Šta je novo?

Metro

Дакле, овако.

Према "Ежисовој" студији, по реализацији прве фазе прве линије метроа (Творничка - Вуков споменик, са краком до Ж. ст. Нови Београд), с минималним интервалом слеђења возова од 4 минута и радним временом од пет ујутро до поноћи, уз укупно 179 ангажованих радника, цена возног километра је 4,5 евра.

У оквиру те суме, највећи издаци су за плате запослених (бруто зарада машиновође је, например, процењена на 10.500 евра годишње) и за резервне делове возила.
Остале ставке су: електрична енергија за вучу и друге електро-системе (веома мали трошак, супротно од аутобуса), резервни делови за инфраструктуру, снабдевање канцеларија и осигурање.

Дугорочно, по завршетку прве линије (Творничка - Устаничка, са краком до Блока 45), са композицијама на свака три минута у "шпицу" и 303 запослена, цена операција пада на 3,9 евра по возном километру.

Трошковник је прављен тако што су цене очекиване у Француској помножене коефицијентом 0,7.
С обзиром да град за БГ:воз, мање ефикасан шински систем са веома застарелим возилима, Железницама Србије плаћа нешто више од 4 евра/км, рачуница је вероватно реална - у сваком случају, одступања нису велика.

Сад долазимо до кључне ствари.
Укпупна цена функсионисања прве линије са два крака на дневном нивоу је макс. 30.000 евра. Према јуче објављеним подацима, линије ЈГП које би услед њене изградње биле укинуте или скраћене (16, 95, 65, 7, 75 итд.), или би изгубиле део путника (17), дневно превозе бар 400.000 путника! Најједноставнија могућа математика каже да би и мање од 0,1 евра (12 динара) по превезеном путнику било довољно да се покрију оперативни трошкови метроа.


Када је реч о исплативости постојећих система, уопштено, метро и шински системи у Северној Америци не покривају ни оперативне трошкове (али има изузетака, рецимо ванкуверски "Скај трејн", што пише и на Википедији), европски покривају оперативне али не и капиталне трошкове (осим лоше пројектованих и прекратких, претежно у Русији), док је у највећим градовима Азије метро у потпуности профитабилан.
Инк, за Беч не могу да ти понудим неки документ - јер не знам немачки - али можеш да ми верујеш на реч, пошто су ми, у директном разговору, о томе (на енглеском) причали члан градске владе задужен за урбанизам (и даље је на тој функцији) и први оперативац предузећа "Винер линијен", тамошњег ГСП-а.


У нашим условима, намеће се закључак: са аутобуским превозом у овој мери злоупотребљеним, неефикасним и нерентабилним (ниједна линија у 12-милионском Паризу нема ни приближно путника као 95, а најоптерећенију - ПЦ - су већ претворили у трамвај), готово да је криминал - не улагати у метро и остале шинске системе. Висока цена изградње не може да буде изговор, а уз рационалан концепт, као у Софији (надземно свуда где може) Београд не би, током отплате кредита, морао да доплаћује годишње више од 15-20 милиона евра.
Толико новца имамо и свако ко каже другачије није у праву. Ово је већ предугачак пост да причамо о другим позитивним ефектима изградње метро система.
 
Uporno žele da dograde sadašnji depo na Novom Beogradu za motro depo, što je loše rešenje, niti je depo predviđen za to, niti ima mesta. Jedino pravo mesto je ono u Jovinovom planu, u useku kod Grmečke ulice u Zemunu, gde je nekada išla stara pruga.
 
Ni meni prica sa depoom na N. Beogradu nije jasna.
Nije ni na trasi prve linije, a nalazi se na mestu koje je prilicno urbanizovano tako da nekog ozbiljnog prostora - nema.
Takodje, meni kao laiku je logicnije da depo bude negde u zoni krajnje stanice neke linije, nego da se za tu vozove sa te linije pravi dodatni koridor do depoa na drugom kraju grada...
 
Депо код Белвила је планиран зато што је ЛРТ природни наследник трамваја. Дакле тамо има места, уместо трамваја.
 
Трамвај само на прекоречним деловима као што су Нови Београд, Земун и у будућности Борча и Овча, а јужно од Саве и Дунава тролејбус. Метро и аутобуси спајају два дела
 
Prosle nedelje sam bio u Budimpesti. Njihovi metro vozovi su stari (iz sedamdesetih ili stariji), stanice u centru nisu odavno renovirane, ali sve funkcionise savrseno dobro. Svaka stanice ima automate za karte, zaposlili su penzionere da kontrolisu na ulazima, ne ceka se dugo na voz. Majdarska je 70ih bila siromasnija zemlja od Jugoslavije, ali su ipak uspeli da izgrade dodatnih 26km metro-a.
Iz ove perspektive gledano mi bolje da smo gradili metro nego sto smo gradili megalomanski Novi Beograd. Odrekao bih se polovine blokova za jednu dobru metro liniju, ili dve.
 
Siromašniji sugradili nego mi zbog planske ekonomije u kojoj ne postoje dužničko-poverilački odnosi u finansijskom smislu, kao ni institucija kamate, ili je makar obresmišljena, pa sve to uopšte ne mora da bude loše. U isto vreme je i Pjongjang gradio metro iako je Severna Koreja bila pet puta siromašnija od Srbije, pa je čak i danas siromašnija ali masovno grade, ne znam da li šire metro ali grade projekte koji nisu ništa manjeg obima nego širenje metroa.
Što se tiče nas, mi ćemo metro graditi kad se ispuni samo jedan uslov a to je konzistentno poboljšanje spoljnih kreditnih rejtinga
 
U Jugoslaviji je postojala jos jedna otezavajuca okolnost, a to je da smo bili sest republika sa sest prestonica, i dve aut. pokrajne, dok je Madjarska, kao i neke druge tada siromasnije zemlje, bila vise centralizovana, jednonacionalna. Postajali su prioriteti kako raspodeliti novac, a BG metro nije spadao u te prioritete. Iz bivsih Yu republika i dan danas govore o tome kako je "sav novac odlazio u Beograd", pa je bilo ako Zagreb nema metro onda ga ni Beograd nece imati.
 
stf":2e2ilmdd je napisao(la):
Депо код Белвила је планиран зато што је ЛРТ природни наследник трамваја. Дакле тамо има места, уместо трамваја.


Po meni je to idiotski, jer ukidati tramvajski / sinski sistem a na drugim lokacijama ostaviti neefikasan i skup drumski , nije racionalno.
 
Па то је целокупна поента Егисове студије - ЛРТ мења трамвај.

Мењамо неефикасан трамвајски систем са ушминканим неефиксаним трамвајским системом уместо да трамвајски систем унапређујемо и градимо метро мрежу која не поништава трамвај већ заједно прави шинску мрежу.
 
ja sam ranije rekao da Rakovica već ima metro, ako se uzmu u obzir potencijali tramvaja. Naravno, za izvlačenje maksimuma iz postojećeg tramvaja je potrebno smanjiti broj stanica (trenutno u Topčideru ima četiri stanice) ili ih ostaviti kao vikend stanice, i naravno obnoviti kolosek zarad većih brzina i kontaktnu mrežu zarad pouzdanosti (ovo je urgentan problem). Danas tramvaju 3 treba 12 do 14 minuta od ž. stanice Rakovica do Glavne. Ukoliko se uradi krak ka NBG biće pun pogodak.

Što se tiče NBG ovo bi bilo moguće rešenje kako bi se tramvaj i metro mogli medjusobno dopunjavati. Priznajem nisam najbolje rasporedio stanice, ali su trase ovde bitnije.

metram.jpg


Na ovaj način tramvaj bi bio najbrži vid prevoza izmedju pojedinih delova NBG i Rakovice/Čukarice. Preko mosta na Adi ne bi išao metro već tramvaj koji je "ubrzan" povećanjem razmaka izmedju stanica. Isto tako, tram bi bio najbrža šinska veza izmedju blokova i Zemuna što bi dosta rasteretilo metro.

Dodatno, tram ka bloku 45 bi bio inače feeder za metro ka centru, jer bi novobeogradska linija metroa imala nagib ka aerodromu što je udaljava od blokova 44 i 45
metro2.jpg


Na ovaj način bi iz Rakovice i Čukarice bilo moguće brzo stići do aerodroma sa samo jednim presedanjem sa tramvaja na metro u okolini bloka 42, gde bi se naravno išlo i na medjugradske buseve i vozove.

Metro linije u starom delu grada bi išle ovako
metrostari.jpg


Dakle ovo bi bile same linije

Žarkovo-Centar-Karaburma
Karaburma-Trg Republike-Aerodrom
Ustanička-Slavija-Zemun
Trg Republike-Zemun
Banjica-Prokop-Zemun
Slavija-Aerodrom

EDIT izmene tramvaja bi bile:
Tramvaj 12 bi išao do Ustaničke, a ne do Bogoslovije
Tramvaj 1 Rakovica - Kalemegden (jer je ovakva linija zaista postojala)
Tramvaj 3 bi išao preko Novog mosta pa preko J. Gagarina i preko Bulevara Umetnosti za Zemun.
Tramvaj 13 bi isto išla Brdo - Kalemegdan
Tramvaj 4 Brdo - Zemun
Tramvaj 8 Blok 45 - Zemun
I na kraju, naravno 11 - Kalemegdan - Blok 44, ali bulevarom M. Pupina i Bulevarom Umetnosti (na mapi nisam postavio tako, al mi je sad palo na pamet :D)
 
laki72":ki49em45 je napisao(la):
stf":ki49em45 je napisao(la):
Депо код Белвила је планиран зато што је ЛРТ природни наследник трамваја. Дакле тамо има места, уместо трамваја.


Po meni je to idiotski, jer ukidati tramvajski / sinski sistem a na drugim lokacijama ostaviti neefikasan i skup drumski , nije racionalno.

Stf neobicno za njega preteruje i nije tacno da se predvidja ukidanje tramvajskog depoa. I ako ne ukida tramvajski depo, mislim da je ipak bolje da bude na mestu po prvobitnom planu iz '72/74

2qnvz3s.png
 
Još jedna prednost depo u Zemunu kod Grmečke ulice. Tehnička trasa ka depou ne mora da bude samo teknička. Kao što sam napisao, to je nekada bila stara trasa železničke pruge i ne bi bilo loše je obnoviti i povezati sa ž.st. Zemun i može se odmah produžiti prva linija od Vukovog spomenika preko Merkatora ka Batajnici, kao što sam označio na slici.

2rykh2e.jpg


Za ovo bi trebalo kupiti dvosistemske vozove. Ovo već postoji u komšiluku, u Atini. Linija 3 ima dvosistemske vozove 750 V DC/25 kV AC i vozovi se nakon stanice Doukissis Plakentias spaja sa državnom železničkom prugom i vozi do aerodorma Eleftherios Venizelos.

U slučaju Atine, njihove vozove je proiveo Hyundai Rotem, ali mislim da ih mogu proizvesti sve ozbiljnije firme koje proizvode železnilčka vozila, jer dvosistemske ili čak trosistemske lokomotive nisu novost. Jedino što takvi vozovi koštaju skuplje, ali su isplativi.

Za ovo bi trebalo uraditi sledeće:
-Denivelisati sve pružne prelaze do Batajnice
-Izgraditi bar još jedan kolosek do iste. obzirom da je to frekventna pruga međunarodnog značaja.

Nadam se da će do ovoga doći, ukoliko se bude obnovila trasa u saradnji s Kinezima
Uz to javlja se i potencijalna linija za aerodrom Nikola Tesla, koja je namenjena za gradsku železnicu.
Eto, ja sam razmišljao i o ovakvoj koncepciji, ukoliko bi se izgradila prva linija po Jovinovom planu.
 
Јел неко размишљао о дубини метросистема? Јер ако буду направили да цео буде испод земље онда ће у јужним деловима бити идиотски дубоко. Боље је да на деловима града северно од саве и дунава буде изнад земље или на нивоу земље ако неће да праве пад на преласку на НБГ
 
milanche":2605qemg je napisao(la):
laki72":2605qemg je napisao(la):
stf":2605qemg je napisao(la):
Депо код Белвила је планиран зато што је ЛРТ природни наследник трамваја. Дакле тамо има места, уместо трамваја.


Po meni je to idiotski, jer ukidati tramvajski / sinski sistem a na drugim lokacijama ostaviti neefikasan i skup drumski , nije racionalno.

Stf neobicno za njega preteruje i nije tacno da se predvidja ukidanje tramvajskog depoa. I ako ne ukida tramvajski depo, mislim da je ipak bolje da bude na mestu po prvobitnom planu iz '72/74

2qnvz3s.png

Моја грешка. Да будем искрен, нисам детаљно гледао позицију депоа него сам логички закључио да ће се радити уместо трамвајског. Зашто? Зато што по Егисовом плану, метро трасе буквално мењају трамвајске па би после евентуалне хипотетичке изградње метро мреже од целог трамвајског система остале 2,3 и 10 ... а за те три линије није потребан толики депо.
 
SRBO":lh8ifxe9 je napisao(la):
Јел неко размишљао о дубини метросистема? Јер ако буду направили да цео буде испод земље онда ће у јужним деловима бити идиотски дубоко. Боље је да на деловима града северно од саве и дунава буде изнад земље или на нивоу земље ако неће да праве пад на преласку на НБГ
U starom delu grada pod zemlju, na NBG na stubovima. To je već pa izvesno.
 
*Nedavno ste izjavili da će 2017. početi gradnja metroa.

Potvrdili smo Sporazum o razumevanju koji je prethodna gradska vlast imala sa francuskom Vladom i idemo ka pravoj odluci o prvoj liniji metroa. Metro je strateška stvar; Beograd raste i neće moći da funkcioniše bez metroa, ali ne smemo da napravimo grešku, samo prva linija košta između 800 miliona i 1,2 milijarde evra. Ako krenemo u takav projekat, a nismo sigurni da je to ono što želimo, potrošićemo novac i sebi napraviti veliki problem.

Prva linija metroa koja je ranije definisana nije bazirana na pravim informacijama, broju putnika i saobraćaju. Krajem jeseni prošle godine izbrojali smo putnike na pojedinim linijama, do 1. juna imaćemo novu studiju o optimizaciji javnog prevoza. Beograd raste, menja se, decenijama se niko nije bavio time nego i dalje iste linije voze od mesta A do mesta B, isti broj autobusa. Završili smo javnu nabavku, treba u narednih nedelju-dve da se potpiše ugovor o brojanju saobraćaja, da vidimo gde su opterećenja, gde nedostaje neki bg-voz ili neka druga sredstva javnog prevoza. To sve stavljamo u SMART, saobraćajni master plan Beograda. Do oktobra ili novembra očekujemo da se optimizacija javnog prevoza, zajedno sa brojanjem saobraćaja, nađe u SMART-u i definisaćemo ideju za prvu liniju metroa koja mora da uzme u obzir Prokop i novu autobusku stanicu, Beograd na vodi, tendencije naseljavanja, života i rada. Metro mora da bude deo integrisanog sistema prevoza; tu se oslanjam na stručnjake, ali ne može metro da ide istom trasom Kralja Aleksandra kao autobusi ili tramvaji, mora da se uklopi u ostali saobraćaj, da pokupi što više putnika i ubrza prevoz.

Moramo naći i način finansiranja, kredit, javno-privatno partnerstvo ili nešto između, komuniciramo sa Vladom Francuske i Ministarstvom finansija. To je strateški cilj, zasnivamo ga na pravim informacijama jer će se na njemu bazirati prevoz narednih 20-30 godina.

http://www.novimagazin.rs/vesti/intervj ... nvestitora
 
Гледам ја урбанистички план кад видех да је метро убележен као ЛРТ и замало думрем, зар нису одустали од планова за накинђурени трамвај????? Мада јесте да је план колико видим из 2006-е
 
Народе нисам баш најбоље пазио на часу. Може ли неко у пар реченица да ми појасни разлике између лаког и тешког метроа. Ако је демоде за форум пошаљите на ПП, а модератор нек уклони мој пост.

Надам се да нећу добити објашњење типа ТЕШКИ МЕТРО > Хkg > лаки метро!

Хвала у напред!
 
То ти је питање за милион долара :)
Ако мене питаш, то је лоша терминологија, и важи се само разлика између независног система (тј. оног који се не укршта у нивоу са осталим саобраћајем) и онога који то није.
 
Čika Brana":8c13pw1t je napisao(la):
Народе нисам баш најбоље пазио на часу. Може ли неко у пар реченица да ми појасни разлике између лаког и тешког метроа. Ако је демоде за форум пошаљите на ПП, а модератор нек уклони мој пост.

Надам се да нећу добити објашњење типа ТЕШКИ МЕТРО > Хkg > лаки метро!

Хвала у напред!


Лаки метро је накинђурени трамвај

Тешки метро је накинђурени воз или обичан воз
 
Vrh