Izvor: Beobuild.rs
Metro na pogrešnom koloseku
Ove nedelje predstavljena je još jedna studija saobraćajne infrastrukture u Beogradu, uključujući i akcioni plan razvoja do 2033. godine. U okviru budućih investicija nalazi se dosta poznatih i dugo planiranih transportnih projekata, bilo da se radi o razvoju železnice, putne infrastrukture ili javnog prevoza. Ono što je u njoj novo i važno, pre svega je sadžano u planu budućih metro trasa i njihove integracije sa ostalim vidovima prevoza. Za razliku od prethodnih, ova studija imala je jasan zadatak da integriše i prostor "Beograda na vodi", koji kao nova urbanistička realnost menja i brojne druge saobraćajne parametre. I ovu studiju saobraćajne instrastrukture pravila je strana kompanija, što već postaje tradicija, a autori ovog puta dolaze iz britanskog biroa WSP.
Kao što smo napomenuli, glavna tema ove studije svakako su projekti vezani za “Beograd na vodi” i ta tendencija je vidljiva u svim njenim aspektima. Najveću promenu podneće trasa metroa, a izmene koje se predlažu mogu imati dalekosežne posledice na razvoj grada, efikasnost transportnog sistema i efektivnost ogromnih investicija. Iako studija nije imala zadatak da detaljno utvrdi trasu metroa, ona pretpostavlja dve linije do 2033, sa zadatim terminusima, gde prva linija povezuje Makiško polje i Mirjevo, a druga Zemun i Ustaničku. Ovo su zapravo modifikovane trase EGIS-ove studije iz 2012, uz neke suštinske promene, a ova francuska kompanija trenutno radi i studiju izvodljivosti za nove trase.
Nekadašnja Linija 1 (Zemun-Ustanička) postala je u novim planovima Linija 2, dok je prioritet dat novoj Liniji 1 - zamišljenoj da ide od Makiškog polja do Mirjeva. Iako se nova Linija 1 delimično poklapa sa trasom nekadašnje Linije 2, ona bi mogla da preživi dramatične promene. Naime, čitava trasa je izmeštena na obod stambenog gradskog tkiva i bliže reci, pa tako umesto Bulevarom despota Stefana trasa ide Dunavskom ulicom, umesto Ulicom kralja Milana preko Slavije ide Savskom, umesto preko Kliničkog centra i Prokopa ići će pored Sajma. Banovo brdo ipak nije smelo biti zaobiđeno, tako da se u tom delu trasa vraća stambenim naseljima, da bi nadomak Žarkova ponovo skrenula u Vodovodsku ulicu ka Makiškom polju, gde je planiran terminus i novi depo. Na drugom kraju, ova linija ide pored Luke Beograd do Pančevačkog mosta, da bi tek u drugoj fazi 2033. godine bio dograđen deo ka Mirjevu!
U planu ovako radikalne izmene na trasi su objašnjene otvaranjem novih razvojnih zona u Makišu, Luci Beograd i na Adi Huji. Njihov cilj je bio da se ove zone budućeg razvoja pokriju visokokapacitetnim prevozom, kao i da što bolje iskoriste razvojni aspekat metroa. Grad je već promenio namenu tog zemljišta, tako da postoji značajan potencijal razvoja u narednim decenijama. Ok, to je legitiman cilj, ali kako onda takva linija može biti prioritet u gradu koji još uvek nema nijednu? Ne samo da metro zaobilazi sva najveća naselja u južnom Beogradu, uključujući Vidikovac, Cerak, Labudovo i Petlovo brdo, već je to učinjeno za dodatnu vrednost nekih budućih projekata.
Osim toga, problematična tačka predloženih metro trasa je i njihovo pokrivanje u centru grada i pozicija centralnog metro čvorišta. Kako je planirano, novi savski most na mestu tramavajskog, preuzeće ulogu metro mosta, tako da raspored stajališta u ovoj studiji podrazumeva veliko površinsko ukrstanje metro koridora u Savamali. Ovako glomazna konstrukcija na otvorenom bi morala da se izbegne, pošto bi njena izgradnja bila krajnje nepozeljno rešenje za taj prostor. Pored toga Linija 2 staje kod “Beograda na vodi” i kod Slavije, što znaci da će Novobeograđani i Zemunci morati da presedaju do centra! Kod “Beograda na vodi” imaće mogućnost da pređu na Liniju 1 do Trga republike ili da se peške popnu Kameničkom ulicom do Terazija. Ovo je još jedan potencijalno veliki promašaj u planu, nastao kao posledica loše pozicioniranog ukrštanja dve linije. Čak i za nove trase, revizija stajališta i podzemno čvorište ispod Terazija rešilo bi ove probleme.
Čudna je odluka i da čitava metro mreža predviđa samo jedan prelaz preko reke, čime se ispušta mogućnost da kombinovanjem ove dve linije lako dobijemo još jednu. Isto tako, ova studija uopšte ne razmatra posledice i promene koje ovaj plan donosi tramvajskoj mreži. Šta više, postoji i apsurd, pa je na mapi projektovanih tokova saobraćaja za 2033. godinu ucrtano da Novim savskim mostom prolaze i tramavaj i metro. Sa druge strane, novi most preko Ade na istom prikazu uopšte nema šinski sistem. Ostaje nejasno kako se takva greška provukla u jednoj profesionalnoj studiji, koja još treba da predstavlja osnov infrastrukturnog razvoja u Beogradu do 2033. godine.
Sve u svemu, jedna vrlo nekompletna i površna studija koja pravi niz loših rešenja i “trulih” kompromisa. Da ne govorimo da se čitav javni prevoz kritično oslanja na Beogradski železnički čvor (BG:Voz), sve pod pretpostavkom da će ostati neiskorišćen još 20 godina. BG:Voz ne može da bude dugoročna zamena za metro, već samo dopuna transportnom sistemu u budućnosti, tako da je ovaj aspekt rešenja u najmanju ruku kratkovid. U narednim koracima treba očekivati dalju razradu, koja bi trebala da konkretizuje sve ove promene na trasama i ponudi tehnička rešenja. Bez ozbiljne revizije ovaj plan je pogrešan voz na kome su sve stanice pogrešne, a javnost se mora ozbiljnije uključiti u proces, kako bi se izbeglo da se prave kompromisi na štetu javnog interesa.