Metro

[Bender Rodriguez]

Po klasifikaciji koju su mene učili, i koje se držim, u okviru sistema koji su namenjeni ospluživanju unutar grada, postoje: tramvaj, teški metro i sve ostalo između njih, čije karakteristike, namene i načini rada variraju u skladu sa onim šta kupac želi i šta mu je potrebno. Monorail, prigradske železnice, žičare i slično ne računam u okviru ove diskusije, dakle pričamo o dijapazonu koji ide od tramvaja do teškog metroa.

Uostalom savršeno je nebitno ko kako klasifikuje, nego šta se dobija u praksi. Ako ćemo opet da pravimo tramvaj da nam glumi metro, onda bolje da ništa ni ne pravimo. Pošto smo očigledno ušli u neku eru gde posle svakog ''rešavanja'' nekog problema, situacija bude samo još gora nego pre intervencije.

 

[zidar]

LRT (tramvaj sa potpuno nezavisnom trasom) i Metro su slicni, i jedan i drugi sistem omogucavanju brz i pouzdan prevoz velikog broja putnika.

Ipak postoji niz bitnih razlika:

Kapacitet

Metro prevozi visestruko vise putnika od LRT-a. Kompozicije su duze i vece, platforme potpuno ravne bez izgubljenog prostora za tockove itd, povrsina vrta je mnogo vece te je razmena putnika brza a samim tim zadrzavanje krace i takt jaci.

Cena

Tramvajska vozila su jeftinja od metroa, podzemne tramvajske stanice su jeftinije od metroa jer su jednostavno krace.
Sve ostalao je prilicno isto, vijadukt za tralmavaj kosta koliko i za metro, tramvajski tunel je cesto cak i skuplji od metroa kada mu je potreban veci gabarit zbog pantografa.


Da li treba praviti metro ili LRT u Beogradu?

Ako pogledamo cenu, bolje je platiti malo vise za stanice i vozove i imati metro, kada vec placamo tunele i vijadukte, nego da za cenu metroa dobijemo samo tramvaj.

Ako gledamo kapacitet pitanje je projekcije u buducnost to jest kako ce Beograd izgledati za 30godina, cupavo.
Za sadasnje potrebe saobracaja zglobni autobusi sa zutim trakama su sasvim dovoljni, cak i na najopterecenijim pravcima.
Ali ako gledamo u svetlu buducnost, recimo da narednih 15 godina prestanemo da izvozimo omladinu pa da pola miliona mladih dodje ili ostane u Beogradu, onda cemo se tesko izvuci bez metroa, pravog, sa ozbiljnim kapacitetom i mrezom.

Ako gledamo urbanizam, nema goreg resenja od LRT trase na zemlji, to je kao pravljenje zidova kroz grad, ograda kod Usca ili Sajma na kub.
Ako necemo da unistimo Beograd trasa mora pod zemlju ili na vijadukt, a onda se zaista ne isplati terati tuda tramvaj umesto metroa.

Beogradu nije potrebno krpljenje saobracaja metroom, krpljenje treba uraditi sredjivanjem postojece mreze bus/tramvaj/bgvoz, Beogradu treba metro da bi postao gusta i uspesna metropola.

- - - -
Egisov plan je samo nastavak Belama uz obecanje da nece biti rolerkostera na Novom Beogradu i da ce cela trasa biti nezavisna. Obecanje.

Plan su radili isti ljudi kao i Belam, na istoj osnovi, i prevazisli su sami sebe dodajuci tragicne zajednicke trase linija na ekstremitetima, u Zemunu i Cukarici. Direktan rezultat je automatsko prepolovljavanje kapaciteta van tih trasa, to jest tamo gde je napotrebniji, na mostovima. Fix ideja koja se vuce jos od 1976.
Egis je na Belam prosto nakalemio glavnu manu Metro plana iz 1976., svaka cast.

Eto, dosao sam u situaciju da gledajuci Egisov plan moram da cak da pohvalim izvorni Belam gde te nebuloze nema vec su sve tri linije nezavisne.

Levo: Belam, Desno: Egis

E sad zamislite bodljikavu zicu po sredini celog Bulevara, Jurija Gagarina, Pozeske i svake druge trase LRT-a. Denivelaciju raskrsnica, podzemne prolaze za pesake...
Umesto da metro ode pod zemlju (ili na stubove) a da se zivot neometano odvija na povrsini, dobijamo ogradjeni tramvaj na povrsini a zivot u podzemlju, divno.
Samo fali fontana koja peva.

Nema potreba zaliti za prosutim mlemkom Egisovog plana, ionako je vec bilo pokvareno.

- - - -

Pogledajmo u buducnost koja nam se smesi, SNS tajkunska metro linija Makis-Ada Huja!

Problem sa ovim planom je to sto je odlican, ali pogresan.

Postavka, principi, sve je dobro:
- Dve linije pokrivaju glavne tokove saobracaja istok-zapad i sever-jug
- Krajevi linija se nalaze na jakim saobracajnim cvoristima te se metro puni jos od prve stanice (Zemun, Ustanicka, Pancevacki most, Ustanicka) i nema praznog hoda
- Crvena linija probija greben, plava linija prelazi Savu
- Prvo se radi crvena linija jer je laksa za realizaciju, koridor je oslobodjen, potrebna su samo dva kratka tunela, Cukarica dobija direktnu vezu sa centrom
- Duz crvene linije se izmedju gusto naseljenih podrucja nalazi nekoliko zona za urbanizaciju: Luka Beograd, Beograd na Vodi, Hipodrom

Divno, a sta je zapravo sporno u ovom planu?

Prvo se radi crvena linija a potrebnija je plava, prelaz preko Save!
-U pravu ste, plava je potrebnija, ali za nju prvo mora da se napravi novi most na Savi umeto starog Savskog mosta. Cim bude napravljen prokopacemo plavu liniju. U medjuvremenu cemo napraviti crvenu jer ona moze odmah da krene.

Crvena linija ide od livade do livade i ne opsluzuje Zarkovo i juzna brda!
- Linija ce za pocetak ici od grada do grada, od Pancevackog mosta gde se sliva saobracaj sa Mirijeva, Karaburme i Borce pa do Banovog Brda koje je gradski centar. Bice produzena ka Adi Huji tek u dalekoj buducnosti kada se taj kraj bude izgradio a makiska deonica sluzice samo za tehnicku voznju od Banovog brda do depoa.
Nije to linija od livade do livade vec linija Banovo brdo-Ada-Sajam-Bnv-Trg-Dunav.

Ugrozeno je vodoizvoriste u Makisu!
- Dva koloseka uz Vodovodsku nimalo ne ugrozavaju vodoizvoriste, a depo ce biti sagradjen na podrucju vec postojece gigantske ranzirne stanice. Ko jos veruje Karicu da ce napraviti novo naselje duz trase metroa.

Linije se ukrstaju u BnV umesto u straom gradu!
- To je racionalno resenje zbog mosta preko Save, uostalom sta fali presedanju kada imate brz i pouzdan metro.

A glavna zeleznicka stanica "Prokop"?
Prokop ce imati dve linije bg:voza i direktnu vezu sa aerodromom, novim Beogradom, Vukom. A metro je odmah tu, na Sajmu.

Zasto plava liija ne ide Bulevarom koji grca u guzvama?
- Plava linija ide paralelno sa tramvajem na Bulevaru i preuzima saobracaj koji sa Konjarnika, Mirijeva i Smederevskog puta opterecuje bulevar.
Bulevar ce biti prohodan a tramvaj brz, komforan i pouzdan. Zvezdara i Vracar imace duplu sinsku vezu, i tramvaj i metro.

Vi naprasno izmisljate nesto sasvim novo zbog Beograda na Vodi a generacije urbanista pametnijih od vas su radile na projektovanju metroa u Beogradu!
Nas plan uzima u obzir i postojecu sliku Beograda, i njegovu ambiciju kao i istorijsko nasledje nasih najboljih strucnjaka. Uporedite samo trase plave i crvene linije sa planom Sektora za Metro iz 1976. i primeticete da se skoro u potpunosti podudaraju sa trasama RM1 i RM2 koje taj referentni plan predlaze.

Elem, ovaj plan je solidno potkovan te ga je tesko osporiti na detaljima, ono sto je najspornije nalazi se zapravo u samoj postavci a to je dogma da je metro luksuzna igracka koja povlaci neizbezne dugove.
To nije tacno. To jest nije tacno u slucaju retkih gradova koji kao Beograd imaju slobodne komade zemljista unutar svog gradskog jezgra.
Jedinin nacin da sinski sistem donosi profit je da buden vezan za zemljiste odnosno nekretnine.

To gradjevinsko zemljiste okruzeno gustim gradskim tkivom ima veliku vrednost koja se automatski udesetostruci izgradjom metroa. Metro i zemljiste moraju biti vezani jer zajedno donose profit. Ukoliko su odvojeni, zemljiste donosi profit a metro gubitak.

Konkretno.
Ako Hipodrom pripada gradu, grad ulozi u izgradnju metroa do hipodroma, izgradi zgrade i proda/iznajmi/zalozi prostor, otplati zajam za metro a sa ostatkom para nastavi dalje na sledecem komadu zemlje.
Grad se razvija, metro ne pravi trosak i dugove vec direktan profit.

Ukoliko pak Hipodrom pripada tajkunu, grad se zaduzi za izgradnju metroa do hipodroma, tajkun izgradi zgrade i ubere profit, a naredne generacije Beogradjana isplacuju metro.
Metro je cist trosak za gradjane, cista zrada za tajkuna.

To je sporna stvar u SNS metro planu, poklanjanje BnV zemjista i zaduzivanje Beogradjana zarad privatne pljacke.

Tehnicki je metro plan dobar, civilizacijski je poguban.

Sporan je BnV, to jest podmukla pljacka drzave i naroda. Realno, nakaradni BnV nece imati veci uticaj na razvoj Beograda i njegovu sliku u svetu od naselja Stepa Stepanovic. Ali ce zato imati slican saobracajni uticaj na centar grada kao sto Stepa ima na Trosarinu, totalni kolaps.

SNS metro je kriminalan, ne zbog trase, vec zbog pljacke.

 

[Delija]

Заборавих кључну ствар да споменем. По Вукановој студији цена по километру тог независног трамваја би била већа од цене нашег "најбогатијег" пројекта метроа из 1976. године и била би у горњој трећини цена класичних метро система по Европи. Та цена није ништа друго до рекет оних за чији рачун је тај пројекат и рађен.

 

[razgradjevinar]

na prvi pogled vidimo ogroman naseljeni prostor koji nije pokriven metroom. oznacio sam ga rombovima. niko me nece ubediti da je bitnije pokriti pavac makis - ada huja nego povezati savske blokove i vozdovac, prostor na kome zivi mozda i milion ljudi. realno ih je manje, lupam brojke, ali koliko god da ljudi zivi na tom potezu u sledecih sto godina nema sanse da se upola toliko ljudi naseli na trsu prve olos linije, makis-ada huja

druga stvar koju zaista ne razumem je linija do aerodroma koja ide preko altine umesto kroz savse blokove.

 

[milanche]

Cisto radi istine, nasi su zahtevali da budu 3 spojena vozila tj duzine oko 100m sto je iste duzine kao i 'klasican metro', osim na liniji 3 - cukarica nbg gde je bilo predvidjeno kuolovanje dva vozila tj duzine oko 65m - sto mislim da je greska i da je sve trebalo predvideti sa platformama od 100m. Francuzi su govorili da za zim nema potrebe i da je dovoljno 65m.
Kapacitet tri spojena LRT vozila je 750 ljudi. Kapacitez klasicnog metro je oko 1000. Sirina vrata je 1.1m isto kao kod tram caf , a broj vrata odredjuje kupac.
Prednosti ovajkvog sistema je da se po potrebi moze smanjiti broj kuplovanih vozila recimo u vecernji satima- a da takt ostane isti. Zamena ostecenih vozila je prakticnija jer se ne iskljucije cela garnitura.
Eksolataciona cena je manja jer je uateda el energije do 20% zbog vracanja struje u mrezu prilikom kocenja, sto kompozicije sa trecom sinom ne mogu.

Brzine su iste, tj max brzina je u oba slucaj oko 80km/h. Eksplataciona brzina je drugo i zavisi od broja stanica.

Ukoliko bi se nabavljala LRT vozila, bilo bi lepo da bude CAF kojeg vec imamo i zbog lakseg odrzavanja. Takodje bi bilo lepo kupito onda tram train vozove za gradsku zeleznicu - kao sto je bilo na onom renderu prugom pored karadjordjeve.

Kakva god vozila da se uzmu voleo bi uniformisanost voznog parka koliko god je moguce.

Mnogo vaznije i sto mnogo vise utice na efukasnost sistema, po mom misljenju, od tipa vozila je trasa kojom ce ici i da li ce biti ne zavisna trasa ili sa ukrtanjem sa drugim vidovima saobracaja. Tu se moze diskutovati- podzemna, nadzemna.... Ostalo su za mene manje bitne stvari.

 

[spatiotecte]

Da je LRT bolji od klasicnog metroa i ostali gradovi velicine Beograda bi ga gradili a vidimo da nije bas tako.

 

[stf]

milanche » 13 Мар 2018 08:28 am[/url]":xsrur5xb]Ta prica ne pije vodu. Svi planovi metroa do sada su se u nekim delovima poklapali sa tramvajskom prugom. Svi.

Није проблем преклапање траса, проблем је укидање једног система и замена другим. Ако метро иде испод, а трамвај иде површином на истој траси то није проблем. Али, Вуканов план укида трамвајски систем и мења га турбо трамвајем.

Колико мислиш да је то рационално? Нарочито имајући у виду што је иста планерска екипа својевремено укинула планове за метро да би саградила трамвај.

 

[Пантограф]

Заправо, по Ежисовој студији остао би трамвај у Булевару и кад се испод отвори прва линија метроа - баш као што си написао. Такав је тренд и у свету. .

spatiotecte » 13 Mar 2018 12:59 pm[/url]":2t22dy6s]Da je LRT bolji od klasicnog metroa i ostali gradovi velicine Beograda bi ga gradili a vidimo da nije bas tako.

"Градови величине Београда" (ако је величина једино мерило, а није, још је важнија густина насељености, а ту смо поприлично слаби и имамо мање потребе за великим капацитетом од сличних градова) већ су раније изградили метро, а међу онима који су их изградили у скорије време су:

https://en.wikipedia.org/wiki/Seville_Metro

https://en.wikipedia.org/wiki/M%C3%A1laga_Metro

https://en.wikipedia.org/wiki/Confederation_Line

Дакле, у два од три примера је возно средство београдски ЦАФ, само шири и на нормалном колосеку, а у главном граду Канаде - Алстом Цитадис, као у Београду, по Ежисовом плану.

А сад ће она наша: "Отава је мали град, мали град, мали град, Канађани су... хокејаши".

Али то нема много везе: прво, не бих упоређивао економску снагу две земље, друго, капацитет сваког од ових система се лако повећава увођењем дужих композиција. А предности остају. Примера ради, у нешто већем граду од Београда, у Бечу, "трамвајолика" метро линија превози највише путника од свих линија метроа, што је, заправо, чини кичмом, а не допуном система, иако не вози у центар. Другим речима, имамо на само 600 км од Београда експеримент у природним условима који показује да разлика у употребљивости два иначе сродна система заправо - не постоји.

 

[spatiotecte]

Dao si primere 3 grada koji su svi mnogo manji od Beograda i to ima svoju vaznost u sagledavanju nekog transportnog sistema.
Ajde da budemo realni i uzmemo gradove priblizne velicine Beograda.

Realnost i najpribliznije za uporedjenje sa Beogradom su gradovi poput Beca, Budimpeste, Varsave, Sofije, Bukurest, Prag, dakle sve gradovi raspona 1,3 miliona, 2,2 miliona. A svi ti gradovi imaju teski metro kao okosnicu mreze.

Slazem se da je gustina bitna ali i velicina grada kao i broj stanovnika su presudni faktor po mom.
Dakle LRT nije lose resenje ali samo kao dopuna teskog metro-a, upravo primer iz Beca koji si naveo.

 

[Пантограф]

Delija » 13 Mar 2018 12:27 am[/url]":3q6dhi6m]

Пантограф » 12 Mar 2018 05:45 pm[/url]":3q6dhi6m] затим мањи радијуси кривина (посебно значајно на НБ, где велики радијуси нису више ни могући без готово незамисливог копања испод зграда, због ортогоналне уличне матрице), нагиби итд.

Успео си да напишеш комплетну бесмислицу и неистину у једној реченици. Апсолутно нигде на планираној траси метроа на НБГ-у нема никаквог проблема са радијусима, ни у теорији а на месту укрштања две линије, Јовин је је мислио на време:
https://www.google.rs/maps/@44.8129072, ... l=sr&hl=sr

Е, па, хвала на комплименту, али ипак сам ја у праву и не пишем бесмислице
Прво, давно планирана веза Булевара З. Ђинђића и метро моста кроз блок у којем су Хајат, Делта итд. је прекинута градњом Савограда, и сада су потребне две оштрије кривине да се спроведе иза блока. Али, још је тежа ситуација на другом крају трасе кроз Булевар ЗЂ: да би га повезао са Улицом омладинских бригада и Општином, морао би да срушиш Министарство унутрашњих послова, тј. СИВ 2. Како се то неће десити, биће лакат кривина, посебно оштра ако се изабере варијанта на вијадукту.
Како је тај проблемчић решен у старом плану, који се некад назива и Јовиновим? Па, метро је уместо на Општину трасиран ка Фонтани, уз дубоки тунел испод две основне школе у блоковима 1 и 2. И сам Јовин се, наравно, тог дела плана у међувремену одрекао, и на оном последњем свом цртежу линију трасирао кроз Омладинских бригада - са лакат кривином.

Ал` ти ово за тунел испод школа баш и ниси знао, признај, а? :wink:

Сад је, дакле, јасно да једина траса на којој "тешки" метро за Земун може да оствари брзинску предност, маколико занемарљиву, јесте она кроз Булевар Михајла Пупина. И ту се поставља питање: да ли је боља линија из домена лењир-урбанизма, са великим радијусима, или она незнатно спорија која одговара знатно већем броју путника, који заправо и брже стижу, јер мање пешаче и мање преседају? Ја мислим да знам одговор.



Express

Da, Panto, Boeing 737 je samo laki 747. :blah: Ako jeste zašto ne letiš od Londona za Sidnej preko Dubaija? Naravno da je namena 737ice obavljanje kontinentalnih letova, ne interkontinentalnih/prekookeanskih.

Хвала ти на овом примеру, не бих се тога сетио, а заправо је одлично: на сајту Т6 скоро је био текст уваженог аналитичара кајкавског, у којем су представљене две исландске поприлично велике авио-компаније, једна национална и једна приватна, које веома успешно превозе путнике из Европе у Северну Америку - ускотрупним авионима. Њихов модел хваљен је у тексту као оригиналан и позване су компаније у нашој регији да употребе своје креативне моћи да на сличан начин пронађу за себе место под сунцем, на тржишту којим владају велики и моћни.

А, гле сад, ускоро на тржиште стиже А321 ЛР (ЛР=лонг рејнџ), авион у класи баш Б737 намењен дуголинијском саобраћају. Потражња је већ велика, као и очекивања: сматра се да ће омогућити интерконтиненталне летове и мањим аеродромима, да ће помоћи у развоју дуголинијског лоукост саобраћаја итд.

Свет се мења, развија и измиче шемама у које ми верујемо.

 

[Пантограф]

spatiotecte » 13 Mar 2018 03:40 pm[/url]":1szumecj]Dao si primere 3 grada koji su svi mnogo manji od Beograda i to ima svoju vaznost u sagledavanju nekog transportnog sistema.
Ajde da budemo realni i uzmemo gradove priblizne velicine Beograda.

Realnost i najpribliznije za uporedjenje sa Beogradom su gradovi poput Beca, Budimpeste, Varsave, Sofije, Bukurest, Prag, dakle sve gradovi raspona 1,3 miliona, 2,2 miliona. A svi ti gradovi imaju teski metro kao okosnicu mreze.

Slazem se da je gustina bitna ali i velicina grada kao i broj stanovnika su presudni faktor po mom.
Dakle LRT nije lose resenje ali samo kao dopuna teskog metro-a, upravo primer iz Beca koji si naveo.

Ајде да ти поновим још једном, па више нећу. Ниједан од три наведена града није "много мањи" од Београда. Најмањи од њих, Малага, у метрополитену има 1,6 милиона људи, као Београд. Истовремено је, међутим, сваки од тих градова - много богатији од нас.

У Бечу, не може линија која има највише путника међу пет линија бити "допуна" осталих, то је ствар основне логике.

 

[Deep cover]

zidar » Uto Mar 13, 2018 1:14 pm[/url]":w0dzbat1]

Ako gledamo urbanizam, nema goreg resenja od LRT trase na zemlji, to je kao pravljenje zidova kroz grad, ograda kod Usca ili Sajma na kub.
Ako necemo da unistimo Beograd trasa mora pod zemlju ili na vijadukt, a onda se zaista ne isplati terati tuda tramvaj umesto metroa.

...

E sad zamislite bodljikavu zicu po sredini celog Bulevara, Jurija Gagarina, Pozeske i svake druge trase LRT-a. Denivelaciju raskrsnica, podzemne prolaze za pesake...
Umesto da metro ode pod zemlju (ili na stubove) a da se zivot neometano odvija na povrsini, dobijamo ogradjeni tramvaj na povrsini a zivot u podzemlju, divno.

Potpuno se slažem.

 

[spatiotecte]

Pantografe,
Pod dopunom sam mislio na istorijski momenat kad je izgradjena U6, a to je zapravo posle prvih 5 linija teskog metro-a.

Da se razumemo, ja ne kazem da je LRT bezkoristan sistem ni da nije interesatan kao neka vrsta kompromisa u odredjenim situacijama ali voleo bi da cujem taj argument zasto mi ne treba da sledimo primer svih prestonica istocnog bloka pa i Beca kad je u pitanju Metro.
Slozices se da smo blizi Sofiji i Bukurestu po pitanju standarda nego Malagi? Ti gradovi su realnije za odmeravanje i uporedjivanje zar ne?

 

[Express]

spatiotecte » 13 Mar 2018 12:59 pm[/url]":bt67t5bx]Da je LRT bolji od klasicnog metroa i ostali gradovi velicine Beograda bi ga gradili a vidimo da nije bas tako.

Sofija M3 automatski Inspiro sa 3 vagona kapaciteta 600 putnika. Kod nas bi bio Metropolis i to je sve. Peroni dužine Lmax=65m. Tipična konfiguracija lakog metroa za gradove veličine Beograda. To se gradi i to će se graditi, posebno kada obična kola budu samoupravljajuća, o putničkim bespilotnim letelicama i da ne govorim. Naravno da teški tramvaj nije bolji od lakog metroa.

Počeli da stižu.

Vozovi lakog metroa su kratki i ukoliko imaju vrata sa platformom za evakuaciju putnici mogu da napuste vozilo na oba kraja. U tom slučaju lateralne staze za evakuaciju su suvišne.

Barselona Alstom Metropolis serija 9000:

 

[Пантограф]

Софија је заправо знатно "олакшала" свој план метроа у односу на првобитни (скратила пероне, избацила изнад површине где може), и управо тада је градња убрзана. Понављам, вагони у Софији су широки 2,70 цм, Цитадис је 2,65 м, тј, разлика не постоји. У Софији су могући већи радијуси кривина, јер им је урбанизам бољи од београдског (због тога је и градско ткиво компактније, тј. нема појасева уџерица између центра и ободних насеља - генијална тековина епохе слављеног градоначелника Пешића, која нас је до данас коштала ко зна колико милијарди долара БДП-а).

Дакле, ето, и Софија је учинила прелаз на "лаки" метро, мада је испрва планирала да све буде "тешки". Каква глупа терминологија!

Што се мене тиче, и Цитадис сасвим завршава посао. Ако је добро овима у Отави, добро је и мени.

 

[spatiotecte]

Ali je Sofija pre toga izgradila 2 linije teskog metroa i normalno je da su se za trecu kao dopunu sistema opredelili za laki metro.

 

[Пантограф]

Није допуна система, него "равноправна" линија као преостале две. Била би и прва таква да је граде данас. Већ друга је сличнија овој трећој, него првој.

 

[SRBO]

Лаки и тешки метро нису за исту намену доста је било гледања у рок испод 20 година

Ово није сад "ископај цевку прогурај возић хехе" него озбиљна ствар треба размотрити неминовну судбину где су ти "појаси уџерица" замењени зградуринама по бог зна колико спратова а по центру ће тек да буде весело

 

[Пантограф]

И тада ће тражња моћи да буде задовољена. Капацитет од 40.000 путника на сат и слично, у Београду никад неће бити потребан, то је јасно.

 

[Дошљак]

Aко је траса метроа кроз широки појас булевара Зорана Ђинђића онемогућена СИВом 2 у блоку 31 и новијим пословним зградама у блоку 19, онда треба размислити да се тај остављени широки појас онда искористи за трамвајску трасу и то од Милентија Поповића све до Народних хероја где би трамвај скренуо ка Генексу, прешао аутопут и онда се укључио у Милутина Миланковића где би се траса исто продужила од садашњег скретања. Такође треба размотрити и провлачење трамваја Булеваром уметности.

Ако би метро ишао булеваром Михајла Пупина, колиа је могућност да се рачва на кружном току код Општине на крак за Земун и крак за блокове дуж Омладинских бригада?

 

[Propeler]

Dakle, traje ubeđivanje da je laki metro bolji od teškog. U narednom periodu kreće ubeđivanje da je tramvajčić koji se ukršta sa milion raskrsnica i ima stanice na 500 m bolji od nezavisnog, lakog, šinskog metroa. Ajde lobisti, manite se gluposti. Nije narod u Srbiji malouman kao što mislite.

Smisao izgradnje teškog metroa ne bi bila samo umrežavanje grada, nego i potencijalno brzo i kvalitetno povezivanje sa gradovima i gradskim naseljima u okolini u budućnosti ( Zrenjanin, Pančevo, Vršac, Smederevo, Lazarevac, Mladenovac, Aranđelovac, Obrenovac, Šabac, Ruma, Stara Pazova, Nova Pazova, Novi Sad ). Na duge staze to bi bio ozbiljan pomak za razvoj privrede. Sa LRT, a naročito ne sa tramvajčićem, koji će se plasirati kao metro, to naravno ne bi bilo moguće nikada.

 

[Пантограф]

Дошљак,
Реална је могућност рачвања на том месту... али онда, да би могао да пређе аутопут по средини постојећег надвожњака, најбоље би било да је ЛРТ.
У основи, једино реално решење да "тешки" метро пређе Аутопут на НБ јесте рушење једне од две петље код Арене.
Због таквих ограничења, каквих је по Београду милион, ја сам за шински систем који најлакше може да их савлада, тј. за ЛРТ.

Пропелер,
Е, управо то повезивање са ширим регионом знатно лакше нам омогућава метро какав бих ја градио. "Трамвајчић", како га зовеш, може да иде и 120 на сат, и у земљама попут Немачке одавно вози и по железничкој мрежи.

 

[Дошљак]

Али Омладинских бригада нема кружну петљу код Арене као Антифашистичке борбе и Шпанских бораца код Арен, чак ми се чини као најбоље место за провлачење линије за блокове, једино ми се железнички насип чини као већа препрека, али тако је целом његовом дужином.

 

[Пантограф]

Можда је ипак боље место Булевар уметности, јер је мањи саобраћај, па ће сужење направити мању штету. А и девијацијом може да се повеже Ж. ст. НБ са метроом. А можда је ипак најбоља опција Милентија Поповића.

Deep cover » 13 Mar 2018 04:10 pm[/url]":39v8miz2]

zidar » Uto Mar 13, 2018 1:14 pm[/url]":39v8miz2]

Ako gledamo urbanizam, nema goreg resenja od LRT trase na zemlji, to je kao pravljenje zidova kroz grad, ograda kod Usca ili Sajma na kub.
Ako necemo da unistimo Beograd trasa mora pod zemlju ili na vijadukt, a onda se zaista ne isplati terati tuda tramvaj umesto metroa.

...

E sad zamislite bodljikavu zicu po sredini celog Bulevara, Jurija Gagarina, Pozeske i svake druge trase LRT-a. Denivelaciju raskrsnica, podzemne prolaze za pesake...
Umesto da metro ode pod zemlju (ili na stubove) a da se zivot neometano odvija na povrsini, dobijamo ogradjeni tramvaj na povrsini a zivot u podzemlju, divno.

Potpuno se slažem.

Иначе, три подземна пролза испод Јурија Гагарина су ископана још док је прављена улица, управо за потребе будућих метро станица. Онај код Пирамиде је отворен деведесетих, а два су и даље затрпана, при чему се пролаз ка Блоку 45, код Шкоде, пре неког времена видео са површине, вероватно услед каквог одрона (не знам да ли су га, можда, досад затрпали).

Површинске трасе Пожешком и Булеваром не помињу се у новијим плановима и јасно је да би биле катастрофалне, али у Јурија Гагарина је то мени сасвим прихватљиво.

 

[Gaspar18]

Metro ili Tramvaj moraju proci barem od Delta Sitija do Opstine Novi Beograd, jer se dosta izgradilo kod Erport Sitija, sama ulica je pocela da biva preopterecena sa jedne strane, sa druge strane pojacanja autobuskih sistema na tom delu nema ni na vidiku...