Ćao narode
Ja mislim da cela ova priča oko beogradskog metroa poprima nivo rasprave baba Rade i baba Nade oko toga zasto cene plavog patlidžana i ljute papričice opet nisu spale na zelenjaku...
To je uvod, nego da se mi vratimo na pricu o metrou.
Ono što je postalo u poslednje vreme vidljivo golim okom i savladivo zdravim razumom to je znanje i upućenost nadležnih organa (i pojedinaca), bolje rečeno neznanje osnovnih fakta vrsta podsistema koji zajedno čine jedan veliki hipersistem koji mi zovemo "gradskim prevozom". Ta neupućenost je nas Beograđane skupo koštala svih ovih teških godina i dovela nas u ovo sada alarmantno i bezizlazno stanje infrastrukture sistema javnog gradskog prevoza naseg vlastitog voljenog grada Beograda. Sada se postavlja pitanje da li je iko spreman da kaže stop svemu tome? Situacija je daleko složenija nego što se u javnosti misli te se njenoj trenutnoj složenosti ne pridaje ama nikakav značaj a samim tim ni ozbiljnost i želja (ne lažna politička predizborna "želja" koju svi mi nazivamo predizbornim obećanjima) da se ceo problem adekvatno, konstruktivno i kranje stručno i ljudski sagleda iz svih mogućih (i nekome nemogućih) uglova.
Ono što je zanimljivo to je da više nije ni potrebno direktno ulaganje u stručnost jer je stručnost već uradila svoje te imamo sve na tacni (brdo poznatih i nepoznatih projekata je urađeno), a sada je na nadležnima da uključe malo vijuge i podstaknu čistu logiku spašavanja žive glave (u ovom slučaju kolektivne žive glave zvane Beograd).
Ja bi prvo sagledao aspekte trenutne ekonomske situacije grada i zemlje pa bi na osnovu tih nalaza vrsio prepravke na postojećim projektima onako da svi budu zadovoljni a to znači ko drugi da bude direktno uključen u ceo projekat nego sami građani. Što se ekonomske vrednosti projekta tiče cena može drastično spasti samo ako se razmisli i ako se povuku dobri potezi. Kod metroa to znači graditi ne klasične deep level tunele već deep level tube. Ta dva pojma su daleko od istog, razlika u ceni je poprilična, a da ne spominjem dinamiku gradnje koja je kod drugog mnogo brža. Ako se ne varam jedini grad koji je primenio takav sistem je London. Šta primetite odmah kad pogledate neku sliku "tjuba"? Odmah se vidi oblik samih vozila koja su oblika samog tunela. Tunel se i zove cev jer ima najmanji mogući obim za voz velikog kapaciteta a to je ~3m po smeru/cevi. Sam voz je kažem tog oblika pa ubija nekoliko muva jednim udarcem a to sigurno nisu samo dve!
Savetujem i našem gradonačelniku da otkuca na Google-u London Underground Rolling Stock i da posebno obrati pažnju na cifre dimenzija. Na primer te cifre za 1992 tube stock izgledaju ovako: dužina vagona-16,25m; širina-2,62m; visina-2,87m. Neka obrati pažnju na te dimenzije koje su znatno manje nego u ostalim gradovima a onda neka pogleda kapacitet koji je oko 1500 putnika i sve će mu biti jasno. Ljudi su maksimalno izvukli produktivnost na minimalnom mogućem prostoru. To je za svaku pohvalu. Kada se tome dodaju dimenzije vrata.... mi bi rekli Englesku rec "wow". Ali na našu veliku žalost sve to nije za reč wow već za reč poštovanje ljudi koji su se trudili da dovedu sistem do maksimuma nivoa iskorišćenja a da pritom maksimalno smanje nivo troškova. Da ne spominjem ATO (Automatic Train Operation) i ATP (Automatic Train Protection) koji su tu samo da paralelno povećaju produktivnost, pouzdanost i sigurnost. Ako se uzme u obzir novi Siemensov sistem za automatizaciju ili onaj francuski, oba mogu da se integrišu u vozove tog tipa, nije problem, samo je volja u pitanju.
Dakle, iz gore navedenog proizilazi da nama ne preostaje ništa drugo nego da se prvo sredimo sami sa sobom i da podignemo nivo svesti, nivo kolektivne svesti, nivo samosvesti. Sve proizilazi iz nas samih. Kada razgraničimo neke stvari sami sa sobom onda ćemo vrlo lako rešiti gore pomenuti problem Beogradskog javnog prevoza koji guši celu Srbiju i počinje da je vuče u sunovrat sa sobom. Da pitam ja gospodina Mrkonjića da li on to zaista želi ili da počne da vrši preko potreban pritisak na sebi potčinjene da bi izdejstvovao pusta obećanja i sproveo ih u delo. Potpuno isto pitanje važi za ceo kolektiv nadležnih ljudi za infrastrukturne projekte od državnog značaja.
Moj predlog je prva faza za Beogradsku "Central Line" tj. crvenu je da se u centru radi deep level tube (uski tunelčići kao u Londonu) a do Ustaničke cut and cover. Na Novom Beogradu ne dolazi u obzir nadzemno jer će se posle bacati pare za prebacivanje pod zemlju a za te pare se moze modernizovati vozni park i produžiti linija ka predgrađima tj krenuti u realizaciju druge faze, bio bi manji pritisak na gradski budžet. Na Novom Beogradu isto cut 'n cover dok u Zemunu može deep level tube malo parče. sve do Galenike, Radioindustrije cut and cover a duga faza preuzimanje trase sadašnjeg beovoza i pravljenje hipermreže kao što je to u Londonu. U prevodu cela prva gradska zona podzemno korišćenjem dve metode gradnje tunela a u drugoj zoni nadzemno možda čak na samoj površini u nivou sa nadvožnjcima za drumski prevoz i ostale podsisteme, tako bi cena bila što je moguće niža i gradski budžet bi to mogao da izdrži.
Spomenuo sam samo jednu liniju a Beograd iziskuje sigurno više od 3. Ima tu još mnooogo diskusije. Još što ide u prilog crv/kuća/hleb vozovima je to što imaju veoma plitak donji postroj pa su i stanice verovali ili ne neuporedivo jeftinije. Stanice mogu biti samo neznatno šire od samog tunela a to beogradu mnogo olakšava gradnju iz razloga što bi se na taj način minimalizovalo premeštanje stare podzemne infrastrukture (struja, kablovi za telefon, kanlizacija, kolektori) a da ne spominjem za podzemne vode. sve bi se to izbeglo manjom zapreminom i gabaritima a da opet ima volumen prevoza putnika.
Izvinjavam se za ovoliku gnjavažu ali morao sam da napišem pošto mi je mnogo mučno da gledam da se ljudi na forumu džabe raspravljaju i kvare odnose među sobom zbog nekih tamo totalno levih ljudi koji ne pokazuju veliku zainteresovanost za to. Ono što toplo preporučujem to je da se ljudi sa ovog i još nekih sajtova udruže i pokrenu neki konkretan potez u rešavanju ovog problema da bi ovaj grad iščupali iz bunara recesije. Samo Treba biti pametan i dogovoriti se na pravi način a pravim ljudima u pravo vreme i na pravom mestu. Mnogo toga se radi baš suprotno i to je ono što mi smeta i što stvara opšti haos u celom društvu.
Kao što rekoh možemo imati pravi metro za cenu promašenog LRT-a ili LRT+
