Šta je novo?

Metro

ACR":2p4pyks9 je napisao(la):
Da ne lutam mnogo od topica, prosto počinjem da mislim da bih se pomirio i sa tim LRT rešenjem, ako bi bar u centru bilo potpuno pod zemljom.
Jedino ako pod centrom podrazumevas sve od ustanicke ka reci. Potpuno mi je debilna ta ideja ta LRT tek kod Vuka ulazi u tunel. Ti ljudi kao da nikad nisu videli saobracaj na Bulevaru.
 
Мени је идеја са ЛРТ који би био потпуно под земљом само у центру у реду једино ако се под центром подразумева комплетна траса ЛРТ. Ето тако.

Мада је идеја и тада лоша из других разлога (лоша траса - не може се смислено уклопити у мрежу).

Бацање земљишта на Новом Београду за шински систем је једнако расипничко као и ове продаје земљишта будзашто о којима се сада одједном бруји. Тамо можда данас има довољно места (ја мислим да нема), али за 10 година сигурно неће бити. Погледајте којом брзином нестаје празан простор на целом НБгд. Да су 1970-тих размишљали као ове распикуће данас, Нови Београд би био изграђен са просечном спратношћу 1.5 а Шопинг центар Ушће и сличне домете урбанизма би функционери могли да набију у своје двориште (да не кажем неку другу реч д**е), или можда на прво расположиво земљиште негде око Земун Поља.
 
Ne znam, u mnogim drugim gradovima takođe metro izlazi na zemlju kada god to može (na primer, Atina - deo Linije 2 ka Pireju, Beč - deo jedne linije ide po ispustu uz Donaukanal, gde je nekada davno išao Stadtbahn, prva bečka gradska železnica). Naravno, i u jednom i u drugom slučaju, metro ima potpuni right-of-way tj. ne seče ni jedan drugi saobraćajni tok!

Na Novom Beogradu bi u Z.Đinđića napr to moglo da se reši tako što bi metro išao na stubovima, a automobilski saobraćaj ispod; ili da se nasuje zemlja kao za Beovoz a onda tu da se izbuše tuneli, mada bi to već izgledalo dosta ružnije.

Nemam ideju kako bi to nastavilo ka Fontani kasnije, jer tu već nema mesta.
 
Ценовник, молим лепо

http://www.blic.rs/beograd.php?id=89159

Finansijska sredstva
(Projekat vrednost)
Metro 1,1 milijarda
„Laki šinski sistem“ 400 hiljada
„Prokop“ 30 miliona
Obilaznica 221 milion
Gradska galerija 15 miliona
Most preko Ade Huje 100 miliona
*cene su u evrima
Иначе нема ништа интересантно у чланку осим што је градска галерија убројана у инфраструктуру, а има и овај уметак

Strani stručnjaci za teški metro
Stručnjaci iz Beča i Minhena u neformalnim razgovorima sa predstavnicima gradskih vlasti istakli su da se zalažu za gradnju klasičnog metroa u Beogradu. Ovaj predlog trebalo bi da zvanično bude saopšten gradonačelniku Draganu Đilasu do 1. maja. U Beograd će uskoro doći i stručnjaci i Španije i uraditi svoju ekspertizu.
Но обе ствари је писала иста особа - sapienti sat.
 
Upravo sam pisao Blicu pa da vidimo da li će i dalje da daju netačne brojke.
 
Посебну пажњу обратити на бомбастични наслов :) мегаексклузивно :)

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Sudbina-metroa-u-rukama-SHpanaca.sr.html

Судбина метроа у рукама Шпанаца
Стручњаци из ове земље предложиће градским властима да у Новом Београду буде грађен лаки метро, док би кроз стари део града требало да пролази подземна железница

После Аустријанаца и Немаца, у причу о изградњи београдског метроа укључили су се и стручњаци из Шпаније. Они су јуче челницима Скупштине града представили своју визију метро система у Београду, а ових дана у главни град поново би требало да дођу експерти из Беча како би понудили решење за овај вид јавног превоза.
Градске власти планирају да у пројекат изградње метроа укључе што више стручњака, али ће коначну одлуку о томе који ће тип градске железнице бити направљен донети Скупштина града. Та одлука ће, према речима градоначелника Драгана Ђиласа, одредити судбину саобраћаја у главном граду.
– Нажалост, код нас се све, пре или касније, претвори у политику. Због тога смо секретар за саобраћај и ја одлучили да предност дамо стручњацима. Намера нам је да у овај пројекат укључимо што више експерата и да после тридесет и кусур година, макар и у најтежим економским условима, кончано изградимо метро – поручио је Ђилас гостима из Шпаније, међу којима је био и Габријел Кремадес, отправник послова амбасаде ове државе у Београду.
Истичући да републичка власт води активну политику како би дошла до новца за изградњу београдског метроа, Ђилас је потврдио да ће у мају министарска делегација отпутовати у Москву на разговоре о овој теми. Тамо ће, како се очекује, бити речи о кредиту који би Руси требало да дају Србији, а о чему је прошле недеље јавност обавестио Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја.
После тога би, према најавама градоначелника, пред одборницима Скупштине града требало да се нађу све опције о будућем метроу. Они ће тада, како је објаснио Ђилас, донети коначну одлуку о типу метроа који ће добити главни град.
Претходно би, међутим, значајну улогу требало да одиграју управо Шпанци. Према сазнањима „Политике”, они су се укључили у пројекат београдског метроа још пре неколико година.
– Шпанци у Београду имају консултантску кућу која се бави метроом – каже извор „Политике”. – Реч је о озбиљним стручњацима који су крајем 2007. године помогли да се распише конкурс за идејни пројекат за лаки метро. Нажалост, све се завршило на томе, јер је баш у то време умро градоначелник Ненад Богдановић, који је и био главни заговорник овог вида превоза. Шпанци су, међутим, остали у причи, тако да ће сада њихова реч имати значајну тежину.
Према информацијама нашег саговорника, Шпанци ће на крају, да би задовољили присталице и лаког и тешког метроа, предложити комбиновани систем.
– Највероватније ће сугерисати да се у Новом Београду направи такозвани лаки метро. Дакле, тим делом града возови би ишли површински, док ће с друге стране Саве бити пројектована подземна железница – истиче поменути извор.
Многи стручњаци, међутим, упозоравају да ће, без обзира на врсту метро система који буде грађен, гужве у граду трајати и за време радова, али поздрављају одлуку градских челника да око овако важног питања консултују професионалце. Иначе, у проблем саобраћајног колапса, са којим се Београђани свакодневно суочавају, шпански експерти јуче нису имали прилике да се увере. Не због тога што су се кратко задржали већ, како је објаснио др Драгољуб Ђаконовић, секретар за саобраћај, зато што је у току школски распуст, па су самим тим мање гужве на улицама.
– Довољно је да затворимо једну саобраћајницу, као што је сад случај са Ресавском, и да у граду настане колапс. Има ли бољег показатеља зашто је Београду потребан метро – поручио је др Ђаконовић шпанским стручњацима.
Н. Миковић

[објављено: 23/04/2009]
 
^^^ Ovo i jeste prihvatljiva ideja, površinski na NBG, podzemno u starom delu grada. Lako se posle etapno može konvertovati u pravi metro. Uz tramvaje koji se brinu za poprečne ulice, to može baš lepo da ispadne...

Ali da, nema šanse, ovo su samo priče...
 
Pa koja je to razlika u odnosu na Bogdanovicev LRR? Tada je cak bila prica i da do bul. Avnoja ide pod zemljom, i tu da izlazi... Jedina je razlika od Vuka na vise? Zar nije sa povecanjem sabroacaja na delovima bas oko Arene (sto ce se sa izgradnjom Usca i bloka preo puta SIV-a dodatno povecavati?) LRT opet sprecen da se normalno vozi, i jos bi onda verovatno morali da se rade visoki tuneli jer sumnjam da bi izveli da se u nivou sa raskrsnicom ukrsta a da napajanje ide iz trece sine.. Osim ako ne smisle neko kombinovano napajanje vagona? Sto cenim da je opet skuplja varijanta? :/
 
To "kombinovano" je samo mišljenje novinara. Siguran sam da Španci nisu pre dolaska najavili šta će da predlože, pogotovo ne našim novinarima. A tekstovima o beogradskoj infrastrukturi, naši novinari su baš pokazali koliko se razumeju u tematiku. :notok:
 
Razlika izmedju "lakog" i "teskog" metroa nije u tome sta ide pod zemljom a sta na zemlji, nego u tipu vozila (koloseka), nezavisnosti od saobracaja i prevoznog kapaciteta. Jos jedan idiotski tekst...
 
Zaista bih voleo da vidim kako misle da naprave bilo kakvo ukrštanje "metroa" i običnog saobraćaja u Bul Z Đinđića. Pa u saobraćajnom špicu tu se formiraju takve kolone vozila da je to neverovatno, a opet kako da denivelišu ukrštanja, pa ne mogu ni automobili ni vozovi baš toliko da idu gore dole...

Jedino da metro podignu na stubove, što i ne bi bilo tako loše (razbilo bi potpuno vizualno praznilo tog kraja), ali da li bi to stvarno bilo jeftinije od neke cut and cover varijante podzemnog metroa? Ja mislim da ne bi.
 
Igranka bez prestanka naših medija se nastavlja... :)

Rusi grade „teški” metro u Beogradu
Autor: N. Korlat - G. Svilar | Foto:AFP | 23.04.2009. - 12:56

Gradske vlasti su sve bliže odluci da se u Beogradu gradi klasični metro. U neformalnim razgovorima sa predstavnicima Grada, stručnjaci iz Minhena i Beča najavili su da će njihova preporuka biti upravo ovaj tip podzemne železnice, a to će zvanično i saopštiti najverovatnije do 1. maja. Čeka se još mišljenje eksperata iz Španije, koji su juče doputovali u Beograd.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=89498

Interesantna stvar je da eksplicitno pominju projekat iz 1982.
 
Koji je to projekat iz 1982? Istovetan onom iz Jovinove studije 70ih?

btw, ono sto mi se ne svidja kod toga je premali broj stanica na Bulevaru...to je jedino sto mi se svidja kod BELAMa.
 
hazard":216ojp0c je napisao(la):
Koji je to projekat iz 1982? Istovetan onom iz Jovinove studije 70ih?

btw, ono sto mi se ne svidja kod toga je premali broj stanica na Bulevaru...to je jedino sto mi se svidja kod BELAMa.
pa koliko sam uspeo da provalim, stanice u bulevaru se uopste toliko ne razlikuju kod belama i kod teskog metroa.

kod belama ide posta-pravni-vuk-djeram-lion-cvetko-olimp-kluz-ustanicka
kod metroa ide skupstina- pravni-vuk-djeram-lion-cvetko- (verovatno ce biti negde izmedju kluza i olimpa) i ustanicka.

sto mu dodje skoro isto
 
Samo da mi ostave stanicu kod Kluza :lol: sve ostalo je manje bitno.

Sad ozbiljno, Belem na bulevaru ima stanice u proseku nekih 800 m udaljenosti, sto je skroz OK za metro (neke pariske linije metroa npr. imaju i manju razdaljinu, oko 500m), a ide se tako da se nakon Kluza preskace po jedna stanica tramvaja (Mite Ruzica, Batutova, pa prva ispod Liona zaboravih kako se zove, itd.) sto je OK jer ce metro stanice biti duze od tramvajskih (~100 m) tako da ce biti vise ulaza u metro stanicu (ne samo na mestu gde je trenutno stajaliste za tramvaj). Kluz ima smisla kao lokacija za stanicu jer predpostavljam da ima dosta mesta da se gradi ispod one stare okretnice i parkinga. Kod BELAMa je sto se stanica tice jedino upitno na bulevaru da li je potrebna stanica Olimp. Ona je vrlo blizu Cvetka (~300 m) ali moze se reci da je bitna zbog samog objekta sportskog centra i gomile decurlije koja tamo ide prevozom...

Dakle, jel ima neko mapu te studije iz 1982 i koliko se razlikuje od predloga iz 1976?
 
Čini ti se da su tramvajske stanice na svakih 100 metara, veruj mi da ima više i to dosta više.
 
Nisam rekao da su stanice na 100m, nego da je duzina metro stanice (tj. perona) oko 100m
 
hazard":19uwp914 je napisao(la):
Dakle, jel ima neko mapu te studije iz 1982 i koliko se razlikuje od predloga iz 1976?
U pitanju je potpuno isti projekat:



Kao što se vidi, predviđene stanice na liniji M1 na Bulevaru su:

Skupština-Madera-Vuk-Đeram-Lion-Cvetko-Konjarnik-M.M.Lug
 
Vračar":5cjos8w9 je napisao(la):
hazard":5cjos8w9 je napisao(la):
Dakle, jel ima neko mapu te studije iz 1982 i koliko se razlikuje od predloga iz 1976?
U pitanju je potpuno isti projekat:

[url]http://i20.photobucket.com/albums/b223/dljgmail/th_metro1982-1.jpg[/url]
Није исти пројекат. Онај из '76-е предвиђа да м1 пређе преко Теразија па преко Бранковог моста, док овај други иде преко Славије поред Жел. станице па поред савског моста...

1000px-Beogradski_Metro.svg.png
 
Михаило":2u2ciyio je napisao(la):
Vračar":2u2ciyio je napisao(la):
hazard":2u2ciyio je napisao(la):
Dakle, jel ima neko mapu te studije iz 1982 i koliko se razlikuje od predloga iz 1976?
U pitanju je potpuno isti projekat:

[url]http://i20.photobucket.com/albums/b223/dljgmail/th_metro1982-1.jpg[/url]
Није исти пројекат. Онај из '76-е предвиђа да м1 пређе преко Теразија па преко Бранковог моста, док овај други иде преко Славије поред Жел. станице па поред савског моста...

http://upload.wikimedia.org/wikiped...ski_Metro.svg/1000px-Beogradski_Metro.svg.png
Studija iz 1982. je prva etapa izgradnje plana iz 1976. godine i nikada nije bilo predvidjeno da M1 prolazi preko Brankovog mosta, dok je potez Slavija-Zeleznicka stanica (zapravo vise ispod, kod one piramide) bio predvidjen za liniju regionalnog metroa. Regionalni metro bi zatim isao tunelom ispod Save i otprilike pratio autoput. Prvi preduslov za izgradnju M1 je pocetak gradnje tog novog mosta oko 50 m uzvodno od Savskog. Ova dva plana su potpuno ista.
Kad je u pitanju razmak stanica, smatram da nam ne treba razmak ispod 1000 m. U slucaju od 500 do 800 m bi trebalo graditi vise stanica, cime bi se povisila cena gradnje (stanice su najskuplje) i izgubilo bi se potrebnoj eksploatacionoj brzini.
dziggy":2u2ciyio je napisao(la):
pa koliko sam uspeo da provalim, stanice u bulevaru se uopste toliko ne razlikuju kod belama i kod teskog metroa.
Ima razlike i u trasi. Belam, odnosno teski tramvaj, prati od Cvetkove pijace krivudavu trasu Bulevara do Ustanicke ulice, dok metro ide bez ikakvih krivina ispod Denkove baste do Ustanicke ulice. To mozete da vidite u studiji iz 1976.
 
Siniša":3kv4jvq0 je napisao(la):
Kad je u pitanju razmak stanica, smatram da nam ne treba razmak ispod 1000 m. U slucaju od 500 do 800 m bi trebalo graditi vise stanica, cime bi se povisila cena gradnje (stanice su najskuplje) i izgubilo bi se potrebnoj eksploatacionoj brzini.
Pa ne znam, valjda je neki svetski standard za metro oko 800m?

evo tabele za linije pariskog metroa http://en.wikipedia.org/wiki/Paris_Métro#Paris_M.C3.A9tro_lines

Sve linije osim 14ice su daleko ispod 1000m. Reklo bi se da je za pariski metro neki prosek oko 500 m.

Metro u Torontu ima prosek od 845m na jednoj liniji i 940m na drugoj.
 
Vrh