Metro

[Karlo del Ponte]

@Пантограф

Са већином се слажем, али не и везано за Жичку. Хајде о осталим нонсенсима.
- Први пут у модерној историји линија исток-запад бежи са осе Теразијског гребена.
- Огромна висинска разлика између Савског трга и Трга републике. Прелаз из посавског муља ка стабилним стенама испод Гаврила Принципа. Врло зај... работа на почетку улагања.
- Идеја "инвеститора" да не жели ништа на површини, значи да би требали под реком да идемо. Рецимо, економски много јачи Беч сва три прелаза Дунава има на мостовима. У Београду би то било још сулудије због гребена на десној обали.
- Наравно, заобилажење Прокопа. Шта је идеја, да се не направи никаква озбиљна компензација у односу на садашњу одличну интегрисаност у град Главне железничке станице, и очајну Прокопа?

И ти се међу томе ухватиш Жичке. Ја сам сам на многим местима бранио тезу о пресецању нерешиве зоне између Устаничке и Булевара по дијагонали (дијагоналама) док за дијагоналу Франш - Цветко постоји нека траљава нада да се направи саобраћајница која би могла имати бар жуту траку, то не важи за Правни факултет - Коњарник. Зашто дијагонале? Попречна веза би се закуцавала у Звездарску и Бањичку шуму, што није у природи токова, а подужна (паралелна) не доприноси много стварању транспортне мреже која минимизује време путовања које није усмерено на центар. У самој Устаничкој, и самом Булевару имамо простор за формирање површинског јавног превоза иоле добрих перформанси и иоле економичног. Даље, Јовинова генерација урбаниста је имала стратегију "да изпрескачемо касабе, и направимо венац планских насеља даље. Тако су настали Миријево, Коњарник, Јерковић, Бањица, Миљаковац, Церак, али у том систему остао је Булевар источно од Устаничке, који је остао касаба до краја, са малим изгледом да ће се озбиљно реурбанизовати. Рецимо, уз о-рук, Булевар ће добити шири профил до Малог мокрог луга, и шта тада? Прва озбиљна попречна саобраћајница СМТ тек код Калуђерице?

Метро са 2-3 линије у суштини треба да обезбеди што више могућности да се негде стигне у комбинацији метро+неки други јавни превоз, како је у Будимпешти, Прагу, Варшави, Лиону. Ако се доведе у ред трамвај Цветко-Смедеревац (рецимо, десна страна за трамвај за оба смера сада, а 2+2 за аутомобиле једног дана+више колосека на терминусу) већ имамо добар превоз у том реону са преседачким чвором Вуков споменик. Други преседачки чвор са тролејбусима на источној страни Врачарског гребена. Трећи преседачки чвор у Устаничкој, на коју се може окренути и део потеза 300. Четврти преседачки чвор Аутопут. Пето велика насеља Медаковић, Јерковић, Степа, који нису везани на неке радијалне правце, и на крају Трошарина. Тако је формиран и Прашки метро. Тамо где је тешко пробити другим видом превоза, метро. Кроз брда, или под превише изграђеним зонана да се нешто друго предузме.

 

[boca-ica]

@Express

ZAKON O ŽELEZNICI
("Sl. glasnik RS", br. 45/2013 i 91/2015)

I UVODNE ODREDBE

Član 1
Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje prevoza u železničkom saobraćaju vrši se pod uslovima i na način propisanim ovim zakonom.
Član 2
Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, u smislu ovog zakona je: održavanje javne železničke infrastrukture; organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja; obezbeđenje pristupa i korišćenja javne železničke infrastrukture svim zainteresovanim železničkim prevoznicima, kao i pravnim i fizičkim licima koja obavljaju prevoz za sopstvene potrebe; zaštita javne železničke infrastrukture i vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji javne železničke infrastrukture.
Prevoz putnika i prevoz robe u železničkom saobraćaju može se vršiti kao javni prevoz ili kao prevoz za sopstvene potrebe.
Obavljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza putnika i prevoza robe u železničkom saobraćaju uređuje se na načelima razdvajanja poslova upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i poslova obavljanja prevoza u železničkom saobraćaju.
Član 3
Pojedini izrazi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:
1) gradska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši javni prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno području naseljenih mesta u sastavu jedinice lokalne samouprave;
2) dodela trase voza je raspodela kapaciteta javne železničke infrastrukture koju vrši upravljač infrastrukture;
3) železnička vozna sredstva su vučna, vučena i ostala vozila;
4) železnički prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti javnog prevoza u železničkom saobraćaju i kome je izdata licenca za prevoz, uz obavezu da obezbedi vuču vozova ili pruža samo uslugu vuče vozova;
5) železnički prevoznik za sopstvene potrebe je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja isključivo prevoz za sopstvene potrebe i kome je izdata licenca za prevoz;
6) železničko područje je zemljišni prostor na kome se nalaze železnička pruga, objekti, postrojenja i uređaji koji neposredno služe za vršenje železničkog saobraćaja, prostor ispod mostova i viadukata, kao i prostor iznad trase tunela;
7) žičara je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim osobinama, i može biti viseća žičara, uspinjača i vučnica, kojom se vrši javni prevoz putnika i robe ili samo putnika, odnosno robe ili lica i robe za sopstvene potrebe;
8 ) zagušena infrastruktura je deo železničke infrastrukture za koji se potražnja za kapacitetom infrastrukture ne može u potpunosti zadovoljiti tokom određenih perioda vremena, pa čak i nakon usklađivanja različitih zahteva za kapacitetima infrastrukture;
9) zaštitni pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, u širini od 100 m, računajući od ose krajnjih koloseka;
10) Izjava o mreži je dokument kojim se utvrđuju kriterijumi i postupak za dodelu kapaciteta infrastrukture, naplata naknada i cena usluga, kao i druge informacije koje su potrebne da bi se mogao podneti zahtev za dodelu trase voza;
11) industrijska železnica je železnica kojom privredno društvo iz oblasti industrije, šumarstva, rudarstva ili drugih oblasti privrede prevozi robu ili lica za sopstvene potrebe;
12) industrijski kolosek je železnički kolosek koji se priključuje na javnu železničku infrastrukturu i služi za dopremanje i otpremanje robe za vlasnika, odnosno nosioca prava korišćenja tog koloseka;
13) infrastrukturni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, u širini od 25 m, mereći od ose krajnjih koloseka koji funkcionalno služi za upotrebu, održavanje i tehnološki razvoj kapaciteta infrastrukture;
14) isključivo pravo je pravo kojim se železnički prevoznik ovlašćuje da pruža određene usluge javnog prevoza putnika železnicom na određenoj trasi voza ili mreži ili na određenom području, uz isključivanje svih drugih železničkih prevoznika;
15) javna železnička infrastruktura je pruga sa svim pripadajućim objektima, postrojenjima, uređajima i slično u funkciji železničkog saobraćaja, kao dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koju mogu koristiti svi železnički prevoznici i železnički prevoznici za sopstvene potrebe pod jednakim uslovima;
16) javni prevoz je prevoz putnika i robe, koji je dostupan svim korisnicima pod jednakim uslovima;
17) javni prevoz putnika od opšteg interesa obuhvata usluge prevoza putnika od opšteg ekonomskog interesa koje se pružaju javnosti na nediskriminativnoj osnovi i kontinuirano;
18) kapacitet infrastrukture je ukupan broj trasa vozova koji se planira sa postojećim stanjem tehničke pouzdanosti i tehnološke raspoloživosti elemenata infrastrukture na određenoj pruzi u određenom periodu vremena;
19) koordinacija je proces tokom kojeg upravljač infrastrukture i podnosioci zahteva vrše usklađivanje pojedinačnih zahteva radi dodeljivanja trasa voza;
20) licenca za prevoz je isprava koju nadležni organ izdaje železničkom prevozniku i železničkom prevozniku za sopstvene potrebe o sticanju prava za obavljanje svih ili posebnih vrsta prevoza u železničkom saobraćaju;
21) (brisana)
22) manipulativna pruga je deo javne železničke infrastrukture upravljača infrastrukture koja služi za prevoz robe za potrebe privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika, po potrebi i bez utvrđenog reda vožnje;
23) metro je prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;
24) mreža je celokupna javna železnička infrastruktura kojom upravlja upravljač infrastrukture;
25) nadoknada za obavezu javnog prevoza obuhvata korist, naročito finansijsku, koju nadležni organ neposredno ili posredno pruža iz sredstava javnih fondova tokom perioda sprovođenja obaveze javnog prevoza ili u vezi sa tim periodom;
26) neposredno dodeljivanje je dodeljivanje ugovora o obavezi javnog prevoza određenom železničkom prevozniku bez prethodnog tenderskog postupka;
27) obaveza javnog prevoza putnika je zahtev koji je definisan ili utvrđen od strane nadležnog organa u cilju obezbeđivanja usluga javnog prevoza železnicom od opšteg interesa, a koji železnički prevoznik, ukoliko bi postupao rukovodeći se samo komercijalnim, interesima, ne bi prihvatio ili ga ne bi prihvatio u istoj meri ili pod istim uslovima bez nadoknade;
28) (brisana)
29) okvirni sporazum je ugovor kojim se uređuju prava i obaveze podnosilaca zahteva i upravljača infrastrukture u vezi sa kapacitetom infrastrukture koji će se dodeljivati i naknadama koje će se naplaćivati u periodu dužem od perioda važenja jednog reda vožnje;
30) opšte pravilo je mera koja se bez diskriminacije primenjuje na sve usluge javnog prevoza putnika iste vrste na određenom geografskom području za koje je odgovoran nadležni organ;
31) plan poboljšanja kapaciteta infrastrukture obuhvata meru ili niz mera sa rokovima za njihovo sprovođenje koji se predlažu za ublažavanje ograničenja kapaciteta infrastrukture koja dovode to toga da se jedan deo infrastrukture proglasi zagušenom infrastrukturom;
32) (brisana)
33) prevoz za sopstvene potrebe je prevoz lica ili robe koji železnički prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, imalac železničkih voznih sredstava, vrši tim sredstvima za potrebe svoje delatnosti;
34) pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, u širini od 8 m, u naseljenom mestu 6 m, mereći od ose krajnjih koloseka, zemljište ispod pruge i vazdušni prostor u visini od 14 m. Pružni pojas obuhvata i zemljišni prostor službenih mesta (stanica, ukrsnica, stajališta, rasputnica, putnih prelaza i slično) koji obuhvata sve tehničko - tehnološke objekte, instalacije i pristupno-požarni put do najbližeg javnog puta;
35) red vožnje je akt upravljača javne železničke infrastrukture kojim se utvrđuje plan saobraćaja vozova za prevoz putnika i robe, kao i za sopstvene potrebe na javnoj železničkoj infrastrukturi;
35a) roba podrazumeva stvari koje se prevoze u železničkom robnom saobraćaju;
36) trasa voza je kapacitet infrastrukture neophodan za saobraćaj voza između dva službena mesta, u predviđenom vremenu i pod tačno utvrđenim tehničko-tehnološkim uslovima na javnoj železničkoj infrastrukturi;
37) turističko-muzejska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši javni prevoz putnika, uključujući i prevoz železničkim voznim sredstvima muzejske vrednosti;
38) ugovor o obavezi javnog prevoza putnika obuhvata jedan ili više pravno obavezujućih akata kojima se potvrđuje sporazum između nadležnog organa i železničkog prevoznika o poveravanju tom prevozniku upravljanja i pružanja usluga javnog prevoza u skladu sa obavezama koje proističu iz tog ugovora. Sastavni deo ugovora takođe može činiti odluka nadležnog organa koja sadrži uslove pod kojima nadležni organ poverava pružanje takvih usluga železničkom prevozniku;
39) upravljač infrastrukture je javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom;
40) putni prelaz je mesto ukrštanja železničke pruge koja pripada javnoj železničkoj infrastrukturi, industrijskoj železnici ili industrijskom koloseku i puta u istom nivou, koji obuhvata i ukrštanje tih koloseka sa pešačkom ili biciklističkom stazom.

@Exspres
Eve ....suvo, kratko i jasno ...

Član 3

1) gradska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši javni prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno području naseljenih mesta u sastavu jedinice lokalne samouprave;

23) metro je prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;

@ Expres

 

[spatiotecte]

Pantograf je u pravu,
Dodao bi da osim Bulevara Kralja Aleksandra, metro treba da pokriva i 29og Novembra i ulicu Srpskih Vladara.
Svako odstupanje od ta 3 glavna pravca je idiotizam.

Takodje, kao sto je vec receno, i ja imam osecaj da su pojedini clanovi foruma doprineli njihovim crtezima da dobijemo ovu budalastinu od metro plana danas gde linije krivudaju besmisleno i gde je izbacen metro sa Bulevara Kralja Aleksandra.

 

[Express]

boca-ica » 11 Jul 2017 07:15 am[/url]":3hmld3fk]
@Exspres
Eve ....suvo, kratko i jasno ...

Član 3

1) gradska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši javni prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno području naseljenih mesta u sastavu jedinice lokalne samouprave;

23) metro je prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;

@ Expres

Navlakuša znači. Dobro.

Nemaš ni stida ni srama da koristiš površan primer pravnog akta koji ne opisuje ništa navedeno do najsitnijih detalja samim tim zloupotrebivši nedostatak prostora za kontraargument u sopstvenu korist. Ali nema veze, može sa tobom da se razgovara i na drugačiji način.

Znači ta tvoja jelte železnica koristi i neku prugu, preciznije njenu deonicu na teritoriji jedinice lokalne samouprave, zar ne?

Recimo da imamo neke sitnice iz istog akta:

Železničke pruge se kategorišu na sledeći način:

1) magistralne pruge - od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj;

^^^Dobro boco odgovori mi onda na ova pitanja kada vidim da si tako dobro upoznat sa tematikom, ali bez pomoći neta (znači i bez filozofiranja):

-Šta je po definiciji BŽČ?

-BŽČ je sastavni i ključni deo kog panevropskog koridora?

-U sastavu kog koridora je pruga Zemun-Batajnica koja ujedno predstavlja deo trase BG:Voza iliti gradske železnice?

-Koji sve vidovi železničkog saobraćaja dva koloseka pomenute pruge koriste?

Kada odgovoriš nadam se da ćeš dobiti odgovor na pitanje kako neka takva gradska železnica uopšte može biti "nezavisni šinski sistem visokog papaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama".

I da, zahvali se Spasiu na podršci.

 

[hiavata]

 

[Пантограф]

@Karlo

Кад помињеш "дијагоналу", њен одличан пример је крак линије М3 из "Јовиновог" плана: Вуков споменик - Чубура - Душановац - Вождовац - Бањица - Јајинци. Са друге стране: Арена - Станица НБ - Блок 45. Наравно, не пролази Макензијевом, него поред Скупштине, Ташмајдана, Техничких факултета... Где треба.
Е, то је линија.

А ова спрдња од линије је Шарганска осмица - у сред града.


@Spaciotecte

Dodao bi da osim Bulevara Kralja Aleksandra, metro treba da pokriva i 29og Novembra i ulicu Srpskih Vladara.
Svako odstupanje od ta 3 glavna pravca je idiotizam.

Међутим, према новом плану, испод Деспота Стефана улазе аутомобили, и кроз тунел, најкраћом линијом, возе ка новом мосту и ка Савској. а метро са дунавске обале иде - кружно!
Резултат ће бити да ће људи пожелети линије 35, 27Е, 16, 95... јер ће метроом дуже путовати до центра.
Е, то је дилетантско пројектовање.

 

[boca-ica]

...Nemaš ni stida ni srama da koristiš površan primer pravnog akta...

ZAKON O ŽELEZNICI, zakon, zakon,.... = stid i sram :shock: :roll: :shok:

Ajd nek ti bude..... u pravu si
pzz

 

[markomarko]

Mislim da niste realni da ce se razvojem bg-voza kao dela metro mreze prevazici kapacitet tunela ispod Bgd te da ce morati da se rade paralelni tuneli! Pogotovu ne kada u danasnje vreme takt vozova u modernim sistemima pada na <2min. A i ti tuneli i stanice su projektovane za ozbiljno velike (i duge) vozove.

I uvek je moguce glavne polaske medjunarodnih i medjugradskih linija pomeriti malo van glavnog spica (8-9h i 16-17h).

Uz to, severo-zapadni krak se lako da prosiriti na 4 koloseka celom duzinom.

Mislim da je taj deo jedan od manjih problema ovog plana. Veci je problem preskakanje nekih delova grada i veza zarad ustede - novi predlozi linija 1 i 2 su znacajno losiji od prethodnih.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 11 Jul 2017 10:50 am[/url]":45hv0zu6]


@Spaciotecte

Dodao bi da osim Bulevara Kralja Aleksandra, metro treba da pokriva i 29og Novembra i ulicu Srpskih Vladara.
Svako odstupanje od ta 3 glavna pravca je idiotizam.

Међутим, према новом плану, испод Деспота Стефана улазе аутомобили, и кроз тунел, најкраћом линијом, возе ка новом мосту и ка Савској. а метро са дунавске обале иде - кружно!
Резултат ће бити да ће људи пожелети линије 35, 27Е, 16, 95... јер ће метроом дуже путовати до центра.
Е, то је дилетантско пројектовање.

Upravo tako Pantografe
Glupost ovog metro plana je sto su zamenili trase automobila i metroa.
Metro je trebao da prolazi tunelom od ekonomskog fakulteta do 29og novembra a ne automobili.
To je jos jedan dokaz da se daje prednost automobilima u gradu a ne javnom prevozu.

 

[boca-ica]

Mislim niste realni...

Hvala za ( s)mirenje rasprave
+1 za pokušaj

Pitanje je bilo da li je BGvoz gradska železnica ili metro
Gledaj sad :shock:

Koliko raznoraznih vozova osim Bgvoza, prolazi na trasi :
Pančevac-Vuk-Franš-Prokop ?

Na dnevnom , nedeljnom, mesecnom, godišnjem nivou ?

Osim Bgvoza- NULA (bio ranije onaj Valjevac al ga srecom premestiše)

ispunjen je u potpunosti uslov iz zakonske definicije

metro je prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;

Jeste prostorno nezavisni šinski sistem
a produžen je mimo mogucnosti na zahtev gradjana da koristi deo regionalne i medjunarodne pruge
Jeste visoko kapacitetni i to samo za putnicki a ne i za kargo trasport
Jeste sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama , ima sa obe strane upravljačku kabinu u odnosu na klasicne garniture vozova i jasno definisanu pogonsku karakteristiku a to je pogon iskljucivo na struju i specifican el. sistem.

A dal ima manji ili veci migavac , dal ima sedišta na tufne, gumene točkove, trecu šinu , ili dualni pantograf sa strane il ozgo
dal trasa ide podzemno il nadzemno ili na stubovima .... itd.
sve su to ne bitni detalji

 

[Karlo del Ponte]

@Пантограф

Очигледно се нисмо добро разумели. Иначе, та новопредложена линија исток-запад је слична Јовиновој линији регионалног метро-а исток-запад. Једној од озбиљних примедби на његов пројекат. Ја сам сам предлагао вођење брзе источне приградске линије у зони аутопута, због могућности да се линија води надземно и површински, уместо испод Жичке.

И да, Јовинова линија 3 Вождовац - Душановац - Вуков споменик - Теразије - Сава центар - Савски блокови - Аеродром је један од смисленијих делова предлога његовог тима. Премда, ја сам обазлагао зашто би требало више повући ка Црвеном крсту и Коњарнику, али господин је рекао "ништа не померати ни за милиметар".

 

[Igor]

Kada je Jovin produzio M3 od Bezanije do Aerodroma posto gledam varijante koje nisu to predvidjale.

 

[stf]

Previše očekujete od samo dve metro linije. Beogradu realno trebaju minimum 3.

Linija sever - jug uz male korekcije može da bude od idiotizma - čist dobitak.

 

[Karlo del Ponte]

МЕТРО НА НЕБУ, КРКЉАНАЦ НА ЗЕМЉИ

Мало Београђана се узбудило најавом градње метроа, поучени искуством вишедеценијских обећања и најава. Још веће неповерење су изазвале веће нелогичности на трасама линија предложеним у "Смарт плану". Међу њима се истиче преусмеравање давно планиране линије за велика градска насеља - Жарково, Видиковац и Петлово брдо - на пусто Макишко поље!
...
Јединствен случај, укидање пруге да би градио метро пругу?

Београдско приобаље јесте вредан ресурс, који није довољно коришћен због шинофобије водећих планера Београда већ деценијама. У Паризу је пруга уз обалу Сене, у Будимпешти уз обалу Дунава. Једино у Београду водећи планерски ауторитети, пругу сматрају "оковима". Постојање железничког коридора између Сајма и Панчевачког моста представља савршену шансу да се уз улагања далеко мања од класичне подземне метро линије направи ефикасан превоз за зоне новог развоја.
...

Опширније на блогу Удљужења љубитеља железнице.

 

[GOJE]

stf » 11 Jul 2017 09:00 pm[/url]":10cgt332]Previše očekujete od samo dve metro linije. Beogradu realno trebaju minimum 3.

Linija sever - jug uz male korekcije može da bude od idiotizma - čist dobitak.

To je velika istina, a do sada niko nije potezao pitanje cene. Zato je ovaj plan sa svim svojim manama ipak realniji za izgradnju. Neke kasnije linije koje mogu da povežu blokove i novu BAS, pa preko mosta na Adi... mogu da isprave neke od nedostataka ovog plana.

 

[dragan]

Nova strategija za gradnju metroa

 

[Kokos]

Odlična slika na kojoj se vidi koliko je naseljenog dela preskočeno i koliko je neophodna treća linija. Ja bih ovu iz Zemuna pomerio na dole, a bukvalno vodoravno na ovoj slici povukao treću liniju.

 

[stf]

GOJE » 12 Јул 2017 09:01 am[/url]":2b2m5dht]

stf » 11 Jul 2017 09:00 pm[/url]":2b2m5dht]Previše očekujete od samo dve metro linije. Beogradu realno trebaju minimum 3.

Linija sever - jug uz male korekcije može da bude od idiotizma - čist dobitak.

To je velika istina, a do sada niko nije potezao pitanje cene. Zato je ovaj plan sa svim svojim manama ipak realniji za izgradnju. Neke kasnije linije koje mogu da povežu blokove i novu BAS, pa preko mosta na Adi... mogu da isprave neke od nedostataka ovog plana.

Линији север-југ јако мало фали. Ево шта треба изменити:

1. Да са депоа у Макишу линија иде према Петловом брду до овог побележеног паркинга на мапи јер фактички, она предложеном трасом не пролази чак ни кроз ту нову развојну зону "Макишко поље" ... њена траса између Макишког поља и Видиковца је потпуно бесмислена.
2. После станице код Аде треба да иде до Прокопа уместо до Сајма а онда преко Славије испод Краља Милана до Трга Николе Пашића.

Остатак трасе је у реду. И уз ове две корекције ми добијамо фул метро линију без мане.

Линија запад-исток је скроз у реду.

И тако је очито да фали линија 3: Аеродром, преко савских блокова до Амфитеатра, Краља Милана, Славија и на Вождовац. После Трошарине да скрене за Медак и готова прича ...

 

[SRBO]

Велика грешка је што оће да направе метро и генерално све планирањем "одозго надоле" као што све оће да праве од зграда до осталога па буде после куку леле динамит не гине, него лепо да сиђу на терен погледају где људи живе како се крећу и тако да праве

 

[solecar]

Od kad je to Hipodrom pre Sajma?

 

[spatiotecte]

Moj zakljucak je da ako linija 1 koja je sad sever jug, mora da prolazi kroz BnV zbog politickih razloga onda ne moze da ide na Prokop jer jednostavno ne bi mogla toliko da skrene sa trase.

Takodje kad bi kojim slucajem isla preko Prokopa onda bi morala da zaobidje BnV i to je sustina cele price.

 

[Дошљак]

И логично и природно је да линија север-југ заобиђе БнВ и покрије Прокоп и КЦС. БнВ треба покрити линијом запад-исток са новим мостом у продужетку булевара АВНОЈа (таман средина између ТЦ Ушћа, Сава центра и поред Арене) па да скрене мало ка северу да би код Економског факса метро ушао у тунел на Теразијској тераси. Укрштање линија на Теразијама, а постојећом пругом пустити приградску железницу од Главне станице до Младеновца, Лазаревца, (Обреновца ако се обнови пруга). Наравно поред линија север-југ (центар града - Чукарица и Раковица) и запад-исток (Земун-НБГ-центар-Звездара) потребна је и трећа линија да покрије Вождовац који има најочајнију саобраћајну инфраструктуру. Та линја би могла да буде и кружна и да дели трасу са прве две линије тако да прве две буду као тангента на трећу.

 

[SRBO]

spatiotecte » 13 Jul 2017 13:04[/url]":2e5zabdr]Moj zakljucak je da ako linija 1 koja je sad sever jug, mora da prolazi kroz BnV zbog politickih razloga onda ne moze da ide na Prokop jer jednostavno ne bi mogla toliko da skrene sa trase.

Takodje kad bi kojim slucajem isla preko Prokopa onda bi morala da zaobidje BnV i to je sustina cele price.

Па не може север-југ и БНВ осим ако некако Газелу не претворе у железнички мост и онда да буде ко возић у луна парку лево десно како год хтели

Ако је линија исток-запад е онда већ може на БНВ па да скрене до прокопа ту да се споје те две

 

[Дошљак]

Нема потребе да запад-исток иде на Прокоп, та линија мора да иде кроз центар где је једино логично да се преклапају линије.

 

[RioBL]

Nema potrebe da metro uopste ide na Prokop - U OVOM TRENUTKU.
Zasto ste toliko opcinjeni metroom kroz Prokop? Zbog izgradjene betonske sobe ispod stanice? Nema potrebe da se novac trosi na metro trasu za lokaciju koji generise tako mali broj putovanja (Senjak, Dedinje, Malesko Brdo). Osim toga, Prokop ima BG voz kao fider (u najavi 2 linije) a tu je i autoput i novo veliko parkiraliste i prilazi sa nekoliko traka.

Sacekajmo da Prokop saobracajno naraste pa ce se isplatiti metro za Prokop.