Karlo del Ponte
Advanced
Не слажем се да је доходак једини, а нарочито не најважнији фактор, који утиче на наталитет. Сматрам да је далеко важнији стамбени простор, и то не толико квадратура колико форма, и културолошки обрасци.
На пример, муж и жена из Београда жице са малим дететом у стамбеном простору од 18 метара квадратних, на 3 километра од Теразија. Са другим дететом, не знају где би, уколико би га направили. Оно што је ту парадокс имају пуно право да живе у стамбеном простору од 56 квадрата затвореног простора, са великим двориштем, без буке, са широким и безбедним просторима за дечју игру, без буке и аерозагађења, са много природног светла у просторијама, али на 60 минута од Теразија. Жена би радије узела робовласнички стамбени кредит за сличну локацију СТАНА него пристала на оно што има без инвестиција на локацији са далеко бољим предусловима за живот и одрастање деце.
Чак и у градовима са јако великим бројем сиромашних, природни прираштај у великим градовима је далеко мањи него у руралним подручјима. Урбанизацију у земљама трећег света прати и велики пад природног прираштаја у истима.
Интересантан је пример Русије. У СССР држава је решавала стамбено питање, међутим, сада је социјални проблем стамбеног питања огроман. Због сурових зима, трошкови градње и цена стамбеног простора су изузетно високе, а због централизма и концетрације капитала, веома је велики демографски притисак на Москву. Тако Москва постаје рекордер по цени станова, али забога, такође има и један од најбољих и најкоришћенијих метро система у свету.
Тиме нисам хтео да кажем "метро убија наталитет", него да укажем на сложеност социјално/економско/демографско/политичке анализе.
На пример, муж и жена из Београда жице са малим дететом у стамбеном простору од 18 метара квадратних, на 3 километра од Теразија. Са другим дететом, не знају где би, уколико би га направили. Оно што је ту парадокс имају пуно право да живе у стамбеном простору од 56 квадрата затвореног простора, са великим двориштем, без буке, са широким и безбедним просторима за дечју игру, без буке и аерозагађења, са много природног светла у просторијама, али на 60 минута од Теразија. Жена би радије узела робовласнички стамбени кредит за сличну локацију СТАНА него пристала на оно што има без инвестиција на локацији са далеко бољим предусловима за живот и одрастање деце.
Чак и у градовима са јако великим бројем сиромашних, природни прираштај у великим градовима је далеко мањи него у руралним подручјима. Урбанизацију у земљама трећег света прати и велики пад природног прираштаја у истима.
Интересантан је пример Русије. У СССР држава је решавала стамбено питање, међутим, сада је социјални проблем стамбеног питања огроман. Због сурових зима, трошкови градње и цена стамбеног простора су изузетно високе, а због централизма и концетрације капитала, веома је велики демографски притисак на Москву. Тако Москва постаје рекордер по цени станова, али забога, такође има и један од најбољих и најкоришћенијих метро система у свету.
Тиме нисам хтео да кажем "метро убија наталитет", него да укажем на сложеност социјално/економско/демографско/политичке анализе.