Šta je novo?

Metro

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=682968#p682968:2wu4y9vj je napisao(la):
markomarko » 25 Nov 2019 01:52 pm[/url]":2wu4y9vj]ovaj covek je verovatno od fakulteta do penzije radio na planovima metroa, a da lopatu iskopane zemlje nije video :(
Да, али је после Завод за изградњу постао обична фирма, па су имали и друге послове.
 
Novi Karlov tekst: https://www.danas.rs/kolumna/karlo-pola ... g-prevoza/

Metro i garaže javnog prevoza

Još od 1980-tih, Beograd ne ulaže u depoe (garaže) javnog prevoza, a bez toga je tehniči neizvodljivo širiti električni javni prevoz.
Piše: Karlo Polak, 27. novembra 2019. 15.00


Depo (garaža) za sredstva električnog javnog prevoza je osnovna infrastruktura. Utoliko bi već prvi deo prve metro linije morao biti do većih planski odvojenih slobodnih površina, gde bi se nalazio depo. Nedovoljni kapaciteti postojećih depoa su glavni razlog zašto se u Beogradu ne širi čak ni trolejbuska i tramvajska mreža. Ta vrsta investicije je građanima nevidljiva važna investicija. Stoga takvu investiciju donosioci odluka iz političkih struktura izbegavaju.Konkretno za širenje kapaciteta tramvajske mreže, odavno je bio predviđen depo kod Rospi Ćuprije. On bi bio uz planirani produžetak tramvaja od Omladinskog stadiona do Višnjice. Radi tog tramvaja je i ostavljeno široko razdelno ostrvo u Višnjičkom bulevaru. Za širenje trolejbuske mreže je bio predviđen depo „Padina“ kod Medakovića. U okviru istog plana bi se spojile Banjica, Medaković i Zvezdara po periferiji, a kasnije širila trolejbuska mreža ka Kanarevom brdu i Vidikovcu.

Po planovima iz 1970-tih, prvi metro depo je predviđen u Laudanovom šancu, između Paviljona, Kalvarije, KBC Bežanijska kosa i Železničke stanice Zemun. Prilazna pruga bi sa jedne strane bila vezana sa metro pravcem Bulevara Mihajla Pupina, a sa druge strane sa Železničkom stanicom Zemun i državnim železnicama. Kako se maltene po pravilu za metro koristi ista širina koloseka kao za državne železnice, dostava vozila, slanje na veće opravke i snabdevanje depoa se vrši uglavnom preko državnih železnica. Radi toga je 1970-tih i 1980-tih čuvan pravac stare pruge za Zemun, kako bi gradnja prilazne pruge bila što jeftinija i jednostavnija. Danas je sam Laudanov šanac naseljen Romima, koji su svoje pitanje rešavali kako su znali i umeli. Ipak, mnogo teži problem radikalska gradnja 1990-tih uz Žarka Miladinovića.

Tokom 2000-tih metro depo je planiran u Bloku 66, gde je sada Depo Novi Beograd. Mesto za metro depo bi se oslobodilo izmeštanjem autobuskog dela Depoa Novi Beograd sa te lokacije. Rešene iz 1970-tih je bolje,zato što bi metro depo bio neposredno vezan za železnicu, i zato što bi bio u blizini planirane Tehničko putničke stanice Zemun, odnosno glavnog depoa putničkih železnica. To ostavlja mogućnost da metro i državna železnica jedan deo održavanja rade zajedno, i tako snižavaju troškove održavanja. Međutim, metro planeri iz 1970-tih nisu predvideli da prilazne pruge depou postanu krak metro mreže. Železnička stanica Zemun je najbliža veća železnička stanica za preko 200.000 ljudi, ali jako loše uklopljena u ostatak transportne mreže grada. Pored toga, presedanje na metro na tom mestu iz pravca Srema omogućuje najbrže veze Srema sa ćitavim sistemom lokacija u Beogradu.Tu je i čvorište autoputeva, tako da se omogava onima koji su do Beograda stigli kolima da presedaju na u gradu brži metro.

Raseljavanjem severne strane Žarka Miladinovića i Laudanovog šanca bi se omogućilo formiranje pravca brzog gradskog puta paralelno sa metroom u delu grada gde nedostaje minimum glavnih drumskih koridora. U tom slučaju bi mogli formirati prvi deo prve metro linije od Železničke stanice Zemun do Vukovog spomenika, sa jednostavnom i jeftinijom nadzemnom trasom preko Novog Beograda i koji od samog početka vezuje dve železničke stanice sa sistemom važnih lokacija između nih.

Po najnovijim planovima, metro depo se predviđa u zoni vodoizvorišta Makiš. Lokacija je određena u skladu sa radikalskim principom:“gde god je neko pre tebe namenski čuvao zemljište decenijama, za neku posebnu namenu sada je tvoja parcela“.

U svetu se metro depoi vezuju za planski građena naselja i funkcionale celine. A masovniju i obimniju visokogradnju na vodoizvorištu ne bi potpisao niko ko ima obraz i iole stručnog integriteta.
 
Po najnovijim planovima, metro depo se predviđa u zoni vodoizvorišta Makiš. Lokacija je određena u skladu sa radikalskim principom:“gde god je neko pre tebe namenski čuvao zemljište decenijama, za neku posebnu namenu sada je tvoja parcela“.

Bravo.
 
Novi Karlov tekst: https://www.danas.rs/kolumna/karlo-pola ... -cukaricu/

Metro za Čukaricu

Čukarička gradska naselja su decenijama građena orijentisana na nikad izgrađeni metro.
Piše: Karlo Polak, 04. decembra 2019. 15.00

Metro za Čukaricu

U svetu postoje slučajevi da se metro linija ili neka forma lakošinskog sistema izgradi nekoliko decenija nakon trasiranja te linija. To su u stvari najpozitivniji slučajevi skladnog i planskog razvoja. Tada se predviđa gradnja brzog šinskog sistema tek kada određeni deo grada ili ceo grad dovoljno naraste da postoje dovoljno veliki tokovi da pravdaju takav sistem prevoza. Planiranje unapred omogućava širu primenu jeftinijih i građevinski jednostavnijih nadzemnih rešenja. Postoje slučajevi da se određeni deo te metro trase izgradi, a da se privremeno koristi za tramvaj ili „autobuski metro“ (BRT). To mogu biti određeni mostovi, tuneli, podvožnjaci, nadvožnjaci, pojasevi za javni prevoz na sredini nekog brzog puta.

Takva vrsta planiranja je posledica zrelosti društva i kvaliteta dogovora unutar istog. Konkretno na Čukarici je odavno bio predviđen glavni koridor javnog prevoza od Banovog do Petlovog brda pravcem ulica Požeška, Trgovačka i Ibarska magistrala. Ipak, u istoriji urbanističkog planiranja i planiranja saobraćaja, Čukarica je imala i jedan veliki poraz struke, a to je ukidanje pruge za Obrenovac. Ćira kakav je tada bio, možda je bio tehnološki zastareo, ali nije zamenjen ničim boljim. Železnik, Umka i Ostružnica su izgubili mogućnost za relativno jeftino i jednostavno uspostavljanje brzog sistema prevoza sa jakim identitetom. Tokom 1970-tih je obećavana zamena za Ćiru sistemom koji su tada nazivali regionalni metro. Ta linija regionalnog metroa je bila predviđena od Obrenovca do Pančeva, pri čemu bi od Sajma išla direktno ka Železničkoj stanici Beograd, Trgu republike i Dorćolu spajajući ispod centra grada podunavski i posavski deo šumadijskog dela Beograda.

Sam metro je trebala da spoji koridor Banovo brdo – Petlovo brdo sa Sajmom, Prokopom, Kliničkim centrom, Slavijom i Trgom republike. Svi smisleni među metro planovima su predviđali takav pravac pružanja tog metro koridora, uz razlike vezane za tip vozila, mogućnosti fazne gradnje, da li bi se posle Trga usmerilo ka Pančevačkom mostu ili Kalemegdanu i ostale razlike koje ne poriču kontinuitet planiranja ovakvog pravca. Ti metro planovi su takođe predviđali drugu liniju usmerenu ka Novom Beogradu i Zemunu preko odavno planiranog mosta preko Ade Cigalnije. Ta linija bi najvećim delom koristila istu prugu kao i linije iz Zemuna i Čukarice usmerene ka centru Beograda.

Tokom 1980-tih, metro planovi su odloženi, a povećala su se ulaganja u tramvaj, trolejbus i železnicu. Do suspenzije širenja tramvajske mreže 1987. stiglo se sa širenjem tramvaja samo do terminusa javnog prevoza Banovo brdo. Tih godina je proširena Trgovačka ulica, i izvršeni pripremni radovi za produženje tramvaja ka Žarkovu i dalje ka Petlovom brdu. Inače, zona između Petlovog brda, Železnika i Ceraka je bila odavno predviđana za plansku gradnju, čak Olimpijsko selo kada je Beograd bio kandidat za Olimpijadu.

Sa druge strane, Makiš je celo stoleće štićen od gradnje naselja kao zaštićena zona najvažnijeg vodoizvorišta Beograda. U tome leži duboki besmisao, pa čak i štetnost „naprednih“ metro planova. Inače sama zona Sajma i Požeška ulica su dovoljno opterećene da je opravdano razmatrati metro rešenja. Činjenicu da „napredni “ metro plan pokriva obe ove zone kao i sam Trg republike prati činjenica da zaobilazi čitav sistem važnih lokacija i čvornih tačaka iz starijih metro planova. A to je garancija nesvrsishodnosti takvog ulaganja.

U sadašnjim okolnostima, najracionalnije ulaganje bilo bi kompletiranje bulevarskog pravca od Banovog do Petlovog brda sa formiranjem trase brzog tramvaja na sredini istog. Tu je moguće formirati trasu koja bi se na svega par mesta ukrštala sa drumom, ili ne uopšte, i koju bi bilo moguće brzo i jednostavno konvertovati u pravi metro. To rešenje bi moralo pratiti širenje tramvaja od Mosta na Adi ka Zemunu i sistem rešenja za smanjenje uticaja automobila na kretanje tramvaja u centru Beograda. Metro je inače ulaganje tipa sve ili ništa. Direktna gradnja metroa je u sadašnjim društvenim okolnostima i sa sadašnjim stanjem građevinske i mašinske operative Srbije previše rizičan projekat, i ispod smo nivoa koji smo imali 1970-tih i 1980-tih. Planirajući metro napravili smo prevelika naselja predaleko za pešačenje, a sadašnje oslanjanje na automobil i autobus je već sada neodrživo.
 
Koji je dugoročni plan za metro? Znam da su najavili dve linije do 2025. ali da li će biti još u budućnosti?
 
Labud":rbpbanzs je napisao(la):
Koji je dugoročni plan za metro? Znam da su najavili dve linije do 2025. ali da li će biti još u budućnosti?
Na nekim skicama su prikazali potencijalnu treću koja ide od Voždovca preko centra grada do NBg. Ali pravo pitanje je: Da li će biti i ove dve linije?
 
Ma koje linije, neko je kacio pre neki dan da u budzetu za 2020 nema sredstava namenjenih za metro.
 
Nema u budzetu grada zato sto grad to ni ne finansira, nego republika, gde postoje odvojena sredstva. Sto opet ne znaci da ce biti ista sa metroom, ali da su pare odvojene, jesu.
 
Planirajući metro napravili smo prevelika naselja predaleko za pešačenje, a sadašnje oslanjanje na automobil i autobus je već sada neodrživo.
YEP!

Direktna gradnja metroa je u sadašnjim društvenim okolnostima i sa sadašnjim stanjem građevinske i mašinske operative Srbije previše rizičan projekat, i ispod smo nivoa koji smo imali 1970-tih i 1980-tih.
NOPE! (bukvalno obe ove konstatacije su netacne).

gradjevinska industrija u srbiji je zdrava i prava - ljude imamo, znanje imamo, mehanizacija se da nabaviti. samo treba neko da je angazuje i... plati! to je neki mit koji kruzi da je gradjevinska industrija nazadovala - samo se dosta promenila. ono kao romanticno gledamo u proslost...

U sadašnjim okolnostima, najracionalnije ulaganje bilo bi kompletiranje bulevarskog pravca od Banovog do Petlovog brda sa formiranjem trase brzog tramvaja na sredini istog. Tu je moguće formirati trasu koja bi se na svega par mesta ukrštala sa drumom, ili ne uopšte, i koju bi bilo moguće brzo i jednostavno konvertovati u pravi metro.
To bi bilo najjeftinije za implementirati ali ne bi bas bilo preterano korisno. Takav tramvaj bi se zaglavio prvo na Banovom brdu (sa ostalim autobusima i taksistima), pa zatim u Savskoj a onda i u Nemanjinoj pa zatim totalno na Slaviji. Posto bi tako sjajno isao niko ga ne bi ni koristio...
Na zalost, to je realnost....

Mada, ako bi se resilo Banovo Brdo, i deo u centru grada to bi bila onda neka sasvim druga prica.... Ali to resiti je vrlo skup poduhvat, pa je onda cost-benefit metroa mozda ipak racionalniji?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=686231#p686231:1nq6x3ob je napisao(la):
markomarko » 06 Dec 2019 14:09[/url]":1nq6x3ob]
Direktna gradnja metroa je u sadašnjim društvenim okolnostima i sa sadašnjim stanjem građevinske i mašinske operative Srbije previše rizičan projekat, i ispod smo nivoa koji smo imali 1970-tih i 1980-tih.
NOPE! (bukvalno obe ove konstatacije su netacne).

gradjevinska industrija u srbiji je zdrava i prava - ljude imamo, znanje imamo, mehanizacija se da nabaviti. samo treba neko da je angazuje i... plati! to je neki mit koji kruzi da je gradjevinska industrija nazadovala - samo se dosta promenila. ono kao romanticno gledamo u proslost...
Malo ću da idem u off topic i da banalizujem, ali... Znači kocke na Trgu republike su loše postavljene zato što su radnici loše plaćeni pa su zato ošljarili, ili je zbog lošeg plaćanja namerno staza za slepe napravljena da direktno udara na banderu i bilbord (Prokop i Bul. Oslobođenja), kocke (ploče) u 27. marta su propale zbog toga što su radnici loše uradili podlogu jer nisu plaćeni kako treba, u Bulevaru Oslobođenja su radnici namerno pozicionirali pešački prelaz i bici stazu da udara u ivičnjake koji su spušteni , umesto tamo gde su spušteni, jer su loše plaćeni...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=686259#p686259:1bayl9s9 je napisao(la):
solecar » 06 Dec 2019 03:26 pm[/url]":1bayl9s9]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=686231#p686231:1bayl9s9 je napisao(la):
markomarko » 06 Dec 2019 14:09[/url]":1bayl9s9]
Direktna gradnja metroa je u sadašnjim društvenim okolnostima i sa sadašnjim stanjem građevinske i mašinske operative Srbije previše rizičan projekat, i ispod smo nivoa koji smo imali 1970-tih i 1980-tih.
NOPE! (bukvalno obe ove konstatacije su netacne).

gradjevinska industrija u srbiji je zdrava i prava - ljude imamo, znanje imamo, mehanizacija se da nabaviti. samo treba neko da je angazuje i... plati! to je neki mit koji kruzi da je gradjevinska industrija nazadovala - samo se dosta promenila. ono kao romanticno gledamo u proslost...
Malo ću da idem u off topic i da banalizujem, ali... Znači kocke na Trgu republike su loše postavljene zato što su radnici loše plaćeni pa su zato ošljarili, ili je zbog lošeg plaćanja namerno staza za slepe napravljena da direktno udara na banderu i bilbord (Prokop i Bul. Oslobođenja), kocke (ploče) u 27. marta su propale zbog toga što su radnici loše uradili podlogu jer nisu plaćeni kako treba, u Bulevaru Oslobođenja su radnici namerno pozicionirali pešački prelaz i bici stazu da udara u ivičnjake koji su spušteni , umesto tamo gde su spušteni, jer su loše plaćeni...
Najlakse je popljuvati, a glupo je sada da ti odgovaram jedno po jedno da bih branio struku. Da li mislis da se preko takve stvari ne desavaju i da smo mi narocito gori od drugih?

Da bih se malko vratio na temu, navescu samo da ce projekat Crossrail u Londonu (podzemno-nadzemna zeleznica ukupne duzine 117km koja je trenutno u izgradnji) kasniti barem tri godine i probuti budzet za 3 milijarde funti (20%).

Proces projektovanja-nabavke-izgradnje-nadzora je komplikovan, greske se desavaju i moraju se ispravaljati (kao i u svakom drugom poslu).... Problem je kad malverzacije dovedu u pitanje sigurnost, kvalitet i isplativost celog projekta u pitanje! Bolje da si Grdelicu naveo kao primer, ako cemo iskreno.

Mnogo je vise zastrasujuca ova prica za Lex Specialis. Pa ovo otvara prostora za astronomske malverzacije sa stranim partnerima. Bukvalno se po strani stavlja ceo srpski pravni sistem i omogucava da se bilo sta uredi direktnim dogovorom :notok: :notok: :notok:
 
Da ne mislim, ne bih ni komentarisao tako kako komentarišem. Da nisam čitao tekstove i gledao reportaže gde je moguće ulicu gde je trećinu iste odneo cunami i napravio ogroman krater, vratiti u prvobitno stanje u roku od nedelju dana... Ili recimo da nisam video radnike u Bulevaru Oslobođenja koji su imali više sasutih flaša piva u sebe, nego sasutih ploča na trotoaru...
Kod nas se malo previše dešavaju greške, da bih mogao da ih podvedem pod "statističke".
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=687146#p687146:losac8e2 je napisao(la):
solecar » 09 Dec 2019 12:40 pm[/url]":losac8e2]Da ne mislim, ne bih ni komentarisao tako kako komentarišem. Da nisam čitao tekstove i gledao reportaže gde je moguće ulicu gde je trećinu iste odneo cunami i napravio ogroman krater, vratiti u prvobitno stanje u roku od nedelju dana... Ili recimo da nisam video radnike u Bulevaru Oslobođenja koji su imali više sasutih flaša piva u sebe, nego sasutih ploča na trotoaru...
Kod nas se malo previše dešavaju greške, da bih mogao da ih podvedem pod "statističke".
nista sole, svrati jednom do mog kanca da ti pokazem malo fotografije kako se u engleskoj strucno zida. sve ekspert do eksperta. sta drugo da ti kazem?
 
Jedan screenshot iz videa, da li se negde mogu naci ovi planovi koji se s vremena na vreme pojave u medijima?

Kao laiku stanice mi deluje nekako skuceno, nadam se da ce biti dovoljno mesta za neophodne sadrzaje kao sto su toaleti itd.. mozda manja prodavnica ili kiosk. Takodje koliko vidim u pitanju je stanica sa dve platforme pa je za promenu smera potrebno penjati se gore pa na drugu stranu. Vidimo i neku "ogradu" oko koloseka ali ne klasicna vrata do plafona? Samo se nadam da cemo dobiti nesto konkretno, a ne neku osakacenu verziju metroa samo za marketing :)

 
Malo je nezgodno skalirati, ali ako je onaj auto gore duzine 5m, onda je platforma duzine oko 80m?
 
Znači gradi se definitivno...Odvojene pare, a tu je i omiljeni lex specialis.
 
Pa naravno da će da se gradi. Došlo je vreme je za projekat gde može da se uzme 9 cifara. Probali su i došli do 8, uz manje poteškoće, i sada su prekaljeni.
 
Kad je krenula priča, beše nešto oko 3 milijarde rekoše da će koštati? Pa smo se narednih dana pomerali na sve veće sume, i evo sad dođosmo do 4,3 milijarde.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=687439#p687439:2a5efp3l je napisao(la):
markomarko » 10 Дец 2019, 11:47[/url]":2a5efp3l]Malo je nezgodno skalirati, ali ako je onaj auto gore duzine 5m, onda je platforma duzine oko 80m?

то је минимална дужина платформе за београдске потребе. мене занима какави ли су систем договорили са Французима. идеално би било када би одмах узимали систем типа ВАЛ, само са челичним точковима, ако нпр. ДЛР или као метро у Копенхагену
 
Па, ако граде ове лудачке 90% дубинске варијанте од две и по милијарде по линији, нема друге него да узму класичан метро. Надам се да неће бити - са гуменим точковима.
 
Vrh