Metro

[Pendolino]

roger34 » Sat Oct 27, 2018 5:38 pm[/url]":1xemht9p]Slavija je idealna da se na njoj tramvaj digne iznad, a ne ispod ostalih.

Pa da se ne vidi fontana?
:kafa:

 

[Gaspar18]

Субота, последња три поласка 95 из Блока 45, и молим стручњаке да ме не убеђују, већ на Козари је у зглобном аутобусу било 50 људи, а како се број становника дуж Др.Ивана Рибара увећава, како се број становника од Блока 42 такође увећава, једино реално решење је тај подземни пролаз који је покојни Јовин планирао као критичну тачку код ФДУ, и истина може се све средити ако има воље... Јер Блок 42 као аутобуско чвориште будуће главне аутобуске станице, плус Општина Нови Београд не смеју бити изузети... Високо капацитетно возило на тој деоници је потребније од аутобуса, а како су чак и идеју Бранка Пешића који је планирао дуж Омл.Бригада трамвај упропастили, онда нађите лепо решење за излаз из такве ситуације, а да није аутобус!

 

[Gorstak89]

Proćeraćemo mi to trolejbus, nemaš frke!
što se tiče realnijih rešenja bg voz je već tu, samo da mu se vrati normalan takt, mogao bi tokom celog dana biti na 15 minuta i noću na pola sata ili sat. i možda da se ubaci još jedna linija tuda. metro svakako fali, to ovde nije sporno, a tramvaj bi mogao u taj plitki iskop da se makar malo ubrza. sve ostalo bi moralo biti neki autobus/trola.

 

[SRBO]

Беовозу још да се пробије један крак ка Гроцкој, била би милина

 

[tzoran1]

Znam sta je ovo. Maketa metro tunela i stajalista sa klupama

 

[Gaspar18]

Ајде ми направи Метро од Блокова, да се насмеју људи !!!

 

[markomarko]

Gaspar18 » 31 Oct 2018 12:47 am[/url]":2m5nu5a4]Ајде ми направи Метро од Блокова, да се насмеју људи !!!

Pazi sta pricas, mozda produze samo ovaj tunel sto su zapoceli

 

[Žika]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=F5YHylVcank[/youtube]

 

[pedja82]

hahaha gde se ovog seti

 

[Karlo del Ponte]

SRBO » 28 Oct 2018 11:01 am[/url]":3fq078d2]Беовозу још да се пробије један крак ка Гроцкој, била би милина

Мислим да сам раније објашњавао погодности лакших железница од класичних (метро, брзотрамвајски систем), у односу на непогодности класичних, али хајде да поновим.

1) Минимални полупречници кривине класичних железница су 300 метара, док код поменутих типова лакших железница је могуће мање. То пружа много већу флексибилност при планирању трасе.

2) Минимална висина слободног профила електрификованих класичних железница је 5500 метара, док код трамваја може 4200, а код метро-а рецимо, 3300 (постоје разни стандарди).

3) На класичним железницама се примењују успони до 2,5% (25 промила), док поменути лакши типови железница користе, метро до 8%, а лака железница у специјалним случајевима до 12%. Иначе се избегавају успони преко 6% за метро, и 8% за лаку железницу, а успон преко Мокролишког брда је (према информацији са саобраћајног знака) 7%. А у случају Шумадије, ако је могуће боље је избећи тунеле.

4) Велики је број људи, али сама густина насељености није довољно критична да би правдала најскупљу инфраструктуру.

5) Пружни појас за метро и лаку железницу је ужи него за класичну. У комбинацији са 1) то значи знатно јефтинију експропријацију у односу на класичну железницу.

6) Источно од Београд Клинички центар, познатије као Прокоп, већ се налази "подземна шума колосека", на три нивоа, где су већ примењивали максималне успоне за класичну железницу да би уопште могли све да изграде.

7) Западно од Београд Клинички центар налазе се само два колосека без икакве перспективе, и без једноставних и јефтиних решења да се повећа број колосека ка Новом Београду.

8 ) Са источне стране буквално не постоји нека главна железничка пруга на коју би се надовезао крак мреже класичне железнице.

9) Масовни јавни превоз класичним железницама се углавном надовезује на зоне развоја проистекле из континуитета присуства железнице. Скупе нове деонице, по километру скупље од метроа се по економској логици граде само ради бољег прилаза важним градским локацијама, а са циљем да их опслужују возови из неколико праваца формирајући сноп у тој централној деоници.

10) Решења са лаком железницом или класичним метроом источно од Аутокоманде и са истим распоредом станица нису спорија од класичне железнице. А са друге стране, када је у питању уклапање у мрежу, пружају далеко веће могућности да се приђе локацијама без железнице ка којима људи стварно и масовно путују: Славија, Трг Републике, Општина Нови Београд...

11) Источно од Болеча не постоји довољна транспортна тражња чак ни за аутобуску жуту траку, а камоли неку скупљу инвестицију.

Довољно образложење?

 

[SRBO]

Тако сам и ја нешто размишљао, некакав експресни трамвај који би стајао само у центре насеља (рута типа Винча-Лештане-Калуђерица-ММЛ-Звездара) чисто да растерети смедеревац и потез 300 где су лудачке гужве

 

[Gorstak89]

kada bi kaluđerica konačno dobila prilaz autoputu verovatno bi sve bilo malo lakše. i kada bi medak dobio još jedan izlaz za šta stvarno malo treba. onda ja i ne bih gradio prugu, tu i neki ekspres autobusi mogu da odrade posao dok se ne započne sa pravom stvari - METRO. ne mora metro pri tome da ide tako daleko, dovoljno je da centar rastereti pa će se primetiti manjak gužve i na udaljenijim lokacijama

 

[SRBO]

Gorstak89 » 10 Nov 2018 23:05[/url]":7lhkpsjp]kada bi kaluđerica konačno dobila prilaz autoputu verovatno bi sve bilo malo lakše. i kada bi medak dobio još jedan izlaz za šta stvarno malo treba. onda ja i ne bih gradio prugu, tu i neki ekspres autobusi mogu da odrade posao dok se ne započne sa pravom stvari - METRO. ne mora metro pri tome da ide tako daleko, dovoljno je da centar rastereti pa će se primetiti manjak gužve i na udaljenijim lokacijama

Медак добија још 2 излаза, тј 1 и 1 који ће бити доступнији. У питању је један код Падине и ВМЛ (СМТ) и излаз за Коњарник код Сињске где ће се средити лепо улица до нове Мокролушке, само да се орну на то

 

[Karlo del Ponte]

Дуго сам разбијао главу око Славије. Знао сам да главне правце исток-запад треба водити северније и јужније од Славије, везано за правце аутопута БКА. Али север-југ, она дубока тунелчина од Аутокоманде све до Раковице врло мало решава.

Дакле, север-југ на Славији имамо следеће токове:
1) Чукарица - центар
2) Вождовац - центар
3) Чикарица - Палилула
4) Вождовац - Палилула
При томе су токови ка центру из оба правца интензивнији од оних ка Палилули.

Идеја је било решење које би могло бити коришћено и за преметро, и метро, за могућности фазне градње, и преседања са истог перона у далекој будућности. Такође, и сервисне везе између (пре)метро праваца Чукарица-центар и Вождовац-Палилула када све буде у пуној функцији и максимално оптерећено.
На две различите слике су шеме једног и другог подземног нивоа, и потпуно је све једно да ли је први изнад другог или други изнад првог.
Pogledajte prilog 1

Дакле, ако би Калемегдан - Славија градили као преметро све до Ветеринарског факултета, и са оваквом подземном станицом било би им опроштено. На ово се лако надовезује крак за Прокоп, а касније и за Правни факултет и Поштанску штедионицу.

 

[Karlo del Ponte]

"НАПРЕДНИ МЕТРО" И КАПИТУЛАЦИЈА СТРУКЕ је толико захтевна тема, да сам да и након трећег наставка, требају ми четврти и пети! У следећем наставку се бавим напредном антиекономијом великих пројеката.

Први део.

I ranije se u istoriji Srbije dešavalo da vlast gleda neblagonaklono na ono što misle i izjavljuju obrazovani i slobodnomisleći ljudi, ali se makar sa onima iz prirodnih i tehničkih nauka vlast nikad ranije nije obračunavala.

Други део.

Umesto gradnje metro linija na najopterećenijim transportnim pravcima, prodaje nam se priča o „razvojnom metrou“; gradnja po praznim livadama gde će se tek graditi grad.

Vrlo zanimljivo je da sve te zone osim Ade Huje imaju dvokolosečne železničke koridore, gde je moguće uvesti BG:VOZ. Odnosno brz prevoz za vrlo mali deo troškova uvođenja metroa. A i ka samoj Adi Huji postoje već izgrađeni železnički tuneli iz pravca Vukovog spomenika.

Трећи део.

Poseban paradoks predstavlja ukrštanje prve dve metro linije u „Beogradu na vodi“. Svi raniji planovi su predviđali ili Terazije ili Trg republike. Tako ćemo sa Novog Beograda i Zvezdare do strogog centra imati masovna presedanja u Beogradu na vodi. To se vidi čak i na javno predstavljenim rezultatima simulacije „smart plana“ sadašnje vlasti.

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 1
1991.

 

[vradovic]

http://mondo.rs/a1150211/Info/Beograd/M ... inije.html

 

[Gaspar18]

Линија Устаничка - Земун ће ићи кроз Омладинских Бригада, и ту су послушали Јовинову идеју, и за то им скидам капу, а по мојим неким сазнањима, станице на Новом Београду ће бити Блок 42 - Факултет Драмских Уметности и Општина Нови Београд, вероватно су увидели да у Омладинских Бригада људи више не могу да се газе по аутобусима, па ће увођењем Метроа ту, да скрате муке... Главна питања ове линије ће бити
1. Да ли ће моћи да растерети трасе трамваја 7 и аутобуса 17 до Новог Београда
2. Да ли ће увођењем ове линије доћи до скраћења аутобуских подсистема у смислу, да 17, 18 и све што иде од Општине Нови Београд ка Земуну?
3. Јако битна ствар, где ће бити кључни пресеци прве две линије Метроа
4. Ако се планира увођење линије за Блокове, зашто да иде са Бањице, када са тог дела постоје 18, 78 и 94, трамвај 9, а до тад ће ремонт пруге за деоницу Бг Воза бити увелико готов...
5. Како ће увођење Метроа у Београду имати ефекат на аутобуски подсистем у смислу да ће се неке линије попут 23, 88 и 95 морати негде да се скрате?
Мене јако битна ствар у целој тој ствари нервира мноооооого, зашто приликом пребацивања аутобуске станице на Блок 42, нису одрадили и да главна железничка станица ту буде?
Приступачна са свих страна и мостова, велики паркинг простор и то за бацање није...

 

[Karlo del Ponte]

Pravilo struke je da kada se vrši popravka ili rekonstrukcija na infrastrukturi, gubici usled prekida saobraćaja ulaze u ukupnu kalkulaciju troškova. Iz tog razloga se u velikim gradovima često planiraju vikend rekonstrukcije, veća zatvaranja samo u vreme letnjih godišnjih odmora, rad u dve ili tri smene sa mnogo prekovremenog rada nedeljom, sve sa ciljem što kraćeg prekida saobraćaja na kritičnim delovima mreže.

"Напредни метро" и капитулација струке (4)

Parking je najneproduktivniji način korišćenja vrednog zemlišta centra velikog grada, tako da se za te namene u razumnom svetu bira manje vredno zemljište i što jeftinija rešenja za višespratne garažne objekte. Ispod Ulice kneza Miloša planiraju podzemnu saobraćajnu građevinu, sa jakom i skupom konstrukcijom zbog drumskog saobraćaja iznad. Za metro? Ne. Za drumski tunel? Ne, za parking! A metro gradovi velike parking kapacitete formiraju na periferiji sistema metroa, tramvaja i prigradskih železnica.

"Напредни метро" и капитулација струке (5)

 

[Zuma]

Najzad smo dočekali prvu prezentaciju test tunela Boring Company Loop sistema Elona Muska. Odmah treba reći da ovo apsolutno nije zamišljeno kao zamena za metro, nego više kao kombinacija dopune javnog saobraćaja i novog tipa saobraćajnih tunela namenjenim svim vrstama vozila. Ali pošto nema odgovarajuće teme, stavio sam ovde.

Elon odgovara na niz primedbi koje su se javljale. I to, moram reći, prilično uspešno. Ranije sam bio skeptičan prema celoj ideji, ali sada već izgleda da ima smisla ozbiljno razmisliti o ovakvom konceptu. Naprimer, problem zemljotresa. Ispalo je da zemljotresi najviše energije manifestuju na površini zemlje zato što je tu diskontinuitet i zato što tu postoje strukture koje padaju. Unutar zemlje tunel vibrira zajedno sa zemljom, pa se ne oslobađa puno energije a oštećenja su minorna, što su potvrdila iskustva malih efekata zemljotresa na metro tunele. Drugo je recimo bio problem malog kapaciteta, i samih tunela i ulaznih mesta. Međutim ispostavilo se da Elon namerava da JEFTINO buši SNOPOVE tunela koji idu zajedno i paralelno, a ne samo jednu ili dve cevi. Dakle kapacitet je kontinualno proširiv i to bez ograničenja! Praktično to znači da se saobraćaj seli iz 2D ravni (ulice) u 3D prostor, i to tamo gde prostora ima puno i gde je kompletan ambijent uvek zaštićen od atmosferskih uticaja i direktno kontrolisan računarima kao (u perspektivi) jedinstvena koordinisana mreža. Usko grlo sporih ulaznih stanica (liftovi za vozila, rampe, spirale) bi se eliminisalo činjenicom da lift ulaz zahteva površinu od samo dva parking mesta i vertikalni tunel, u koji se spušta gotov modularni lift. Pa bi tako broj ulaznih tačaka u sistem bio DESTINAMA puta brojniji nego recimo metro stanica, što bi istovremeno rešilo i usko grlo kapaciteta ulaza, a same stanice ravnomernije rasporedilo u gradu. Itd, itd, veoma promišljeno i inteligentno. Sigurno postoji još čitava gomila problema, ali sad bar počinje da izgleda da i ovo možda ima nekog smisla. Početak prezentacije je na 3:10

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=nSIzsMlwMUY[/youtube]

"Perhaps lost in the transport debate is that @boringcompany built a 6000 ft tunnel in LA for ~$10M with V1 (Godot). Next tunnel will be made with V2 (Line-Storm). V3 (Prufrock), aspirationally 10X better, should be operational next year."

 

[vradovic]

Zuma » 19 Dec 2018 11:53 pm[/url]":37cz2wgn]Najzad smo dočekali prvu prezentaciju test tunela Boring Company Loop sistema Elona Muska. Odmah treba reći da ovo apsolutno nije zamišljeno kao zamena za metro, nego više kao kombinacija dopune javnog saobraćaja i novog tipa saobraćajnih tunela namenjenim svim vrstama vozila. Ali pošto nema odgovarajuće teme, stavio sam ovde.

Elon odgovara na niz primedbi koje su se javljale. I to, moram reći, prilično uspešno. Ranije sam bio skeptičan prema celoj ideji, ali sada već izgleda da ima smisla ozbiljno razmisliti o ovakvom konceptu. Naprimer, problem zemljotresa. Ispalo je da zemljotresi najviše energije manifestuju na površini zemlje zato što je tu diskontinuitet i zato što tu postoje strukture koje padaju. Unutar zemlje tunel vibrira zajedno sa zemljom, pa se ne oslobađa puno energije a oštećenja su minorna, što su potvrdila iskustva malih efekata zemljotresa na metro tunele. Drugo je recimo bio problem malog kapaciteta, i samih tunela i ulaznih mesta. Međutim ispostavilo se da Elon namerava da JEFTINO buši SNOPOVE tunela koji idu zajedno i paralelno, a ne samo jednu ili dve cevi. Dakle kapacitet je kontinualno proširiv i to bez ograničenja! Praktično to znači da se saobraćaj seli iz 2D ravni (ulice) u 3D prostor, i to tamo gde prostora ima puno i gde je kompletan ambijent uvek zaštićen od atmosferskih uticaja i direktno kontrolisan računarima kao (u perspektivi) jedinstvena koordinisana mreža. Usko grlo sporih ulaznih stanica (liftovi za vozila, rampe, spirale) bi se eliminisalo činjenicom da lift ulaz zahteva površinu od samo dva parking mesta i vertikalni tunel, u koji se spušta gotov modularni lift. Pa bi tako broj ulaznih tačaka u sistem bio DESTINAMA puta brojniji nego recimo metro stanica, što bi istovremeno rešilo i usko grlo kapaciteta ulaza, a same stanice ravnomernije rasporedilo u gradu. Itd, itd, veoma promišljeno i inteligentno. Sigurno postoji još čitava gomila problema, ali sad bar počinje da izgleda da i ovo možda ima nekog smisla. Početak prezentacije je na 3:10

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=nSIzsMlwMUY[/youtube]

"Perhaps lost in the transport debate is that @boringcompany built a 6000 ft tunnel in LA for ~$10M with V1 (Godot). Next tunnel will be made with V2 (Line-Storm). V3 (Prufrock), aspirationally 10X better, should be operational next year."

Zuma samo da malo ispravim. The Boring Company je jedna firma a Hyper Loop je sasvim drugi projekat.
The Boring Company kopa tunele unutar zemlje kao sto si napisao i planira da spusta Tesline automobile dole i da ih preveze brze izmedju tacke A i B u okviru LA. Putnik bi sve vreme bio u vozilu. Hyper Loop je zapravo V vid transporta koji ce se odvijati iznad zemlje i namenjen je za putnike i za kargo. Prvi test je uradjen u Vegasu i za sada su rezultati odlicni.

Mislim da bi Srbija mozda mogla da pocne da gleda moderna resenja jer su vozovi skupi i neprakticni. Mada podrzavam izgradnju metroa ali ipak treba mozda razmotriti i neka futursisticka resenja.

 

[Zuma]

Moguće, mada sam Elon u videu to zove Loop. Nisam se trudio da tražim zvanične nazive za jedan i drugi sistem, a u agencijskim izveštajima se koriste sve moguće kombinacije ovih termina za oba sistema. U svakom slučaju ovde se priča o jučerašnjem otvaranju test tunela u LA.

Osnovi koncepta:

Za red veličine jeftinija cena i veća brzina bušenja, neograničen prostor za kasnije proširenje kapaciteta u nezauzetom i od svega zaštićenom 3D prostoru, bezbednost u susednim tunelima, paralelizam i redundantnost, ogromno povećanje broja prostorno malo zahtevnih ulaznih tačaka i njihova ravnomernija raspodela u gradu, oslobađanje gradskog prostora na površini od saobraćaja, u tunelima dozvoljena SAMO autonomna vozila, računarska kontrola svega, prednosti potpune koordinacije i automatizacije vozila.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Gaspar18]

Карло, није да ти противречим, али по тебе, врлине и мане Јовиновог плана за Метро, барем за линију Устаничка - Земун, ако би могао као човек из струке да наведеш, где је добро, а где лоше... Ово за Макиш је катастрофа у најјави, и то боље да не раде, али конкретно, имајући у виду да је та линија још средином 80их требала да се ради, има ли смисла радити то као приоритет'?

 

[vradovic]

Da se nadovezem na Zumu a ima veze i sa podzemnom zeleznicom generalno.
https://www.citylab.com/transportation/ ... us/551408/

Mogu se videti da troskovi po milji sto je 1,6 km mogu da budu od 200 miliona USD do 2,6 milijarde.


Elon Musk je na ovaj tekst Twittovao
Perhaps lost in the transport debate is that @boringcompany built a 6000 ft tunnel in LA for ~$10M with V1 (Godot). Next tunnel will be made with V2 (Line-Storm). V3 (Prufrock), aspirationally 10X better, should be operational next year.
https://twitter.com/elonmusk/status/1075518412200144896

6000 ft je 1,8 km i to ce kostati 10M USD.

Mozda bi Beograd stvano trebalo da razmotri Boring Company da angazuje umesto Metroa. Bilo bi zanimljivo uporediti koliko kosta nasa "Rupa od Zelenog Venca do Francuske".

Evo jednog zanimljivog video priloga kako to zapravo izgleda.
https://twitter.com/CBSThisMorning/stat ... 1458685952

Iskreno radije bih da imamo ovakav sistem umesto metroa. Samo ne znam koliko automobila moze da bude protok za redom.

Zamislite ovakav sistem Grocka - Novi Beograd. Bukvalno ne bi imalo potrebe da se gradi toliko puteva i ulica. Gore bi bilo tiho i mirno a dole saobracaj. Po meni dosta bolje resenje od metroa.

A za javni prevoz ubacis bus dole i neka pice ))

 

[Zuma]

Klasični metro i ovaj sistem pokrivaju dovoljno različite potrebe i nisu direktna konkurencija. Metro bi kao osnova masovnog javnog saobraćaja bio potreban i u gradu u kome ovo postoji. Mada bi za samo bušenje tunela za metro Elonova tehnologija bila veoma dobrodošla. Pod pretpostavkom da je ovo o ceni i brzini bušenja tačno, i da uopšte bude komercijalno raspoloživo do vremena kad nam zatreba za metro.