Metro

[dziggy]

Eno ga metro u Amsterdamu na obali ukradenoj od mora, prozetoj kanalima.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

И 67 са 27.

 

[Karlo del Ponte]

Колико су били рални метро планови из 1970-тих? (3)

Istok Beograda je najsloženiji za saobraćajno rešavanje. Konflikt i nerazumevanje između individualnih graditelja i kancelarijskih urbanista je već decenijama najizraženiji u istočnim delovima Beograda i predgrađima.

https://www.danas.rs/kolumna/karlo-polak/metro-i-1980-e-tramvajem-u-21-vek/

Ono što ostaje otvoreno pitanje: kada je već formiran fond za skupe tunele za gradski saobraćaj, nije li trebalo da bude utrošen upravo u tu svrhu, pa makar i premetro? Tih godina je Volgograd završio svojih par kilometara takvog tunela u centru grada. Tokom perestrojke i kasnijih kriza imali su efikasniji prevoz u delu grada gde je putnika najviše, a problemi sa uličnim javnim prevozom najveći.

Метро и 90-те, успон и пад Беовоза

Još od kapitulacije Kraljevine Jugoslavije je uspostavljena tradicija da se država seti korišćenja železnice samo kada zapadne u nezavidnu situaciju.

Следи: "Метро и 2000-те, аутобусологија".

 

[Gaspar18]

Карло, ниједан Е, и нити једна Е линија не помаже гушће насељеним деловима града, поента је људе из Јурија Гагарина склонити од 95, а ако Метро не качи критичну деоницу из Блокова, и ако не додирује центар Нбг на шта Пантограф циља, онда Метро ту нема смисао... Морамо ли се враћати на нешто прежвакано? Па вечерас је последњи 95 покупио до Јурија Гагарина 100 људи, а полазак из Блока 45 био у поноћ...?

 

[miki_ns]

Znam da ću posle ovoga biti razapet, ali evo nedavnog iskustva iz Antwerpena.
Antwerpen je grad koji je manjo od Beograda - sama uža zona grada je oko 560000 stanovnika, a šira oko 1,2 miliona, tako da je grad sam po sebi najveći u Belgiji, a metropoliten zona je druga posle Brisela. Grad ima drugu najveću luku u celoj Evropi (odmah posle Roterdama), i još odavno je i centar trgovine dijamantima - čisto da se ima ekonomski kontekst. Grad je istovremeno i dosta veliko želeyničko čvorište - kroz njega prolazi glavna trasa sever jug kroz Belgiju (pruga Pariz-Brisel-Amsterdam), ali se iz njega račva i nekoliko pruga ka zapadu i istoku Belgije. (Železnička stanica je u samom centru grada, pri čemu je od čeone u prolaznu (prvensteveno za Thallys) prepravljena tako što su prolazni koloseci na nivou -2, na nivou -1 i +1 su koloseci koji terminiraju u stanici, a na 0-tom nivou su biletarnice, prodavnice i slično.
U gradu nemaju pravi metro, ali imaju ono što oni zovu premetro, na kome i dalje intenzivno rade. Kako to izgleda - na obodu centra grada glavne tramvajske trase ulaze u tunele ispod zemlje. Na nekim mestima u tunelu te trase imaju najobičnija grananja (skretnice) kao i na površini, a na drugim su tuneli različitih trasa jedni ispod drugih. Tunelom tramvaji prolaze i u novi deo grada s druge strane reke. U samom centru grada su upravo opsežni radovi na spuštanju još jedne trase u dublji tunel ispod postojeće koja ide ispod glavne trgovačke ulice. Za putnike po širem centru ovo se zaista jedva ili nikako ne razlikuje od metroa. Brzina koju postižu tramvaji (svi relativno novi - dosta ih je Bombardievoih Flexcity), je poprilično velika, mislim da je ispod reke vukao i oko 70-tak km/h. Tramvaj je oslobođen stajanja na semaforima po ulicama, i ništa mu ne smeta. Ovaj grad je sigurno bogatiji od Beograda, a ipak se oslučio da na ovaj način radi i dalje to razvija.
Ne kažem da je možda ovo idealno rešenje, ali je sigurno bolje od sadašnjeg stanja, a iskoristilo bi sve postojeće resurse. Baš kao i u Beogradu kolosek u Antwerpenu je metarski (uski). Kad se izmakne dalje od centra tramvaji su na površini, ali tu i tako imaju duge segmente bez semafora i dosta su brzi. Bar neke trase je u Beogradu trebalo rešavati ovako (pada mi na pamet rekonstrukcija par bulevara u poslednjih nekoliko godina), ionako su ulice bile potpuno raskopane, i to ne kratko vreme, moglo se uraditi izlivanje plitkog tunela ispod površine ulice (trajalo bi naravno ipak osetno duže nego površinska rekonstrukcija), ali bi sistem dobio na efikasnosti.

Sistem javnog prevoza se gradi u skladu s potrebama I MOGUĆNOSTIMA. A čak i ovde na forumu je godinama vladala potpuna isključivost (malo je popustila u poslednje vreme). Jedno vreme je bila i mantra "ni metra nove tramvajske pruge dok ne napravimo prvu liniju (teškog) metroa". Ne vidim nikakvu potrebu za tako nečim - da se pre 30 ili 20 ili 10 godina krenulo sa spuštanjem bar nekih trasa pod zemlju, bar deo zagušenja i sporosti bi bio rešen, a onda nešto od toga možda i bilo u potpunosti izolovano kao linija metroa. Takvom isključivošću, a i besomučnim laganjem o metrou koje su sve političke garniture koristile za zamajavanje birača je postignuto jedno veliko i apsolutno NIŠTA.

 

[milanche]

^ steta sto kod sirenja tramvajske mreze 80-tih nije se uradila podzemna deonica od tasa preko terazija do hajata, i onda podzemne stanice na ukrstanju Jurija Gagarina sa omladinskih brigada i Gandijevom tako da se eleminisu ta ukrstanja u nivou. Tramvaj bi bio nosilac prevoza do centra a ne 95-tica.

 

[markomarko]

miki_ns » 25 Oct 2018 06:29 am[/url]":3pa4s8p5]Znam da ću posle ovoga biti razapet, ali evo nedavnog iskustva iz Antwerpena.

Nece te niko razapeti. Dosta ljudi na ovom forumu se slaze da je to dobro resenje za neke pravce kao i za unapredjenje postojece mreze.

To sto kazes da se moglo uraditi u Bulevaru Revolucije je moglo da se uradi i u Bulevaru JNA i na Slaviji i u Vojvode Stepe i u Ruzveltovoj i sad bismo imali vec ozbiljnu podzemnu i prilicno nezavisnu mrezu....

Ali avaj....

Zidanje u skladu sa potrebama i mogucnostima? We don't do things that way around here....

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

milanche » Чет Окт 25, 2018 10:41 am[/url]":1kwdgvyq]^ steta sto kod sirenja tramvajske mreze 80-tih nije se uradila podzemna deonica od tasa preko terazija do hajata, i onda podzemne stanice na ukrstanju Jurija Gagarina sa omladinskih brigada i Gandijevom tako da se eleminisu ta ukrstanja u nivou. Tramvaj bi bio nosilac prevoza do centra a ne 95-tica.

Лепо речено, али како си дошао на ту замисао о подземним станицама испод Гагаринове ?

 

[Karlo del Ponte]

Gaspar18 » 25 Oct 2018 12:03 am[/url]":3e60fsep]Карло, ниједан Е, и нити једна Е линија не помаже гушће насељеним деловима града, поента је људе из Јурија Гагарина склонити од 95, а ако Метро не качи критичну деоницу из Блокова, и ако не додирује центар Нбг на шта Пантограф циља, онда Метро ту нема смисао... Морамо ли се враћати на нешто прежвакано? Па вечерас је последњи 95 покупио до Јурија Гагарина 100 људи, а полазак из Блока 45 био у поноћ...?

Ja изгледа нисам довољно јасно образложио став о експресним аутобуским линијама, или неки нису схватили да то представљам као ДЕО решења. На самој 95 нема физичких ни техничких могућности да се уведе експесни 95, али постоји на неким другим линијама. И на тим линијама, експреси могу повући 20%-40% путника.

Такође ни метро није ни трећина кретања чак ни у Паризу, Лондону и Њујорку где су растојања већа, густина врло високо оптерећених праваца већа, те самим тим већа и зависност од таквог превоза.

А везано за решења док се метро не изгради, ни најоптерећенији правци у Београду немају оптерећеност изнад могућности превоза аутобусом у жутим тракама и трамвајским линијама. Али, већи проблем је неуправљање таквом мрежом целом дужином линије, што за последицу има натрпавање углавном аутобуса на појединим сегментима мреже.

А везано за подземни трамвај у току радова на реконструкцији улица:
1) Булевар ЈНА и Славија: Било је могуће пребацивање трамвајског колосека на десну страну од Ветеринарског факултета до Славије, а на самој Славији да трамвај иде по јужном и западном ободу трга. Ако бисмо ипак ставили трамвај испод земље, за то смо да сада морали дефинисати куда би метро ишао, и да се истовремено остави "касета" за метро станицу. То је у свим комбинацијама морало бити урађено на Славији. Остало би отворено питање излаза на Београдску и Булевар ослобођења, зато што би саме рампе на изласку узимале додатни простор због потпорног зида и заштитног одстојања од истог. Истовремено, успон ка Карађорђевом парку је такав да би рампа била јако дуга. А Београдска је, на жалост, артеријска улица север-југ, у којој би жута трака била прихватљива само за вршне сате. То значи да би минимална тунелска деоница била од Пастерове до Ташмајданског парка, са подземним станицама Славија и Правни факултет. И наравно, улаз код Народне банке, прва подземна етажа трамвај, друга комуналне инсталације, трећа метро касета. Ред цене би био, рецимо 150 милиона евра. А за разлику од Антверпена, Штутгарта, Дизелдорфам Келна, ка Вождовцу се надовезује на само један трамвајски правац, који не покрива ни пола токова Ветеринарски факултет - Славија (не покрива Коњарник, Медак, Дедиње, а сувише мала уштеда да би се исплатили фидери Кумодраж и Раковица ван вршних сати). У тим околностима, са садашњим нивоом развијености трамвајске мреже, исплатила би се прва варијанта, са додацима:
- Спуштање на нижи ниво код Пастерове и Тиршаве. Тиме се од Аутокоманде до Славије добија зона без семафора.
- Вођење трамваја по западном и јужном ободу Славије, са формирањем терминуса преседачког блока између Славије и Краља Милутина.
- Жута трака Београдска-Старине Новака у вршним сатима.
- Прилаз у тај издвојени коридор аутобусима ка Славији семафорском сигнализозацијом за прилазак супротној страни испред Ветеринарског факултета на начин који сада постоји за трамваје, са пропуштањем по само 2-3 аутобуса по сигналном циклусу.
- Евентуално разматрати гранања трамвајске мреже, макар и само Трошарина-Степа североисток - Кумодраж 2, ради већег коришћења лакше управљивог трамвајског система, и веће резерве у капацитету.
2) Војводе Степе: Нисмо се сами са собом договорили како ће изаћи на Аутокоманду УМП. И без тога, улазак у Војводе Степе би могли разматрати само надземно, не подземно! А не би се пуно уштедело у односу на садашње решење, јер је Аутокоманда сувише важна локација да се само прелети "са циглом на гасу" без стајања. Даље, дуж Војводе Степе све до Трошарине нема важних попречних улица. А ни у дугорочној перспективи нема тражње која би правдала скупу подземну градњу. Свакако, семафори су начичкани безвезе, траке за лева скретања у трамвајској баштици су грешке које се могу много јефтиније исправити. Изузетно сама Трошарина, али на истој ја преферирам ротари са давањем предности трамвају, а испод 2+2 траке СМТ. Једини подвожњак на прелазу из Бебелове у Баштованску, а њега вреди уградити само ако се трамвај даље продужава ка Лисичијем потоку и Канаревом брду. Без тога, кружни ток уместо семафора на том месту.
3) Рузвелтова: Ту је коришћење трамваја мало, а аутобуса велико из практичних разлога покривености мрежом аутобуских линија. Ту ништа више од жуте траке и поправке сигналног плана не треба, чак и уколико би се продужио трамвај за РоспиЋуприју!
4) Пожешка: Овде би вредело то укопавање трамваја (преметро) дуж целе улице ако и само уколико је истовремено трамвај продужаван до Петловог брда са гранањем за Нови Железник и/или Скојевско насеље, тако да стварно закачи већину путника, а са друге стране решавани проблеми у централном делу мреже (Ресавска итд).
5) Булевар: Е овде су биле чак и највеће реалне могућности да се нешто уради подземно. Конкретно, од Правног факултета до Вуковог споменика имамо семафорски хаос са преклапањем чак 6 трамвајских линија! А доминантан правац кретања је дуж самог Булевара. Апсолутни минимум унапређења би био да је трамвај пребачен на леву страну од Ресавске све до Синђелићеве, па да се естетка асиметричност булевара поправи кроз дизајн два осрва у Булевару (лева трећина коловоза трамвај+острво+средина кола ка центру+острву+десно кола ка периферији). А са друге стране, код Цветка, да преко саме раскрснице са Господара Вучића пун профил булевара макар 100 метара ка Устаничкој. Амбициозније решење којег сам присталица, јесте да се направила подземна деоница од средине парка Вуков споменик до Светозара Марковића са подземним станицама Вуков Споменик и Правни факултет. А трамваји 2 и 3 на површини изнад, при чему се трамвајска баштица користи и за аутобус. Профил тунела за возила ширине 2,65м, а горе крути контактни вод ради мање висине тунела. Како се у то време организовала набавка трамваја, наручити двостране трамваје. Наравно, дуги перони, ради могућности каснијег претварања у метро. Обавезно обезбедити везу Краљице Марије до Синђелићеве у току ових дуготрајних радова да непрекидно саобраћа трамвај, да постоји трокрака трамвајска веза код Поштанске штедионице, и да преко привремене мостовске конструкције дуж Београдске непрекидно саобраћа трамвај. Касније, са таквим трамвајима, могуће је да непрекидно саобраћа трамвај Устаничка-Правни док се гради даље ка центру града, и рецимо, на лицу места пусти у рад подземна станица Поштанска штедионица док се гради даље на запад.

 

[milanche]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 25 Okt 2018, 14:11[/url]":gydb60j7]

milanche » Чет Окт 25, 2018 10:41 am[/url]":gydb60j7]^ steta sto kod sirenja tramvajske mreze 80-tih nije se uradila podzemna deonica od tasa preko terazija do hajata, i onda podzemne stanice na ukrstanju Jurija Gagarina sa omladinskih brigada i Gandijevom tako da se eleminisu ta ukrstanja u nivou. Tramvaj bi bio nosilac prevoza do centra a ne 95-tica.

Лепо речено, али како си дошао на ту замисао о подземним станицама испод Гагаринове ?

Lepo, samo podzemne stanice u plitkom ukopu tacno na mestima raskrsnica, sa ulazima/ izlazima na sve cetri strane, a ostalo nadzemna 90% nezavisna trasa. izbegava se ona nesrecna kombinacija semafor - stanica i guze na tim raskrsnicama. Ubrzanje i pouzdanost bi bila znatna. Tramvaj 9 bi isto mogao da ide isto pored Tasa, pa Beogradskom i dalje ka Vozdovcu. Da je to 80-tih uradjeno, do sada bi ustedeli orgomne pare od smanjenja autobuskog saobracaja. Steta.

Ta prica je gotova, sada treba videti sta cemo sa metroom i trasama. Ako se prokop i kcs izostavi, a sve je izglednije da hoce, onda je to blaga katastrofa za grad.

 

[Дошљак]

Додао би и нови БАС у блоку 42 поред Прокопа и КЦС као локације које морају бити покривене метро линијом.

 

[Propeler]

Ja i dalje ne mogu da shvatim zašto ni prethodnoj, a ni ovoj vlasti nije palo na pamet da UMP bude denivelisan sve do Bežanijske Kose, a da pri tom uđe u plitki tunel, pa na površinu kod Bežanijskog groblja. U sredini UMP-a bi bile šine za LRT i eto povezivanja aerodroma, poslovnog dela NBg-a kod Westa, nove stanice BAS-a, Prokopa, KCS-e, Slavije itd. Lako bi se dobila prva linija metroa. U budućnosti produžiti LRT nadzemno do Surčina i omogućiti bolje povezivanje sa Dobanovcima i drugim industrijskim zonama.

Ujedno denivelisan UMP bi bio mnogo prohodniji i efikasniji i ne bi se ukrštao u istoj ravni sa bulevarima koji su već sad preopterećeni, a na tom potezu tek kreće intenzivna gradnja stambenih i poslovnih objekata.

 

[Bender Rodriguez]

milanche » Sub Okt 27, 2018 12:02 pm[/url]":3usriw49]
Ta prica je gotova, sada treba videti sta cemo sa metroom i trasama. Ako se prokop i kcs izostavi, a sve je izglednije da hoce, onda je to blaga katastrofa za grad.

To je postalo izvesno još onih dana kada su položeni njihovi temelji. Lokacije i položaj su im najveći okovi. Posebno Prokopu.

 

[milanche]

Dok jos nisu polozeni temelji, dok se jos planiralo, planiralo se kako treba, tj odmah se mislilo i o javnom prevozu i o metrou. Iznad tih polozenih trmelja nalaze se vec izgradjene i istavljene kasete za metro. Od 70tih na ovamo, nikada, bas nikada, dok ovi nisu dosli na vlast, prokop i kcs nije bio preskocen u planovima. Ovo je prvi put u istoriji. I to su ga preskocili samo i iskljucivi zbog svojih licnih interesa i dilova u delu koji se zove bnv. Nikakav javni interes tu nema.

Zaobilazenjem prokopa i kcs, on malte ne trajno biva odsecen od svega, a bio bi samo na 10min udaljenosti za veci deo grada za koji je i namenjen da bude, da opsluzuje. A samo da podsetim, glavna zrl stanica je ukinuta, i prokop je preuzeo svoju ulogu u bžč. Posto ovi nema skrupula ni malo, gaze sve, a i imaju podrsku za to, sve mi se cini da ce biti najgori scenario.

 

[Bender Rodriguez]

Znam za metro kasete, pominjemo ih na ovoj temi svakih mesec dana. Ali pričam i o široj slici, o samoj lokaciji i položaju (rasporedu) Prokopa, koji su mu od prvog dana zabetonirali sudbinu i osudili na propast.

U slučaju KCS priča je kompleksnija. To jest ovo rešenje je i dobro i loše. S jedne strane, kad se on planirao, za lokaciju jeste izabrano mesto unutar već izgrađenog bolničkog kruga. I to u blizini autoputa i velikih saobraćajnica, na korak od centra grada a i centra NBG. Ali s druge strane, njegov položaj je daleko od dobrog. Prvo zato što ga od velikih ulica i autoputa deli mreža manjih stambenih ulica i blokova i nepristupačni pojasevi. A drugo, po rečima onih koji su radili baš u toj novoj zgradi, iako je ona (u planu) bila veliki iskorak u odnosu na postojeće stanje, sa aspekta bolničkog upravljanja (da ne kažem menadžmenta) i on je kao kompleks pokazao dosta nedostataka i propusta.

Što je u nekoliko navrata potezalo raspravu, što u krugovima arhitekti, što u krugovima lekara, da li je uopšte trebalo da se napravi baš na tom mestu. Naravno, sad je kasno, šta je tu je. Povratka nema, jer nemamo nove stotine miliona za bacanje. Ali kažem, nisu te dve lokacije ostale u tom večitom limbu tek tako, nego zato što su ishitreno isplanirane. Naravno, i otezanje sa njihovim završetkom i politika ''posle mene potop'' u poslednjih 40 godina su takođe doprineli tom haosu.

 

[Propeler]

Ne bi morao Prokop da bude osuđen na propast. Dovoljno bi bilo da prva linija metroa poveže Prokop i centar preko Slavije ili na neki drugi način, navodio sam ranije Ulicu Kneza Miloša, ako je to moguće.

 

[milanche]

Da ponovim, prokop je planiran sa sustemom javnog prevoza, gde bi na 10min bio udaljen od naselja kojima je bio i namrnjen tj sredisnjrm i juznom delu grada. Kako moze kao takav da bude osudjen na propast? Ajde ukini sve linije javnog prevoza koje sada prolaze blizu postojecih zeleznickih stanica u gradu, ukljucujuci i sada bivsu glavni zel stanicu, pa mi reci kom ptocentu ljudi je dostupna. Bas me zanima koliko bi stanica nbg bila dostupna bez javnog prevoza. Prpsto, planiranje takvih saobracajnih cvorista bez javnog prevoza, je besmislica.

Besmisleno je ocekivati da se sve nabije u krug 2, i da je samo to dobra lokacija, jer ako treba dupe mrdnuti 10min sa prevozom, polozaj ne valja. Beograd je prerastao nivp palanke, tako da upotreba javnog prevoza i putovanje nhime je normalna stvar, bez toga tako vazne javne ustanove ne mogu da funkcionisu i budu dostupne 95% gradjana.

Prokop je tu gde je, imao svoj smisao, dobio je isvoju ulogu u bžč, tako da sad treba obezbediti da bude dostupan kako je i planirano. Tu se naravno pokriva i klinicki centar.

 

[Bender Rodriguez]

Znači dokle god je neki projekat planiran, on ne može da bude promašen? Oćeš da kažeš da Prokop nije promašaj?

Na kraju krajeva, ja nisam ni rekao da Prokop treba bataliti. Sad je kasno za to. Čir je izgrađen, sad ne možemo nazad. Samo kažem da su nade i želje o njegovoj budućnosti jedno, a mogućnosti i najverovatniji tok stvari sasvim drugo. Jedva čekam da vidim tu metro liniju koja će proći i kroz Prokop i ispod KCS. Mada mislim da je ja neću dočekati. Možda moja deca hoće.

 

[milanche]

Ukoliko se dobro planira, nema promasaja, ukoliko se lose planira, promasaj je zagarantovan - videti pod bnv. Moje misljenje je da je prokop dobro planiran i sa smislom. Pisao sam vec ovde na temi jako dugacke postove gde sam obrazlagao zasto smatram da je prokop kao i ceo bzč planiran dobro. Mrzi me sada to da trazim, nije ni bitno, jer je prokop vec u funkciji i treba da dovesti do projektvanog nivoa, sto se tice povezanosti. Linija koja je povezivala prokop i kcs je bila i u "jovinovom" planu i u onom nesrecnom belamu, i u svim medjuvarijantama zakljucno sa planom koji je egis predstavio 2011-2012. Da li ce biti i kako ce igledati povezivanje prokopa, kcs i bnv-a sada, sam Bog zna, ja iskreno sumnjam, mislim da su njihovi interesi preci od javnih interesa.

 

[Bender Rodriguez]

E ja mislim suprotno, da je Prokop jedan od najvećih promašaja u modernoj istoriji zemlje. I to sa svakog mogućeg aspekta. I na svakom mogućem nivou, od makro do mikro stvari. No dobro, pošto nam ne treba nova kilometarska rasprava oko toga, neka ostane na tome. A videćemo kako će stvari dalje da se odvijaju.

 

[Дошљак]

Propeler » Суб Окт 27, 2018 12:57 pm[/url]":268rzpoo]Ja i dalje ne mogu da shvatim zašto ni prethodnoj, a ni ovoj vlasti nije palo na pamet da UMP bude denivelisan sve do Bežanijske Kose, a da pri tom uđe u plitki tunel, pa na površinu kod Bežanijskog groblja. U sredini UMP-a bi bile šine za LRT i eto povezivanja aerodroma, poslovnog dela NBg-a kod Westa, nove stanice BAS-a, Prokopa, KCS-e, Slavije itd. Lako bi se dobila prva linija metroa. U budućnosti produžiti LRT nadzemno do Surčina i omogućiti bolje povezivanje sa Dobanovcima i drugim industrijskim zonama.

Ujedno denivelisan UMP bi bio mnogo prohodniji i efikasniji i ne bi se ukrštao u istoj ravni sa bulevarima koji su već sad preopterećeni, a na tom potezu tek kreće intenzivna gradnja stambenih i poslovnih objekata.

Апсолутно, у последњих 10 година можда и најбоља пропуштена прилика. Уз УМП је могло да се развије неколико линија метроа поред денивелисане друмске саобраћајнице.

 

[roger34]

Karlo del Ponte » Pet Okt 26, 2018 4:59 pm[/url]":26d390b0]

А везано за подземни трамвај у току радова на реконструкцији улица:
1) Булевар ЈНА и Славија: Било је могуће пребацивање трамвајског колосека на десну страну од Ветеринарског факултета до Славије, а на самој Славији да трамвај иде по јужном и западном ободу трга. Ако бисмо ипак ставили трамвај испод земље, за то смо да сада морали дефинисати куда би метро ишао, и да се истовремено остави "касета" за метро станицу. То је у свим комбинацијама морало бити урађено на Славији. Остало би отворено питање излаза на Београдску и Булевар ослобођења, зато што би саме рампе на изласку узимале додатни простор због потпорног зида и заштитног одстојања од истог. Истовремено, успон ка Карађорђевом парку је такав да би рампа била јако дуга. А Београдска је, на жалост, артеријска улица север-југ, у којој би жута трака била прихватљива само за вршне сате.

Slavija je idealna da se na njoj tramvaj digne iznad, a ne ispod ostalih. Sine se postepeno odvoje od ulica pre same Slavije (I u Bulevaru i u Beogradskoj je pad ka Slaviji). Onaj novi plato moze da postane stajaliste, Miticeva rupa moze da iskoriti za prosirenje dok se tramvaj ne ukljuci, kako bi se izbegao gubitak jedne trake u Beogradskoj.

Jedini problem je izlaz ka Nemanjinoj, tj. tu bi bio potreban nesto ostriji spust, za koji ne znam koliko bi morao da bude dugacak kako bi ga tramvaj izdrzao.
Kasnije se moze razmotriti ukopavanje od Tirsove do iza Zorine (sto je pitanje da li se ispati, za par minuta ustede).

 

[markomarko]

Postoji vrlo jednostavno i jeftino resenje za izradu nezavisnog metroa za Savske blokove i Omladinskih brigada:

-Ostave se sine na koti terena i dodaju sine u Omladinskih brigada
-Urade denivelisane (izdignute) raskrsnice, tj kruzni tokovi iznad tako da kolovozi ne presecaju prugu.
-Gratis se dobija povecanje kapaciteta ulice Omladinskih brigada i Jurija Gagarine zbog manje semafora.

Izdignutih kruznih tokova/raskrsnica bi trebalo 8 komada i bile bi vrlo slicne onim dvema preko autoputa kod arene. Otprilike ovakve:



Dobija se mreza otprilike ovakva:

Pogledajte prilog 1

Vozovi ili tramvaji po potrebi za kapacitet.

Investicija minimalna, benefit ogroman.

A mozda je ovo glupa ideja

 

[markomarko]

Karlo del Ponte » 26 Oct 2018 03:59 pm[/url]":jqwesogv]

А везано за решења док се метро не изгради, ни најоптерећенији правци у Београду немају оптерећеност изнад могућности превоза аутобусом у жутим тракама и трамвајским линијама. Али, већи проблем је неуправљање таквом мрежом целом дужином линије, што за последицу има натрпавање углавном аутобуса на појединим сегментима мреже.

Malko je offtopic, ali ne sasvim. U mnogim evropskim gradovima gde postoji razvijena tramvajska mreza, tramvaji se u centru cesto vode ulicama kojima ne saobracaju automobili - koliko se secam i u gorepomenutom Antverpenu. Time se izbegava cekanje na automobile koji skrecu na rasksnicama, cekanje automobila da se uparkiraju/isparkiraju i naravno sudari. Sve to znacajno utice na protocnosti i pouzdanost tramvajske mreze.

Za centar BGD bi onda mozda neko ekonomicno resenje za tramvaje u centru bila kombinacija podzemnih koridora (recimo Bulevar JNA, delovi Bulevara Revolucije itd) pa onda recimo veza Slavija-Bul Revolucije da bude npr ulicom Kralja Milutina ili Svetozara Markovica koje bi bile samo za tramvaj. A onda opet sa dugorocnim ciljem da se predje na potpuno podzemnu trasu vremenom....

A mozda je i resenje ukidanje tramvaja u Beogradskoj, pa onda podzemno od Fransha do Nemanjina pa onda u krug Resavskom, a da Resavska bude samo za tramvaje...

Ja stvarno mislim da u ozbiljnim projektima rekonstrukcije koji su radjeni u Bulevaru i u Vojvode Stepe sa pomeranjem svih instalacija i kompletom rekonstrukcijom tramvajske bastice, kolovoza i trotoara, zakopavanje tramvaja ne bi predstavljao ogroman dodatni trosak. Ali, sad je kasno.

 

[Дошљак]

Ако би се ишло на подземни трамвај у центру, најрационалније би било имати подземну трасу у три крака, испод Немањине од Савског трга до Славије, са подземним стајалиштем на раскрсници са Кнеза Милоша, испод Булевара ЈНА са подземним стајалиштем Карађорђев парк код Храма, на Слвији са већим подземним стајалиштем (хаб са метроом) и трећи крак, испод Београдске, Булевара краља Александра до Вуковог споменика са подземним стајалиштима у Београдској на раскрсници с Крунском, у булевару код Економског факултета и код Техничких факултета и код Вуковог споменика два за оба крака, и ка Омладинском/27. марта и даље низ булевар, да оба буду повезана ходницима са постојећом железничком и будућом метро станицом. Да се укину пруге у Ресавској и Старине Новака, и да имају портали тунела код Франша, код Савског трга, код Ташмајдана (а траса да се продужи од Таша ка Теразијама и Тргу) и два-три портала код Вука.