Šta je novo?
Od:
Filteri

Metro

vancouver-brentwood.jpg


evo jednog dobrog primera kako to treba uraditi na NBg kao Vancouver Metro koji je predložen kao rešenje za Bg!
 
Српска делегација састала се јутрос и са првим замеником градоначелника Москве Јуријем Росљаком. Разговарало се о могућности изградње метроа у Београду као и о извозу српског воћа и поврћа у Русију. :D izvor,www.politika.com
 
Ako želite da vidite kako Rusi prave Metro,odnosno firma Metrostroy,tehnologiju gradnje plitkih i dubokih tunela kao i mostova posetite njihov sajt, upravo završavaju jednu Metro stanicu plitku(cut and cover) i jednu duboku 80 m.www.metrostroy.ru
 
Dostavljeni predlozi stranih stručnjaka za gradnju metroa
Svi dali glas za „laki“ šinski sistem
Autor: G.Svilar - N.Korlat | 30.06.2009. - 07:47

Stručnjaci iz Beča, Madrida i Minhena prepručili su gradskim vlastima da je jedino realno rešenje za Beograd gradnja takozvanog „lakog“ metroa, saznaje „Blic“. Gradske vlasti konačnu odluku o tome kakav će se metro graditi u Beogradu trebalo bi da donesu do kraja godine.

Strani stručnjaci, koje je Grad krajem prošle godine pozvao da urade analize i daju preporuku kakav metro graditi u Beogradu, dostavili su svoje izveštaje. Time je stavljena tačka na preporuke “sa strane”, što je “Blicu” i potvrđeno u gradskom sekretarijatu za saobraćaj.

Do kraja godine konačan stav
- Sesije stranih stručnjaka su završene, izveštaji dostavljeni, a do kraja godine će se zauzeti konačan stav po pitanju izgradnje i finansiranja metroa - kaže u Sekretarijatu za saobraćaj.

Kako je „Blic“ saznao iz više izvora bliskih Gradu, svi strani eksperti koji su prethodnih meseci bili u Beogradu predložili su izgradnju „lakog“ metroa uz obrazloženje da je „laki šinski sistem“ jeftiniji od klasičnog metroa, da bi jedna njegova linija mogla da bude izgrađena za tri godine.
- Bliže smo rešenju da se u Beogradu gradi „laki“ metro, koji će ići i pod zemlju i iznad nje. On će biti „laki“ po tipu vagona i pruge, ali u isto vreme potpuno nezavisan u odnosu na drugi saobraćaj. Najednostavnije, ovo znači da se „laki“ metro neće zaustavljati ni na jednom delu trase osim na stanicama. U Novom Beogradu bi mogao da ide iznad zemlje, dok bi u starom delu grada njegova trasa bila pod zemljom - tvrdi izvor „Blica“.

Od klasičnog metroa „laki“ će se razlikovati samo po tipu šina i veličini kompozicija u kojim će se putnici voziti.
- Gradnja „lakog“ metroa je jeftinija od klasičnog i to iz više razloga. Prvo, kompozicije za „laki“ su jeftinije od „teškog“. Takođe, velika finansijska sredstva treba da se izdvoje za izgradnju tunela, kojih će biti mnogo manje ukoliko se opredelimo za „laki šinski sistem“ - dodaje naš sagovornik.

Projekti „lakog“ metroa
Pred gradskim vlastima trenutno su tri projekta „lakog“ metroa u Beogradu, koje su uradile španska, kanadska i francuska kompanija. Najaktuleniji je projekat koji je uradila španska firma „Ineko“. On najverovatnije neće biti realizovan, barem ne u potpunosti, iako je u njega do danas uloženo blizu pet miliona evra. Gradonačelnik Dragan Đilas nedavno je izjavio da su se svi stručnjaci složili da metro mora da bude „nezavisan šinski sistem“, što kod ovog projekta nije slučaj. On se na srednjem i istočnom delu trase poklapa sa tramvajskim saobraćajem, što prema nekim procenama povećava njegovu cenu i, što je najvažnije, usporava prevoz putnika. Jedna njegova linija koštala bi oko 400 miliona evra.

Prošle nedelje je i kanadska kompanije „SNC Lavalin“ predočila javnosti studiju o mogućnostima finansiranja prve linije metroa, koja bi prema njihovoj proceni koštala oko pola milijarde evra. Oni se takođe zalažu za izgradnju „lakog šinskog sistema“ i predlažu da gradnju finansira Grad i država sa 35 odsto sredstava, a da privatni sektor učestvuje sa 65 odsto. Ova studija je donacija Evropske banke za obnovu i razvoj našem gradu, a predstavnik EBRD potvrdio je da je ova institucija spremna za razgovore o ulaganju u „laki šinski sistem“. Osim navedenih projekata, ponovo je u opticaju i studija francuske kompanije „Sistra“, koja je rađena između 2000. i 2003. godine. Ova firma se nakon višegodišnjeg istraživanja takođe opredelila za „laki“ metro i procenila da bi za njegovu izgradnju trebalo izdvojiti 2,8 milijardi evra. Prema „Sistrinoj“ studiji, „laki šinski sistem“ imao bi tri linije, a kako bi nesmetano funckionisao neophodno je ukidanje 20 trasa i izmena 38 linija postojećeg javnog prevoza.

Sve trase „lakog“ metroa
Linije „Inekovog“ projekta (Španci)
Aleksandra Dubčeka (Tvornička) - Centar - Ustanička
Hipodrom - Železnička stanica Centar - Pravni fakultet
Banovo brdo - Ada Ciganlija - Novi Beograd
Linije projekta “SNC Lavalin” (Kanađani)
Aleksandra Dubčeka (Tvornička) – Ustanička
Linije „Sistrinog“ projekta (Francuzi)
Ustanička - Zemun
Banovo brdo - Mirijevo
Bloka 45 - Voždovac
Kliknite za proširenje...
izvor Blic
link http://www.blic.rs/beograd.php?id=99595

Tramvajem u 21. vek
 
Nadam se da nece praviti nikakve stubove od Ustanicke do Vuka...SVE trase u starom delu grada (bilo gde) moraju pod zemlju...a i na NBG bi stubovi isto izgledali ruzno, narocito u B. Z. Djindjica gde zgrade mahom nisu toliko visoke.
 
De, de... šta god da smo se nadali, mislim da smo svi znali da će ovako da se završi.

No dobro... i ovo je ogroman korak napred od "metroa" koji staje na semafor.
 
Hm, može i da se ostvari želja protivnicima stubova na NBG, da stubova ne bude,
nego da LRT ide sredinom ulice gde je sada parking, a samo da uranja i izranja na raskrsnicama
 
Znaci prave LRT koji ce biti potpuno nezavisan (dakle stubovi, tuneli, na sred ulice to je manje-vise samo estetski, o tome mozemo da raspravljemo, vazno je da je nezavisan), ali biraju LRT zbog jeftinijih vozila??? I razlika je u tipu sina (predpostavljam uzi kolosek?). Sto onda lepo ne kupe kola sa sirim kolosekom, pa ako je jedini problem u ceni koliko kostaju vozila, neka se kasnije kupe duza, skuplja vozila?

Ne, u tom gradu se sve radi stihijski i neplanski...evo sta ce biti: napravice taj "laki metro" a onda ce, kada bude dogorelo za nekih 10-15 godina, pretvoriti taj laki u teski, ali posto u projektu sadasnjem za to nece ostaviti mesta, onda ce sve to da kosta duplo vise nego da se gradio normalan metro na pocetku. :bash:
 
Ja se ipak nadam da se broj stanovnika u gradu dalje neće povećavati (idealno bi bilo kada bi se čak smanjio, u korist Novog Sada, Niša i Kragujevca) i ako bi se broj ljudi u šumadijskom delu grada stabilizovao na oko 1.1 milion, ovaj nezavisni LRT bi mogao i da bude dovoljan.
 
Imao sam prilike nedavno da boravim u Portu gde od 2003 postoji laki metro.
Elem u pitanju je tramvaj koji ide nad zemljom dok ne dodje do centra gde ulazi u tunel.
Sve u svemu nezavisan je sistem (mada mislim da ne bas 100%) brz i jako efikasan.
Svi mi prizeljkujemo pravi metro i smatramo da je Beogradu bas to potrebno, no ovaj sistem u Portu ima jako veliki uspeh, a prostoru koji oskrbljuje gravitira 1,5 milion stanovnika. Dakle iako je manji grad od BG metropolitensko podrucje mu je slicne velicine.
Ukoliko Bg izgradi tako nesto pa jos ako dobar deo bude u tunelu nece biti velike razlike izmedju tog sistema i teskog metroa.
U pitanju su dugacki tramvaji, veoma brzi. (beogradski se ne mogu porediti)
pogledajte zvanican sajt http://metrov1.wiremaze.com/pageGen.asp?SYS_PAGE_ID=873878
Da rezimiram: nije bitno kako ce se zvati, vec da li ce biti kvalitetan ili ne!
 
O da, bitno je kako će se zvati jer naziv određuje između ostalog i brzinu i kapacitet transporta.
Kada bi LRT bio prelazna faza i kada bi se za max 5-7 godina krenulo sa izgradnjom METROA(nema tu teški, laki...zna se šta je metro,jedan jedini) kao neminovnog rešenja za transport u Beogradu to bi bilo ok ali mislim da će se izgradnjom LRT-a završiti priča o beogradskom metrou do 2050.godine!
A to ne bi bilo dobro...što ćemo nažalost i videti u praksi :(
 
ACR":4q6ndmhq je napisao(la):
Ja se ipak nadam da se broj stanovnika u gradu dalje neće povećavati (idealno bi bilo kada bi se čak smanjio, u korist Novog Sada, Niša i Kragujevca) i ako bi se broj ljudi u šumadijskom delu grada stabilizovao na oko 1.1 milion, ovaj nezavisni LRT bi mogao i da bude dovoljan.
Kliknite za proširenje...
1. Misljenja sam da LRT i trenutno nije dovoljan za Beograd ovakav kakav je - narocito jer je cilj metroa ne samo da prevozi putnike koji trenutno koriste GSP nego i da prebaci jedan deo ljudi koji trenutno ide kolima u javni prevoz.

2. Beograd ce se neminovno siriti.

3. Nije poenta samo u tome koliko ljudi zivi u Beogradu, nego koliko ulazi-izlazi iz njega dnevno. Ako vec nije moguce da se izbegne neka ekonomska centralizacija (to ide prirodno) onda bar treba da se omoguci da ljudi zive i 50, 60, 100 km od Beograda i da manje-vise bezbolno stizu na posao u Beogradu i idu kuci, i da se krecu lagano unutar grada i da to bude podnosljivo za Beogradjane. Dakle uz dobro funkcionisanje sinskog transporta (Regionalne linije Zeleznice + Beovoz + metro) nije problem da ja zivim u NS a radim na NBG. Tako ja svoje pare zaradjene u BG trosim u NS pa nema onoga da "sve pare idu u Beograd" i nema praznjenja unutrasnjosti toliko (NS je los primer jer je sam ekonomski centar, ali ubacite bilo koje drugo mesto na oko 100 km od BGDa).


@JohnnyLee:
slazem se sa tobom, i drugo ja sam za to da metro ima sto vise linija. Da se ne ostane samo na 3 koliko ih planira BeLaM. Ako to znaci da imamo 2 linije teskog, 3 lakog i 5 linija tramvaja koji su nezavisni gde je moguce to je OK. Ne moramo biti zatucani samo za ovaj ili onaj pristup ali mislim da je jasno nam trebaju bar 2 (idealno 3) linije "pravog" metroa koje bi cinile "kicmu" GSPa.
 
po meni, najmanje 3 koje bi išle cross-city, i još 3-4 "lake" linije koje bi se presecale sa glavnim cross-city linijama

btw, pravio sam neke svoje šeme, pa ako je neko zainteresovan, okačiću
 
zhaba":38tpcqnm je napisao(la):
Imao sam prilike nedavno da boravim u Portu gde od 2003 postoji laki metro.
Elem u pitanju je tramvaj koji ide nad zemljom dok ne dodje do centra gde ulazi u tunel.
Sve u svemu nezavisan je sistem (mada mislim da ne bas 100%) brz i jako efikasan.
Svi mi prizeljkujemo pravi metro i smatramo da je Beogradu bas to potrebno, no ovaj sistem u Portu ima jako veliki uspeh, a prostoru koji oskrbljuje gravitira 1,5 milion stanovnika. Dakle iako je manji grad od BG metropolitensko podrucje mu je slicne velicine.
Ukoliko Bg izgradi tako nesto pa jos ako dobar deo bude u tunelu nece biti velike razlike izmedju tog sistema i teskog metroa.
U pitanju su dugacki tramvaji, veoma brzi. (beogradski se ne mogu porediti)
pogledajte zvanican sajt http://metrov1.wiremaze.com/pageGen.asp?SYS_PAGE_ID=873878
Da rezimiram: nije bitno kako ce se zvati, vec da li ce biti kvalitetan ili ne!
Kliknite za proširenje...
Znači, svideo ti se Porto? :cool:

Uvek ima razlike između tog sistema u Portu i pravog metroa. Beogradu treba isključivo pravi metro, onakav kakav imaju Beč, Budimpešta, Bukurešt, Sofija i Atina. Sve drugo je samo improvizacija i polu-rešenje.
 
Od onoga što sam pažljivo pročitao izdvaja se sledeće: Odustaje se od Lrt projekta Španske firme Ineco ,zato što je zavistan od ostalog saobraćaja,prihvata se studija ili idejno rešenje scn Lavalin o potpuno nezavisnoj trasi sada Metroa koja bi u u sarom gradu bila potpuno podzemna a onda tamo gde je to praktičnije bila izdignuta na stubove.Ponovo se aktivira sličan projekat SYSTRE iz 2000-3,samo sa izmenjenim trasama,predloženi sistem je Metro,samo će se uzeti lakša vozila koja će biti u stanju da prevezu odgovarajući broj putnika što bi bilo rentabilno za grad,u suštini radi se radikalnoj izmeni prvog koncepta Lrt-a,nepozanica za sada je da li će vozovi biti automatizovani,(u Parizu je već peta linija prebačena na auto sistem) ako se bude primenila francuska tehnologija hoće!Nepoznanica je da s obzirom da se prihvata francuski koncept,da li će ga graditi francuzi ili kanađani ili će na ovom konceptu graditi Rusi a vozove i tehnologiju isporučiti francuzi,onog momenta kad je prihvaćen koncept potpuno nezavisne trase tada je usvojeno rešenje pravog Metroa, a to da će biti lakši ili teži vozovi nije od bitnijeg značaja s obzirom da će ionako u narednih deset godina svi koji imaju Metro preći na magnetne šine kao u Dubajiu ili na neki još noviji revolucionarni koncept.
 
^^
nisam ocekivao da ces tako lako da predjes preko razlicitog kapaciteta vozila koji je pored nezavisnosti trase po meni jako bitna stavka sa kojom nije dobro kalkulisati ukoliko zelimo da pratimo razvoj grada i realne potrebe stanovnistva
 
Zašto je kapacitet toliki problem? Zašto ne mogu, na primer, umesto jedne kompozciije teškog metroa kapaciteta 3*K da idu jedna za drugom tri kompozicije lakog kapaciteta K? Tako funkcioniše Bus rapid transit, zar ne.

Jasno mi je da je prvo rešenje verovatno jeftinije i praktičnije, ali je nezgodno što te pare treba dati odmah - dok u drugom slučaju možda može da se počne sa nekim brojem kompozicija, pa da se vremenom ide na to da polasci budu češći i da vozila na istoj liniji bude više.
 
Ma meni je najveća nepoznanica kako će taj "tramvaj" da pređe preko reke?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh