[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=692093#p692093:18cz356d je napisao(la):
Пантограф » 24 Dec 2019 02:15 pm[/url]":18cz356d]Досад најдетаљнији приказ техничких детаља будућег метроа:
https://www.ekapija.com/people/2731...etro-i-voz-pripremni-radovi-za-gradnju-metroa
Укратко:
- Све под земљом, можда евентуално НБ на вијадукту;
- Перони 75 метара, могуће продужење на 100;
- Алстомови возови;
- Метални, а не гумени точкови;
- Метро за Макиш, трамвај за Видиковац;
- БГ:воз са интервалом 10 минута.
Опширније:
- Оних 580 милиона из буџета је вероватно учешће у кредиту, које се мора платити одмах.
1) Метро се плаћа 100% из републичког буџета за економски најјачи град, град који има рекорадан буџет, и заобилазећи садржаје нациоалног значаја попут универзитетских комплекса, болничких комплекса, зона амбасада, најважнијих железничких и аутобуских станица.
2) Када се пројекат веже за финансијера-кредитора, остаје ограничен простор за измене пројекта, чак и ако оборимо са власти ове штеточине.
- Студија изводљивости у року краћем од годину дана за најскупљи пројекат у историји једног града? Цела година минимум је потребна због праћења саобраћајног оптерећења, као и због праћења подземних вода, а препоручљиво је да се оваква истраживања врше и у дужем низу година пре почетка градње.
- Планирана дужина перона 75 метара, пројектоване дужине пруге и тунела 100 метара? Да ли човек бунца или меша бабе и жабе? Па управо подземне станице са перонима, а не тунели су ограничавајући фактор за будући капацитет.
- Макишко поље најбоља локација за градњу депоа? Лауданов шанац претесан? Лауданов шанац може да прими по 80 возова дужине по 100 метара, а за једну линију је по 20-так возова довољно чак и дугорочно. Биће да је већи проблем што се везује за исток-запад линију, а која је споредна, јер опслужује само једну од 4 тајкунске ливаде.
- Посавина је имала до сада брзу аутобуску везу макар кроз Макишко поље, брже од метроа који са све независном трасом стаје на много места. Са аутопутем преко Сурчина сам тај друм ће бити растерећен (оптерећење ће прећи на неке друге правце). А за саму Посавину је бржа и јефтинија веза или воз или регионална лака железница кроз сред Макишког поља, како сада иде аутобус, и то без стајања од Аде до Остружнице.
- Очекују више кола, већу градњу града, а решавају масовном градњом у центру? Па метро служи да би се отворила могућност развоја нових зона ван центра.
- "Трамвај за Видиковац је и више него довољан". Тачно, али од Бановог брда до Петловог је могуће направити потпуно издвојен коридор за шински превоз комбинацијом подвожњака, петљи и градње на површини, без дугих тешких објеката, а истовременим формирањем и "шнелштрасе". Све једно је који градски шистем би тај коридор користио. Цена грађевинског дела од свега око 5-6 милиона евра по километру би правдала градњу и при умереном броју путника, а реда је преко 3000 путника на сат у једном смеру у вршним сатима. Са друге стране, за неке делове њихове метро мреже је соло аутобус више него довољан.
- "Покретан линијски извор буке", рече Секретар за живорну средину и остаде жив. Шински превоз чај и када је јако бучан за разлику од друма не ствара константну буку, већ у импулсима. Томе је у Београду изложено бар пола становника. Сам БЗЂ је толико широк да пружа могућност разних решења контроле буке. Уосталом, да ли су икада били у Бечу, Берлину, Амстердаму, па да виде шта је све надземно и колико близу станова и пословних простора. Амстердам рецимо користи зелени појас дрвећа, а уз саму пругу зимзелене пузавице уз ограду. Дрвеће преко лета брани пузацице од јаког сунца, одржава бољу релативну влажност за исте, а чини и додатни звучни изолатор већи део године. Рад рени бунара? На Новом Београду је генерални ниво подземне воде само 1,5 метар осим уз аутопут, где ради црпна станица.
- Тунел под Савом, па управо пројектовање у профилу (успони, падови, хоризонталне кривине) је разлог да метро траса између обала Саве не буде 70 метара висинске разлике у односу на Теразије. Помиње шипове у Београду на води, а ако иде на Немањину, тада дефинитивно мора испод тих шипова, не између њих. "Није било простора за улазак метроа под земљу код Економског факултета, јер ће се ту градити друмски тунел". Земљо отвори се!
- "Миоценске лапоровите глине испод Саве су чак повољне". Па управо оне су дале највише мука и главобоља при градњи нових делова Београдског железничког чвора.
- "БГ:ВОЗ на првој линији на 10 минута". На једном међустаничном растојању од пар километара би још некако могло да прође, али од Батаје све до Прокопа то би било могуће једино уз редовно пропуштање брзих возова у Земуну уписано у реду вожње, са редовним задржавањем по 6-7 минута. Ето, толико да не кажем баш немогуће.