Мислим да се не треба претерано објашњавати да је Србија под шапом Запада. Ту чак нема ни никакве завере, та страна јасно и гласно изражава своје намере, а запосела је све суседне земље. Велесиле попут Русије, Кине и Азербејџана такође остварују свој утицај, али ни једна од њих нема ни жеље ни ресурса да до краја брани своје интересе у Србији. Сам Запад има у друштвено-економско-културном смислу ултраконзервативне ауторитете, неосетљиве на друга друштвено-културно-економска окружења. Подсећа на ону фразу из филма "Брат" која гласи: "Шта је Русу добро, Немцу је смрт!"
"Жута ба***" (не волим их и не сматрам их за много позитивне), је макар и дефанзивно тежила да одбрани део интереса Србије, а које окупатору послушна власт ни не покушава да брани. Шта више, понаша се као бахата колонијална управа. Ето, суверена Србија је формирала своју престоницу по функционалном моделу, путнички центар на Савском тргу, и комплетан систем престоничких институција на углавном мање од километар од истог. Колонијална управа запоседа све институције, из њих избацује независне експерте који су до краја били верни својој струци, укида доступност институцијалног центра. Огромно некоришћено земљиште за складишта угља из доба парне вуче им није довољно да заокруже целину забрањеног града за становање колонијалне управе, јер док се не уклони и последњи милиметар путничког центра, тај град неће бити довољно забрањен.
Да не говоримо о малом привреднику којег одере за порезе, да би тим новцем плаћао отварање колонијалних радних логора.
И да ли од њих очекивати да народу изграде метро, па макар и по свом транге-франге плану линија? Па макар и неки рециклирани БЕЛАМ? Њима је приоритет приоритета магистрала Нови Београд - Забрањени град елите колонијалне управе (ЗГЕКУ) - Панчевачки мост, где могу пројурити у блиндираном аудију.
За сада, кроз новинарство, неки од нас покушавају да колико-толико одрже бар мало здравог размишљања, које ће нам требати за обнову из рушевина ако се икада изборимо за ослобођење.
Чак и под шапом Запада, чак и мала земља, уколико је воде прави људи може да одбрани већину својих интереса. За то нам је ипак потребан врло озбиљан рад на здравом размишљању, и постављања система националних консензуса.