Arhitekta Zoran Bogdanović predstavlja novo rešenje saobraćaja u Beogradu
Laki metro spas za prestonicu
Ovakav sistem koristio bi već postojeće tramvaje i postepeno uvodio moderna vozila
Posle dugogodišnjih, moglo bi se reći čak decenijskih polemika urbanista oko izgradnje metroa u prestonici, doneta je odluka da će Beograđani ipak dobiti ovaj šinski sistem, doduše ne pravi, već takozvani "laki metro". Gradska vlada prošle godine poverila je jednoj domaćoj i jednoj španskoj firmi razradu projekta prve trase lakog metroa koja bi išla od Ustaničke ulice preko Vukovog spomenika do Zemuna.
O ciframa, naravno, ne vredi pričati, jer je reč o milionima. Međutim, arhitekta Zoran Bogdanović, savetnik za urbanizam u Ministarstvu urbanizma i građevina, ima jedan sasvim drugačiji pristup rešenju saobraćaja u prestonici i to razvojem lakog šinskog transporta, koji je pri tom i duplo jeftiniji. Prema njegovim rečima, osnovni ciljevi za uvođenje ovog sistema su da se u najkraćem roku unapredi sadašnji prevoz u gradu, kao i da se izgradi jedan efikasan i jedinstven sistem šinskog saobraćaja.
- Ovim pristup predviđa tri tipa šinskog sistema, a to su gradsko-prigradska železnica "Beovoz", unapređen tramvaj, odnosno laki šinski transport i u budućnosti ekspresne metro linije. Laki šinski transport je zapravo takozvani "laki metro", koji bi koristio već postojeće tramvaje i postepeno uvodio moderna vozila. On podrazumeva moderan šinski saobraćaj koji bi se uglavnom kretao nadzemno izdvojenim koridorima, a manjim delom tunelom i mostovima.
Tramvajska mreža koja već postoji u gradu je dužine oko 45 kilometara, a vozni park ima oko 200 tramvaja, što je za početak sasvim dovoljno. Osnovni problem danas u saobraćaju je, zapravo, što tramvaj prolazi kroz najopterećenije ulice i raskrsnice u centru grada, poput Bulevara kralja Aleksandra, Vojvode Stepe, Jurija Gagarina i drugih. Međutim, dobra strana je to što je tramvajski sistem ekonomičan, dobro razgranat, a njegovi potencijali nisu dovoljno iskorišćeni. Ukoliko se pronađe način da se izbegnu najkritičnije tačke u gradu, glavni problem će biti rešen, a ostatak priče svodi se samo na obnovu postojećih koloseka, dogradnju novih i postepeno uvođenje modernih vagona - objašnjava Bogdanović.
Prema njegovom projektu, postojeći "metarski" kolosek trebalo bi zadržati, uz neophodne popravke. Tramvajski saobraćaj od Cvetkove pijace ka gradu kod opštine Zvezdara trebalo bi usmeriti Ulicom 27. marta, a od Ruzveltove on bi se nastavljao već postojećom trasom. Od Ulice 27. marta saobraćaj bi išao tunelom ispod Pravnog fakulteta, Slavije i bulevara JNA do Veterinarskog fakulteta. Tu bi se odvojile dve trase, jedna prema Voždovcu, a druga, potpuno nova, preko autoputa ka Železničkoj stanici u Prokopu. Ispod Slavije se tunel račva i treći krak prolazi ispod Nemanjine ulice.
- Poseban deo projekta je i je izgradnja nove linije od Zemuna do Mirijeva. Ovom trasom ujedno bi se izbeglo građenje novog mosta preko Save, koji je predviđen Generalnim planom, ali je potpuno nepotreban i izuzetno skup. Tramvaj bi, umesto tog rešenja, išao od Zemuna Bulevarom AVNOJ-a do tramvajskog mosta, a dalje do Ulice Gavrila Principa, gde bi ušao u tunel koji bi bio dugačak oko 1,2 kilometara. Tunel bi prolazio ispod Terazija i izašao u Ulici Majora Ilića, a odatle bi se spojio postojećom trasom i nastavio ka Cvetkovoj pijaci. Drugi krak tunela izlazio bi u Ulici 29. novembra i išao ka Pančevačkom mostu. Tako bi povezao Karaburmu i Mirijevo i ušao u još jedan tunel prema Bulevaru kralja Aleksandra - kaže autor projekta.
Ono što je još važno napomenuti je da bi izgradnja celog šinskog sistema koštala oko 180 miliona evra, što je, kako kaže Bogdanović, duplo jevtinije od predloga iz Generalnog urbanističkog plana.
Centar bez tramvaja
Izgradnjom tunela ispod Slavije uklanilo bi se skoro pet kilometara tramvajskih šina sa najprometnijih gradskih saobraćajnica. Pri tom bi se Bulevar kralja Aleksadra, Beogradska ulica, Resavska, Nemanjina, Slavija i raskrsnice kod Vukovog spomenika i Pravnog fakulteta potpuno oslobodile tramvaja.
Pariski model
Beograd bi, iako je mnogo manji od Pariza, mogao da primeni isti pristup, samo što bi kod nas, ulogu tradicionalnog Pariskog metroa, imao unapređen beogradski tramvaj. Umesto brzih metro linija u prestonici se može izgraditi nekoliko linija klasičnog metroa. One bi funkcionisale nezavisno od tramvaja, ali bi se međusobno dopunjavale.
Tunel ispod Mostarske petlje
Prema rečima Zorana Bogdanovića, linija od Slavije ka železničkoj stanici "Centar" u Prokopu po prelasku autoputa trebalo bi da ide paralelno sa njim prema Mostarskoj petlji. Po prolasku kroz stanicu, ona nastavlja malim tunelom ispod Bulevara vojvode Putnika i ide na stari železnički most. Po prelasku reke, LRT bi išao uz Treći bulevar pored železničke stanice "Novi Beograd" i dalje prema Bežanijskoj kosi. Odatle ima vezu sa linijom prema bloku 45.