Pantografe, pogledaj čitavu prezentaciju, na mnoga pitanja koje se postavljaju je već odgovorio. Za razliku od negova dva druga poduhvata, i meni je cela ideja sa tunelima bila veoma sumnjiva. Međutim ako su brojevi i koncepti koje je juče spomenuo ostvarljivi, dalje testiranje ovakvog koncepta ima smisla. Veoma je daleko je od sigurnog, ali konceptualno i za sada izgleda da ima potencijala za dalju razradu. Evo, da krenem redom:
1. Pretpostavka je da je minimalno vreme potrebno za razvoj ovako radikalno novog i složenog sistema toliko da će se u međuvremenu desiti veliki deo tranzicije na električna vozila sa bar poluautomatskim računarskim upravljanjem. To ima smisla jer su mnoge velike fabrike već najavile i datum prestanka proizvodnje običnih automobila sa motorima na fosilna goriva, a SVE testiraju svoja električna vozila sa znatnim udelom računarske kontrole.
2. Zbog toga će u njegovim tunelima biti dozvoljena samo električna vozila, ali NE ona bazirana na sagorevanju fosilnih goriva. Ovo eliminiše osnovni izvor zagađivanja vazduha u tunelima i drastično olakšava problem ventilacije. Čak i slučaju havarije svih aktivnih sistema provetravanja, zbog velike zapremine prostora i nedostatka zagađivača (sem ljudi) vazduh će veoma dugo biti pogodan za disanje (ili čak trajno zbog pasivnog provetravanja). Ovo je veliki fail-safe argument.
3. Iz istog razloga u tunele će moći da uđu SAMO vozila koja kao minimum imaju senzore okoline i računarsku kontrolu koja vozilo može automatski zaustaviti. Ali to je minimum. Verovatnija je međutim mogućnost potpuno automatskog upravljanja zato što su tuneli kontrolisana okolina, a ne nepredvidljivi otvoreni putevi gde se svašta može dogoditi pa se još ne sme dozvoliti potpuno autonomna vožnja AI sistema. U tunelima nema snega, magle, kiše, bilo kakvih prepreka ili nepravilnosti, dok su zidovi uvek isti i savršeno kontrolisanog izgleda. Pa bi već danas vozila sa računarskim upravljanjem lako mogla kroz njih da voze sama. Ako bilo šta odstupa od očekivanog, a to je u tunelu lako detektovati, vozilo se zaustavlja. Ovim se iz sistema potpuno eliminiše najveći problem - čovek koji upravlja automobilom. Što znači da nema nepredvidljivosti, dok susedna vozila mogu da koordinišu svoje poteze, što istovremeno drastično povećava brzinu kolone i praktično eliminiše rizik. Sve ovo je posledica kontrolisane okoline, što je još jedna velika prednost tunela, pogotovo za autonomna vozila.
4. Proširivost kapaciteta. On tvrdi da će biti moguće bušenje novih tunela pored postojećih čim se ispune kapaciteti prethodnih. To po prvi put omogućuje skoro neograničenu proširivost saobraćajnih kapaciteta unutar grada (bar što se tiče veza između dve tačke). Tako će se tuneli pojavljivati u snopovima, najmanje 2, pa 4, 9, 16, ... u dvodimenzionalnoj matrici po jednom poprečnom preseku. Ovo podrazumeva potpunu automatizaciju mašina za bušenje, manje preseke i bitno smanjenje cena po km tunela. Takođe, za maksimalnu efikasnost i propusnost sistema poželjno je da automobili mogu da razvijaju brzinu do 200 km/h.
5. Bezbednost, požari, sudari itd. Rekao si da je za svaki saobraćajni tunel neophodno imati jedan rezervni za evakuaciju. Tačno, ali ovi će se praviti u snopovima (dva je minimum) pa su svakom tunelu rezevni svi ostali, a najmanje njegovi neposredni susedi (1, 2 ili 4 tunela u 2D matrici). Čim senzori otkriju pokušaj prolaza između tunela ili drugu kvalifikujuću neregularnost, zaustavlja se saobraćaj u susednom tunelu i on postaje tunel za spasavanje. Automatski piloti u automobilima moraju da poslušaju, ili će prosto sami stati čim njihovi senzori otkriju prepreku, čoveka u tunelu. Zbog toga postoji zahtev za obaveznim senzorima u svakom vozilu i za računarskom kontrolom kočenja.
6. Sve ovo zavisi od bitnog smanjenja cene i povećanja brzine bušenja. Zbog toga je najveći napor bio usmeren na totalni redizajn mašina i čitavog sistema bušenja tunela. Elon tvrdi da može ostvariti 16 puta veću brzinu bušenja, a već je i ovaj, doduše test tunel, izbušio za 10 miliona dolara umesto 200 milona koliko bi po njemu inače koštao. Izneo je čitav niz detalja o tome, pa pogledajte video.
7. Novi element je da je sistem pojednostavljen i ubrzan. Umesto posebnih "sanki" na kojima se automobil vozi, automobili mogu ići i bez njih ako imaju specijne i relativno jeftine bočne točkove-vođice koje se uvlače ispod vozila. Na ovaj način svaki automobil u tunelu praktično postaje maltene "vozilo na šinama", tj nema slobodu da se pomera u stranu niti uopšte mora sobom da upravlja. Dakle, jednostavno se uđe u tunel i zatim, bez zastajanja i usporavanja, prošire se bočni klizači, i onda se na sopstvenim točkovima ide maksimalno mogućom brzinom. Senzori u vozilima drže rastojanja i koče kad treba, i to je sve. Posle se prosto izađe na drugu stranu, takođe bez zastajanja, i nastavi se standardna vožnja pod kontrolom vozača.
Pogledajte prilog 2
Ovde možete videti bočne točkove u akciji.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8VU2u8rUKgc[/youtube]
I veoma važna napomena o zemljotresima.
Pogledajte prilog 1
