[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700458#p700458:1lutkxea je napisao(la):
spatiotecte » 20 Jan 2020 01:25 am[/url]":1lutkxea]Karlo,
Amsterdam ima 1,3 miliona
Rotterdam ima 1,4 miliona
Znaci ne mogu da se uporede sa Beogradom jer imaju manje stanovnika.
Varšava, bukurešt, budimpešta su gradovi koji su po veličini slični Beogradu i njihova rešenja teškog metroa jasno ukazuju šta Beograd treba da sledi kao primer.
Ја близу Амстердама живим и могу врло детаљно описати ситуацију. Само одминистративно подручје Амстердама има око 800.000 становника, али рачунајући административна подручја која су срасла са Амстердмом (Димен на истоку, Амстелфејн јужно, Пурмеренд северно, Заанстад где ја живим северозападно, Харлеммејр југозападно, и неколико мањих општина), то је тренутно готово 1.500.000 људи. Метрополитен који досеже до 30 километара од центра има 2,4 милиона становника.
Београдски округ има око 1,7 милиона становника, укључујући мог брата и мене, који се нисмо службено одјавили из Србије. Наравно, укључујући дунђере и студенте који су у Београду без пријаве боравка. Међутим, Сопот, Младеновац, Лазаревац, Барајево и западни део Општине Обреновац, који су ван полупречника од 30 километара имају заједно око 200.000 становника. То се "надокнађује" Новом Пазовом, Панчевом, Оповом, Купиновом. Међутим, која је битна разлика?
У кругу од тих 30 километара Амстердаму прилази 5 аутопутева (нека мања гранања истих) и 9 пруга са по минимум 2 колосека. На тим пругама возови ка Амстердаму иду бар на сваких пола сата, а већа насеља имају и по 10 пари полазака возова ка Амстердаму. Са већине праваца постоје возови усмерени и на "Стари железнички чвор" (Амстердам Центраал) и на "Нови железнички чвор" (Амстердам Зауд). На правцима где нема ни железнице ни метроа постоји углавном делимичан БРТ. И то са аутобуским путевима или аутобуским тракама у ванградским подручјима. У питању је огромна инфраструктура, мерена стотинама хиљада километара, по покривености мрежом неупоредива са пар десетина километара метроа. Такав систем омогућава уљудан живот како у Калуђерици, тако и у Борчи, Сурчину, Сремчици... Највеће мане јавног превоза у Амстердаму и околини су цена, пешачење и до 20 минута у неким зонама, и у саобраћајном смислу јако примитиван концепт трамвајског превоза у центру града.
Наравно да су могли све улупати у потпуно подземни метро са вагонском конфигурацијом композиција. Већина поменуте огромне инфраструктуре је изграђена након Другог светског рата. Али за прву углавном подземну линију М52 су чекали да почну да је граде читавих 7 деценија након Другог светског рата. Разлог зашто су са првим метро линијама користили трамвајско-модуларну конструкцију возила је поред свега и могућност коришћења трамвајских депоа.
Ако бих питао људе који ту живе "да ли вам смета што је метро 78% надземан, и то што су већином трамвајолика возила", мислим да би ме гледали као лудака.
У садашњој ситуацији ми немамо ни људске приградске булеваре, један од два централна железничка чвора се баца у отпад, од прилазних пруга само две су двоколосечне, укупан путнички железнички саобраћај је гори него икад, жутих трака јако мало, нигде приоритет јавног превоза на раскрсницама, нема људских денивелисаних раскрсница по граду... А то је само саобраћајна инфраструктура. Најповољнији метро је онај који прати или булеварску или железничку мрежу. А од "напредног" не постоји метро који је мање пратио булеварску и железничку мрежу. Скупа и грађевински сложена решења испод дијагонала стамбених блокова су оправдана изузетно за прилазак јако важним локацијама где су остала решења неизводљива. Напредни метро је на успео да изкомбинује скупо и глупо.