Metro

[spatiotecte]

ValterUdarnik » 19 Jan 2017 06:51 pm[/url]":2ak92iee]Na brzinu uslikao.

Ima i metroa i gradske zeljeznice koja vodi zeljeznickom prugom osim kod stare zeljeznicke stanice, dalje istocnije od dunav stanice i trasom gradskog autoputa prema istoku

Zelio bi cuti misljenja

Misljenja sam da si crtao trase kao da Beograd ima godisnji budzet 30 milijardi evra ili kao da si planirao mrezu metroa do 2150te godine.

 

[SRBO]

Да је цртао за 2150ту имао би више линија ка Борчи

Мада што да не, нек поделе на фазе са одређеним роком а то да буде крајњи резултат

Ко зна шта се све може променити

 

[ccc]

Ljudi, mnogo je lako crtati zamišljene linije metroa razgranate u svim pravcima, koje pokrivaju svaki ćošak grada. Ipak, to je neopisivo traćenje vremena, struje i prostora na disku servera koji drži te maštarije. Ako se dovoljno dugoročno gleda, ko zna da li će metro biti potreban kao prevozno sredstvo za 50+ godina, jer je verovatnije da ćemo imati kola koja sama voze / lete ili neko 10-to napredno prevozno sredstvo, šta god, nego da Beograd ima takvu mrežu linija.

 

[Дошљак]

Колико год напредна, "паметна" и самостална буду била будућа друмска возила, толико ће опет саобраћајна мрежа у већем делу Београда бити закржљала и несразмерна броју становника и возила.

 

[vranac]

Ako smo realni imalo bio bi uspeh da beograd do 2050. ima tri linije metroa i to ne potpuno zavrsene. Crtati te guste mreze je cista zabava, kao igranje igrica.

 

[Дошљак]

Ja сам зато изнео предлог три кружне линије које се преплићу у центру града а опет заокружују густу периферију која има саобраћајне потешкоће + 2 линије БГ воза + метро линија до аеродрома која није кружна.

 

[Karlo del Ponte]

Дошљак » 20 Jan 2017 01:59 pm[/url]":1n0va9dt]Колико год напредна, "паметна" и самостална буду била будућа друмска возила, толико ће опет саобраћајна мрежа у већем делу Београда бити закржљала и несразмерна броју становника и возила.

Па и у Њујорку, Токију, Паризу, Бечу, Амстердаму... је оно што се подразумева под појмом "саобраћајна мрежа" закржљало и несразмерно броју становника. И нема неких озбиљних захвата да се закржљалост реши, нити економија и развој тих градова испаштају због тога.

Да појасним онима са јефтинијим улазницама: под "саобраћајна мрежом" се мисли на део друмске инфраструктуре са потпуно слободним приступом приватним моторним возилима. Заузима огроман простор у градовима, црпе највећи део јавне потрошње намењене саобраћају и транспорту, несразмерно транспортном учинку. Односно појам "саобраћајна мрежа" је клишеизирани назив. У основи није ултимативно зло, али никако не сме бити стратешко опредељење. За разлику од осталих инвестиција у саобраћај и транспорт, инвестиције у друмску инфраструктуру са потпуно слободним приступом приватним моторним возилима не захтева студију оправданости, емпатију при пројектовању, строге стандарде и вишеструку евалуацију пројектних решења, прилагођеност специфичним здравственим групама, еколошке оцене се своде на "анализу слободног пролаза жаба крастача", а о макроекономија и енергетска политика се одавно не узимају у разматрање у Србији приликом планирања саобраћаја.

Такав начин планирања, и клишеизација стварањем појмова "саобраћајна мрежа" и "губиташ" за јавни превоз су нас довели, поред свега, и до овог економског дна на којем смо. Од превелике увозничке зависности (моторни друмски превоз 40-45% увоза), принуђени смо да се ослањамо на страни инвестициони капитал, а и њега трошимо на погрешан начин чак и када средства усмеримо на нешто што није друмска инфраструктура са потпуно слободним приступом приватним моторним возилима. Навешћу само два екстремна примера:
- Коридор шинског превоза преко Моста преко Аде. Већ осам година од почетка градње, на врло скупој потпуно издвојеној инфраструктури за шински превоз шинског превоза ни у најави.
- Прокоп и Стедлери. Нови возови, који не могу користити врло важне станице Раковица, Панчевачки мост и Вуков споменик, нити је у оквиру плана набавке планирано прилагођавање овог заиста малог броја станица. Возови из Поморавља за Прокоп. На кредит Прокоп, на кредит возови, на кредит најлошији делови пруге. Јако дуго у Београд из тог правца није стигао воз тако брз, тачан, чист, модеран и празан.

И да се разумемо, улагања у железнички чвор и трамвај током 1980-тих су једино одступање од политике "саобраћајна мрежа" засноване на удруженом хедонизму политичке и инжењерске елите, тренутак трежњења услед макроекономске и енергетске катастрофе. Доста људи и даље сматра да је између метро-а и политике инвестирања из 1980-тих велика разлика.

 

[Delija]

Karlo del Ponte » 22 Jan 2017 09:42 am[/url]":15mwa3ha]
Па и у Њујорку, Токију, Паризу, Бечу, Амстердаму... је оно што се подразумева под појмом "саобраћајна мрежа" закржљало и несразмерно броју становника. И нема неких озбиљних захвата да се закржљалост реши, нити економија и развој тих градова испаштају због тога.

Одлично, коначно неко да објасни људима овде. Е сад Карло, понови то још једно 100 пута па
ће неки овде коначно одустати од тог сулудог аргумента како нам је друмска мрежа лоша те с тога треба бити приоритет. Видим железничка, мрежа јавног превоза у целости и метро мрежа (која ни не постоји) су нам у супер стању. :roll:

 

[spatiotecte]

Ja sam sto puta rekao da su guzve u Beogradu smesne u odnosu na kakve guzve postoje u Parizu.
Slozicu se dakle sa Delijom i Karlom da je argument zakrzljale ulicne mreze Beograda sroz pogresan i nepostojeci.

 

[Дошљак]

Aко ме је неко погрешно разумео, ја сам хтео да кажем да колико год буду та футуристичка паметна возила била напредна и софистицирана, и даље ће постојати гужве и кркљанци. Зато треба форсирати метро који заобилази гужве, иде испод брда, улица и зграда и спаја делове града који можда овако делују неспојиво.

 

[ccc]

Ako si ti mene pogresno razumeo, kao sto izgleda da jesi, moja poenta je bila da je krajnje besmisleno zanositi se crtanjem bojicama 101-ne linije po gradu, koje BG nikada nece imati, pa sam lupio prvo pseudo-resenje koje mi je palo napamet, a da je realnije od toga (mada je sve realnije od toga).

Kao sto neko rece iznad, 3 linije do 2050-te su i vise nego puna kapa, s' tim sto je meni i to na granici nemoguceg... Nama bi za 6-7 linija bio potreban vek ovim tempom, a kao sto rekoh, ko zna kakvi ce transportni problemi postojati u Beogradu i da li ce tada u njemu ziveti 500.000 ili 5.000.000 ljudi...

 

[SRBO]

Само пола милиона ако Бог да, да се лакше среди а не овако да накрају живимо ко сардине

 

[vucko]

2103. godina-Beograd otvara prvu liniju metroa dok ostatak retrogradne civilizacije koristi teleport.

 

[SRBO]

2203 година

Београд отвара телепорт

Остатак човечанства изумро, нас заборавили

 

[Дошљак]

ccc » Пон Јан 23, 2017 9:51 pm[/url]":3kiz202n]Ako si ti mene pogresno razumeo, kao sto izgleda da jesi, moja poenta je bila da je krajnje besmisleno zanositi se crtanjem bojicama 101-ne linije po gradu, koje BG nikada nece imati, pa sam lupio prvo pseudo-resenje koje mi je palo napamet, a da je realnije od toga (mada je sve realnije od toga).

Kao sto neko rece iznad, 3 linije do 2050-te su i vise nego puna kapa, s' tim sto je meni i to na granici nemoguceg... Nama bi za 6-7 linija bio potreban vek ovim tempom, a kao sto rekoh, ko zna kakvi ce transportni problemi postojati u Beogradu i da li ce tada u njemu ziveti 500.000 ili 5.000.000 ljudi...

Да се разумемо, и ја сам за 3 линије, кружне наравно И наравно, БГ воз (2-3 линије), развијена мрежа трамваја што независнијег и разграната мрежа тролејбуса, то је по мом мишљењу неки максимум који би могли извући. 6-7 линија је слажем се сулудо.

 

[JohnnyLee]

Делхи је добио метро 2002. године (8,3 км). данас има 6 линија и 213 км. ми, кренули смо са планирањем још пре сто година, а данас немамо ни 1 мм метроа

 

[Пантограф]

Неупоредиви су Њу Делхи, Шангај, Токио и Њујорк са Београдом. Једино што има смисла то је да гледамо шта су и како урадили у Софији, и да се трудимо да будемо једнако брзи, или ако је икако могуће (а није лако), и бржи и ефикаснији од њих.

 

[vucko]

Планирани развој јавног градског и приградског превоза путника дат ПГР грађевинског подручја Београда, заснива се и на постепеном увођењу мреже савременог градског шинског система – Београдског метроа. Полазећи од планова развоја града у Дунавском приобаљу, Миријеву и банатском делу града, у варијантном решењу, линијом два би се метро водио трасом улица Булевар Деспота Стефана и Вишњичка ка Карабурми и даље ка Миријеву.

http://www.beograd.rs/cir/gradski-oglas ... kmirovica/

 

[Karlo del Ponte]

Вођење метро-а правцем Сајам - Савски трг - Трг републике - Деспота Стефана у основи није нешто крајње лоше, уколико се од Бановог брда до Савског трга води надземно. Јесте мањи захват путника у односу на Славију, али би трошкови, и што је много важно рокови били далеко краћи. Следећа ствар коју пружа такво решење је комбиновано коришћење тунела од стране метро и приградских возова, од чега се не устручавају ни Јапанци. Тунели и мостови су јако скупе ствари, и што су боље искорошћени то боље. Ево, преко Новог железничког моста тренутно немамо ни целих 2000 путника на сат у једном смеру у вршним сатима, што је граница оправдаости за железнице у форми уличног трамваја. Конкретно, до 1500 путника на сат. Велики део поподневног вршног сата преко моста нису ни сва седишта попуњена. и то у оптерећенијем смеру.

Сада можемо помињати неколико мера, којима би се могао знатно повећати број прелаза реке Новим железничким мостом, а које су не прескупе:
- Покривеност и боља осветљеност свих перона на левој обали.
- Уређење паркиралишта.
- Преусмеравање више аутобуских линија ка стајалиштима.
- Уредно чишћење спољашњости возова. већи углед система.
- Боља информисаност корисника.
- Побољшања реда вожње, ранији први полазак, већи број полазака ван вршних сати и викендом.
- Нова стајалишта у складу са локацијама градских садржаја и чворишта за преседања, где је потребно посебно истаћи Сајам и Камендин.
- Приближавање градског превоза Прокопу.
- Интеграција са бициклистичким саобраћајем.
- Пословне зоне око свих станица и стајалишта, организована станоградња на периферији система.
- Превоз који са Новог Београда иде ка Раковици без преседања и дужих задржавања у Прокопу.

Све ово је тако близу, тако логично, а тако далеко. Шта нам онда гарантује да би од метро-а осетили праве ефекте улагања? Шинофобија је сувише јака, међу урбанистичким ауторитетима, и осталим градским институцијама да управо тај слој феудалних ауторитета не бих сматрао управо највећим ризиком приликом планирања метро-а.

 

[Kokos]

I zaboravio si ključno, ukidanje rampi na 3 najprometnija stajališta.

 

[Stomatolog]

Na koje rampe misliš?

Ako misliš na rampe za kontrolu karata, onda sigurno nisi upravu jer je sasvim normalno u svetu da se prevoz plaća i da se kontrola karata vrši elektronski sa rampama i zato mislim da građane treba kultivisati da plaćaju prevoz i rampe treba postaviti na sve stanice.

 

[solecar]

Isto tako je u svetu normalno da se vozila kojima se prevoze građani održavaju i zato mislim da bi trebalo kultivisati ove iz GSP -a i železnice da održavaju vozila , jer jedno bez drugog (plaćanje karata i održavanje vozila) ne ide.

 

[Kokos]

Da, na te rampe mislim. Meni lično ne smetaju, plaćam prevoz i koristim bg voz kad god mi odgovara.

Mnogo šta je u svetu normalno, a kod nas nije.

Ja sam čuo od pojedinih ljudi koji koriste voz, da ne žele da plaćaju bus plus, ali da bi plaćali bg voz kada bi mogli samo to. Šta mislite o tome?

Izvinjavam se na skretanju sa teme.

 

[Karlo del Ponte]

Сматрам да је питање плаћања превоза потпуно на месту, јер само када би се продајом карата покрило 50%, а не 30% трошкова превоза, остало би знатно више средстава за инвестиције. Врло је важно напоменути да јако велики део популације људи који се шверцују, у ствари, није материјално угрожено.

Није потпуно невезано за метро, ја имам следећи предлог:
- Да се граница за бесплатан превоз пензионера помери на 70 година, као раније.
- Да се за ђаке основних и средњих школа одреди нека знатно нижа цена маркице, рецимо 500 динара месечно, две велике пљеске или три палачинке са нутелом, али ригорознија контрола према њима.
- Да се контрола карата одржава само у делу возила у којима постоје стандарди по питању чистоће, грејања, дихтовања возила, утегнутости седишта и рукодржача и слично. На лошијим возилима да постоји ознака "нема контроле карата", и да за њих постоје стандарди само безбедности, обележавања и придржавања реда вожње. Наравно, да и једна и друга возила имају ред вожње. У том случају бедни студент и самохрана мајка са двоје деце могу уштедети коју хиљадарку тако што крену пола сата раније, а да не морају да зверају. Ево, моја пријатењица има бебу и не ради, а њен муж у супермаркету има 25.000 плату, осим ако нема прековременог рада, и живе као подстанари. Њима јако значи да уштеде на превозу, јер плаћено трудничко и родитељско боловање је привилегија, па ти Српкињо рађај.

 

[arapski investitor]

predlog na mestu, +
ALI osnovcima ne mozes da naplatis kaznu, nemaju dokumenta. mozes da ih izbacis iz vozila a to je divljanje, uz to zamisli rejting stranke koja to podrzi. to se nece desiti.
ne postoji nijedna kategorija koju bi bilo u redu "zavrnuti" vise nego sto je sada to slucaj. prevoz je jedna od stvari koja je drasticno skuplja na zapadu (a na isto gorivo se krecu) i jedino tako se nesto moze postici. neka finta g16 bi eventualno bila gorivo po nizoj ceni da je nis i dalje drzavni. dok se ne oparimo, grad ce da placa.