Metro

[spatiotecte]

JohnnyLee » 16 Sep 2020 01:38 pm[/url]":3u5cyt26]

Пантограф » 16 Сеп 2020, 13:33[/url]":3u5cyt26]У свему овоме, Београд веома лоше стоји, што је последица неразвијености урбанистичке струке и неких катастрофалних одлука нестручних људи из прошлости (попут оне из времена Б. Пешића да се "прескочи" појас уџерица ближи центру и да се нова насеља граде иза).

мени то никада неће бити јасно зашто је тако урађено. па ако је нешто држава могла онда да ради, то је да ради експропријацију како хоће

Meni se čini da su to uradili iz 3 razloga.
- Cena rušenja tih udžerica (ipak su to bile ogromne površine individualnog stanovanja)
- Lakse je bilo graditi tamo gde ima slobodnih površina.
- gde preseliti te silne porodice čije bi kuće bile srušene?

Tako je preskočen i blok 18 kad su gradili NBG.

 

[Пантограф]

Да, за куће су морали да дају станове у власништво, друга је рачуница. Земљу су неко време узимали, баш, у бесцење.

 

[bogdan313]

Ne u vlasništvo nego na korišćenje (stanarsko pravo). I to nije bilo uopšte skupo, pošto je za beogradska brda trebalo vući i vodovod i kanalizaciju i grejanje na velike daljine, a ovako je sve bilo blizu

Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Ali dobro sad 50 godina kasnije imamo situaciju da se sve te udžerice ruše i pretvaraju u gradske blokove tako da će se ti novoformirani blokovi stopiti sa centralnim gradskim tkivom.

 

[Delija]

Покојни Јовин ми је лично рекао - Нису имали пара. Једва су испросили и за Газелу и аутопут кроз Бг.

Ипак је то држава која је примала помоћ у храни од САД до 1962. године.

 

[Пантограф]

Тачно тако.

 

[Пантограф]

bogdan313 » 16 Sep 2020 02:14 pm[/url]":36yvnb2d]Ne u vlasništvo nego na korišćenje (stanarsko pravo). I to nije bilo uopšte skupo, pošto je za beogradska brda trebalo vući i vodovod i kanalizaciju i grejanje na velike daljine, a ovako je sve bilo blizu

Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

Па, не, за куће и станове у власништву давали су станове у власништво, а не под станарско право.

Са друге стране, шта су дали једном мом прадеди за силну земљу на југу Србије... Пресело им.

 

[solecar]

Ali dobro sad 50 godina kasnije imamo situaciju da se sve te udžerice ruše i pretvaraju u gradske blokove tako da će se ti novoformirani blokovi stopiti sa centralnim gradskim tkivom.

Isto tako imamo i situaciju da se osim fizičkog rušenja udžerica i gradnje višespratnica na njihovom mestu, ne radi maltene ništa na infrastrukturi.

 

[Дошљак]

Тачно тако, хаотична дивља урбана матица Врачара, Лекиног брда, Душановца, Вождовца, старе Карабурме и Звездаре остаје, само на месту кућа ничу зграде. Улице остају уске без тротоара, са тесним паркингом, без зеленила и без пратећих објеката - школа, вртића, домова здравља, културних и спортских објеката. Погледајмо трасу линија 25, 25П и 26.

 

[spatiotecte]

solecar » 16 Sep 2020 02:28 pm[/url]":27ea64yx]

Ali dobro sad 50 godina kasnije imamo situaciju da se sve te udžerice ruše i pretvaraju u gradske blokove tako da će se ti novoformirani blokovi stopiti sa centralnim gradskim tkivom.

Isto tako imamo i situaciju da se osim fizičkog rušenja udžerica i gradnje višespratnica na njihovom mestu, ne radi maltene ništa na infrastrukturi.

Ne bi se baš složio, ima dosta blokova gde kad se sruše prizemljuše pomeri se linija regulacije unazad za nove zgrade kako bi ulica bila šira.

Nije toliko problem u širini ulica nego je problem visine novih zgrada.
U strogom centru su zgrade obično P+4 do P+6, ove nove zgrade sto se prave na obodu centralne zone su P+6 do P+8. Ta 2 sprata više čine da je ulica mračnija I uža iliti onaj fenomen kanjonizacije.

 

[bogdan313]

bogdan313 » 16 Sep 2020 02:14 pm[/url]":1zidepsu]Ne u vlasništvo nego na korišćenje (stanarsko pravo). I to nije bilo uopšte skupo, pošto je za beogradska brda trebalo vući i vodovod i kanalizaciju i grejanje na velike daljine, a ovako je sve bilo blizu

Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

Па, не, за куће и станове у власништву давали су станове у власништво, а не под станарско право.

Са друге стране, шта су дали једном мом прадеди за силну земљу на југу Србије... Пресело им.

To nije tačno. Sestri moje bake su za kuću sa dvorištem u Beogrdskoj ulici dali stanarsko pravo.

Takav je bio zakon o eksproprijaciji

Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

 

[Дошљак]

spatiotecte » Сре Сеп 16, 2020 2:48 pm[/url]"2walqwz]

solecar » 16 Sep 2020 02:28 pm[/url]"2walqwz]

Ali dobro sad 50 godina kasnije imamo situaciju da se sve te udžerice ruše i pretvaraju u gradske blokove tako da će se ti novoformirani blokovi stopiti sa centralnim gradskim tkivom.

Isto tako imamo i situaciju da se osim fizičkog rušenja udžerica i gradnje višespratnica na njihovom mestu, ne radi maltene ništa na infrastrukturi.

Ne bi se baš složio, ima dosta blokova gde kad se sruše prizemljuše pomeri se linija regulacije unazad za nove zgrade kako bi ulica bila šira.

Nije toliko problem u širini ulica nego je problem visine novih zgrada.
U strogom centru su zgrade obično P+4 do P+6, ove nove zgrade sto se prave na obodu centralne zone su P+6 do P+8. Ta 2 sprata više čine da je ulica mračnija I uža iliti onaj fenomen kanjonizacije.

Oстаје накарадна мрежа улица.

 

[spatiotecte]

Ne mora da znači, imaš dosta blokova sa tim starim kućama gde je ortogonalna mreza ulica koja se seče pod 90 stepeni sasvim fino odradjena.

 

[Дошљак]

А имамо и Лекино брдо где ничу зграде сваког дана а улице остају лавиринт.

 

[spatiotecte]

I to je tačno.

 

[Express]

spatiotecte » 16 Sep 2020 02:48 pm[/url]":nsbretf4]

solecar » 16 Sep 2020 02:28 pm[/url]":nsbretf4]

Ali dobro sad 50 godina kasnije imamo situaciju da se sve te udžerice ruše i pretvaraju u gradske blokove tako da će se ti novoformirani blokovi stopiti sa centralnim gradskim tkivom.

Isto tako imamo i situaciju da se osim fizičkog rušenja udžerica i gradnje višespratnica na njihovom mestu, ne radi maltene ništa na infrastrukturi.

Ne bi se baš složio, ima dosta blokova gde kad se sruše prizemljuše pomeri se linija regulacije unazad za nove zgrade kako bi ulica bila šira.

Nije toliko problem u širini ulica nego je problem visine novih zgrada.
U strogom centru su zgrade obično P+4 do P+6, ove nove zgrade sto se prave na obodu centralne zone su P+6 do P+8. Ta 2 sprata više čine da je ulica mračnija I uža iliti onaj fenomen kanjonizacije.

Nije problem ni u visini zgrada nego u površini ili strukturi u odnosu na posmatranu kvadraturu, kao i broju objekata što utiče na stepen izgrađenosti. Visok stepen izgrađenosti nepovoljno utiče na dostupnu saobraćajnu infrastrukturu, samim tim i na kvalitet života.

Imamo P+6+PS u Medaku II i NP+VP+15 u Bloku 61, obe sa 45 stanova. Imamo i NP+VP+12+PS sa 39 stanova i dva lokala, odnosno NP+VP+8+PS sa 38 stanova u bloku 63.

Evo ovde kod mene na Brdu imamo u Zrmanjskoj PG+P+5+PS sa lokalima u prizemlju, većim stanom na povučenom i po dva stana po tipskoj etaži. Dakle skupa 11 stanova i 35 stanara. Zgrada ima lift. Mana ovakvih objekata jeste nedostatak prostora, privatnosti, zelenila, čistog vazduha uz izostanak pogleda posebno u slučaju nižih stanova zbog toga što su ispred zgrade iste visine. Sa jedne strane ulica, sa druge zbijene zgrade.

Banovo Brdo prolazi kroz "vračarizaciju". Ovakav tip objekta nudi novu nekretninu sa garažnim mestom i liftom u sklopu intimne zajednice (mali broj stanova=mali kućni savet=sloga). Kome ništa od gore navedenog nije prioritet, a u mogućnosti je da sebi priušti novu nekretninu može lako naći stan.

Kod vračarizacije nije toliko bitna visina koliko da li objekat zaklanja sunce (zbog nepovučenih viših etaža) ili doprinosi povećanju stepena izgrađenosti. Mogu zgrade biti više, ali odvojene tako da je izgrađena kvadratura manja. Alternativno možemo izgraditi veću kvadraturu ali promeniti strukturu tako da primi manji broj ležajeva, samim tim i stanara, garažnih mesta. Takvi stanovi su skuplji. Problem je u tome što je došlo do simbioze više negativnih faktora kao što su viši stepen motorizacije, viši stepen izgrađenosti, manja površina pojedinačnog stana. Sve se ovo može opisati jednim nazivom - intensifikacija. Ovaj fenomen karakteriše trpanje objekata iste ili veće kvadrature u prethodno slabije izgrađenom okruženju.

Urbanistički zavod pokušava da izmuze što više na istoj površini bez pribegavanja vankuverizmu.

Problem kod vračarizma jeste to što je nemoguće izvući metro liniju kroz svaku ulicu. I da postoji opet će se do njega provlačiti sokacima.

Zašto Tokijo u sporednim ulicama ima jako niske zgrade? Zato što infrastruktura ne može da primi više stanovnika ukoliko je stepen zauzetosti veliki. Drugim rečima mogli bi izgraditi P+7 oko parka ili u otvorenom bloku - ne i popunjavati parcelice rasparčane pre 100 godina, a koje su prethodno zauzimale porodične kuće. Moguće je otkupiti čitave blokove, izvršiti preparcelizaciju i graditi odvojene objekte ali to je naučna fantastika za ovdašnje planere.

U slučaju visokih kula nije isklkjučen otkup vazdušnog prava od okolnih blokova uz gradnju odgovarajuće infrastrukture. Na taj način se mogu izgraditi visoke zgrade u prostoru okruženom manjim objektima.

Konkretno na Vračaru imamo primer solitera u Grčića Milenka čiji kućni saveti nisu veći od sedmospratnica u Vojislava Ilića, ali imaju mnogo više prostora između. Plan povećanja stepena izgrađenosti obuhvatao je gradnju kula istog tipa skroz do ATŠ uz unapređenje saobraćajne infrastrukture. Promena plana dovela je do toga da je nastavljeno gradnjom nižih lamela uz formiranje blokova većeg stepena zauzetosti, i to bez širenja okolnih saobraćajnica. Sada popunjavaju male parcele objektima više spratnosti od porodičnih kuća bez pipanja saobraćajne infrastrukture.

 

[spatiotecte]

Parcele su te koje odlučuju kakvi objekti će da zamene prizemne kućice. Svaki takav blok sa prizemljušama na obodu centralne zone Beograda se sastoji od nekoliko desetina parcela.
To je jako teško preparcelisati a ponekad i nemoguće.
Za početak je čak i teško da jedan inveatitor uspe da nadje dogovor sa stanarima 3-4 parcele da ih odkupi u zamenu za stanove u novoj zgradi a tek da se da se te parcele u sklopu starog bloka preparcelisu je misaona imenica. Često te parcele nisu 1/1 i tu dolazi do pravnog problema za otkup a kamoli nesto vise od toga.
Ne moze tu da dodje bager sruši ceo blok sa starim kućama i napravi nove zgrade na novim parcelama.

Nove zgrade se prilagodjavaju parcelama koje su stare 100 godina.
Isto tako kad kad si vlasnik neke parcele možeš samo da gradiš na svojoj, nikako da čačkaš po komšijinoj.

A fenomen "vračarizacije" je samo običan fenomen urbanizacije koji postoji u svakom evropskom gradu gde zgrade zamenjuju kuće. Probleme je sto kod nas se dodaju nelegalni spratovi a takodje ne mogu ni sve ulice da se prošire povlačenjem regulacione linije umazad. Jer da bi se povukla regulaciona linija fasadnog fronta novih zgrada mora blok da bude dovoljno širok da bi se zgrade povukle unazad i ulica proširila.

Bukvalno svaki slučaj i svaka ulica je unikatna i nije primenjlivo isto rešenje u zavisnosti da li je blok širok primera radi 80 metara ili 120 metara.

 

[zexland]

Пантограф » 16 Sep 2020 11:57 am[/url]":fdvbqmis]Двоспратне и троспратне зграде не дају довољну густину становања за метро, чак ни за трамвај.
Метро се гради да би се повећала густина становања и економска одрживост града.
То су основе урбанизма.

Metro se gradi da bi opsluzio postojece guste izgradjene matrice i rasteretio nadzemnu komunikaciju. Ti sad ovo pricas kao da slusam onog "strucnjaka" kad je govorio o smart planu na N1 pre par godina. Ne mogu da verujem.

To je samo deo moguce trase metro linije preko tzv Savskih terasa. Dvospratne ili trospratne zgrade ili cetvorospratni kondominijumi koji bi tu bili su humana naselja u moru zelenila i dostojna normalnog zivota. To svakako nisu blokovi za bezlicnim zgradurinama od po 6-7-8 i vise spratova sa manjkom parkinga i zelenih povrsina + soliteri. Taj koncept je nazadan i pogresan.

Sve je bolje nego Makis svakako gde nema nicega !

@ JohnnyLee

Primeri humanog stanovanja (cak i gusce naseljeni blokovi):

Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 5

Pogledajte prilog 6

Primer urbanistickog haosa i korupcije (Rupcine):

Primer ekstremnog urbanistickog haosa (B. Jerkovic i Mirijevo)

Pogledajte prilog 1

 

[Дошљак]

Последица Врачаризације по другим деловима града (претежно Звездари) су зграде уске уличне фасаде али велике дужине по дубини плаца са минималним размаком између суседних зграда. Тротоари су махом по старој регулацији - минимални и узурпирани паркирањем. Значи немамо ни праве заокружене затворене блокове већ нешто што покушава да ух глуми.

 

[SRBO]

Ништа ту није нерешиво. Опет, питање пара. Ту густину људи - радне снаге треба лепо (зло)употребити да држава згрне паре а онда све то почисти.

И не разумем што се људи плаше солитера у нас. Исијавају моћу. То што су та насеља рађена по сиротињским параметрима где сваки пети има ауто, шта да се ради, барем је остало места за блоковске гараже да се то реши по кратком поступку. Али наше султане, цареве, краљеве, босове, донове, кумове, богопосреднике итд то не занима. Нема директнога профита.

Видели смо да су приватници неспособни да среде град. Зато лепо ДРЖАВА да откупљује све блокове, препарцелише и онда их прода. И било каква градња ван тог система не постоји. Дакле нема ни нелегалних спратова ни осталих безобразлука. Да се мало науче понизности и поштовању.

 

[spatiotecte]

Дошљак » 17 Sep 2020 03:28 pm[/url]":3m0c7w1q]Последица Врачаризације по другим деловима града (претежно Звездари) су зграде уске уличне фасаде али велике дужине по дубини плаца са минималним размаком између суседних зграда. Тротоари су махом по старој регулацији - минимални и узурпирани паркирањем. Значи немамо ни праве заокружене затворене блокове већ нешто што покушава да ух глуми.

E tu je već grad kriv jer nije napravio urbanistički plan za te parcele da objekti imaju kalkane kao pa da se naslanjaju jedne na druge i tako formirqju zatvoreni blok nego tretira to kao kuće pa moraju sve da budu odvojene jedne od drugih iako investitori vise ne prave kuće nego zgradice.

I tu dolazimo do apsurda da su one postavljene 2 metra jedna od druge kao zasebne zgrade i da prozori komšija bukvalno bulje jedni u druge sa nekim malim razmacima izmedju.

 

[Дошљак]

Ја баш надлежне и критикујем

 

[spatiotecte]

To bi trebalo pod hitno menjati jer nije stvar novca nego zdravog razuma a mnogo kvari utisak takva vrsta urbanizacije.

 

[Дошљак]

Нажалост већ доста штете је начињено.

 

[Dart]

https://nova.rs/vesti/biznis/plate-u-be ... ref=fbnova
Fino posluje beogradski metro, imaju 17 zaposlenih + 2 člana nadzornog odbora koji potroše oko milion evra našeg novca.
Jedina začkoljica je što Beograd nema metro, niti ga može dobiti sa ovim uhljubima.