Šta je novo?

Metro

Nebitno je kako ce se definisati neki sistem. Bitno je da je efikasan.
A po svemu sudeci zagovornici lakog metroa misle na neku vrstu sinskog sistema koji je cijenom i karakteristikama izmedju tramvaja i klasicnog metroa.
 
Пантограф":391j6e9v je napisao(la):
То ти је питање за милион долара :)
Ако мене питаш, то је лоша терминологија, и важи се само разлика између независног система (тј. оног који се не укршта у нивоу са осталим саобраћајем) и онога који то није.

Paaa i nije tako. Oba sistema su u potpunosti nezavisna.
Laki metro u odnosu na teski ima krace stanice, manje radiuse krivina, veci usponi su dozvoljeni, manji kapacitet jer se koriste krace kompozicije i manju brzinu. To put it in 5 words.
 
Samo da ta manja brzina nije manja od ove kojom ide BG: voz , jer na pojedinim delovima imam utisak da pešak ide brže.
 
Andrej_LJ":2jigknte je napisao(la):
Пантограф":2jigknte je napisao(la):
То ти је питање за милион долара :)
Ако мене питаш, то је лоша терминологија, и важи се само разлика између независног система (тј. оног који се не укршта у нивоу са осталим саобраћајем) и онога који то није.

Paaa i nije tako. Oba sistema su u potpunosti nezavisna.
Laki metro u odnosu na teski ima krace stanice, manje radiuse krivina, veci usponi su dozvoljeni, manji kapacitet jer se koriste krace kompozicije i manju brzinu. To put it in 5 words.

Paaa...sad cemo se zbuniti. Ti vjerovatno mislis na kategorizacije koje dijele nezavisne sinske sisteme na lake i teske ali ja nisam siguran da se takav "laki metro" zagovara kad se kaze "laki metro sistem za BG"
 
Andrej_LJ":178w6d76 je napisao(la):
Пантограф":178w6d76 je napisao(la):
То ти је питање за милион долара :)
Ако мене питаш, то је лоша терминологија, и важи се само разлика између независног система (тј. оног који се не укршта у нивоу са осталим саобраћајем) и онога који то није.

Paaa i nije tako. Oba sistema su u potpunosti nezavisna.
Laki metro u odnosu na teski ima krace stanice, manje radiuse krivina, veci usponi su dozvoljeni, manji kapacitet jer se koriste krace kompozicije i manju brzinu. To put it in 5 words.


Андреј, када су у Београду раније говорили о "лаком метроу", мислили су на систем који у ужем центру иде испод земље, а у осталим деловима града у нивоу улице. На укрштањима са осталим саобраћајем били су предвиђени - семафори, уз давање приоритета "метро" (трамвајском) возилу.
После су од тога тихо одустали, али се и даље под истим именом помиње нешто што је квалитативно ипак потпуно другачије.
Зато кажем да је то лоша и збуњујућа терминологија, коју не треба користити.

Другим речима, мислим да је твоја дефиниција "лаког метроа" тачна, и ја немам ништа против таквог "лаког метроа": потпуно независан систем са нешто краћим растојањем између станица, мањим радијусима кривина и већим нагибима него за "класичан", "тешки" метро (ако те речи ишта значе - да ли је онда сваки метро на гуменим точковима "лаки", пошто дозвољава веће нагибе?), по мени је веома добро решење за Београд (да не буде забуне, нисам за метро на гуменим точковима).
 
u poslednjem planu koji se pominjao, bila je ideja da bude 100% nezavisna trasa, ali manja vozila tj. manji kapacitet. I manji peron 90m?)

Što su praktično i bili upareni tramvaji.
 
Перон 100 метара, у почетку 70 метара на надземним станицама. Приређивач плана је знао да су нископодна возила на независној траси непотребна, па је временом, после прве верзије плана, где су представљени "Алстом цитадиси" (трамваји, лака шинска возила), кренуо да нам "уваљује" најскупља могућа - метро возове са гуменим точковима. То нама не треба. Појмовна збрка "тешки", "лаки" и сл. управо прави простор за такве манипулације.
 
Ондак у том случају за београд је најбоље истински лаки метро(не накинђурени трамвај већ лаки метро по дефиницији Андреја) а не тешки зато што омогућава веће успоне што омогућава да у јужном Београду не буде 300 метара испод земље а у НБГ 300 метара изнад, онај класични тешки метро је бољи за оне равне градове
 
@SRBO
Ispade po tebi visinska razlika u begradu veca nego sto je visina Avale!!! ;)
Ne u odnosu na okolni reljef , vec nadmorska :D
 
Andrej_LJ verovatno pod lakim metroom podrazumeva Medium capacity rail transport system
Istina, pod pojmom Light rail transit (LRT) se svašta trpa: od nabudženog tramvaja sa prednošću na raskrsnicama, medium capacity (primer Dockland Light Railway u Londonu), običan tramvaj, tram-train, neke lokalne pruge, pa čak i vozovi na diesel pogon.
Kod poslednjeg pirmera najneobičniji je O-train iz Ottawe, jednokolosečna linija duga 8 km, pet stanica, jedino stanica u sredini ima dva koloseka i dve platforme gde se vozovi mimoilaze, a vozni park čine diesel motorni vozovi Bombardier Talent i Alstom Coradia LINT 41
 
Nasao sam model jedne stanice iz sistema slicnog Sky Train pa sam ga stavio pored Arene...cisto da vidim kako bi to moglo biti...

arena-sky.jpg
 
Ne mogu garantovati za tacnost modela jer ih je neko drugi radio. Ali cini mi se da je proporcija "tu negdje" :) Inace ova stanica iz Bangkoka je poprilicno velika (4 etaze) a evo kako izgleda na street view...

2015-04-01173007.jpg
 
JohnnyLee":14qpbqo8 je napisao(la):
давно сам ја на овом форуму писао да би Београд могао да гради нешто као Ванкуверов SkyTrain
Пантограф":14qpbqo8 je napisao(la):
И ја се негде с тим слажем.

Ја сам најближи московској линији 12 - Бу́товская ли́ния. Разликује се од осталих линија московског метроа што има краће станице (90 m) и манји радијус кривине. Остало је све исто.
 
Та је сасвим добра. Ја бих једино возило с пантографом :D
 
Ако је такав систем сварљив на НБГ-у у старом делу града није. Заправо у том делу ни физички није изводљив због брдовитог терена.
 
Nadzemne deonice na NBG nekako vremenom primam kao nazovimo to realnim kompromisom i ako nam nisu date procene podzemne trase od strane Egisa pa je pitanje o kolikom se zaista kompromisu radi u iznosu. U gradu svakako podzemno ali sa redukcijom stanica i duzine minimum 90m.
 
Da li postoji kosenzus medju nama forumašima oko definitivnie liste neophodnih podzemnih stanica? Ne nužno samo na prvoj liniji.
 
Postoji vise stanica o kojima smo govorili da ih treba izbaciti iz plana. Po meni je prioritet trasa preko savskog amfiteatra pa na Terazije nikako prelaz preko Brankovog mosta pa Akademija kao suluda preskupa stanica.
 
Zar nije bila ideja da se grade dve stanice, jedna pre i jedna posle arene? Mislim da bi se tako sačuvao i onaj parking. Parking mesta i onako manjkaju u tom kraju.
Stanice bi morale da budu veće zbog povremenog ogromnog broja putnika.
+ za render!
 
Vrh