Metro

[Пантограф]

Иницијатива покреће петицију у вези са метроом

БЕОГРАД, 6. октобра (Танјуг) - Иницијатива Не да(ви)мо Београд покренула је петицију против наводне промене приоритетног правца линије будућег метроа, предвиђеног да повезује Земун и Звездару коју ће послати као примедбу на предложене измене и допуне регионалног просторног плана административног подручја града Београда.

У њиховом саопштењу се наводи да је ранијим студијама приоритет био дат линији Земун - Устаничка, а новим документом, уместо линије Земун - Устаничка, кажу, приоритет је дат потпуно новом правцу - од Макишког поља до Аде Хује, а преко будућег "Београда на води".

Како кажу, план којим се уређују смернице уређења и развоја Београда је на јавном увиду до 9. октобра и наводе да се изменама и допунама доносе битне промене у будућим саобраћајним решењима које ће утицати на све грађане и грађанке Београда.

 

[zecal]

Da se vratim nazad na raspravu o Metrou.

Pantograf je na 373 strani dao veoma detaljan plan o finansijskoj stani ovog projekta.
Njegova procena je da bi rok izgradnje bio 20 godina i da bi koštalo 4 milijarde eura.
To je veoma realistična procena i svaka pohvala za toliko projektnih i financijskih detalja.

Međutim čitajući druge postove, vidi se da su ljudi veoma skeptični u pogledu:
- mogućnosti da Srbija dobije tolike kredite
- ekonomskih mogućnosti Srbije da vrati te kredite
- verovatnoće da će veliki deo tih para biti pokraden
- dali će sve te pare stvarno biti iskorištene za metro, ili otići u nešto drugo
- verovatnoće da uskoro opet izbije neka svetska ekonomska kriza, a mi ostanemo u dugovima
- političke stabilnosti i verovatnoće da bilo kakav projekat duži od 8 godina ima političku podršku

Jeste da su Srbi skeptičan narod, ali svi ovi strahovi imaju smisla i utemeljeni su na našem životnom iskustvu.

Zato mislim da trebamo imati fazni, inkementalni pristup ovom projektu. Više manjih zalogaja.
Uzeti veliki zalogaj, napuniti puna usta sa nečim što nismo sigurni da možemo progutati, to može da nas udavi. Ili nas natera na povraćanje.

Znači, ne ići na sve ili ništa. Pa dobiti ništa. Taj megalomanski pristup (dugoročni planovi, veliki krediti) ne radi najbolje u našim uslovima i najčešće završava samo na planovima.

 

[Gorstak89]

Iskeno, mali zalogaji su gora opcija u mojim očima, jer što više projekata to više krađa plus rizik da završimo sa nekim patrljkom koji takođe neće biti tako dobar. To je kao linija 7L padne mi mrak na oči kad je vidim
Bolja opcija teoretski gledano bi bila da se osnuje neko preduzeće "TUNELOGRADNJA" ili baš konkretno "METROGRADNJA", da se urade planovi ne za jednu celu liniju već bar za 4, da im se kupe bar 2 TBM-a i koješta još i da ti neki ljudi polako krenu da kopaju. E sad, pre tako nečeg bi bilo dobro napraviti i jedan jako dobar GUP, neki stogodišnji da stvarno ima smisla, da je realističan pa da se po njemu i druge stvari, pored metroa, rade kako treba. Tu bi onda bile i neke javne garaže u blizini tih stanica itd. Ali od toga nema ništa, i to je mnogo za jedan mandat a možda i za 2.
Pare su daleko manji problem, i krediti i otplata, problem su krađe, zakeranje na kvalitetu izgradnje, nestručnost i politička volja koja je uvek okrenuta ka krađi a nikad ka opštem dobru. Beograd nije video dobro urađen projekat posle nemanjine ulice i Bulevara Kralja Aleksandra.
UMP i SMP već imaju svoje boljke a o drugim projektima da ne govorim.

 

[zecal]

Možda i jesu mali zalogaji gora opcija, ali šta je gore od 50 godina ne uraditi ništa?
Mi smo 50 godina donosili velike planove, kompletna rešenja, velika obećanja. I šta bude? Uvek se čeka na nešto (uglavnom pare) i bude veliko ništa.

Ja se u tvojoj opciji slažem sa tim da se napravi neko preduzeće, da se napravi dobar GUP, da se naprave javne garaže. I ostali tvoji predlozi su u redu.

Jedino se na slažem da bi bilo više krađe ako bi se počelo sa manjim zalogajem.
Ako se mi zagrcnemo (bude pokraden veći deo male investicije) na 300 miliona, kako bi se tek ugušili sa 3 milijarde?

Na manje para se manje krade. Jer se krađa bolje vidi.
Kad su projektne faze kraće, lakša se vidi kakva je kvaliteta i šta je urađeno a šta nije.

 

[Bender Rodriguez]

zecal » Sub Okt 14, 2017 4:28 pm[/url]":5m02067j]Možda i jesu mali zalogaji gora opcija, ali šta je gore od 50 godina ne uraditi ništa?
Mi smo 50 godina donosili velike planove, kompletna rešenja, velika obećanja. I šta bude? Uvek se čeka na nešto (uglavnom pare) i bude veliko ništa.

Upravo. Kažem ja, dok naši dočekaju da se skupe sve pare, da se otplate svi dugovi, da se steknu svi uslovi, da se Merkur poravna sa Jupiterom... metro ima da postane prevaziđen i zastareo vid transporta.

Da ne pričam što ovde političari nikad neće svojevoljno da počinju neki projekat za koji nisu sigurni da ga neće završiti u toku svog mandata. Tako da ako budemo čekali da se nađe novi Branko Pešić, ima da se načekamo još 200 godina. Nego lepo pritisak na (u momentu) aktuelnu garnituru, pa izvolte gospodo lopate u ruke i - krenite. Pa čak i da sve stane za 4 godine, opet će se nešto uraditi. I onaj sledeći neće imati drugog izbora nego da nastavi tamo gde je prethodnik stao.

Pa tako mic po mic, čak i u najgorem slučaju za 20 godina bismo imali jednu ili dve linije. A ovako nemamo apsolutno ništa. 50 odnosno 100 godina idiotluka i razočarenja.

 

[zecal]

Sudeći po komentarima na ovom forumu, mnogi ljudi misle da su srbi šampioni u krađi, rasipništvu i nebrizi.
Mogu da vam kažem da smo mi male mace u odnosu na to kako se uludo troši na zapadu. Ali oni imaju velike zarade, pa im se ne vidi toliko.

Evo skorašnji primer rasipništva na zapadu iz vlastitog iskustva. Nedavno je moja firma završila Data Warehouse projekat za Air Canada. Ja sam učestvovao u orginalnoj ponudi i naša procena je bila da to komotno može da se uradi za manje od dve godine i za 10 milion dolara.
Šefovi su tu procenu povećali na 15 miliona i ugradili se sa duplo profita. Znači trebalo je da se potroši na mašine, software, ljude koji programiraju, sve skupa 15 miliona i da firmi ostane 15 miliona profita.

Na kraju je projekat trajao 4 godine i nije bilo ništa od profita.
Prve dve godine su potrošene na planiranje i detaljno definisanje šta treba da se uradi. Prva linija stvarnog koda je isprogramirana tek u trećoj godini.

Na šta su otišle pare? Na beskonačne sastanke (uključujući i letenje avionima i ručkove) i višestruko menjanje planova . To nije ni čudo kad smo imali 3 projekt menadžera (1 je bio sasvim dovoljan), zatim Resource managers, Account managers, Engagement manager. Sa toliko menadžera (a niko od njih nema ispod 10000 mesečnu platu), šanse nema da projekat uspe. Svako od njih ima neke ideje, a niko nije stvarni IT stručnjak. I nije problem ako su ideje dobre. Međutim oni sa vremenom dobiju toliko samopuzdanja da je po njima sve lako uraditi. Uzmu moj data model i dodaj 10k tabela. Not a big deal. Samo što taj dodatak neko mora implementirati i uklopiti u celinu.

Na kraju smo morali da plaćamo penale Air Canada-i jer smo probili sve rokove.
I da napomenem, firma u kojoj radim je privatna, nema zaposlenih postavljenih od strane državne administracije.

 

[zecal]

Bender, u potpunosti se slažem sa tobom.

 

[zecal]

U prethodnom postu sam pomenuo manje zalogaje. Prvi zalogaj ne mora da bude nešto minimalno, nego nešto što realno, možemo relativno brzo i financijski bezbolno da progutamo (tj. završimo tu fazu).

Najlakše je reći, "možemo da dobijemo para koliko hoćemo i da radimo sve natenane. Da napravimo metro kako bog zapoveda."
To je idealistički pogled, ne realistički.

Šta bi bio prvi, realističan zalogaj? Na primer, nešto što možemo završiti za 3, 4 godine sa oko pola milijarde eura.
To nije ogromna količina para a i kratak je rok. Zato prvo treba odabrati manje komplikovane, ali i dalje efektivne lokacije za prvih nekoliko stanica. Pod prvih nekoliko stanica mislim 7,8.
I dobro bi bilo da pravljenje tih prvih stanice ne drže grad u haosu (raskopan) sledećih pet godina.

 

[zecal]

Bušenje tunela kroz centar grada je veoma skupo i u prvoj fazi treba to svesti na najmanju moguću meru. Same kupovina "krtica" zahteva puno para, ništa jeftinije nije ni njihovo korištenje (održavanje i podržavanje).
Koliko je skupo bušiti tunele, još je skuplje praviti metro stanice ispod zemlje. I one iznad zemlje su skupe, jer toliko materijala i integrisanih sistema mora da se ugradi u same stanice.

Još jedna ograničavajuća okolnost u vezi stanica je i njihova dužina. Stanica treba da ima dužinu najduže metro kompozicije (plus minimum dodatnih 20 metara). Znači ako je maksimalna dužina metro voza 100 metara (a verovatno je da bude i duža), mi trebamo 120 metara ravne linije za stanicu. Duže od fudbalskog terena.
Beograd ima praznih lokacija, ali to najčešće nisu lokacije na koje bi mi trebali metro stanice. Na lokacijama koje privlače dosta putnika teško je naći praznu parcelu sa 120 metara dužine i 20 metara širine.
Neke stanice bi trebalo biti i šire od 20 metara jer treba izgraditi dodatne paralelne linije (za kompozicije u kvaru i privremeno parkiranje van špica).

 

[zecal]

Koje su najkritičnije lokacije (obavezne metro stanice) koje se relativno jeftino mogu napraviti u prvoj fazi izgradnje metroa?
Po meni, najkritičnije, one koje mogu odmah da se rade su:

A - Autobuska stanica na NBg. Jednog dana kad to bude u funkciji (zajedno sa železničkom stanicom i tramvajima) će biti najprometnija tačka u Beogradu.

B - Beograd Na Vodi sa Savskim Trgom (vrata u centar grada).

C - Centralna železnička stanica Prokop.

Ovo su 3 nove lokacije u koje će biti (ili već jesu) uložene velike pare i trebalo bi paralelno sa tom novom gradnjom početi izgradnju i metro stanica na tim lokacijama. Kad već kopamo, da kopamo i za metro.

Linije na gornjoj slici (plava i roze) su postojeće železničke linije (ne predložene buduće metro linije).

Na te 3 lokacije se već rade drugi projekti, ima dovoljno prostora za metro stanice, nema potrebe za rušenjem, za ekspropriacijom. Mogu odmah da se prave Metro stanice.
Ja mislim da je taj A - B - C trougao kritičan za započinjanje izgradnje metroa.

 

[Bender Rodriguez]

(malo ŠBB KBB od mene)

Što više razmišljam o njoj, to više shvatam da bi jedna od najjeftinijih i najlakših varijanti bila Višnjica - Pančevački most - Dorćol - 25. Maj - Beton Hala - Beograd na vodi - Sajam - Most na Adi - Topčider - Rakovica.
Razlog je očigledan, tuda već prolazi pruga i time bi metro/LRT imao direktan koridor koji bi lepo spojio mnogo naselja sa centrom. S tim što bi valjalo da se pruga obnovi, kao i da se na nekim mestima ukopa do pola ili potpuno pod zemlju. Tako bi nestao i onaj problem o kome su neki govorili (a u pravu su), da bi pruga ovakva kakva je sad, u nivou, distancirala obale od grada. Ako bi se ukopala na nekim mestima (posebno na BnV, mada znamo svi kolko je tamo drndavo zemljište) taman bi se uklonile i te ''vizuelne barijere''. Uostalom, i on sam bi doprineo da ljudi više izađu (ili siđu) na reke, jer bi onda mnogi iz Višnjice i Rakovice mogli da dođu do Savskog keja za svega 15 minuta.

I taman bi mogao da se napravi depo za metro na jednom od dva kraja. Ako bi se napravio na Adi Huji, bilo bi više prostora i samim tim verovatno lakše za gradnju. A ako bi se otvorio u Rakovici prednost bi bilo to što tamo već postoji žel. infrastruktura i objekti koji bi mogli da se prilagode za potrebe metroa.

Eto, to bi mogla da bude prva linija. Traži para i vremena kao i sve drugo, ali bar bi išla po već postojećim koridorima i time skresala deo troškova. I prolazila bi kroz voljeni Beograd na Vodi a opet povezala neke delove grada koji odavno čeznu za boljom vezom. I udarila temelje za dalje širenje i planiranje. I eto, svi zadovoljni.

P.S. Da napomenem da o toj deonici/liniji Višnjica - Rakovica razmišljam već duže vreme, još pre nego što su krenuli svi ovi cirkusi sa Karićem i Makišem. Tačnije, otkako sam pre tri godine pričao sa jednom osobom koja je bila konsultovana po tom pitanju, dal da se definitivno sklanja pruga pored reka ili da se ostavi za LRT.

 

[zecal]

U pravu si kad kažeš da bi korištenje te postojeće "roze" železničke linije bila najjeftinijija i najlakša varijanta.
Glavni problem koji ja tu imam je sa deonicom koja ide uz samu Savu. Kako je tu moguće izolovati metro od pešaka i ostalog saobraćaja? Jer bez izolacije nema brzog metroa.
Tu sad ima samo jedna šina, što znači treba ne samo pokriti, nego i proširiti.
Još jedan problem je dužina te deonice oko kalemegdana. Ide mnogo okolo i ne pokriva mnogo stanovništva.
Ako bi tu podigli dvosmerni metro sve na stubove, to je skoro 2 kilometra stubova. A i ne znam koliko bi to uništilo sam ugođaj šetnje uz Savu.


Deonicu metroa uz BnV bi definitivno trebalo ukopati sa cut and cover metodom. Ukopavanje je malo skuplje, ali ne kao bušenje tunela.

 

[Bender Rodriguez]

Da, taj deo oko Kalemegdana je problematičan. Em što je samo jedan kolosek, em što malo više kruži. Rešenje je ili da se cela deonica proširuje, ili da se na pojedinim mestima uvede drugi kolosek radi mimoilaženja. Što se tiče kruženja, jeste da pravi malo veći luk (oko donjeg grada) ali zato bi bio odlična konekcija sa 25. Majem i sa Beton Halom, odnosno Pristaništem. Uostalom, ako bude izolovan i sa prvenstvom prolaza, opet će biti brži i komforniji način da se dođe nego autobusom, koji možda ne kruži toliko ali ga zato ometa saobraćaj.


Što se tiče BnV, da, tu bi verovatno najbolje legao cut and cover sistem.

P.S.

Ipak ima dovoljno mesta za dva koloseka i ispod Kalemegdana. Sad sam se setio da su postojale dve pruge i evo potvrde i sa Binga. Čak i tamo između Nebojše kule i Beton hale stoje dva koloseka. Samo što je jedan urastao zbog nekorišćenja. Dakle ima mesta, samo moraju da se obnove i ako bude potrebe - ojačaju podloge. I naravno da se kompletno ograde.

http://goo.gl/DnHPBS

 

[zecal]

Vidi stvarno postoje dve pruge na tom mestu. Znači ne treba proširivati, nego samo naći način da se to izoluje od pešaka i ostalog saobraćaja.

Sa tom deonicom uz Savu i dalje mi je problematično
- Predugačka deonica (2 km između dve stanice)
- Narušava pogled na Savu i ušće (sa šetališta i sa Kalemegdana) i mir šetača. Metro kompozicije bi prolazile na svakih par minuta.
- Ako se skroz ne ukopa ili ne podigne na stubove, predstavlja barijeru pešacima za spuštanje do reke.
- Ovo je "prime location" i skupocen teren uz reku. Dali je bolje spojiti Dorćol sa tunelom?

Mada opet, ovo je jeftinija opcija nego tunel.

 

[abrines]

Мени шинско возило никад не може да нарушава никакав поглед, у овом случају би урадили само денивелисане прелазе или пасареле..Само да ли постоји исплативост овог решења лаког метроа? Због количине путника. Доста инфраструктуре постоји.

 

[zecal]

Da, ova trasa oko čitavog Kalemegdana nije baš pretrpana svakodnevnim putnicima.
U početku sam mislio da je ovaj deo idealan da se pretvori u metro liniju, ali što više razmišljam, sve više mislim da tu možda treba staviti tramvaj. Ne brzi metro.
Neki su tu trasu (Karađorđeva - vojvode Bojovića) pominjali kao moguću turističku atrakciju. Staviti neki turistički voz na postojeće šine. Možda to može da se postigne sa tramvajem.
Gde bi tu mogli staviti metro stanicu? Beton hala? Koliko tu putnika ulazi/izlazi? Nisam siguran šta je tu najefektivnije staviti umesto železnice.

 

[zecal]

Vraćam se nazad na taj osnovni A - B - C trougao metro stanica i gledam na to kao logički i matematički problem. Da izbegnemo političku dimenziju, tj. koja je vlast je koje linije predložila. To je veoma škakljivo.

Taj trougao već u prvoj fazi može se proširili sa još nekoliko metro stanica koje bi se oslanjale na trougao, a također nebi zahtevale skupe tunele.

Veći deo metroa na NBg strani može da se podigne na stubove. To su već mnogi predlagali i verovatno je bolja opcija za NBg nego ukopavati. Na NBg ima većih otvorenih lokacija i može se ići sa različitom konfiguracijom rasporeda metro stanica. Mada, nije baš lako naći gde ubaciti efektivne stanicu dužine 120 ili više metara.

Linija prema Adi i Banovom Brdu se sama nameće. Tu već postoji železnički koridor koji će uskoro postati nepotreban i može da se prekonfiguriše u metro linije. Pošto su te linije već izolovane (sa jedne strane Sajamska ograda, sa druge bulevar), to nebi trebalo ni ukopavati.

Od Prokopa već postoji predlog da metro pređe preko autoputa. Sa nadvožnjakom i nekim dodatnim kopanjem, može se povezati Prokop sa bolnicama i dalje prema Hramu Svetog Save.

Nastaviti metro od Savskog trga prema centru, tu već počinju problemi. Tu već ulazimo u nabijen i veoma prometan deo grada. Možda iskoristiti Terazijsku terasu kao prvu stanicu u samom centru grada. Veliki je prostor, nema zgrada iznad, pored već imamo parking garažu. Tu bi trebalo da se malo kopa.

 

[zecal]

Vraćam se nazad na taj osnovni A - B - C trougao metro stanica i gledam na to kao logički i matematički problem. Da izbegnemo političku dimenziju, tj. koja je vlast je koje linije predložila. To je veoma škakljivo.
Taj trougao već u prvoj fazi može se proširili sa još nekoliko metro stanica koje bi se oslanjale na trougao, a također nebi zahtevale skupe tunele.

Veći deo metroa na NBg strani može da se podigne na stubove. To su već mnogi predlagali i verovatno je bolja opcija za NBg nego ukopavati. Na NBg ima većih otvorenih lokacija i može se ići sa različitom konfiguracijom rasporeda metro stanica. Mada, nije baš lako naći gde ubaciti efektivne stanicu dužine 120 ili više metara.

Linija prema Adi i Banovom Brdu se sama nameće. Tu već postoji železnički koridor koji će uskoro postati nepotreban i može da se prekonfiguriše u metro linije. Pošto su te linije već izolovane (sa jedne strane Sajamska ograda, sa druge bulevar), to nebi trebalo ni ukopavati.

Od Prokopa već postoji predlog da metro pređe preko autoputa. Sa nadvožnjakom i nekim dodatnim kopanjem, može se povezati Prokop sa bolnicama i dalje prema Hramu Svetog Save.

Nastaviti metro od Savskog trga prema centru, tu već počinju problemi. Tu već ulazimo u nabijen i veoma prometan deo grada. Možda iskoristiti Terazijsku terasu kao prvu stanicu u samom centru grada. Veliki je prostor, nema zgrada iznad, pored već imamo parking garažu. Tu bi trebalo da se malo kopa.


Evo nekih predloga za lokacije metro stanica koje bi mogle da se relativno lako naprave u prvoj fazi.
To sam uglavnom pokupio iz prethodniih rasprava na ovoj temi i pretstavljaja neki konsenzus.

A - Autobuska stanica na NBg.
B - Beograd Na Vodi sa Savskim Trgom .
C - Centralna železnička stanica Prokop.
K - Košarkaška arena (Kombank arena)
Đ - Đinđić stanica kod novog Merkatora
F - Fabrika kod Ade, Stara Šećerana
H - Hirurgija, bolnice, Hram svetog Save
T - Terazije

Tu bi još koja stanica mogla da se ubaci, ali mislim da su ovih 8 konsenzus.
Pitanje je kako ih povezati.

 

[zecal]

Po meni, glavno pitanje je kako efektivno povezati metro stanica A, B i C.

Trenutno, A i B su povezani tramvajima. Sporo, ali je redovno..
A i C su povezani sa BG vozom. Nije loša veza, ali nije idealna.
C i B su povezani autobuskom linijom 36.

Oni koji žive u samom Beogradu, možda nisu baš toliko ovisni o ove 3 metro stanice. Ali oni koji dolaze u Bg (bilo kao turisti ili poslom) bi veoma verovatno imali jednu od ovih metro stanica na njihovoj putanji. Možda i dve ili čak sve tri.
Možemo lako zamisliti scenario gde neko dođe vozom u Beograd na stanicu Prokop (C). Ode na nekoliko sati da se prošeta po centru počevši od Savskog trga (B). I onda ode na Autobusku stanicu (A) da uhvati autobus za neko izletište. Koliko bi taj turista morao da zna lokalnih prevoza da bi uradio tu C-B-A turu? Jeste, može da uzme i taksi za sve to. Ali nisu svi naši turisti dubokog džepa.
Ili ako neko dođe u špicu na autobusku stanicu i treba da ode u centar, tu ni taksi nije neka brza opcija.
Dolazak jednog voza (sa stotinama putnika) na Prokop predstavlja ogromni nalet na par autobusa i taksije.
Mnogo elegantnija verzija je metro. Ali kako dovesti metro na Prokop i dali je to moguće završiti u sledećih deset godina?

 

[zecal]

Jedna od opcija za povezivanje je da se napravi "interchange" stanica kod sajma i tako omogući prebacivanje putnika između dve linije. Tako bi sve bilo strane bile povezane.

Prednost ovog pristupa je da bi mogli iskoristiti dosta delova postojećih železničkih koridora. I za ovaj deo ne treba bušiti tunele.

Najveći investicije za ovo soluciju bi bile:
- zameniti stari železnički most sa novim mostom za metro (proširen ali na istom mestu).
- napraviti interchange stanicu kod sajma (imala višestruku namenu).
- dovesti metro liniju od sajma prema Prokopu koristeći vijadukt sličan postojećem za železnicu.
- po mogućmosti ukopati metro liniju koja bi išla paralelno sa Savskom ulicom do stare glavne železničke stanice

 

[RioBL]

zecal » Sun Oct 15, 2017 2:20 pm[/url]":3ujweh1d]Po meni, glavno pitanje je kako efektivno povezati metro stanica A, B i C.

Trebalo bi da je glavno pitanje kako povezati dijelove grada Beograda koji generisu najvise putovanja.
To bi trebalo najprije da bude tzv, centar grada, ako tako nesto jos postoji. Ako postoji onda su to Terazije.

 

[zecal]

To je istina. Glavno pitanje je kako povezati tačke u gradu koje generišu najviše putovanja.
Statističari i saobraćajni inženjeri su ti koji bi dali definitivan odgovor na to pitanje.
Samo ne treba gledati na to šta je najveći generator putovanja za metro danas. Već za 5 ili 10 godina. Jer i ako danas počnemo sa radovima na metrou, prva linija neće da proradi sledećih 5 godina.

Koliko god neki mrzeli projekte koji se trenutno rade, oni su realnost. Za 5 godina ja mislim da će te 3 tačke generisati najviše putnika.

A - Autobuska stanica na NBg, tj. Blok 42 će biti najprometnija lokacija u gradu. Možemo mi da se sprdamo koliko hoćemo sa privremenim objektom ili tempom izgradnje, ali Beograd sad nema izbora nego da to završi.
Tu će za nekoliko godina ići skoro sav međugradski autobuski saobraćaj, tu je dosta korištena železnička stanica, tu će biti čvorište tramvaja, a tu bi se trebali izgraditi i drugi objekti (hoteli, komercijalni objekti).

B - BnV sa Savskim trgom. Savski trg je ranije bio glavno putna destinacija, ali je trenutno u rasulu. BnV je omržen projekat od mnogih, ali to se gradi i verovatno će da na taj prostor dovede hiljade novih stanovnika. Da još pomenem najveći mol i budući veliki trg na ulazu u centar grada. Kad to spojimo sa mostovima i postojećom tramvajskom mrežom, vidi se zašto bi to trebala biti i dalje jedana od najprometnijih stanica metroa.

C - Centralna stanica Prokop. Ah! Toliko izolovana od svega, a tolike pare i godine rada uložene u taj projekat. Toliko potencijala, a toliko malo iskorištenosti i povezanosti. Dovođenje metro stanice bi tu izolovanost u značajnoj meri promenilo. Sa metroom bi možda to stvarno i postala Centralna stanica.

To su moji argumenti zašto se ja koncentrišem na te tri tačke.
I da opet napomenem, ima i drugih prometnih lokacija, ali ove tri lokacije su već sad spremne za gradnju metro stanica. Nema potrebe za otkupom terena, za rušenjem, za haosom u saobraćaju.

 

[Дошљак]

По мени будућа БАС у 42 блоку има највећи проблем, пошто је сам тај блок испреплитан са железничком станицом на стубовима, УМПом исто на стубовима и трамвајским коридором са моста који се спушта баш у самом блоку 42.

Најлогичније би било да метро линија која би опслуживала тај блок иде од блокова (још боље да креће од аеродрома па да покрије и Сурчин и Ледине) ка центру старог града и то коридором између блокова (Jaпанска/Европска) кроз бивши ИМТ па да хвата правац Ђорђа Станојевића до блока 42 и тако успут покрије и пословни центар Аеродромски град и тржни центар Делта град, . Е сад проблем је даље шта и како провући и куда у самом блоку 42. Има пар опција - на мост уместо трамваја па ка јужном делу града; да се метро спусти са стубова у блоку и прође испод перона ЖС НБГ и УМП на делу где је трамвај још на стубовима, ту да буде станица баш испод плоче ЖС, а онда да се метро опет попне на стубове и преко Милутина Миланковића право на стари железнички мост, одакле даље иде кроз БнВ ка Теразијском гребену где улази у тунел (таман се покрије и тачка Б из горњих приказа).

Наравно, кроз НБГ би постојао и други крак метроа, Земунски, који би најбоље било да иде новим метро мостом кроз БнВ (или стари Савски мост, или нови у оси булевара АВНОЈа), па онда булеваром АВНОЈа до Омладинских бригада где би скренула до општине па даље Михајла Пупина право на бившу индустрију обуће и даље Угриновачком докле буде могло да се провуче, најбоље до поштиног центра.

На другу страну ове две линије би се укрштале у БнВ, Земунску линију би усмерио према јужном делу Београда (Вождовац, Коњарник или Чукарица), а линију од Блокова (аеродрома), према центру града (Теразије) а одатле према Карабурми и Миријеву. Поред те две линије морала би да постоји још линија север-југ која би пролазила кроз Прокоп, Славију и Теразије (типа Макиш-Церак-Миљаковац-Бањица-Прокоп-КЦС-Славија-Теразије-Лука Београд(-даље може надземно до Аде Хује, Карабурме и онда опет у тунел до Миријева), као и линија која би покрила Вождовачки крак (насеље војвода Степа-Јерковић-Медаковић-Коњарник-Црвени крст-Вуков споменик-Трг републике-Дорћол(Лука Београд па опет могућност надовезивања).

 

[zecal]

Blok 42 je trenutno ruglo i trebati će mnogo napora da se to dovede u neki red. Ali moraće da se to odradi.
Razvijati metro na NBg je mnogo lakše nego u ostatku grada. Sve je ravno i imamo prostrane bulevare. Zato može da bude toliko verzija metroa i svako ima neku liniju koju preferira. Ja ću da se zadržim samo na par očiglednih lokacija.

Kad pređemo na drugu stranu Save, i idemo kroz centar grada na istok, to postaje toliko gusto da je teško naći pogodne lokacije za metro stanice. A još je teže da ih se poveže. To će uglavnom morati da budu tuneli. Tuneli su skupi, podzemne stanice još skuplje, ali i to će morati da se radi.
Ja nemam dovoljno informacija šta je bitno kod bušenja tunela (koja su ograničenja, koje prirodne barijere, podzemni tokovi). Tu stvarno moraš da budeš stručnjak i da imaš sve snimke podzemnih terena. Nije samo buši ravno pa gde izađe.

 

[zecal]

Evo jedna verzija kako ovo može da se uradi sa dve linije i jednom interchange stanicom (X) kod Sajma.

Svetlo plava linija povezuje A i B direkno preko X.
Svetlo zelena linija povezuje Prokop (C) sa plavom linijom na X stanici kod Sajma.
Ove dve linije bi na X stanici išle jedan ispod druge i putnici bi se lako mogli prebacivati sa jedne linije na drugu.
Svetlo zelena linija se može produžiti prema Banovom Brdu kompletno koristeći postojeću železničku trasu.

Kao što sam ranije rekao, ova verzija bi trebala minimalno kopanje (malo prema Terazija i malo iznad autoputa).
Treba zameniti stari železnički most sa novim metro mostom.
Napraviti vijadukt od sajma prema Prokopu (sličan postojećem za železnicu).