Hitno treba kompletan i sveobuhvatan plan o saobraćaju koji ce da tacno kaze sta,kako,gde i objasnjenje zašto.GOJE":220alznp je napisao(la):vidi miki sumljao ti ili ne, metro zaista ima i kvalitet i brzinu prevoza. Nigde se i ne postavlja pitanje da li je preči metro ili mostovi (osim u tvojim sumljama). Hitno treba oba, i to je jedino rešenje.
Ne, nego sa dvomilionskim Bečom i dvoipomilionskom Budimpeštom. Minhen je već druga liga.GOJE":fx9jken2 je napisao(la):@ Vračar,
ako je Beograd dvomilionski grad, onda lepo treba porediti sa šestmilionskim Minhenom i tromilionskim Bečom.
Földalatti, prva linija budimpeštanskog metroa jeste najmanji i najplići metro, Vozila su široka svega 2,2 m i prva niskopodna vozila, dok je širina tunela samo 6 m. Ako ćemo iskreno, više vuku tramvaju nego metrou, no to je moje mišljenje. On je i takav koristan."Black"":2a9wfun9 je napisao(la):Cini mi se da je na slici linija 1 budimpestanskog metroa, koja je najstarija, najkraca, najplica i voze najmanja vozila, koja prakticno nisu veca od tramvaja. Ali bez obzira na sve to, i ta linija fantasticno vrsi funkciju, sto je samo dokaz koliko je ovaj vid transporta superioran u odnosu na sve ostale.
Hafif metro jeste potpuno denivelisan, može postići maksimalnu brzinu od 80 km/h, ali eksploataciona brzina je sigurno manja. Ne verujem da je eksploataciona veća od 45 km/h. Kao i kod svih metroa, sve zavisi koliko su stanice udaljene."ACR"":2a9wfun9 je napisao(la):Čudno mi je da taj njihov "laki" metro razvija brzinu od 80 km/h, potpuno je denivelisan (bar tako piše u tekstu), i ima vozila koja više liče na voz nego tramvaj.
Најбољи ми је почетакИнтервју на РТС
http://www.rts.rs/page/stories/ci/s...у:+Драган+Ђилас,+градоначелник+Београда+.html
Градоначелник је рекао да је Београд одвојио средства и за изградњу саобраћајница око Прокопа.
-Сада видим, рекао је Ђилас, да се долази на идеју да се те паре користе за израду Прокопа, јер Србија за то нема пара, међутим ја кажем да се то неће десити.
Како ће се и какав метро у Београду градити, Ђилас каже да ће град ове године дефинисати.
-Кад причамо о томе како ће Србија да преживи, причати велику причу о метроу је нереално. Ја нећу дати да почне изградња док не будемо имали стабилну финансијску конструкцију. Очекујем да новац за то дође из иностранства.
Није лако бити градоначелник Београда, када знате успехе својих претходника.
Izvor: Grad BeogradСтручњаци Београда и Беча почели су данас прве консултације о концепту даљег рада на развоју висококапацитетног шинског система у Београду. Представници града Беча, у оквиру скупа под називом „Одрживи транспортни систем, Беч и Београд”, у ова два дана пренеће своја искуства у изградњи метроа, а с обзиром на чињеницу да у Београду постоје два концепта будућег метроа, наши стручњаци ће представити своје пројекте. Градоначелник Београда Драган Ђилас рекао је на отварању скупа да је данас веома важан дан за Београд јер после тридесет година, када се само причало о будућем метроу, коначно улазимо у период где ће експерти а не политичари дати предлог о томе шта је најбоље за наш главни град.
– Неуобичајено је да политичари питају експерте шта је најбоље, а не да сами доносе одлуку. У разговорима са стручњацима из Беча, Минхена и експертима које ће предложити шпанска амбасада и влада, добићемо мишљење шта је најбоље за Београд, а коначну одлуку о типу београдског метроа свакако ће донети Скупштина града. Да би метро почео да се гради, морамо тачно да знамо који је тип метроа најбољи за Београд, које су деонице и решено питање финансирања, а не да започенемо градњу па да се она пролонгира на десетине година без иједне завршене линије. Иако овај пројекат многима у време кризе делује нереално, после мишљења стручњака, заједно са републиком ући ћемо у потрагу за финансијерима и могућностима да почнемо да га реализујемо – рекао је Ђилас.
Градоначелник је додао да није реално да се град и држава задужију код банака за овако велики пројекат, већ да је извесније да ће се по систему „кључ у руке” добити средства од развијених земаља, да њихове компаније које већ имају искуства у градњи ураде метро и код нас, а да се кредит враћа тек после одређеног „грејс периода”. Град је до сада имао преговоре са Русима, Кинезима и Канађанима, а има и много других развијених земаља које су вољне да партиципирају у овом пројекту.
Планирано је да се последње недеље априла бечки стручњаци врате у Београд, када би требало да изнесу своје закључке и препоруке за оба концепта, те да градоначелника Београда известе о свом предлогу за будући метро у нашем главном граду. Делегацију града Беча предводи Рудолф Шикер, извршни члан градског већа за урбани развој, саобраћај и транспорт, а у нашој делегацију су, поред градоначелника Београда, и Драгољуб Ђаконовић, градски секретар за саобраћај, Борис Ранковић, директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз, и Жаклина Глигоријевић, директор Урбанистичког завода.
У наредних месец дана очекују се и консултације са стручњацима из Минхена и Мадрида.
no comment.Djilas":lbp54bz1 je napisao(la):Неуобичајено је да политичари питају експерте шта је најбоље, а не да сами доносе одлуку.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Odluka-o-metrou-polovinom-maja.sr.htmlУ наредних 45 дана биће познато који ће тип метроа Београд добити. Коначну одлуку о томе донеће Скупштина града, на основу предлога стручњака из Аустрије, Шпаније, Немачке, Русије, Кине и Канаде.
Apsolutno!Milance":2zmsyl2y je napisao(la):Po mom laickom misljenju svako ko se odluci za bilo sta drugo sem za teski metro ce na duge staze napraviti magarecu uslugu BG-u.
Puno babica, kilavo dete.У наредних 45 дана биће познато који ће тип метроа Београд добити. Коначну одлуку о томе донеће Скупштина града, на основу предлога стручњака из Аустрије, Шпаније, Немачке, Русије, Кине и Канаде.
Највећи булшит свакако мора да буде ово да Београд не би имао пара за експлоатацију метроа, све и да га је неко направио ("мислим, стварно!"). А и то да је град имао 14 пута мањи буџет и изградио оно што је изградио (Мостар, Газелу, пробијене железничке тунеле), а да сада са 14 пута већим буџетом... али не кликће у тупој глави. Јок. Само тупаво одзвања.Странци одлучују о београдском метроу
Да ли ће у главном граду бити изграђен лаки или тешки метро, зависи од мишљења иностраних стручњака који ће у наредних месец и по дана градским челницима доставити конкретне предлоге
Судбина београдског метроа у рукама је страних стручњака. После Аустријанаца, који су били у главном граду како би представницима Скупштине града помогли да дођу до најбољег саобраћајног решења за српску престоницу, очекује се долазак и експерата из Шпаније, Немачке и, вероватно, Канаде.
Они ће у наредних 45 дана доставити низ предлога о томе који вид метроа је најповољнији за Београд. Градски челници ће извагати да ли је боље градити лаки или тешки метро, а коначну одлуку о овом питању донеће Скупштина града.
Засад је готово немогуће утврдити коју опцију преферирају у Старом двору. Таман када се помислило да је Београд дефинитивно одустао од концепта лаког метроа, који је протеклих година наишао на осуду како већине грађана тако и многих стручњака, Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз загонетно је упитао:
– Одакле вам идеја да град неће лаки метро? Све опције су у игри, а коначну одлуку о томе даће стручњаци – рекао је Ђукановић, док је др Драгољуб Ђаконовић, секретар за саобраћај, у више наврата изјављивао да је лаки метро, заправо, нека врста унапређеног трамваја.
Осим политичара, и стручњаци имају опречне ставове о изградњи метроа. Драгомир Мандић, професор Саобраћајног факултета и једини који у Србији предаје лаке шинске системе, наглашава да изградња лаког шинског система и подземног дела метроа кошта и временски траје исто, али истиче да је предност лаког метроа у надземним деоницама чији се километри знатно брже граде, а и јефтинији су.
– Највећа корист овог вида превоза огледа се у томе што лако може да се прикључи на трамвајску мрежу, под условом да се уз две трамвајске постави још једна шина која би служила за потребе возова лаког шинског система. Осим тога, ширина колосека код ЛШС-а и железнице је иста – 1.435 милиметара, тако да и једна и друга возила могу да користе исте шине – истиче Мандић.
Према оцени професора Слободана Митрића, који предаје на Државном универзитету у Охају, изградња лаког шинског система коштала би око 500 милиона долара, а тешког метроа милијарду. Проблем је, међутим, у томе што засад уопште не постоје пројекти како би и шта требало градити.
– Имамо само студију о лаком шинском систему који су 2001. године урадили стручњаци Саобраћајног факултета. Невоља је у томе што за класични, односно тешки метро не постоје никакви пројекти, осим оног застарелог из седамдесетих година прошлог века, који уопште није у складу са актуелним Генералним урбанистичким планом и не одговара садашњости – објаснио је Митрић.
Милан Милосављевић, саобраћајни стручњак који је у том периоду радио у Секретаријату за саобраћај, каже да седамдесетих година није почела изградња моста јер град није имао пара.
– Београд је тада имао 14 пута мањи буџет него данас. И то мало пара што смо имали, уложено је у изградњу „Прокопа”, што је највећи промашај. Нажалост, тадашњи грађевинци успели су да убеде Тита и Бранка Пешића да је главном граду потребна железничка станица баш на том месту – каже Милосављевић и додаје да чак и да је неко из иностранства тада изградио метро, Београд не би имао пара за експлоатацију.
Управо због беспарице пројекат тешког метроа обустављен је деведесетих година прошлог века, да би тек после 2000. године била настављена прича о овом виду превоза. Али, овог пута у први план лансирана је идеја о лаком шинском систему, тако да се политичари и стручњаци и данас споре око тога који тип метроа би Београду више одговарао.
Н. М.