За разлику од црткања жврћкања мапа, да вам пренесем своје искуство из живота у великом граду са метроом. Што би рекли наши стари е рил лајф стори.
Од куће до посла имам око 24 километра. Посао ми се налази на нешто више од километар од Амстердам Слотердајк: железничка станица где стају и скоро сви интерсити возови, метро, трамвај, једно 10-так аутобуских линија. Око станице луксузне пословне зграде и хотели, а њима на 15-20 метара од прозора пролази највеће зло свих зала, оков, непремостива препрека развоја једног града, партијски непријатељ, највећа могућа опасност, због којих само срећом последњих 100 година пола Амстердама није отишло у ваздух... Пруга којом поред свега саобраћају и теретни возови, поред свега, вагони цистерне. Него да се вратим на тему. Обично на посао идем бициклом, јер ми је превише да трошим 8 евра дневно на транспорт, или 125 евра за месечну. Живим у Аутхорну, где иначе нема метро, али имају аутобуси по реду вожње сваких 8 минута ка Амстердаму. До главне аутобуске станице у Аутхорну имам 15 минута пешке. На дисплејима пише аутобус за 2 минута, али то мачку о реп. Дисплеј приказује ред вожње, а не реално стање. Чекам око 15 минута. Долази шофер да нам каже да ће испрескскати сва стајлишта до центра Амстелфејна, и да улажимо ако нам одговара. Ја идем да радим у ноћну смену, тако да тада нема гужве на путевима, а на већини раскрсница возач може из аутобуса да укључи семафор за зелено. Такође на делу мреже аутобус користи трамвајске баштице, или има одвојене аутобуске траке. На станици Амстелвејнсевех преседам на надземну полукружну метро линију 50, па после још 15 минута до посла. Исто тако у повратку. Условно, могао бих користити и и Метро 51 до Амстелфејна, али ми се не исплати јер бих имао једно преседање више. Пробао, ништа не добијам са преседањем више па макар био и метро. Коначна рачуница, јавним превозом за 24 километра 80-90 минута, од тога 30 минута пешачења, 10 минута метро, 30 минута аутобус, и 10-20 минута чекања. Бициклом 75-80 минута, изузетно до максимум 95 када је најгора ветруштина, а ја преморен након посла.
Иначе, у понедељак, десила се природна катастрофа, елементарна непогода, 20 сантиметара мокрог снега. Аутобуски саобраћај до Аутхорна, места са 37000 становника, у потпуном прекиду. При томе на сајту
http://www.9292.nl аутобуси касне, али иду. Дођем на станицу, нема аутобуса ка центру Амстердама. Нема ка аеродрому, ни Хофдорпу, где бих имао резервну варијанту са преседањем на воз. Ја и још неколико изгубљених путника, који иду да раде у ноћној без икаквог обавештења. Улице неочишћене, бициклистичке стазе неочишћене, никаквог обавештења. Па ј... ти Европа, па у Србији би са мокрим снегом бар неколико главних путева на лицу места било очишћено. Превоз би каснио, али се не би прекидао! А кашњења би било највише због летњих гума на аутомобилима, што би у кола сели и они који их користе само до бабе на село, и што би се сјатили у баш оно мало на лицу места очишћених улица. Вратих се кући, па на бајс. Ко по јајима возим до Амстелвејна, а тамо метро ради! На перонима снег угажен, нико нема обавезу да почисти истог дана (снег је стао још пре 6-7 сати). Све у свему, закаснио сам један ипо сат. Нико ми ништа није замерио, јер је доста људи каснило тај дан. Испред већине радњи и кућа снег није био почишћен ни следећег дана!
Шта је поента текста? Метро није чаробни штапић којим се решавају сви транспортни проблеми. Нарочито у градовима са мање од 3.000.000 становника, чини тек мањи део транспортне мреже. Не постоји рај на земљи за живот, квалитет произилази из наше борбе и рада на унапређењима, ширењу грађанског и сузбијању партијског и/или корпорацијског одлучивања.
