Naravno u tome je i poenta. Svaki projektovani metro sistem mora da uzme u obzir da ce se njime voziti mnogo vise ljudi nego sto se trenutno vozi tramvajima i busevima na istoj relaciji. To je uostalom i poenta cele price, zar ne? A dobro je poznat fenomen skakanja vrednosti zemljista i razvoja delova gradova uz metro linije. Cak i da izgradis metro kroz nedodjiju oko njega ce nici nesto.ACR":29pswoug je napisao(la):
Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Bio je neki članak u nekim novinama juče, gde se otprilike kaže da će klupko oko metroa biti raspetljano posle majskih praznika i da će se težiti konsenzusu svih stranaka zastupljenih u gradskoj skupštini. Obzirom na poznate Mrkine stavove :kk: , ne vidim kako može biti konsenzusa ako je Belam opcija i dalje u igri.
Konsenzus međutim može biti oko ovoga:
http://en.wikipedia.org/wiki/Medium-capacity_rail_transport_system
u suštini kraći i jefiniji vozovi, pomalo nalik na LRT, ali ipak ne u tolikoj meri kao na Belam filmu, i sa exclusive right of way dakle bez ukrštanja.
Konsenzus međutim može biti oko ovoga:
http://en.wikipedia.org/wiki/Medium-capacity_rail_transport_system
u suštini kraći i jefiniji vozovi, pomalo nalik na LRT, ali ipak ne u tolikoj meri kao na Belam filmu, i sa exclusive right of way dakle bez ukrštanja.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.152
U-Bahn nije sve nego što ide ispod zemlje, u-bahn može da znači i iznad zemlje. U prevodu nije samo "Untergrunds-" (podzemna) nego "Unabhängig-" odnosno nezavisna železnica. Da je projekat BELAM rađen u nekom nemačkom gradu bi glat prošao kao U-Bahn bez ikakve diskusije.
Два наградна питања за Луцифера:
1) Наведи три града на европском континенту који имају број и концентрацију становника једнаке или веће од Београда и који немају тешки, најтежи метро.
2) Наведи шта се десило сваки од претходних 100 пута када су Срби били паметнији од целог осталог света.
1) Наведи три града на европском континенту који имају број и концентрацију становника једнаке или веће од Београда и који немају тешки, најтежи метро.
2) Наведи шта се десило сваки од претходних 100 пута када су Срби били паметнији од целог осталог света.
ja se zalazem da imamo nakvu podzemnu zeleznicu kakva postoji u parizu ili moskvi. samo ne mislim da je posteno zalagati se za takav vid saobracaja nazivajuci njega "metroom" a ostale "tramvajem"
Vračar
Intermediate
Nemci imaju mali problem sa terminima otuda i cela ova zbrka na poslednje 2 strane. Evo primera:
Ugradu Hanoveru (sa cca. 500.000 stanovnika) imate jako delotvornu tramvajsku mrežu. Linije kreću iz npr. severnog predgrađa i idu u južno. Pred dolazak u centar grada poniru tunelom ispod zemlje (baš kao na onoj slici u Frankfurtu) i po izlasku iz centra vraćaju se na površinu. U pitanju su najobičniji tramvaji koji po predgrađu i van centra staju na semaforima i ukrštaju se sa ostalim saobraćajem. Razmak između stanica je kao i za ostale tramvaje (max. 500 m). U tunelu ispod centra grada stanice izgledaju kao za metro i takav razmak imaju (oko 1000 m).
Ako idete sa jednog kraja centra grada na drugi, vi možete steći utisak da ste se vozili metroom (pod uslovom da zanemarite što taj metro ima pantograf i mala vozila) jer ste ušli u podzemnu stanicu 1 i izašli na PS2. Međutim, ako to isto vozilo čekate par km kasnije, vi svakako čekate tramvaj i nemate nikakav utisak da ste se vozili prevozom koji je malo pre išao kroz tunel.
Linije u Hanoveru su označene kao 1,2,3. ... a u podzemnim stanicama piše za te iste linije U1, U2, .... itd. baš isto kao u Berlinu gde imate kompletan i pravi metro sistem. Otuda možda zbrka. U1 u Hanoveru je svetlosnim godinama daleko od U1 u Berlinu jer:
U1 linija u Berlinu je metro, isti kao i u Budimpešti, Moskvi, ...
U2 linija u Hanoveru je najobičniji tramvaj koji se od beogradskog razlikuje samo po novijim vozilima i deonice sa tunelom ispod centra grada.
Pretpostavljam da je ista situacija i u Frankfurtu i Kelnu.
Više info-a i slike:
http://www.urbanrail.net/eu/han/hannover.htm
Beogradu ne treba tunel za katice. Beogradu treba pravi, pravcati metro, najteži mogući. Kao u Budimpešti, Bukureštu, Beču ili Berlinu. Ništa ispod toga.
Ugradu Hanoveru (sa cca. 500.000 stanovnika) imate jako delotvornu tramvajsku mrežu. Linije kreću iz npr. severnog predgrađa i idu u južno. Pred dolazak u centar grada poniru tunelom ispod zemlje (baš kao na onoj slici u Frankfurtu) i po izlasku iz centra vraćaju se na površinu. U pitanju su najobičniji tramvaji koji po predgrađu i van centra staju na semaforima i ukrštaju se sa ostalim saobraćajem. Razmak između stanica je kao i za ostale tramvaje (max. 500 m). U tunelu ispod centra grada stanice izgledaju kao za metro i takav razmak imaju (oko 1000 m).
Ako idete sa jednog kraja centra grada na drugi, vi možete steći utisak da ste se vozili metroom (pod uslovom da zanemarite što taj metro ima pantograf i mala vozila) jer ste ušli u podzemnu stanicu 1 i izašli na PS2. Međutim, ako to isto vozilo čekate par km kasnije, vi svakako čekate tramvaj i nemate nikakav utisak da ste se vozili prevozom koji je malo pre išao kroz tunel.
Linije u Hanoveru su označene kao 1,2,3. ... a u podzemnim stanicama piše za te iste linije U1, U2, .... itd. baš isto kao u Berlinu gde imate kompletan i pravi metro sistem. Otuda možda zbrka. U1 u Hanoveru je svetlosnim godinama daleko od U1 u Berlinu jer:
U1 linija u Berlinu je metro, isti kao i u Budimpešti, Moskvi, ...
U2 linija u Hanoveru je najobičniji tramvaj koji se od beogradskog razlikuje samo po novijim vozilima i deonice sa tunelom ispod centra grada.
Pretpostavljam da je ista situacija i u Frankfurtu i Kelnu.
Više info-a i slike:
http://www.urbanrail.net/eu/han/hannover.htm
Beogradu ne treba tunel za katice. Beogradu treba pravi, pravcati metro, najteži mogući. Kao u Budimpešti, Bukureštu, Beču ili Berlinu. Ništa ispod toga.
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
Hanover sa predgradjima ima preko 1,5 miliona stanovnika.
Takodje i po povrsini je dosta slican sa Beogradom
Bio sam nekoliko puta, zbog CeBit-a . Njihov sajam, na primer, u odnosu na grad ima slicnu lokaciju kao Beogradski. Na jugu grada. Obicno sam uspevao da smestaj nadjem u Himmelstir-u u hotelu Srpske Pravoslavne crkve ( kao da sam na Umci, npr) i ne moram kroz grad da bi dosao do sajma...
Grad je po velicini, uprkos zvanicnim podatcima o pola mil. stanovnika, velicine Beograda.
Hocu da kazem, ako njima odgovara "laki metro" mozda ipak treba o tome jos razmisliti, iako je ,ta, "laka" ideja dosta nepopularna ovde...
Za teski metro bice mnogo busenja po "poroznom" Beogradu. Kostace...
Za razliku u novcu ( nesto busenja u centru i iiznad zemlje na NBGD, ostalo bi para da se prave , ne da se kupe vec da se prave ovakvi tramvaji. Zaposljavanje sto vise od domace privrede je jedina varijanta da prezivimo...
Takodje i po povrsini je dosta slican sa Beogradom
Bio sam nekoliko puta, zbog CeBit-a . Njihov sajam, na primer, u odnosu na grad ima slicnu lokaciju kao Beogradski. Na jugu grada. Obicno sam uspevao da smestaj nadjem u Himmelstir-u u hotelu Srpske Pravoslavne crkve ( kao da sam na Umci, npr) i ne moram kroz grad da bi dosao do sajma...
Grad je po velicini, uprkos zvanicnim podatcima o pola mil. stanovnika, velicine Beograda.
Hocu da kazem, ako njima odgovara "laki metro" mozda ipak treba o tome jos razmisliti, iako je ,ta, "laka" ideja dosta nepopularna ovde...
Za teski metro bice mnogo busenja po "poroznom" Beogradu. Kostace...
Za razliku u novcu ( nesto busenja u centru i iiznad zemlje na NBGD, ostalo bi para da se prave , ne da se kupe vec da se prave ovakvi tramvaji. Zaposljavanje sto vise od domace privrede je jedina varijanta da prezivimo...
^^^ Wikipedia kaže da cela metro area Hannovera ima 1.1 miliona...
Što se tramvaja tiče, ja sam uvek za to da domaća privreda nešto pravi, ali krajnje mi je nejasno kako bi se to uradilo sa gradskim, pa čak i državnim, parama u tržišnom društvu.
Ipak više nismo u planskoj ekonomiji...
Što se tramvaja tiče, ja sam uvek za to da domaća privreda nešto pravi, ali krajnje mi je nejasno kako bi se to uradilo sa gradskim, pa čak i državnim, parama u tržišnom društvu.
Ipak više nismo u planskoj ekonomiji...
Ma slažem se samo napominjem da prevoz u Hanover odlično služi svrsi za takav broj putnika, koji je sigurno tu negde sličan Beogradu sada. Alžem se i da nam treba apsolutno nezavisan sistem, a što se tiče domaće privrede, jasno je da će naši da kopaju kao podizvođači a treba se boriti da se što više privrede angažuje oko projektovanja, oko isporuke materijala (elektro, metal, beton...), i takvih stvari, jer sama vozila će doći iz uvoza.
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
Nije to bas tako.ACR":1vb85bje je napisao(la):
Investitor celog posla, drzava, odnosno grad, treba da finansira ceo projekat, ukljucujuci i vozila. Dali ce to placati iz redovnog budzetskog prhoda ili kredita ili partnerstvom sa privatnim investitorima, nije sada vazno. Sve u svemu, deo novca ide za infrastrukturu a deo za mobilijar.
Vozila mogu da se kupe, ili da se taj novac upumpava u napravljeni konzorcijum ( nekoliko firmi koje bi tramvale proizvele).
To nije mala lova, ako uzmemo da bi trebalo za Beograd napraviti par stotina zglobnih vozila slicnih ovima u Hanoveru.
Prednost razvijenog tramvaja je i u tome sto bi ova proizvodnja mogla da se copy/paste na gradove koji takodje treba da rese svoj gradski prevoz. U KG par linija , u NS 3-4 linije, SU, par linija, Nis 3-4 linije, Bijeljina , Banja Luka, Podgorica, Budvanska Rivijera ( tu je jedna linija dusu dala da poveze od Starog Grada do Milocera)
Sta je tramvaj? Nije cudo tehnologije. sasija, podvoz, motor, elektroinstalacije, kontrola, karoserija, vrata, sedista, stakla, drzaci...
U Srbiji imamo nekoliko fabrika autobusa koje taj posao znaju da rade. Imamo i masinogradnju, fabriku vagona , prikolica, proizvodnju elektromotora, staklare, institute kao sto je Pupin i sl.
Ono sto smo u zadnjih 10-tak godina izgubili je kadar koji je u stanju da tako obiman posao organizuje i otprati. jer nam je ministarstvo industrije 2000-te godine postalo ministarstvo privatizacije.
Verovatno si u pravu, ipak, siguran sam da čak i da se reši da se gradi LRT od nekih domaćih tramvaja sigurno neće biti ništa.
Tu nije problem ni u vlasti, jednostavno smo izgubili kao nacija taj neki preduzimački mentalitet, i za svaku sitnicu nam trebaju neke štake.
Probajte da kupite domaći WC papir u prodavnici - ponegde ima samo Boni!!! Ali zato su tu Zewa, Paloma, K-plus (Konzum...)
U Merkuru kupujemo slovenačke šrafove i sekire!!!
A gde je tramvaj... ma, hard science fiction.
Tu nije problem ni u vlasti, jednostavno smo izgubili kao nacija taj neki preduzimački mentalitet, i za svaku sitnicu nam trebaju neke štake.
Probajte da kupite domaći WC papir u prodavnici - ponegde ima samo Boni!!! Ali zato su tu Zewa, Paloma, K-plus (Konzum...)
U Merkuru kupujemo slovenačke šrafove i sekire!!!
A gde je tramvaj... ma, hard science fiction.
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
Ne budite toliki defetisti.
Garantujem da je proizvodnja tramvaja moguca.
( cuj mene: garantujem, kao da sam neki autoritet...)
Moze da se napravi. Bice skuplji i verovatno nesto losiji od uvoznog, i to garantujem.
Pa gde je onda logika?
Moras da pocnes ponovo da pravis stvari. Nema leba od tzv " ekonomije bazirane na preradi i uslugama" He-he...To ne postoji. To su gluposti. Mi ne mozemo ziveti vecno od kredita i od vazduha. Spoljni deficit je enorman i kad nam krediti dodju na naplatu i smanje se doznake iz inostranstva i ostanemo golog kurc@ na ledini, necemo imati cime da placamo ni taj toalet papir koji si pomenuo.
Dinar ce pasti na 1000 za Evro i plate ce biti po 30-50 Eu , jer nema pokrica za vise od toga.
Nada vlasti iz zadnjih nekoliko godina da ce strani investitori podici industrijsku i drugu proizvodnju za izvoz i pokriti spoljnotrgovinski deficit izvozom novostvorenih dobara nije se obistinila. Cak i najveci izvoznici kao sto je USStil i Michelin Pirot ne donose sveze devize u zemlju.
Da bi se privreda i novcani tokovi pokrenuli, jedina je sansa da sami projektujemo, sami busimo, sami salujemo i izlivamo beton, sami pravimo tramvaje ( na primer) , tako zaposlimo ljude i okrecemo dinar sto duze unutar granica zemlje, a ne da jednom okrenut dinar pretvorimo u devizu i posaljemo ga natrag u nepovrat.
Naravno, nasi razgovori na forumu nemaju uticaja na to sta ce se desiti u buducnosti, makar ne po ovim pitanima, ali treba da nam bude jasno u kom bi pravcu, generalno, morali da razmisljamo.
Jednom usvojena proizvodnja necega, koliko god bila inferiorna u odnosu na konkurenciju, veliki je korak napred, jer ce vremenom postati bolja.
Setite se 80-tih i proizvodnje tenkova. Pravili smo tenk koji je bio zakon. Preskup u proizvodnji, prodavan ispod proizvodne cene, ali sjajno borbeno orudje! Skup je bio zbog ocajne i preskupe organizacije proizvodnje i odnosa JNA i vojno-proizvodnog kompleksa.
Zatim odlicne lokomotive koje su se finisirale u Brodu. jos se voze po nasoj zeleznici i po Rumuniji i njihova snaga i brzina nije bila problem, vec pruge koje nisu to omogucavale. ( Voz BG-ZG " Matos" je na delovima gde je pruga to omogucavala isao preko 160 kmh)
Znaci, nemojmo da se ponasamo kao Big Shoppers , jer uskoro za to necemo imati para. U stvari, nemamo ni sada.
Hocemo metro ( laki-teski, sve jedno) ...daj Boze da se pojavi neko pametan u Vladi i Gradu da pokrene stvar sa ovakve pozicije.
Nada nas je odrzala, njojzi hvala....
Garantujem da je proizvodnja tramvaja moguca.
( cuj mene: garantujem, kao da sam neki autoritet...)
Moze da se napravi. Bice skuplji i verovatno nesto losiji od uvoznog, i to garantujem.
Pa gde je onda logika?
Moras da pocnes ponovo da pravis stvari. Nema leba od tzv " ekonomije bazirane na preradi i uslugama" He-he...To ne postoji. To su gluposti. Mi ne mozemo ziveti vecno od kredita i od vazduha. Spoljni deficit je enorman i kad nam krediti dodju na naplatu i smanje se doznake iz inostranstva i ostanemo golog kurc@ na ledini, necemo imati cime da placamo ni taj toalet papir koji si pomenuo.
Dinar ce pasti na 1000 za Evro i plate ce biti po 30-50 Eu , jer nema pokrica za vise od toga.
Nada vlasti iz zadnjih nekoliko godina da ce strani investitori podici industrijsku i drugu proizvodnju za izvoz i pokriti spoljnotrgovinski deficit izvozom novostvorenih dobara nije se obistinila. Cak i najveci izvoznici kao sto je USStil i Michelin Pirot ne donose sveze devize u zemlju.
Da bi se privreda i novcani tokovi pokrenuli, jedina je sansa da sami projektujemo, sami busimo, sami salujemo i izlivamo beton, sami pravimo tramvaje ( na primer) , tako zaposlimo ljude i okrecemo dinar sto duze unutar granica zemlje, a ne da jednom okrenut dinar pretvorimo u devizu i posaljemo ga natrag u nepovrat.
Naravno, nasi razgovori na forumu nemaju uticaja na to sta ce se desiti u buducnosti, makar ne po ovim pitanima, ali treba da nam bude jasno u kom bi pravcu, generalno, morali da razmisljamo.
Jednom usvojena proizvodnja necega, koliko god bila inferiorna u odnosu na konkurenciju, veliki je korak napred, jer ce vremenom postati bolja.
Setite se 80-tih i proizvodnje tenkova. Pravili smo tenk koji je bio zakon. Preskup u proizvodnji, prodavan ispod proizvodne cene, ali sjajno borbeno orudje! Skup je bio zbog ocajne i preskupe organizacije proizvodnje i odnosa JNA i vojno-proizvodnog kompleksa.
Zatim odlicne lokomotive koje su se finisirale u Brodu. jos se voze po nasoj zeleznici i po Rumuniji i njihova snaga i brzina nije bila problem, vec pruge koje nisu to omogucavale. ( Voz BG-ZG " Matos" je na delovima gde je pruga to omogucavala isao preko 160 kmh)
Znaci, nemojmo da se ponasamo kao Big Shoppers , jer uskoro za to necemo imati para. U stvari, nemamo ni sada.
Hocemo metro ( laki-teski, sve jedno) ...daj Boze da se pojavi neko pametan u Vladi i Gradu da pokrene stvar sa ovakve pozicije.
Nada nas je odrzala, njojzi hvala....
Vračar
Intermediate
Ne znam samo odakle vadite te podatke, ali Hanover je bar 3 puta manji od Beograda. Ako računaš Hildesheim u Hanover (gde se nalazi sedište Zapadnoevropske eparhije SPC) možeš da nakupiš milion stanovnika, eventualno. Po svim ostalim parametrima čak je i Zagreb veći. Hanover može da se upoređuje sa Sarajevom ili Ljubljanom. Sa Beogradom jok!creme-nadlle":1vej0j6v je napisao(la):
Kao što rekoh, Hanover je mali grad i ne može se porediti sa Beogradom ni po jednom kriterijumu. Ako već tvrdiš da si bio tamo, mogao si videti da tramavaji saobraćaju prazni tokom celog dana. I sam sam se vozio njima više puta (boravio u H mesec dana neprekidno) i SVAKI put sam sedeo.creme-nadlle":1vej0j6v je napisao(la):
Ukoliko takav sistem predviđaš i za Beograd, onda stvarno ne znam šta da kažem na to. Koliko god bušenja u Beogradu da treba i koliko god novca da treba za pravi metro, vredi. Svaku paru. A ovo iz Hanovera mi već imamo u Beogradu.
Све је ово супер и ја сам поборник производње јер без производње нема ни развитка...ове тралала услуге, трговина, опет захтевају развитак (производњу) да би људи могли да купују и тако у круг...creme-nadlle":28tgxn67 je napisao(la):
Само на жалост има ту један непремостив проблем...интерес јачег + подмазани/постављени ,,прави" људи на правом месту...
Нпр. када је требало да се ради набавка мајица за универзијаду, ,,данас" је изашао конкурс са условима које треба да испуњава та мајица, а ,,сутра" је потписан уговор са увозником (не знам у којим сам новинама читао...мислим Политика)...услови су били такви да је могао да одговори на њих само онај ко их је знао доста дуже од једног дана и на тај начин су елиминисани домаћи произвођачи који су велике наде полагали у овај велики догађај и били спремни да инвестирају чак и у нове машине јер је реч о великом послу...дакле купљене су мајице страног произвођача...
Колико се сећам иста прича је била и са струјомерима које је електродистрибуција требало да купи од нашег произвођача који ради по не знам којим светским стандардима, али су купљени страни струјомери слабијег квалитета и могућности по колико се сећам вишој цени...
Даље, произвођачи текстила штрајкују глађу, секу прсте јер се кинеска роба не царини и не опорезује скоро уопште...нико их не контролише у енјубу 70 да ли дају фискалне рачуне, јер чим почне ригорозна царинска и пореска контрола они ће се одатле повући јер ће тај крш који продају бити много скупљи и неће самим тим бити конкурентан...
Опет полазим од тога да нико ко одлучује о оваквим стварима није малоуман или ретардиран из чега произилази да је реч о интересима који се на жалост не поклапају са српским...
Резиме приче, ако је планирано да се производња уништи, није могуће у исто време је и развијати...
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
Nemoj da si tako strog.
Fakat je manji po broju stanovnika, ali je po povrsini tu negde i predgradja kao sto je Hidelshaim su , iako udaljena, spojena sa gradom jer oni ljudi odatle rade u Hanoveru i stalno se komut-uju. Pa, i Obrenovac spada u Beograd, ali je broj putnika dnevno mali. Za razliku od Hildesheim-Hanover-a
Vidi,nisam ja protiv teskog metroa. Ali, shvatite da od toga nema nista. Nema cime da se plati , osim ako ne dobijemo na poklon.
Vise sam za prakticnu varijantu.
Kad sam bio tamo, spavao sam u Himelstier-u u Srpskoj dijacezi, tada je jerej i iguman ( to je i kao neki manastir) bio otac Lazar. Inace, evangelisticka crkva koju je SPC kupio pre pedesetak godina, i nema blage veze sa uobicajenom pravoslavnom ikonografijom.
Tramvaji su cesto prazni, ali , priznajem da sam uglavnom isao kolima . veza Hidelshaim-Hanover je i autoput punog profila i 2+2 trake, pravo do sajma. Putna infrastruktura je odlicna.
A to sto su tramvaji u Hanoveru prazni, znaci da je sistem dobar. Nema guzve. Ako Beograd ima pola milki stanovnika vise, prenesi to na sistem u Hanoveru i imaces tramvaje koji nisu prepuni.
Fakat je manji po broju stanovnika, ali je po povrsini tu negde i predgradja kao sto je Hidelshaim su , iako udaljena, spojena sa gradom jer oni ljudi odatle rade u Hanoveru i stalno se komut-uju. Pa, i Obrenovac spada u Beograd, ali je broj putnika dnevno mali. Za razliku od Hildesheim-Hanover-a
Vidi,nisam ja protiv teskog metroa. Ali, shvatite da od toga nema nista. Nema cime da se plati , osim ako ne dobijemo na poklon.
Vise sam za prakticnu varijantu.
Kad sam bio tamo, spavao sam u Himelstier-u u Srpskoj dijacezi, tada je jerej i iguman ( to je i kao neki manastir) bio otac Lazar. Inace, evangelisticka crkva koju je SPC kupio pre pedesetak godina, i nema blage veze sa uobicajenom pravoslavnom ikonografijom.
Tramvaji su cesto prazni, ali , priznajem da sam uglavnom isao kolima . veza Hidelshaim-Hanover je i autoput punog profila i 2+2 trake, pravo do sajma. Putna infrastruktura je odlicna.
A to sto su tramvaji u Hanoveru prazni, znaci da je sistem dobar. Nema guzve. Ako Beograd ima pola milki stanovnika vise, prenesi to na sistem u Hanoveru i imaces tramvaje koji nisu prepuni.
Vračar
Intermediate
Hildesheim nije klasično predgrađe, u pitanju je poseban grad, koji čak ima i svoju automobilsku oznaku. Relacija Hanover-Hildesheim bi se najbolje mogla opisati kao Beograd-Pančevo, s tim da je udaljenost nešto veća (oko 20-25 km). Tramvaj br. 1 ide do pola puta do Hildeshajma (do gradića Saarstedt), s tim što ne ide svako vozilo tamo nego se većina okreće u Laatzenu, odakle počinje Hanover. Svako 10-to produži i do Saarstedta.creme-nadlle":2btgiiou je napisao(la):
Evo i mape kako bih ilustrovao to što pričam:
http://maps.google.com/maps?f=q&sou...52.246301,9.821777&spn=0.369962,1.230469&z=10
Zahvaljujući ovim činjenicama, lako se da zaključiti da Hanover ima veoma razgranatu mrežu tramvaja, koja doseže i do gradova u drugim opštinama. Saobraćaj je dobro organizovan i tu se slažemo. Međutim, građani Hanovera ne koriste ni izbliza ovaj vid prevoza u onom procentu koliko Beograđani koriste ceo GSP. A evo i zašto - porodica druga kod koga sam boravio tamo ima 4 člana i tri automobila. Ista situacija je i u komšiluku, jer sam video mnoštvo automobila parkiranih ispred kuća. Tamo se ljudi ne voze tramvajima već automobilima, što je i logično kad se uzme u obzir odlična putna infrastruktura i više autoputeva koji se kod Hanovera ukrštaju.
Prema tome, moje mišljenje je da se taj sistem nikako ne može upoređivati sa Beogradom jer nema gotovo nikakvih sličnosti. Beograd od saobr. haosa može da spasi jedino teški metro kombinovan sa min. 2 mosta preko Dunava i izgrađenom obilaznicom. I naravno promenom s(a)vesti građana i uzdizanjem saobraćajne kulture. Sve ostalo je samo pokušaj koji je unapred osuđen na neuspeh.
Po pitanju metroa ne pristajem na kompromis, smatram da je bolje ne graditi ništa nego nešto što unapred znaš da neće uspeti da ostvari svoj cilj.
A para ima, samo treba biti pametan i sposoban i dobro ih rasporediti (=manje kraduckati). Cena teškog metroa u visini je jednogodišnjeg gradskog budžeta. Da su samo od 2000. godine izdvajali po 1/10 sredstava u kasicu-prasicu sada bi mogli da počnu da grade bez bojazni.
jovanovm
Advanced
Čisto da se razumemo, IMA čime da se plati (već je o tome podosta pisano na ovim stranicama, posebno o novim tehnologijama gradnje koje koriste španci), laka železnica NIJE praktična jer AKO je nezavisna od ostatka saobraćaja, tj. ispunjava funkciju javnog prevoza koja je u biti različita od tramvaja, njena cena je skoro jednaka pravom metrou, sa napomenom da ima manji kapacitet putnika.
Čisto da se razumemo, BeLaM projekat predviđa isti broj putnika u špicu kao što ima Sofijski metro, koji ima obične vagone. Predpostavimo da je Sofija po veličini blizak grad Beogradu (zvanična statistika kaže da imaju oko 250.000 ljudi manje, ali to je vrlo teško utvrditi s obzirom da Beograd ima više glasača na prethodnim izborima nego Sofija stanovnika, ali hajde)... kako je praktično da laka železnica u većem gradu na sat prevozi isti broj stanovnika kao i pravi metro u manjem gradu? Za iste pare, btw.
poredjenje beograda i hannovera je toliko glupo, da ne mogu da verujem, da neko moze da dodje na taku ideju. posto sam ziveo pola godine u hannoveru znam o cemu pricam. hannover ima oko 500.000 stanovnika. hildesheim je drugi grad. da dodjes na cifru od 1.6mio moras da saberes dosta gradova u celom niedersachnenu. trenutno zivim u berlinu i kazem vam, da je dosta pametnije poredjenje bg i berlina. berlin je dosta veci od beograda, znam ja to, ali u beogradu na trecini povrsine berlina zivi vise od 50% berlinskog stanovnistva. sto se tice guzve u saobracaju beograd moze i te kako da se poredi sa berlinom. znaci beogradu sigurno nije dovolljan hannoverski tramvaj, nego mu treba i teski metro, i s-bahn (beovoz) i tramvaj, kao sto je to slucaj ovde kod nas u berlinu.
i da dodam jos:
u hannoveru ne povezuje taj tramvaj druge gradove, nego je to s-bahn (beovoz). a taj s-bahn ne sluzi gradskim prevozom, posto ide mozda na svaki sat. znaci u gradovima kao sto su hannover ili bremen sbahn sluzi istoj funkciji kao i neki regionalni voz. u berlinu potpuno druga prica. sbahn je ustvari jos tezi metro, sto polazi svaka pet minuta!
i da dodam jos:
u hannoveru ne povezuje taj tramvaj druge gradove, nego je to s-bahn (beovoz). a taj s-bahn ne sluzi gradskim prevozom, posto ide mozda na svaki sat. znaci u gradovima kao sto su hannover ili bremen sbahn sluzi istoj funkciji kao i neki regionalni voz. u berlinu potpuno druga prica. sbahn je ustvari jos tezi metro, sto polazi svaka pet minuta!
Ako nema para za teski metro (a ja mislim da ima), nek se kupe novi tramvaji, obnove sine (i ponegde izmeste na sred ulice npr. na bulevaru od Vuka nagore), nek grad doprinese za obilaznicu, nek se da para da se sredi Beovoz. Bolje tako potrositi pare koje bi se potrosile na LRT jer LRT nece resiti probleme saobracaja i jos da iskomplikuje gradnju pravog metroa ukoliko za to u nekom trenutku bude bilo para. Inace dodje mi da se zveknem kada vidim koji sve gradovi imaju metro:
Sofija
Katanija
Kazanj
Torino
Bilbao
Palma de Majorka
da dodamo i gradove koje se mogu porediti sa Beogradom ili su malo veci, npr.
Minjsk
Harkov
Niznji Novgorod
stvarno da se covek oseti kao da je Beograd negde na marsu.
Sofija
Katanija
Kazanj
Torino
Bilbao
Palma de Majorka
da dodamo i gradove koje se mogu porediti sa Beogradom ili su malo veci, npr.
Minjsk
Harkov
Niznji Novgorod
stvarno da se covek oseti kao da je Beograd negde na marsu.
P.a.u.L.i.
Intermediate
zasto KAO da je na marsu?? Ne znam gde bi drugo smestio.hazard":1otrjob4 je napisao(la):
ja bih ovim pomenutim gradovima dodao i Tbilisi, Gruzija ( i to 2 linije)??? i Jerevan, Armenija??? Kakve su to drzave, bogate, zapadne? Zaista ne razumem :bash:
a ovde se jos raspravlja treba li Beogradu metro i kakav... :shok:
Malo smo krenuli u OT pa cu i ja
@creme-nadlle
Ovo sto si napisao za proizvodnju tramvaja sve stoji, apsolutno si u pravu. Mi mozemo da napravimo tramvaj i bilo koje drugo sinsko vozilo. Ali, tu ima jedan veliki problem, to nekome ne odgovara. A kome to ne odgovara-zna se, autobuskom lobiju. To nisu samo autoprevoznici, oni su najmanji probelm. To je jedna veca masinerija poput proizvodjaca autobusa i pratece opreme, kao i oni koji proizvode/dobavljaju gorivo. U Srbiji postoji pet proizvodjaca autobusa: cetiri karoseriste (Ikarbus, Neobus, Nibus i sad najnoviji BIK) i jedan, pa hajde da kazem, koji proizvodi kompletno autobus (FAP). Ti karoseristi proizvode samo karoseriju, sasiju i motor uvoze. I ne pada im na pamet da menjaju tehnologiju, odnosno da pocnu proizvoditi sinska vozila-imaju sigurnog kupca. I zasto su bas ti karoseristi locirani u najvecim gradovima Srbije (Ikarbus-Beograd, Neobus-Novi Sad, Nibus-Nis i sada BIK u Kragujevcu)? Beograd vapi za boljim sinskim saobracajem, a to je metro, a Novi Sad, Nis i Kragujevac, kao i Subotica, Sombor vape za tramvajem (moze i tram-train). Suboticki tramvaj je unistio autobuski lobi spajajuci se sa jednim autobuskim preduzecem u jedinstveno koji je kasnije nakon 10 godina potpuno ugasilo tramvajski saobracaj. Da ne pricam kako je Subotica krajem 50ih uz najvece strucnjake iz Zagreba napravila plan za sedam pravaca tramvajskih, potpuno istiskivanje buseva iz grada, samo na prigradskim linijama. Taj plan je zavrsio zakljucan u necijoj fioci. Sve te inicijatore ukidanja tramvaja iz Nisa, Novog Sada i Subotice trebalo je obesiti za muda da istrunu.
Zavrsio sam s OT.
@creme-nadlle
Ovo sto si napisao za proizvodnju tramvaja sve stoji, apsolutno si u pravu. Mi mozemo da napravimo tramvaj i bilo koje drugo sinsko vozilo. Ali, tu ima jedan veliki problem, to nekome ne odgovara. A kome to ne odgovara-zna se, autobuskom lobiju. To nisu samo autoprevoznici, oni su najmanji probelm. To je jedna veca masinerija poput proizvodjaca autobusa i pratece opreme, kao i oni koji proizvode/dobavljaju gorivo. U Srbiji postoji pet proizvodjaca autobusa: cetiri karoseriste (Ikarbus, Neobus, Nibus i sad najnoviji BIK) i jedan, pa hajde da kazem, koji proizvodi kompletno autobus (FAP). Ti karoseristi proizvode samo karoseriju, sasiju i motor uvoze. I ne pada im na pamet da menjaju tehnologiju, odnosno da pocnu proizvoditi sinska vozila-imaju sigurnog kupca. I zasto su bas ti karoseristi locirani u najvecim gradovima Srbije (Ikarbus-Beograd, Neobus-Novi Sad, Nibus-Nis i sada BIK u Kragujevcu)? Beograd vapi za boljim sinskim saobracajem, a to je metro, a Novi Sad, Nis i Kragujevac, kao i Subotica, Sombor vape za tramvajem (moze i tram-train). Suboticki tramvaj je unistio autobuski lobi spajajuci se sa jednim autobuskim preduzecem u jedinstveno koji je kasnije nakon 10 godina potpuno ugasilo tramvajski saobracaj. Da ne pricam kako je Subotica krajem 50ih uz najvece strucnjake iz Zagreba napravila plan za sedam pravaca tramvajskih, potpuno istiskivanje buseva iz grada, samo na prigradskim linijama. Taj plan je zavrsio zakljucan u necijoj fioci. Sve te inicijatore ukidanja tramvaja iz Nisa, Novog Sada i Subotice trebalo je obesiti za muda da istrunu.
Zavrsio sam s OT.