prvo to uopste nije tacno, a drugo zasto je uopste POBOGU BITNO KAKO CE SE ZVATI. Valjda je bitno sta je efikasno i sta nam treba a ne kako ce se zvati.ACR":5yqlgyhx je napisao(la):@ Lucifer
Nije suština u nadzemnim i podzemnim deonicama, nego nešto što se ukršta sa drugim tokovima saobraćaja ne može se baš nikako zvati metro.
Sta nije tacno? Da je metro potpuno nezavisan od ostalog saobracaja? Kako nije tacno?Lucifer":2twyekkf je napisao(la):prvo to uopste nije tacno,
Valjda ljudi znaju sta je metro, a?Metros are totally independent from other traffic, road or pedestrians.
Ne, nikako. Graditi bilo sta nadzemno na Bulevaru = idiotizam. Posle Cvetka Bulevar ima samo 2 trake, realno treba 4. I bas na tom potezu Cvetko - Ustanicka je i sledeca zona ekspanzije bulevara, jer ce se kad-tad one udzerice uz Bulevar srusiti i gradice se nesto novo i vece. I tek ce onda trebati 4 trake. A te 4 trake dobijemo tako sto ispod ulice provucemo metro i uklonimo sine za tramvaj.jedan sasvim prost misaoni test: zamislite da se grade tri linije, jedna od novog beograda do centra nadzemna, jedna od centra do liona podzemna, i treeca od liona pa nadalje nadzemna... je l ' bio onda bili zadovoljni?
U principu LRT je "teski tramvaj". Vozila su cesto identicna onim u tramvajskim sistemima (tj. to i jesu tramvaji) samo sto je trasa uglavnom odvojena od saobracaja (ili "odvojena" recimo ima prednost pri signalizaciji ali nije fizicki odvojena), tuneli se grade tamo gde nema mesta da se provuku sine na ulici, tako da sinsko vozilo tj. tramvaj moze da nesto brze nego kod klasicnih tramvaja, stanice su udaljenije i kapacitet je veci.Black":vlngk39g je napisao(la):Mislim da ne postoji neka precizna definicija lakog metroa, ali koliko sam imao prilike da vidim, na raznim primerima, laki metro nije obavezno nezavisan od automobilskog saobracaja (mada moze biti i to slucaj) i za njega se koriste manji vagoni nego za klasicni, teski metro, pa samim tim ima i manji kapacitet. Tako da mi se cini da su dva parametra kljucna za pravljenje razlike izmedju lakog i teskog metro sistema, a to su: nezavisnost i kapacitet vagona. Cini mi se da metro ne mora da ide pod zemljom, da bi se klasifikovao kao teski, moze biti postavljan i na stubovima, sve dok ne zavisi od ostalog saobracaja i dok moze da primi veliki broj putnika.
Na onoj slici iz Frankfurta se lepo vidi da vozila nemaju mnogo veci kapacitet od klasicnog tramvaja.
Dakle laki sinski sistem = moderni i nabudzeni tramvaj koji podseca na metro. Kod nas se potencira to ime "laki metro" da bi se zavarala cinjenica da je to uglavnom nezavisna moderna tramvajska mreza veceg kapaciteta.What is Light Rail Transit?
Light Rail Transit (LRT) is an updated and improved version of the streetcars that have moved Torontonians for decades, and will bring a new concept of reliable and comfortable transit service to Toronto’s busiest transit routes.
I u Beogradu se, na nekim mestima, pali crveno svetlo na semaforu kada naidje tramvaj.Lucifer":m16mmu30 je napisao(la):dakle u frankfurtu, to nije tunel za raskrsnicu, neko dunel za podzemnu deonicu koja ima nekoliko stnaica. metro se ukrsta sa velikim saobracajnicama, ali je poenta u tome sto senzor vidi kada voz dolazi i onda na raskrsnici pali crveno svetlo za sve osim voz... a vozovi naravno ne kasne, vec uvek u isto vreme prolaze, tako da su moguca svakakva natempiranja. I NARAVNO, ceo svet to zove metroom, jedino eksperti sa beobuilda to zovu "lakim metroom" ili cak podzemnim tramvajem.
E sad to prenesi na beogradske ulice i zamisli da se doda 30% vremena na trajanje svih crvenih svetala kuda prolazi trasa LRTa... Pa nastao bi potpuni kolaps... I ovako su zadržavanja i redovi na semaforima preveliki i u centru i na nbg-u... Meni se čini da bi takvo rešenje donelo više štete nego koristi...Lucifer":347ryayc je napisao(la):dakle u frankfurtu, to nije tunel za raskrsnicu, neko dunel za podzemnu deonicu koja ima nekoliko stnaica. metro se ukrsta sa velikim saobracajnicama, ali je poenta u tome sto senzor vidi kada voz dolazi i onda na raskrsnici pali crveno svetlo za sve osim voz... a vozovi naravno ne kasne, vec uvek u isto vreme prolaze, tako da su moguca svakakva natempiranja. I NARAVNO, ceo svet to zove metroom, jedino eksperti sa beobuilda to zovu "lakim metroom" ili cak podzemnim tramvajem.
Naravno ceo svet to ne zove metroom. Npr,Lucifer":2r806r7e je napisao(la):I NARAVNO, ceo svet to zove metroom, jedino eksperti sa beobuilda to zovu "lakim metroom" ili cak podzemnim tramvajem.
http://en.wikipedia.org/wiki/Frankfurt#Public_transportThe Frankfurt "U-Bahn" is not a real metro, but rather a typical German Stadtbahn
Definicija light rail (tramvaj) vs. heavy rail (voz) je prilicno jasna (brzina vozila, kapacitet, sirina koloseka) tako da niko ovde nije izmislio toplu vodu sto se toga tice. To su sve vrlo poznate stvari.The U-Bahn has seven lines serving the city centre and some larger suburbs. The trains that run on the line are in fact lightrails
Poenta je u tome da ti uporno pricas jedno te istu pricu i ako je dokazano da nisi upravu. Na nemackom jeziku je mozda sve sto ide ispod zemlje "U-bahn" ali je dobro poznata cinjenica sta je to metro i kako funkcionise, u Evropi, Sev. Americi i sire.Lucifer":2fnhbos4 je napisao(la):poenta je da svi koji dodju u frankfurt kao i svi franfkurcani to zovu metroom, jedino bi beogradjani to da zovu tramvajem. u americi je metro nezavisni sistem saobracaja, a u evropi sve sto ide ispod zemlje. evropljani cak imaju problem i lebdeca prevozna sredstva da nazovu metroom.