Не субвенционишу се: Токио, Осака, Њу Делхи, Хонгконг, Сингапур и Крајсписка.
У капиталистичкој САД се јавни превоз у просеку тек трећину финасира продајом карата за превоз. Економски неписмене земље, попут, Србије, не умеју да саставе рачуницу по којој им је државно издвајање за јавни превоз исплативо. Јако ми је занимљива била једна студија из Минеаполиса, по којој приградски воз са свега 7 пари полазака, и то само у вршним сатима, има троструко ниже трошкове него доградити траку аутопута и одржавати је. На другој теми бих могао о свим потешкоћама, које има примена таквих пројеката у америчком друштву, неупоредивих у односу на Европу. Мада и Србија са својом шинофобијом је неупоредива у односу на Европу.
@Пантограф
Модел финансиарања метро-а у тим неким највећим градовима Азије није продаја карата, већ некретнина. Типа, спичи се линија у Овчу и Земун поље, до празних ледина, изгради остала инфраструктура, и на екстра локацији ван центра са најбољим превозом у граду, а могућношћу градње станова који су добро осветљени, увучени у односу на улице, паркинг места колико хоћеш, лак излаз на незагушене ванградске путеве, и ти станови лако нађу купце. Упс, то све имамо за БГ:ВОЗ осим развојних планова, и без обзира на тренутно слабо тржиште некретнина, бар један део уложених средстава би се вратио, и самим тим ослободили фондови за нове пројекте јавног значаја.
