenom sistemu koji iziskuje savršenu interakciju mnogo različitih sistema i sinhronizaciju istih.

Što ih bolje sinhronizuješ to je brži i efikasniji.

 

[nbumbic]

Siniša lepo reče

Koja još bu**** posle 2000te projektuje metro sa zadržavanjem na stanici (vreme držanja otvorenih vrata od potpunog otvaranja do kretanja zatvaranja) većim od 10 sekundi?.

Koliko je po tebi realno očekivati zadržavanje u stanici u Beogradu, ili ako imaš iskustva sa Budinpeštom, Bečom?
Pri tome milim od potpunog zasustavljana kompozicije do kretanja? i koliko se gubi vremena na potpuno zasustavljanje?
Moje iskustvo je da se sovjetski metro više zadržava u stanici i ima veću brzinu u tunelu od sitema u Beču, Budimpešti, Oslu i stokholmu. (Koristio sam metro i u Baku, Tbilisiju, Jerevanu, Moskvi=

 

[ThinkAgain]

Ovako:

Realno ne mogu reći zadržavanje na stanicama jer u zavisnosti od broja putnika koliko dnevno koriste stanicu kao i od koncepta samog voza (ono što sam objasnio o vratima i to da li je prolazni ili neprolazni) te neće sve stanice imati isto vreme zadržavanja

Treba ih klasificirati i to na stanice u centru, stanice u prvoj zoni (neutralnoj zoni) i stanice u drugoj zoni. Onda ih treba podeliti po vremenskom periodu. U špicevima će se duže zadržavati i na periferiji i ugasiti sistem selektivne operacije vrata (koji je veoma pogodan kad nema mnogo putnika u međuintervalima zadi zadržavanja untrašnje temperature u vozilu ako je napolju toplo ili pak hladno) dok bi u neutralnoj zoni otvarao vrata sa obe strane (100% povećanje protoka te to rezultira istom vremenu zadržavanja pa se tako eliminiše potreba za udvostručenjem vremena zadržavanja). U centru je peak pa se opet ne sme smanjivati vreme zadržavanja ali se zato može povežati ubrzanje i usporenje tako da opet voz stigne za isto vreme kao da je stajao kraće vreme na stanicama.

Što se samog vremena tiče evo primera: Charring Cross - Embankment. Razdaljina na Northern Line 240m (voz dugačak 106,62m) Razdaljina na Bakerloo 260m (voz dugačak 112,08m). Prva linija ima nove vozove a druga matore. Novi vozovi predju za 70 sekundi a matori za 50 sekundi. Zašto? Pa iz prostog razloga što matori čim zatvori vrata kreće a novi još pišti i čeka zeleno svetlo koje treba da se upali dok se kod Bakerloo upali npr 10-20 milisekundi po zatvaranju vrata. Još oni jesu matori al idu dosta brzo dok su novi limitirani zbog loše pruge. U Londonu na nekim mestima ne idu brže od 33km/h dok je na Metropolitan Line na Harrow on The Hill išao do 2000te 113km/h a sad je limitiran na 80km/h ali ovog puta ne zbog pruge već zbog vozova. Ono što je jako iritirajuće to je nesinhronizovanost Platform Screen Doors i vrata samog voza jer uvek voz zatvori i onda čeka stanična vrata. tu pojede i 20 sekundi tako da sve ukupno provede na stanici i 30-40 sekundi što je 2/3 minuta.

Još jednom ponavljam- metro niti je za stare, niti je za decu nego je za radno sposobne jer je vreme uvek ograničeno. Ako se vreme troši tj produžava opada mu produktivnost a samim tim i isplativost. Tako opada kompletan kvalitet prevozne usluge. Što manje čekaš, što manje vremena baca na stanici i što brže pređe od stanice do stanice (ubrzanje-max mrzina-kočenje do potpunog mirovanja) to će više putnici ceniti taj vid prevoza. Metro neće nikog da čeka pogotovo ako nema vozača. U nepredviđenim situacijama dolazi do overpoweringa pogonskog sistema pa to automatski rezultira pooštrenoj inspekciji vozila u depou što mi lenštine nikako ne volimo. A to me iskreno jako zabrinjava...

 

[Wile E. Coyote]

Znaci, sine imaju prednost, narocitno metro, mada bi i LRT posluzio svrsi.

Немој да те за ЛРТ чује ко не треба :laugh:

Koja još bu**** posle 2000te projektuje metro sa zadržavanjem na stanici (vreme držanja otvorenih vrata od potpunog otvaranja do kretanja zatvaranja) većim od 10 sekundi? samo u Londonu u Eppingu koji je u Essexu a ne u samom Londonu (izvan M25 je) i gde stoji 20 sekundi i ide na siding da se prestroji na drugu stranu i nazad u suprotnom smeru. U Parizu stoje 8 sekundi i to u samom centru. Treba imati u vidu da li stanica ima više platformi ili jednu jer to rezultira da li će se otvoriti 30 vrata širine 2,2m ili 60 vrata širine 2,2m odnosno to rezultira još nečemu a to je da oni koji izlaze na drugu stranu ulice već faktički budu na toj strani i samo se popnu 1 sprat (ako je tunel 9m ispod površine) te stanice trebaju biti što pliće i na taj način znatno jeftinije.

То би онда требало да значи више возова а краћих? То је онда скупља варијанта. Где је онда отприлике оптимум компромиса између брзине рада и економског фактора?

 

[nbumbic]

@ThinkAgain

Čini mi se da se donekle uklapamo što se tiče procene stajanja vremena provedenog u stanici. Ja doduše moje tvrdnje ne zasnivam na stručnosti veći iz nekog amaterskog posmatranja.

Mislim, desi se da i trole u Beogradu provedu samo 10sek u stanici (nekad i kraće), No, moje iskustvo iz recimo Osla je da se u suštini mora računati na 30-40sec u opterećenijim delovima dana (nađe se po neki biciklista, kolica dečija, stariji sugrađani, a nekad i gužva, pa se izgubi po koji sekund i od trenutka kad se vrata zatvore dok kompozicija ne krene i sve to nosi vreme).

Sad podzemna u Oslu i nije poslednja reč tehnike, ali i u Beču mi je iskustvo bilo slično u opterećenijim delovima dana

Još se i slažem sa tobom da je dizajn stanica jako bitan faktor u ukupnim dužinama putovanja

 

[ThinkAgain]

Jao Wille opet nisi skontao

Radi se baš o suprotnom. Vozovi su iste dužine i poenta većeg ubrzanja i usporenja je ta što može proći više vozova <po satu> a fizički isti broj. To znači da ako linija ima 40 vozova (20 u jednom smeru) samo ako bi svaki voz brže postigao servisnu (ili maksimalnu) brzinu između svake stanice onda bi isti broj vozova napravio kraće vreme obrta odnosno isti broj vozova bi za kraće vreme prevezao veći broj ljudi. I dalje sve te ljude vozi isti broj od 40 vozila naravno iste dužine. Ako želiš još veći komfor dodaj još 2 vagona ali ćeš morati da produžiš stanice. Naravno to ovde ne bi bilo skupo jer bi se podzemno uvek ostavilo lufta a nadzemno nije skupo dodati i montažno metalno jer je klirens nizak.

Vozovi bi bili isti, što bi bili kraći? Mogu čak i duži da se ne bi trpali i da bi bio veći komfor za putnike a samim tim i nivo usluge gradskog prevoza i sam kvalitet života u gradu.

Tako npr Londonski 1992 stock ima 8 vagona po 16,25m i to je 130m. Beogradski bi imali 10 vagona odnosno 162,5m dužine i pored toga što bi išli brže kao i pored toga što imaju veći kapacitet jer bi sve to bilo zarad većeg konfora odnosno kvaliteta prevoza. Imali bi niži klirens ali bi bili i malo širi. Oko svih vrata bi bilo jedno sedište manje a u srednjem delu po 2 manje. To bi još nabilo kapacitet na oko 2150 dok Londonski ima 1652. kad se tome doda podatak da je bez vozača pa nema kabinice dobije se još 50 mesta pa je konačna cifra 2200 putnika.

Treba imati u vidu da bi van špica na nekim mestima imali i 0 putnika i zato ako želiš da praviš metro moraš poukidati suvišne tramvaje kao i suvišne autobuse a ostatak prilagoditi mreži metroa. Ako to ne uradiš biće prazan i u špicu. Pritom imaš svo pravo da zatvoriš centar grada i tako primoraš ljude da ga koriste. Onda će sve automatski biti opravdano ali će biti znatno elegantniji način putovanja nego tramvajem, autobusom, trolejbusom ili automobilom.

Zamislite samo koliko autobusa zameni voz sa 2200 ljudi. 20-22 solo autobusa u prevodu cela jedna linija može biti ukinuta. Naravno odnosi se na one sada "najjače" linije kao što su 16, 23, 37, 65, 95, 88... dok bi lokalnih i ekspres linija bilo znatno više sa istim brojem vozila a da pritom ništa ne trpe putnici tj da će manji broj vozila na više linija imati češći interval (ići će češće). Tako će Beograd imati oko 250 autobuskih linija i pored toga što nije ni jedan autobus kupljen, i pored toga što ide još češće, i pored toga što postoji metro.

Zato se moraju promeniti odlike vozila odnosno da ima 2 vrata a ne 3, da su vrata leptir a ne ulazeća, da ima više sedišta. Setite se M.A.N NL202 iz donacije SR Nemačke. Ima prva i druga vrata. Ispred drugih vrata mesto za invalide, kolica, prtljag (nije za guranje) a preko puta gde je kod nas za guranje sve su udvojena sedišta. I tako ceo autobus po 2 sedišta. Oko 25 ljudi može da sedi u špicu ali je to obično oko 20 ili manje. Idu na 5 minuta u prvoj zoni, na 10 u drugoj.

Znači kod nas se gsp boji metroa ko groma prvo što će to biti novo preduzeće a drugo što će ono biti glavno a ne gsp jer je metro kičma gradskog prevoza. A to znači da gsp gubi monopol. I to jednom za svagda. Plus ja bi mu zabranio da vozi po daljim naseljima, to privatnici. Lasta samo međugradska ali i ona bi išla po manjim mestima, za veće gradove i međunarodni prevoz samo brzi vozovi i avioni.

P.s nbumbic, slažem se i ja. Sa stručne tačke gledišta Oslo nema velike gužve na autobuskim trasama a gradski prevoz je posle 2000te osetio nagli pad putnika izgradnjom proširenog tunala autoputa pored centra ali je sve projektovano za taj broj stanovnika tako da ne može da se stvori zastoj izuzev u nepredviđenim okolnistima (hitni radovi na putu, sudar, lančani sudar, vremenski uslovi a ovo poslednje pogotovo zbog klizavice to je sever). Što se Beča tiče priča je slična ali Beograd ima veliku šansu da bude bolji, mnogo bolji ali za mnogo manju cenu nego oni sistemi tamo. To je Londonski model.

 

[Archangel]

"Ja mislim da o metrou više niko ne razmišlja. To je van svake pameti, takav projekat bi bio suviše ominantan u odnosu na otale i to Beogradu zaista nije potrebno. Svi mo mišljenja da Beograom treba da dominira kompleks Ušće svojom, visinom i smatram da bi metro ugrozio tu dominaciju Ušća" - Bobić, intervju za Duckland

 

[ThinkAgain]

Tog čoveka proterati iz Beograda

:notok:

On to stvarno ili se šali?

 

[Matt]

Meni Bobic deluje malo pogubljen lik. A eto, otkrili smo da mu je Usce zaista opsesija, te da su zato zakoceni mnogi projekti Cak i podzemni haha

 

[Homer Jay]

Ma daj, to se Archangel sali i to ne bas narocito uspesno - izmisljena izjava je popriloicno neuspesna

Satanizacija Bobica je najobicnija zamena teza - on je isturen kao zrtveni jarac koji bi trebalo sav gnev javnosti da primi na svoja pleca, dok ce jedna te ista politicko-birotkratska oligarhija nastaviti da radi po starom. Odlican trik da se zavara javnost. Bobic se zalagao za LRT zato sto je hteo da on bude izgradjen, a ne zato sto nije hteo da Beograd dobije metro. Neki u tome vide znak jednakosti, ali naprotiv ima tu dosta razlike. Uglavnom, njegovim politickim smaknucem dosli smo na poziciju ni LRT, ali ni metro.

Isto tako, vec vise puta je dokazano da je tvrdnja da je Bobic bio protiv oblakodera, laz.

 

[ThinkAgain]

Moj ćale isto to priča i stalno ga brani, baš upotrebljuje tu reč "žrtveni jarac javnosti". A ćale mi arhitekta.

Ako je tako što ih javno ne osramoti tj da kaže pravu istinu. A da zaboravio sam, pa on je za to doooobro plaćen :laugh:

E šta kod nas radi mito i korupcija... jadna li nam majka.

 

[MareCar]

Oko 10 kilometara. Za broj stanica zaista ne znam, ali tesko da bi ih bilo ispod 10 (ovako grubo: Ustanicka - Cvetko - Djeram - Vuk - Pasic - Trg - Akademija - Kosancicev venac - Usce - SIV)

10km, 10 stanica, 15 min kod obicnog metroa.

 

[Wile E. Coyote]

Bobic se zalagao za LRT zato sto je hteo da on bude izgradjen, a ne zato sto nije hteo da Beograd dobije metro. Neki u tome vide znak jednakosti, ali naprotiv ima tu dosta razlike. Uglavnom, njegovim politickim smaknucem dosli smo na poziciju ni LRT, ali ni metro.

Ево, ја видим знак једнакости, јер ЛРТ не сматрам метроом. Можда грешим.
А да је Бобић испао жртвени јарац, испао је. Можда је боље што смо још увек у ситуацији ни ЛРТ ни метро, јер бисмо сад имали тешки трамвај за 22. век.

 

[nbumbic]

Ma ni jedan iole stručan čovek (a usuđujem se reći i iole razuman) neće reći Beogradu ne treba metro ili da je LRT bolje rešenje od Metroa.

Sad je samo pitanje da li se ima para za izgradnju metroa, a ako nema onda je LRT ufff grozim se i da kažem!
Meni se čini da je Bobićeva priča oko LRT posledica ograničenog budžeta i znanja da Beograd mora da izgradi bar još dva mosta

Ne želim da verujem da je u pitanju korupcija kod njega po ovom pitanju!
Sada kad neke "prijateljske" zemlje imaju problem upošljavanja svoje građevinske operative i viška dolara u rezervama (Kina) možda se nešto i uradi

 

[Archangel]

Ma daj, to se Archangel sali i to ne bas narocito uspesno - izmisljena izjava je popriloicno neuspesna

Ja ne znam da sam tako ubedljiv sa izmišljenim izjavama da ljudi krenu u toliki offtopic
Naravno da je sprdačina, to je moja vizija onoga što bi on rekao. Mada on je ekao nešto na tu foru za oblakodere u Beogradu, govoreći da su oni nepotrebni jer sna NBG-u ima još 11% izgradive površine i ima mesta za izgradnju, a i da želi da kompleks Ušće (mislio je da će i kula bliznakinja ubrzo doći) dominira nebom Beograda... maaaajko isusova. Zemljoderi ftw!

 

[ThinkAgain]

Hahahahahaha zemljoderi :laugh:

a mi se primili

Ma što se oblakodera tiče samo treba da dođe 1 čovek (kao ja) da kaže gde god može da se gradi nek se gradi ali da se poštuje donja granica (negde 20, negde 30, negde 40, 50 kako gde) jer tako se stvara oblik clustera. U jezgru clustera ima i gornja i donja granica npr 60-80 a na periferiji clustera npr 20-30. Tako se dobije ono što je centar Toronta. Kad se tome doda i metro i vaspitani ljudi...e to je prava metropola

 

[Homer Jay]

Citam Djoletov blog ponekad, i ima dosta zanimljivih zapazanja, ponekad je i vrlo ostar, ali ipak treba imati u vidu da je on odbornik na listi DS-a. Cuo sam da se u neformalnim razgovorima takodje zalio na dosta stvari u gradu koje ne funkcionisu kako treba, a na veliki upliv politike u svakakve odluke.

Off - Sto se oblakodera tice, malo se pravi urbani mit od toga. Racunajte da je ranije u celom gradu limit bio sest spratova i da danas on vise ne postoji. Sto se samog Bobica tice, ne znam kako se to s jedne strane grozi oblakodera, s druge strane ih projektuje za kompleks Zitomlina na Dunavu (dve kule P+20). Sto se samog Beograda tice, preko 20 kula je u planu ili on hold zbog krize. Za par godina ce nam se vrteti u glavi od silnih kranova.

 

[MareCar]

Daj boze.... da se izgradi bela delta, verano, one 4, mozda da delta prebaci bar jednu od planirane 2 192m-ke u nbg, da se genex rekonstruise i dobar dan

 

[Djordje]

Што се тиче жртвених јарчева... не верујем да је пиштољ био држан на темену. Према томе свако има, молим лепо, покусати г* своја једнако као и она која је присвојио. Пријатан тек.

 

[Vlada Kalif]

Covek koga sam davno upoznao, koji zivi u Moskvi, kazao je da prelazi metroom razdaljinu od 18 km za 12 minuta. To je tura od stanice blizu njegovog doma do stanice blizu posla. Racunajte da moskovski metro u proseku ima razmak izmedju stanica veci od 1 km.

Moskovski metro je daleko najbrži metro kojim sam se ja vozio. Bio sam kod ujaka u Moskvi pre 3-4 godine, i uđemo u metro i kaže on meni drž se. Mislim se, imamo i mi metro u Americi, pa se ne hvatam za šipku ako ne moram. Kad je ono čudo cimnulo i kad se zalaufalo... I kad sam ja masno opsovao...

Nego evo šta kaže Vikipedija:

The average distance between stations is 1800 m, the shortest (502 m) section being between Delovoy Center and Mezhdunarodnaya and the longest (6,627 m) between Krylatskoye and Strogino. The long distances between stations have the positive effect of a commercial cruising speed of 41.7 km/h.

 

[nbumbic]

Covek koga sam davno upoznao, koji zivi u Moskvi, kazao je da prelazi metroom razdaljinu od 18 km za 12 minuta. To je tura od stanice blizu njegovog doma do stanice blizu posla. Racunajte da moskovski metro u proseku ima razmak izmedju stanica veci od 1 km.

Moskovski metro je daleko najbrži metro kojim sam se ja vozio. Bio sam kod ujaka u Moskvi pre 3-4 godine, i uđemo u metro i kaže on meni drž se. Mislim se, imamo i mi metro u Americi, pa se ne hvatam za šipku ako ne moram. Kad je ono čudo cimnulo i kad se zalaufalo... I kad sam ja masno opsovao...

Nego evo šta kaže Vikipedija:

The average distance between stations is 1800 m, the shortest (502 m) section being between Delovoy Center and Mezhdunarodnaya and the longest (6,627 m) between Krylatskoye and Strogino. The long distances between stations have the positive effect of a commercial cruising speed of 41.7 km/h.

Najvažnije u ovom tvom postu je da se izvuče paralela između

The average distance between stations is 1800 m (U Moskovskom metrou

I sadašnjih rastojanja između stanica BeoVoza u centru

Karađorđev park - Vukov Spomenik oko 1.600m
Vuk- Pančevački most 1.750m

Meni je Sovjetski still metroa baš ono što treba da bude u velikim metropolama, poput Moskve. Oko svih stanica metroa sovjetskog stila postoje terminusi nebrojanih linija drugih oblika javnog porevoza koji "hrane" liniju metora.
Beograd je mali za Moskoviski still, nama treba nešto sličnije gradovima u Centralnoj Evropi

Hm, a za ono što se Sinišin poznanik nahvalio prosečna brzina treba da bude 140-160km/h, a iz poslednjeg pasusa tvog vidi se da je ekspoataciona brzina 4 puta manja tj, oko 41km.
No, da ne smaram više sa tim

Da isto je bitno da se primeti da i sa tako velikm rastojanjima između stanica u Moskvi prosečna brzina je 41km, a kod nas je predviđeno da prosek udaljenosti stanica bude oko 800m sledi manja prosečna brzina znači predviđena brzina od 31,3km u Beogradskom metrou je još i dobra


,

 

[JohnnyLee]

biće nama ovako u metrou:
[video]http://www.youtube.com/watch?v=aN31iamBDMU[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=ogkW8JUg68o[/video]


što se tiče vozova, ja bih najradije uzeo pariške varijante MF88 ili MF2000 ili nešto slično, jer su to jednodelne jedinice sa harmonikom između vagona