Metro

[Gaspar18]

Метро на Нбг знате како се зове...? 95... ПРЕПУНИ 95... Никад се неће решити проблем те линије, макар гледано из угла Метроа и будуће аутобуске станице у Блоку 42... Нико не користи трамвај, зато је решење да се барем део тог метроа направи код Факултета Драмских Уметности не би ли барем део рогате марве од Блокова до Општине заобишао 17, 18, и осталу екипу до Земуна...

 

[Дошљак]

Мислим да би спас за трамвај било да се пребаци са старог моста и ГЖС на Бранков мост, па кроз Бранкову и Призренску до Теразија, и онда ту рачвање, лево па испред скупштине ка Булевару (7) а десно преко Краља Милана до Славије (9). 13 и 11 да се пребаце на мост преко Аде, а нови стари мост да се искористи за метро. Још да се провуче и трамај кроз Деспота Стефана па до Вишњичке и Миријева... Али за почетак, за растерећење 95 али и многих других линија би значило пребацивање трамваја на Бранков.

 

[RioBL]

I ja sam za tramvaj na Brankovom, pogotovo ako se na Zaricevom mostu uspostavi prava metrolinija. Ali ima i drugih nacina da se popravistanje s tramvajem. Da se ubrza, da mu se izdvaja trasa gdje god je moguce, da se postave tzv pametni semafori.

 

[vucko]

Дошљак » 14 May 2018 10:58 pm[/url]":3l0c4p1a]Мислим да би спас за трамвај било да се пребаци са старог моста и ГЖС на Бранков мост, па кроз Бранкову и Призренску до Теразија, и онда ту рачвање, лево па испред скупштине ка Булевару (7) а десно преко Краља Милана до Славије (9). 13 и 11 да се пребаце на мост преко Аде, а нови стари мост да се искористи за метро. Још да се провуче и трамај кроз Деспота Стефана па до Вишњичке и Миријева... Али за почетак, за растерећење 95 али и многих других линија би значило пребацивање трамваја на Бранков.

Tramvajem u 22. vek

 

[Drakche]

Na Novom Beogradu nije tako lako odrediti gde bi mogla biti metro stanica i na kojoj udaljenosti jedna od druge. Sve je jako razudjeno i siroko. Racunam da bi nekom ko zivi izmedju dve metro stanice trebalo do 20 min samo da stigne do jedne od njih, pesaka.

 

[Дошљак]

vucko » Сре Мај 16, 2018 7:21 am[/url]":5wvzepl3]

Дошљак » 14 May 2018 10:58 pm[/url]":5wvzepl3]Мислим да би спас за трамвај било да се пребаци са старог моста и ГЖС на Бранков мост, па кроз Бранкову и Призренску до Теразија, и онда ту рачвање, лево па испред скупштине ка Булевару (7) а десно преко Краља Милана до Славије (9). 13 и 11 да се пребаце на мост преко Аде, а нови стари мост да се искористи за метро. Још да се провуче и трамај кроз Деспота Стефана па до Вишњичке и Миријева... Али за почетак, за растерећење 95 али и многих других линија би значило пребацивање трамваја на Бранков.

Tramvajem u 22. vek

Није мој предлог замена за метро већ повећање функционалности трамваја. Гледам синоћ код Делта ситија, иду паралелно 95 и 7, Соларис и КАФ, бус препун, у трамвају има људи али пола седишта празно. Просто траса Старо сајмиште-ГЖС-Немањина-Ресавска има много кривудања и скретања где се губи време. Зато многи и силазе са трамваја на Ушћу и натрпавају се у већ препуне аутобусе који одмах по преласку моста доводе путнике у центар града.

 

[Пантограф]

Дошљак, људи који преседају код Ушћа са трамваја на аутобус чине то првенствено због лудачке раскрснице пред бувљаком, коју трамвај некад пролази и читавих 10 минута. То су, иначе, људи из блокова 61-64, којима 95 пролази ближе кући, и када би дивљаци из ГСП коначно успели да регулишу поменуту раскрсницу, они би на аутобус преседали у Блоку 70 (имали би ту и 89).

95 је, иначе, једна од најспоријих аутобуских линија, и од бувљака до Хајата је спорији од трамваја (проверено у пракси небројено пута).

Уз скромне али интелигентне интервенције, трамвај може постати знатно атрактивнији него што је сада, али, понављам да се често губи из вида да у празњикавом ЦАФ-у има једнако путника као у пуном аутобусу, да је фреквенција трамваја на четири линије изузетно висока, те се број њихових путника на НБ заправо потцењује.

Пребацивање трамваја на Бранков мост, међутим, није реално, поглавито због скученог простора у Бранковој улици и пред тунелом, и том или сличном трасом треба градити метро.

 

[Jastreb]

https://m.youtube.com/watch?v=LcKn3DoJaGU

Sve su ovo osmislili gradski urbanisti i uceni ljudi jos pre 50 godina, i predvideli broj stanovnika Beograda, doduse nisu racunali na ratove i toliku nemastinu u ostatku Zemlje koja se preselila u Beograd.
E sad to sto mnogo toga nije uradjeno od saobracajne infrastrukture do stanogradnje i drugih resenja u pogledu kvalitera zivota u Beogradu to ostaje da se zapitamo sami ko je kriv? Sto se nesto radi toliko dugo i kad se uradi opet je maltene neupotrebljivo.

 

[RioBL]

Svi ti planovi od pre 50 godina zasnovana su na predvidjanjima. Predvidjanja o tome, sta i kako ce biti u buducnosti. Kakve ce potrebe Beograd imati.
Mnoga od tih predvidjanja se nisu ostvarila a samim tim nestala je i potreba da se realizuju svi planovi koji su 1974 smatrani za potrebnim a u medjuvremenu su se javile druge potrebe koje nisu bile predvidjane.

Najveca greska bi danas bila nastojati ostvariti te planove. Moraju se praviti novi planovi koji odgovaraju novim potrebama Beograda.

 

[unedfined]

Jastreb » Sre Maj 16, 2018 5:44 pm[/url]":n9v28i87]https://m.youtube.com/watch?v=LcKn3DoJaGU

Sve su ovo osmislili gradski urbanisti i uceni ljudi jos pre 50 godina, i predvideli broj stanovnika Beograda, doduse nisu racunali na ratove i toliku nemastinu u ostatku Zemlje koja se preselila u Beograd.
E sad to sto mnogo toga nije uradjeno od saobracajne infrastrukture do stanogradnje i drugih resenja u pogledu kvalitera zivota u Beogradu to ostaje da se zapitamo sami ko je kriv? Sto se nesto radi toliko dugo i kad se uradi opet je maltene neupotrebljivo.

Tužno je videti koliko je malo realizovano od ovoga... i koliko je stvarnost otišla drugim putem. Urbanizam je stao kod Ustaničke umesto da nastavi prema Grockoj. Severna obala Dunava i taj prostor su postali svet "ekstra legalne" gradnje.

Naravno da nama sada više ne znači plan star 40 godina ako je razvoj grada otišao potpuno drugim pravcem.

 

[Пантограф]

RioBL » 16 May 2018 08:47 pm[/url]":7cj7s3bu]Svi ti planovi od pre 50 godina zasnovana su na predvidjanjima. Predvidjanja o tome, sta i kako ce biti u buducnosti. Kakve ce potrebe Beograd imati.
Mnoga od tih predvidjanja se nisu ostvarila a samim tim nestala je i potreba da se realizuju svi planovi koji su 1974 smatrani za potrebnim a u medjuvremenu su se javile druge potrebe koje nisu bile predvidjane.

Najveca greska bi danas bila nastojati ostvariti te planove. Moraju se praviti novi planovi koji odgovaraju novim potrebama Beograda.

Уопште се не слажем. Мање-више сви приоритетни правци су остали до данас. Нити се град толико променио, нити може драстично да измени физиономију у том смислу. Београд није пољана, одавно.

Све метро линије из тог плана биле би смислене и у време данашње, једино бих ову са Дорћола продужио за Борчу. И осовину "регионалног метроа" испод Трга републике бих обавезно оставио, јер она покрива и дунавски део града уместо метроа.

 

[RioBL]

Glavni putni pravci su vjerojatno ostali isti. Ipak neke stvari su se promenile. Nekad postojeće industrijske zone kao takve su nestale a nove planirane se nisu pojavile (npr). No verovatno najveća promjena je u finansijskom smislu. Više ne živimo u državi sa 20 miliona stanovnika i privredom kakvu smo imali. Danas je Bg glavni grad druge države. Znatno manje i znatno siromasnije.
Zato vjerujem da su potrebni novi planovi a stare svakako ne treba u potpunosti odbaciti.

Poslato sa MYA-L41 uz pomoć Tapatoka

 

[markomarko]

Proslo je dobrih 44 godina od kada je napravljen ovaj film (I tadasnji urbanisticki plan) ali teme u njemu su sve i dalje aktuelne! Sjajno kako su pogodili porast broja stanovnika I pravce sirenja grada maltene u coveka.
Tuzno je kako drzava I vlasti nisu uspela da odgovori na taj prirastaj stanovnistva! Omanuli su za razvoj severnog Bgd i razvoj industrije....

U retrospektivi, verovatno bi bolje bilo da je milijardu dolara ulozenih u zeleznicki prsten bio ulozen u izradu metroa, a da je za zeleznicu usvojeno neko racionalnije resenje uz manje intervencije. Ali pretpostavljam da se nije moglo predvideti koliko ce propasti ceo zeleznicki sistem u drzavi i koliko ce manje koristiti vozovi. A verovatno su takvi bili politicki i lobisticki pritisci u to vreme.

Sto se gradskog saobracaja tice, steta je sto se vise ne spominje srednji gradski transportni prsten (Altina, Aerodrom, Blokovi, donji spic Ade pa dalje na Zarkovo, Trosarinu, Jerkovic… Svi parcici koji postoje od ovog prstena se mnogo koriste I kada bi se on zatvorio verujem da bi doslo do znacajnog rasterecenja najopterecenijih saobracajnih tacaka (Autoput, Banovo brdo, Dusanovac).

Predvidjene prve dve linije metroa su manje vise iste kao i ove u proslogodisnjem master planu (43 godine kasnije!), osim sto ova sever-jug linija ide preko Prokopa I sto na jugu ide ka Petlovom brdu sto je mnogo smislenije. Nema tu previse mudrosti sa crtanjem linija, samo treba poceti sa izgradnjom!

Opet mi je sjajno planiranje da se radi 1-2km metroa godisnje da bi se za 20-25 godina dobilo potrebnih 20-30km mreze! Eh kada bi sada neko imao tako konkretne I dugorocne planove…. To bi bio neki ekvivalent od oko $50-75 miliona dolara godisnjeg izdvajanja. A ne ovo sada visedecenijsko oplakivanje cinjenice da se nema milijardu dinara u novcaniku da se za dan napravi ceo metro!

I odlicno je covek konstatovao za saobracaj – predvidjeni saobracajni projekti nece dovesti do toga da svako moze da stigne do posla za 5 minuta, vec ce spreciti da vec do osamdesetih grad dodje u stanje svakodnevnog visecasovnog kolapsa… I tako i bi, samo smo se pomirili da sa tim zivimo, jer nam je tako nametnuto! Urbanisti I saobracajci su dali adekvatna resenja, ali politicari i ekonomisti (koji tupe u drugoj polovini filma) nisu uspeli da omoguce da se skoro ista od toga ostvari!

Cak se i od predvidjenih parkova izgleda odustalo, iako oni prakticno ne kostaju nista....

 

[RioBL]

Slazem se sa Markovom ocjenom a narocito s ovim dijelom...

U retrospektivi, verovatno bi bolje bilo da je milijardu dolara ulozenih u zeleznicki prsten bio ulozen u izradu metroa, a da je za zeleznicu usvojeno neko racionalnije resenje uz manje intervencije. Ali pretpostavljam da se nije moglo predvideti koliko ce propasti ceo zeleznicki sistem u drzavi i koliko ce manje koristiti vozovi.

:kk:

 

[markomarko]

Posle boja svi su generali pametni...

Ja pretpostavljam da je tako bilo jer je železnicu finansirala država a metro se očekivalo da finansira grad. Tu ništa nije pomogla činjenica da je projekat za metro bio preambiciozan.

I tu se vraćamo na osnovni problem. Postoje tri nacina finansiranja metro projekata:
1) gradovi koji su nasledili svoje metro sisteme od privatnika dok je to još bio isplativ posao početkom 20. Veka (London, Nju Jork).
2) gradovi gde je drzava finansijski stala iza gradova shvativši višestruki i svestrani benefit te investicije i
3) potpuno fiktivni i u praksi nedokazan pristup da gradovi poput Beograda sami mogu da finansiraju metro sistem iz svojih prihoda.

Mi smo se u Bgd naravno opredelili za ovaj treći jer smo najpametmiji na svetu i zato sad imamo super prevoz i uopšte saobraćaj u gradu za male pare.

 

[Karlo del Ponte]

Метро-логија: Шта је све у Београу грађено у односу на метро?
На чланак који се завршава овом реченицом:

Sa novoplaniranim ukidanjem železničke stanice, i proizvoljnim postavljanjem linija u novom metro planu, danas smo nikada dalje od formiranja efikasnog sistema prevoza.

...ботовски коментар добија чак 1600 лајкова, троструко више од коментара типа "Вучић неће признати независност Косова." Када се представници окупатора толико узнемире, онда знаш да радиш праву ствар.

 

[Delija]

БРАВО КАРЛО!

Приводиш изроде истини, што је предуслов да их време једног дана приведе и правди.

 

[SRBO]

На крају се ни не зна ко је мистериозни окупатор, кад чак и окупатор изгледа окупирано

 

[Karlo del Ponte]

Мислим да се не треба претерано објашњавати да је Србија под шапом Запада. Ту чак нема ни никакве завере, та страна јасно и гласно изражава своје намере, а запосела је све суседне земље. Велесиле попут Русије, Кине и Азербејџана такође остварују свој утицај, али ни једна од њих нема ни жеље ни ресурса да до краја брани своје интересе у Србији. Сам Запад има у друштвено-економско-културном смислу ултраконзервативне ауторитете, неосетљиве на друга друштвено-културно-економска окружења. Подсећа на ону фразу из филма "Брат" која гласи: "Шта је Русу добро, Немцу је смрт!"

"Жута ба***" (не волим их и не сматрам их за много позитивне), је макар и дефанзивно тежила да одбрани део интереса Србије, а које окупатору послушна власт ни не покушава да брани. Шта више, понаша се као бахата колонијална управа. Ето, суверена Србија је формирала своју престоницу по функционалном моделу, путнички центар на Савском тргу, и комплетан систем престоничких институција на углавном мање од километар од истог. Колонијална управа запоседа све институције, из њих избацује независне експерте који су до краја били верни својој струци, укида доступност институцијалног центра. Огромно некоришћено земљиште за складишта угља из доба парне вуче им није довољно да заокруже целину забрањеног града за становање колонијалне управе, јер док се не уклони и последњи милиметар путничког центра, тај град неће бити довољно забрањен.

Да не говоримо о малом привреднику којег одере за порезе, да би тим новцем плаћао отварање колонијалних радних логора.

И да ли од њих очекивати да народу изграде метро, па макар и по свом транге-франге плану линија? Па макар и неки рециклирани БЕЛАМ? Њима је приоритет приоритета магистрала Нови Београд - Забрањени град елите колонијалне управе (ЗГЕКУ) - Панчевачки мост, где могу пројурити у блиндираном аудију.

За сада, кроз новинарство, неки од нас покушавају да колико-толико одрже бар мало здравог размишљања, које ће нам требати за обнову из рушевина ако се икада изборимо за ослобођење.

Чак и под шапом Запада, чак и мала земља, уколико је воде прави људи може да одбрани већину својих интереса. За то нам је ипак потребан врло озбиљан рад на здравом размишљању, и постављања система националних консензуса.

 

[Gorstak89]

Ja sam takvim komentarima došao do toga da sam izgubio FB nalog Bio je članak o kupovini valdja 50 autobusa za gsp..
Tramvaj bi na NBG bio mnogo brži kada bi se šine malo sredile i kada bi se raskrsnice dovele u red ili kad bi se bar tramvaj ukopao, a mislim da to nije nemoguće da se uradi. Ili bar da se semafor raskrsnice pretvore u kružne tokove i da tramvaj prođe kroz sredinu kao na autokomandi. Tada bi možda tramvajski sistem postao konkurentan za liniju 95. a liniji 95 fali neka dopuna definitivno.

 

[SRBO]

Нека нека. Ми смо то дозволили на крају крајева, и треба сад максимално да се иживљавају да се научимо да ценимо постојање пошто ће нас исправљање свог смећа које су направили коштати милијарде и доста поробљених

 

[vucko]

Bravo za današnji tekst u Danasu Karlo!!!!

 

[Delija]

Данашњи текст је једини на који имам замерке

Posebno veliki uticaj na to da se svaki gradski šinski prevoz koji nije metro omalovaži dao je poznati arhitekta Branislav Jovin, direktor Sektora za metro do bankrota SFRJ 1982. godine. Posledica te kampanje je da preko 30 godina nismo ulagali ni u razvoj tramvajske mreže, sa kojom Beograd zaostaje u odnosu na sve milionske gradove susednih država.

Једна потпуно неутемељена и неистинита теза. Јовин не може бити одговоран за тако нешто јер је отеран са свих функција од стране оних који су и покренули причу трамвајем у 21. век а који до дан данас воде саобраћај и на жалост урбанизам овога града. Ради се о, сви одреда, Карловим колегама и требало би ваљда да му је позната та чињеница.

Интересује ме, који је то град у 21. веку кренуо у градњу шинског система по концепту преметроа? Биће да нико осим - Београда. Најшири, инжењерски потпуно сулуди и неоправдани мост на ади је онакав какав јесте управо због "преметроа" који и у том трамвајском облику не може да се изгради 10+ година а за који знамо да ће барем у наредних 30+ година бити само трамвајска линија. На страну све, концепт преметроа који изискује вишедеценијско планирање, фазно улагање, непроменљиве планове, врхункску организацију, вођење пројекта, аполитичност...је суштински немогућ за нас и био би, као што и јесте у случају трамваја преко фртаља умп-а бацање наших пара и губљење деценија које немамо.


ПС: Браво Карло за претходни пост. Годинама уназад говорим да је питање метро питање суверености овог народа.

 

[markomarko]

Karlo je jako lepo objasnio sta je sta i dao svoje preference. Problem pre-metroa i slicnih poluresenja je da mnogo kostaju a malo pruzaju. Naknadna prenamena 'za jedan vikend' je pusti san - pogotovu sto se u prenameni ubacuju nove deonice u postojeci sistem i nova vozila, pa onda to sve treba nekako i integrisati pa testirati pa pustiti u pogon. Za to vreme ne radi ni pre-metro ni metro pa treba imati i neki privremeni prevoz. Iz tog razloga se od toga vremenom odustalo - barem tako kazu pametniji ljudi ako je verovati vikipediji: https://en.wikipedia.org/wiki/Premetro. Ali da Slavija i potez do Autokomande za tramvaje mogu bolje da se rese - apsolutno mogu. Da li vredi u to investirati novac ili te pare ubaciti u buduci metro je ??????

Mislim da je glavni problem naseg tramvajskog sistema sto 'mashi' mnoge bitne destinacije u centru - Zeleni Venac, Trg Republike, Knez Mihajlovu, Skupstinu, Klinicki centar, pa se ljudi pre opredeljuju za autobuse koji ce ih odvesti tamo gde zapravo i zele da stignu. Integracija sa drugim prevozima je osrednja. Cak mi je fascinantno koliko je lose presedanje sa tramvaja na autobuse np.r gde se presecaju Kneza Milosa i Nemanjina - kao da su stanice namerno razmaknute sto dalje da se ne bi tu mnogo ljudi setalo i presedalo.

Sa druge strane cak i kad bi se napravila ta neka fiktivna idealna tramvajska linija (sto ovde ljudi pisu) Brankov Most - Terazije - Vuk vrlo brzo bi se prevazisao maksimalni tramvaja i postala bi neupotrebljiva. Takodje nisam siguran da bi tramvaj mogao bezbedno da se spusta niz Prizrensku zimi... Zato su pametni ljudi i rekli da tu treba da prodje metro sa nekim cestitim kapacitetom (preko 10000 putnika po satu).

 

[JohnnyLee]

прочитао сам текст, и добар је, паметно дефинисан да виде људи шта је шта, али је незавршен. буквално, као да су исекли текст после последњег пасуса