[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=524497#p524497:1t3cocln je napisao(la):
Express » 13 Mar 2018 04:16 pm[/url]":1t3cocln]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=524456#p524456:1t3cocln je napisao(la):
spatiotecte » 13 Mar 2018 12:59 pm[/url]":1t3cocln]Da je LRT bolji od klasicnog metroa i ostali gradovi velicine Beograda bi ga gradili a vidimo da nije bas tako.
Sofija M3 automatski Inspiro sa 3 vagona kapaciteta 600 putnika. Kod nas bi bio Metropolis i to je sve. Peroni dužine Lmax=65m. Tipična konfiguracija lakog metroa za gradove veličine Beograda. To se gradi i to će se graditi, posebno kada obična kola budu samoupravljajuća, o putničkim bespilotnim letelicama i da ne govorim. Naravno da teški tramvaj nije bolji od lakog metroa.
Počeli da stižu.
Pozdrav svima iz Sofije, nadam se da necu dodatno eskalirati ovaj spor. Jer ne poznajem tako dobro Beograda da bi vam solio pamet sta da uradite, mogu da vam kazem sta da ne uradite, na bazi naseg iskustva iz Sofije.
1) Linija M3 u Sofiji nije laki, nego teski metro. Plan je u potpunosti razlicit nego kada je bilo prvicno planirano. Sve stanice su podzemne i duzine 105 metra perona. Sve radiuse krivina su nad 300 metara sto znaci eksploataciona brzina od 90km/h. Broj stanica na liniji su smalili iz 19 na 16. 16km ce biti M3 sa 16 stanica, sto znaci po jedna stanica na svakom kilometru. To da je sistem ostao sa pantografom je ostatak tog prvicno planiranog sistema brzi tramvaj/laki metro i apsolutno nisto ne menja u eksploataciji.
2) Voz sto si pokazao Siemens inspiro L=60m je samo prva faza porucbine jer se sada gradi samo 12 stanica, a ne celu liniju. U istom ugovoru je klauza za po jos jedan vagon za svaku kompoziciju + 10 dodatnih L=80m Siemens Inspiro.
3) Sofija je oficijalno odustala od nazemne i nadzemne nove linije metroa jer su uracunali da se to ne isplati. U Sofiji (grad koji lezi na vodu i ima na stotinje izvora) se je ispostavilo da je gradnja 1 km+1 stanice metroa skuplja za oko 20% uporedjeno sa nadzemnim i grad je (pravilno) zakljucio da se ne isplati praviti takav rez u gradu za 20% razlika u ceni. Jasno mi je da Beograd ima drugaciji geoloski sustav, ali je fakt da i sofijski nije lak.
E sad, nase greske, koje mislim, da vi ne smete ponoviti:
1) Na M1 i M2 se trenutno dvize kompozicije duzine 80m, makar da su sve stanice 105 ili 125 m. To znaci da imamo jos kapaciteta sto se tice duzini vozova, ali to uopste nije adekvatno. Svaki dan koristim metro i oko 18h je tesko udzhi u vozu jos na prvom stanici kod Biznes Parka. Da ne govorim da na ostale stanice ljudi u spicevima cekaju po 2-3 voza kako bi mogli uci. Trenutno vlada ogromno nezadovoljstvo gradjana zbog toga, ali je i razumljivo jer Grad da sva sredstva u izgradnji M3 i nema para da poruci nove vagone i vozove. Nakon zavrsetka M3 u 2019, siguran sam, da do 2022, prioritet ce biti povecavanje kapacitet vozova do 100 metara na svih linija jer inace ce slediti kolaps.
Beograd ne sme sebi dozvoliti stanice manje od 100 metara, makar i u pocetku imao manji vozovi zbog nedostatka sredstava (a i mreze), kako sto je to u Sofiji. Kada Sofijski metro sa jedva 35 stanica koliko imamo sada (od 60+ planiranih) ne moze da zadovolji transportne potrebe, kako bi metro stanice od 60-80m bili OK za Beograd na dugom roku? Beograd ima jos jedan transportni problem, sto Sofija nema a to su dve velike reke, sto dodatno smanjuju mesta gde se moze preci. Dakle mesta kao sto su mostovi moraju biti velikim kapacitetom.
2) Skratiti broj stanica tako da je otprilika jedna stanica na svakom kilometru. Broj stanica u beogradu, po mom misljenju, je prevelik. Beograd je geografski veliki grad i faktor brzine igra kjucnu ulogu. Metro mora biti 2-3 puta brzi transport nego tramvaj. Manji broj stanica ce isto tako znatno smanjiti neophodnu cenu izgradnje. Smanjiti broj stanica ali napraviti tz. feeder lines nazemnog transporta po meni je pravi recept sto odlicno funkcionise u Pragu.
3) NIKAKO ne graditi metro na racun postojece tramvajske infrastrukture. Tu gresku smo mi planirali napraviti, kada se je planiralo da linija M3 ide trasom tramvajskih linija 5 i 22 (ukupno u 2014 su prevozili oko 85 000 putnika na dan). Dobro je da smo se izborili da odustanu od toga i sada metro ide paralelnim trasom, a ima i po jednu transfernu stanice sa T5 i T22. Tramvaj je odlicni feeder za metro, mi imamo odlicne primere i nikome ne smeta taj transfer tram-metro-tram.
Sto se tice pomenute sisteme u Sevilji i Malagu, bio sam tamo, vozio sam se, to je sve samo ne sistem dovoljan za gradove velicine i znacaja Beograda ili Sofije (koje ipak su vece i su glavna gradova, t.j. biznis i administrativne centre). Sevlijski metro ti vozi 17 miliona putnika godisnje, a Malaga samo 5 miliona. To je po 13 500 putnika na dan, ili dovoljno za jednu autobusku liniju. Svi znamo sta je Spanija gradila sa triljonima iz EUa.
Suma sumarum: Ne kazem da treba biti rob ovih kvalifikacija teski/laki/brzi/spori... ali ima neke postulate koje mislim, da Beograd mora uzmeti u obzir, kako bi dobio adekvatni tip prevoza: potpuno nezavisni sistem, min. 100 metra perona, minimum 300 metara radius krivina, stanica na svakom kilometru i moznost vrhnog takta od 2 min. Sve drugo ce biti kompromis.
Kao dokaz stavljam sliku stanice Serdika II (M2) od pred nekoliko dana. Pazite sad metro ima samo 35 stanica, sta ce biti kada sledece godine pustu jos ove 13 nove koje se sada grade, ne zelim i da znam. Naravno, ako ima interesa mogu pisati i argumentisati se do beskraja. Pitajte sta zelite.
8xxgu4k]
