Metro

[Vladica-86]

Zbog velike mistifikacije broja stanovnika u Beogradu, ovde treba napomenuti, da Beograd ima oko 1.1 milion stanovnika, a Minhen oko 1.4, međutim, ako se gleda sa prigradskim naseljima onda je odnos: Beograd 1.4, a Minhen 2.6.

O broju turista i ostalih koji koriste metro, tek ne treba pisati.

Ja sam naravno pristalica metroa u Beogradu, ali istine radi.......

PS: Beč je takođe veći od Beograda.

A od kada je to Bec veci od Beograda? NIti po povrsini, niti po broju stanovnika...

 

[ACR]

A od kada je to Bec veci od Beograda? NIti po povrsini, niti po broju stanovnika...

Beograd ima 1.2 mil u gradskom jezgru, 1.7 mil u metro zoni;
Bec ima 1.7 mil u jezgru, 2.2 mil u metro zoni.

Za povrsinu ne znam brojke, ali i tu Bec deluje kao jako velik grad,
kada sam bio, izgledao mi je i tu dosta veci od Beograda, do nekih krajeva se dolazilo posle pristojne voznje Donauautobahn-om.

 

[Ambassador]

Question: is the Bank anti-metro?
• Answer: Bank’s strategy is not either anti- or pro-metro
projects. Metros are seen as an essential option in many
cities with high-density corridors, with scarcity of atgrade
right-of-way, and sufficient public and private
technical & financial capacity to build and operate such a
project. The Bank focuses on the preparation and
decision making process to ensure a proper range of
options; good-quality cost and revenue forecasts; risk
assessment; a rigorous, participatory evaluation; and a
thorough approach to subsequent implementation and
operation stages.

http://www.codatu.org/francais/publications/actes/conferences/codatu12/papers/MITRIC.pdf

Nešto ne verujem mnogo u procene koje rade banke, naročito WB, a mislim da u poslednjih pola godine postoje više nego očigledni argumenti zašto..

Ali to da metro neće raščistiti gužvu sa ulica, u tome je delimično u pravu, ljudi će koristiti metro ako bude bio brži od drugih vidova prevoza. Međutim, dragi gospodin je zaboravio da iako broj stanovništva ne bude rastao, migracije se svakako mogu povećati, jer se u Beogradu polako formira više "centrova", tako da sve će veše ljudi samo prolaziti kroz centar, a ne dolaziti u njega...

 

[Goldstein]

A od kada je to Bec veci od Beograda? NIti po povrsini, niti po broju stanovnika...

Beograd ima 1.2 mil u gradskom jezgru, 1.7 mil u metro zoni;
Bec ima 1.7 mil u jezgru, 2.2 mil u metro zoni.

Za povrsinu ne znam brojke, ali i tu Bec deluje kao jako velik grad,
kada sam bio, izgledao mi je i tu dosta veci od Beograda, do nekih krajeva se dolazilo posle pristojne voznje Donauautobahn-om.

Površina administrativnog područja grada (svih 17 gradskih opština) je 3222 km kvadratnih. Međutim tu se nailazi na paradoks da ispada da je Beograd i po nekoliko puta veći od Pariza, Londona, pa možda i Njujorka... Ovo za broj stanovnika je podatak zvanične statistike prema popisu iz 2002. ali treba uzeti u obzir da je stopa mehaničkog priraštaja visoka i oko 15-20 000 stanovnika se svake godine doseli u Beograd.

 

[ACR]

London je interesantan primer, povrsina "City of London" je bukvalno jedna kvadratna milja, zato se i zove neformalno "Square Mile"
City of London ima 15 hiljada stanovnika.
Cak do nekih skorijih laburistickih reformi i nije postojala neka gradska vlast koja bi upravljala celim "Greater London" podrucjem.
Nesto slicno je i u Atini, gde zbog nepromenjenih gradskih granica zvanicno zivi 400 hiljada ljudi, iako metro podrucje ima oko 4 mil i grad je zaista ogroman.

No sve to na stranu, nasao sam cifre, urbano podrucje Beograda ima 360km2, dok Bec ima 414km2.
Inace slazem se da je 1.2 mil u jezgru, po popisu iz 2002, sada verovatno malo, ali svakako je nekih 1.4 mil apsolutni maksimum za Beograd sada i u bliskoj buducnosti.

 

[shmeksi]

Pročitajte lepo moj poslednji post na proščoj strani tu su lepo navedeni podaci. Što se tiče popisa u Srbiji, on je u najmanju ruku zamišljen mnogo loše i kao takav se ne može uzeti sa baš nekom 100% tačnošću.

Argument zagovornika lakog metroa da prikazuju broj stanovnika manjim pa čak i da idu dotle da tvrde da će se broj stanovnika Beograda smanjivati se graniči sa idiotlukom.

 

[Vračar]

Pročitajte lepo moj poslednji post na proščoj strani tu su lepo navedeni podaci. Što se tiče popisa u Srbiji, on je u najmanju ruku zamišljen mnogo loše i kao takav se ne može uzeti sa baš nekom 100% tačnošću.

Upravo tako. A najpreciznije podatke o broju stanovnika Beograda može nam pokazati broj upisanih glasača na poslednjim izborima.

Gradska izborna komisija Beograda utvrdila je konačan broj birača na predstojećim lokalnim izborima i on iznosi 1.517.783, saoopšteno je nakon sednice komisije.
Press petak, 9. maj 2008.

http://www.naslovi.net/2008-05-09/press/konacan-broj-biraca-u-beogradu-1-517-783/666635
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=05&dd=20&nav_id=299487

No, bez obzira na broj Beograđana, nijednom gradu u Evropi sa preko 500.000 stanovnika ne pada na pamet da uzima LRT u ozbiljno razmatranje. Pravi (tzv. "teški) metro je jedina ozbiljna solucija.

 

[jovanovm]

^^^Ako uzmemo neki standardni odnos od 15% za populaciju ispod 18 godina (trebalo bi 25, ali znamo da smo relativno stara zemlja), onda dodamo jos 264.000 na tih 1.55 miliona, i dobijemo 1.8 miliona ljudi sa prevalistem u Beogradu. Dodajte Pancevo (120 000), Staru Pazovu (70 000), i druge delove koji zvanicno nisu deo grada, ali odakle ljudi putuju BeoVozom svakodnevno na posao, i mislim da metro zona Beograda lako moze imati oko 2.2 miliona stanovnika (ako ukljucimo ljude koji se vode na drugim mestima, plus neregistrovane grupe - ljude iz nehigijenskih naselja, Kineze, izbeglicke kampove, itd)...

 

[shmeksi]

Upravo tako. A najpreciznije podatke o broju stanovnika Beograda može nam pokazati broj upisanih glasača na poslednjim izborima.

Nažalost, ni birački spisak isto nije 100% tačan. Čitava ta tematika oko broja stanovnika je vrlo teška za diskusiju jer ne postoji makar jedan zvanični dokument države koji je tačan u potpunosti, no to je već neka druga tema.

 

[jovanovm]

Interesantna slicica Njujorskog metroa iz 1939:

http://www.flickr.com/photos/35221084@N08/3380541241/sizes/o/

Za poredjenje, evo danasnjeg sistema:

 

[KimIlSin]

Koliko Beograd tačno ima stanovnika je nebitno; ono što je bitno je da nam je zaista potreban sistem za brzi prevoz putnikam koji bi bio potpuno nezavisan od drumskog saobraćaja. Beograd već odavno ima preko milion stanovnika, tako da, prema sovjetskim standardima, zaslužujemo metro

 

[Vračar]

@shmeksi

Nisam ni rekao da je 100% tačan. Ali je najprecizniji od svih zvaničnih statistika.

 

[shmeksi]

ne čitam najbolje u ove sitne sate, sorry

 

[Djordje]

Исто то само у Блицу

Okrugli sto o izgradnji metroa
Koliko stručnjaka toliko i mišljenja
Autor: N. Korlat | 24.03.2009. - 10:05
Koliko stručnjaka toliko i mišljenja

Beograd nema para ni za obnovu šina, ni za kupovinu nove garniture „Beovoza“, a mi pričamo o metrou, o projektu „teškom“ milijardu evra. Od toga nema ništa.“ Ovakvim stavom juče se na okruglom stolu u Privrednoj komori izdvojio Dragomir Mandić, profesor na Saobraćajnom fakultetu, dok je većina ostalih učesnika forsirala izgradnju „lakog“ ili klasičnog metroa. Neki od njih su u odbrani svojih stavova otišli i predaleko.

Tako je Branislav Jovin, autor projekta klasičnog metroa iz 1982. godine, rekao da Beograd već ima gotov projekat i novac za početak radova.
- Nije tačno da Grad nema para. Iz kredita je već obezbeđeno oko 100 miliona evra. Projekat je gotov i za 60 dana mogao bi da se raspiše tender - kaže Jovin.
Zagovornici ovog projekta uporno ponavljaju da je izgradnja klasičnog metroa treći razvojni projekat Srbije i da je to zaključeno na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu, na čijem čelu je predsednik Srbije Boris Tadić.
- Predsednik je rekao da razvojni projekti moraju da se rade, jer ako sad stanemo nikada nećemo stići Evropu - dodao je Jovin.
Sa druge strane, zagovornici „lakog šinskog sistema“ uporno su isticali prednosti ovog u odnosu na klasični metro. Tako su ponovljali da je Beogradu „laki“ metro sasvim dovoljan, da je već urađena predstudija opravdanosti, kao i da je ovaj projekat usklađen sa Generalnim urbanističkim planom. Po njima će biti gotovo nemoguće isfinansirati klasični metro, čije dve linije koštaju oko milijardu evra, za razliku od „lakog“ koji bi mogao da se izgradi za 400.000 evra.
Mnoge je, međutim, začudila izjava Dušana Milanovića, direktora Sektora za strateško planiranje u Urbanističkom zavodu, koji je na okruglom stolu rekao da Beograd ima 1,3 miliona stanovnika, da će ih imati sve manje, kao i da je to jedan od razloga zbog kojeg se Grad pre nekoliko godina odlučio za „laki šinski sitem“.
- Urađeno je idejno rešenje i generalni projekat, ali čini se da političari nemaju snage ni volje da preseku stvar - kaže Milanović.
Problem u politici vidi i Slobodan Mitrić, profesor na državnom univerzitetu u Ohaju. On je rekao da su političari zbog pritiska javnog mnjenja na strani izgradnje „klasičnog metroa“. Mitrić je takođe dodao da za ovaj projekat postoje ponude bilateralnog finansiranja iz Francuske i Kine, pod veoma povoljnim uslovima i kamatnim stopama od svega dva do četiri odsto.
- I zbog toga su oni koji vode ovaj grad i državu u dilemi. Međutim, projekat klasičnog metroa nije u skladu sa GUP-om, niti je projektovan da odgovara sadašnjosti i perspektivama. Ne bi bio ni ekonomski isplativ. Smatram da je jedina opcija izgradnja „lakog šinskog sistema“ - kaže Mitrić.


Austrijanci stižu 2. aprila
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas nedavno je rekao da problem saobraćaja u Beogradu ne može biti rešen bez metroa i da očekuje da se do kraja 2009. definiše vrsta i način njegovog finansiranja. O tome će odlučivati i stručnjaci iz Austrije koji, kako saznajemo, dolaze u Beograd 2. aprila.

http://www.blic.rs/beograd.php?id=84984

"Неки су отишли предалеко" - ко? зашто?

Ово за милијарду и 400 милиона 400 хиљада је неко већ коментарисао (био би проблем и са "милиона", али овако је... omg)

Становника ће бити све мање је такође врло научно утврђена чињеница као и ваљда та да ће они са порастом стандарда све мање да купују аутомобиле и прелазе на тротинете и жвакаћу гуму-скочицу као превозна средства (или беше обрнуто )

Митрић није професор на Охајо стејту као што се може проверити једноставном претрагом на http://www.osu.edu/findpeople.php.

Најбоље су ми ове приче да за метро нису урађене студије и којешта. За метро су урађене три итекако детаљне свеске под насловом "Студија техничко-економске подобности ...". Пројекат можда није у складу са тренутно важећим ГУП-ом (ни труњење и рђање Прокопа последњих 30 година док мафијашке фирме поплочавају улице ради господскијег приступа паркинг зони у Кнезу а богами ни непипнута прва линија "лаког" нису у складу са ГУП-ом) али пројекат лаког није у складу са здравом памећу!!! - бирам оно што није у складу са Бобићевим ГУП-ом. У сваком случају је прва фаза значајно детаљније испројектована од "лаког" за који још увек нисмо чули на каквом би тачно летећем ћилиму био ограђен од осталог саобраћаја, рецимо код Општине Нови Београд, или дуж Булевара, или, рецимо, било где другде.

Како оно беше

Не знам шта да кажем, осим да бих волео да их све на једно 20 година поједе некаква црна рупа, Алф, државна пензија, или штогод слично :kafa:

 

[Djordje]

Само још да прокоментаришем неколико постова који су стигли у међувремену (знате да ми је ово омиљена тема )

The Bank focuses on the preparation and
decision making process to ensure a proper range of
options; good-quality cost and revenue forecasts; risk
assessment; a rigorous, participatory evaluation; and a
thorough approach to subsequent implementation and
operation stages.

Када прочитам овакву реченицу набијену бирократско-квазиекеспертским новоговором бежим на први излаз а ако је евентуално у годишњем извештају неке компаније онда та акција иде директно на no-buy списак.

Edit: За оне који не виде шта је проблем са горњом реченицом, ево забавне слагалице - помоћу ове доле згодне "пушкице" можете направити 10.000 различитих реченица које звуче исто као ова горе.

Ali to da metro neće raščistiti gužvu sa ulica, u tome je delimično u pravu, ljudi će koristiti metro ako bude bio brži od drugih vidova prevoza.

Управо тако, што је и основни разлог зашто још једна трамвајска линија неће решити проблем. Уопште није тешко закључити.

Mislim da će "dilema" laki vs. teški metro da se završi tako što, na kraju, neće biti izgrađen ni jedan ni drugi.

U stvari, sve više mi se čini da je Lobi za Laki Metro tu isključivo da podmeće virtualne klipove i time omogući gradskoj vlasti da generiše opravdanja zašto se na ovom projektu uopšte ne radi.

Bullseye - ту је и позната изјава Живорада Ковачевића који је наследио Бранка Пешића: "Нама је веома тешко да дођемо до решења у области саобраћаја... захваљујући чињеници да су формирани јаки стручни пунктови у Заводу за изградњу града Београда (Група за метро), у Заводу за планирање (Саобраћајни сектор), а формирао се и трећи стручни саобраћајни пункт у развојној служби ГСП... И ту су неке дилеме, које су имале реалне основе, добиле димензије међусобне искључивости." Закључак је да он а ни сви који су иза њега дошли нису урадили ништа.

Moja razmišljanja na ovu temu su sledeća:
- Izvršiti detaljnu analizu svih vrsta saobraćaja u Beogradu i budućim potrebama
- Utvrditi moguće alternative
- Oceniti te alternative po nekim kriterijumima
- Krenuti u izradu novog projekta (stari projekti mogu samo da posluže u 2. tački - izbora alternativa)
- Odrediti načine finansiranja
- Krenuti u realizaciju projekta

Са овим се слажем али је основни услов да се изнад свега тога дода

0. Одлучити да овај пут стварно градимо и да ће прва лопата бити забодена у земљу датума AA.BB.CCCC

Без тога нема ништа. "Ако хоћеш да се нешто не уради, ти оснуј комисију" - увек било.

Још увек нисмо чули пример европског града упоредивог са Београдом по величини који је имао исто такве паметне експерте и закључио да му не треба метро. Постоји више могућих објашњења за овај феномен, али се једно чини вероватнијим од других

 

[GOJE]

@shmeksi, vračar, jovanovm

Nema potrebe da stalno potencirate cifre od 1.7 miliona na ADMINISTRATIVNOM području GRADA BEOGRADA. Taj broj je zvanična statistika ali on ne govori ništa o tome koliko Beograd ima stanovnika. Birački spisak takođe gleda isto administrativno područje. Ono obuhvata sela na 80 kilometara od centra grada!!!!!!! Samo naseljeno mesto Beograd (urbano područje) ima oko 1.1 milion stanovnika, a šire područje 1.4, i taj broj se nije značajnije menjao od 2002. Ako ubrajate Lazarevac, Mladenovac, Barajevo i ostale opštine koje iz debilnih razloga pripadaju administrativnom području grada dobićete tih famoznih 1.7 miliona, ali taj podatak je totalno irelevantan.

Područje koje pokriva Beovoz, verovatno ima oko 2 miliona ljudi (Valjevo, Pančevo, Pazova, -Obrenovac, Mladenovac). Ali tada metro područje Minhena ima 6 miliona stanovnika.

Kad je Beč u pitanju, ACR je odgovorio tačnim podacima.

Kad su dnevne migracije u pitanju, sve metropole su manje više tu negde, ali turista ipak ima mnogo više u Beču i Minhenu.

No, Beogradu je praktično i sa ovim ciframa ODMAH neophodan metro, tako da bih se povukao iz dalje diskusije oko broja stanovnika.

 

[shmeksi]

@shmeksi, vračar, jovanovm

Samo naseljeno mesto Beograd (urbano područje) ima oko 1.1 milion stanovnika

A ja ti kažem da u GUP-u na koji se poziva studija LRT stoji da Beograd (urbano područje) ima 1.344.000 stanovnika u 2004. godini dok će 2021. imati 1.400.000. (koliko je to realno predstavljeno neću da ulazim).

To sam sve lepo i napisao na prethodnoj strani kao i da je broj stanovnika manje bitan od broja dnevnih putovanja.

 

[acagroff]

gospodin mircic nece ziveti ovde pa mu je svejedno ako mi nastavimo da se guramo satima u tramvajima koje smo uzgred imali pre vise od sto godina moramo se zapitati kome je metro u Beogradu trn u oku i zasto se nastavlja kampanja protiv metroa i pored obecanja ministra Mrkonjica i ostalih strucnjaka da je pocetak izgradnje pravog metroa samo pitanje dana
nadleznima se mora vrlo jasno reci ili neka pocnu izgradnju metroa ili neka se kao nesposobni povuku sa svih funkcija Beograd ne moze priustiti
taj luksuz da ga nesposobni vode u propast tj tramvajem i u 22 vek

 

[shabanajzer]

my 5¢: nikakva kampanja protiv metroa ne postoji. samo je prva najava metroa bila populisticko baljezganje, a kad se malo bolje promislilo otkrilo se da za tako nesto nema para ni interesa (izrazenog u procentima), pa se sad na razne nacine manje ili vise elegantno od toga odustaje.

 

[Vračar]

@shmeksi, vračar, jovanovm

Nema potrebe da stalno potencirate cifre od 1.7 miliona na ADMINISTRATIVNOM području GRADA BEOGRADA. Taj broj je zvanična statistika ali on ne govori ništa o tome koliko Beograd ima stanovnika. Birački spisak takođe gleda isto administrativno područje. Ono obuhvata sela na 80 kilometara od centra grada!!!!!!! Samo naseljeno mesto Beograd (urbano područje) ima oko 1.1 milion stanovnika, a šire područje 1.4, i taj broj se nije značajnije menjao od 2002. Ako ubrajate Lazarevac, Mladenovac, Barajevo i ostale opštine koje iz debilnih razloga pripadaju administrativnom području grada dobićete tih famoznih 1.7 miliona, ali taj podatak je totalno irelevantan.

Područje koje pokriva Beovoz, verovatno ima oko 2 miliona ljudi (Valjevo, Pančevo, Pazova, -Obrenovac, Mladenovac). Ali tada metro područje Minhena ima 6 miliona stanovnika.

Kad je Beč u pitanju, ACR je odgovorio tačnim podacima.

Kad su dnevne migracije u pitanju, sve metropole su manje više tu negde, ali turista ipak ima mnogo više u Beču i Minhenu.

No, Beogradu je praktično i sa ovim ciframa ODMAH neophodan metro, tako da bih se povukao iz dalje diskusije oko broja stanovnika.

Ok, oduzmi onda sva ta sela van urbanog područja i dodaj studente i srednjoškolce iz unutrašnjosti, radnike sezonce, neprijavljene podstanare, turiste i uopšte ljude koji borave u Beogradu duže od 6 sati a nisu prijavljeni kao njegovi stanovnici, i doći ćeš do cifre od oko 1,5-1,7 miliona potencijalnih korisnika svih vidova GSP-a.

Govoriti o Beogradu u 21. veku kao o milionskom a ne dvomilionskom gradu je u najmanju ruku smešno. Milionski gradovi su danas Tirana, Skoplje, Viljnus, Talin i slični, a Beograd je to prestao biti '70-tih godina prošlog veka.

 

[miki00]

Slazem se da treba praviti kao da ima 2 000 000 ljudi,zbog buducnosti i svega. Ali realno nema ni 1 000 000 transportno aktivnih ljudi.

Vracar...u bg imas 100 000 penzionera koji nikada ne koriste prevoz. +veliki broj ljudi se trudi da radi sto blize mestu gde zivi.

(problem Beograda je sto ima malo mostova,pisao sam o tome ranije. Vise vredi 5 mostova nego 1 metro)

------------

Juce sam opet u novostima video da se pominje laki metro

 

[Vračar]

Slazem se da treba praviti kao da ima 2 000 000 ljudi,zbog buducnosti i svega. Ali realno nema ni 1 000 000 transportno aktivnih ljudi.

Vracar...u bg imas 100 000 penzionera koji nikada ne koriste prevoz. +veliki broj ljudi se trudi da radi sto blize mestu gde zivi.

(problem Beograda je sto ima malo mostova,pisao sam o tome ranije. Vise vredi 5 mostova nego 1 metro)

I to je Miki upitno, da li mostovi zaista toliko vrede. Svakako da vrede, ali da li toliko koliko im se pripisuje? Posle mostova opet ostaju uske beogradske ulice čija se propusna moć neće povećati. Beograd zbog svojih uskih ulica može da primi određen, konkretan broj automobila a novi mostovi će samo izazivati povećanje ovog broja. Treba ljudima pružiti mogućnost da im se više isplati sesti u metro i za par minuta biti u centru i obaviti posao.

Tako sam i sam imao prilike da u Beču, u 15. becirku sednem na metro, izađem u centru kod Katedrale, obiđem grad, uveče se vratim opet metroom i na taj način uštedim sebi vreme, novac i živce potrebne za pronalazak garaže ili parkinga u centru. A do Beča sam stigao svojim autom, dakle imao sam i tu opciju na raspolaganju.

P.S.
Normalno da nisu svih dva miliona stanovnika Beograda transportno aktivni. Gore u postu sam i naveo da su u pitanju potencijalni korisnici GSP-a.

 

[miki00]

Ajde da napravimo časkom jedan most od Zemuna do Borče. Pa da napravimo onda analizu isplativosti metroa.

Nisam imao iskustva sa metroom(nisam se vozio),mada ne sumljam u kvalitet i brzinu prevoza.

 

[GOJE]

vidi miki sumljao ti ili ne, metro zaista ima i kvalitet i brzinu prevoza. Nigde se i ne postavlja pitanje da li je preči metro ili mostovi (osim u tvojim sumljama). Hitno treba oba, i to je jedino rešenje.

@ Vračar,

ako je Beograd dvomilionski grad, onda lepo treba porediti sa šestmilionskim Minhenom i tromilionskim Bečom.

 

[Влада]

Početkom aprila kreće probni popis stanovništva
Svake godine sve više Beograđana

Autor: N. Korlat | Foto:g. srdanov | 25.03.2009. - 11:16

Za nekoliko dana počinje probni popis stanovništva u Beogradu, na osnovu kojeg će se kasnije donositi važne odluke o izgradnji saobraćajnica, mostova i drugih infrastrukturnih projekata. U prestonici danas zvanično živi oko 1,7 miliona ljudi, iako se u javnosti često spekuliše da Beograd ima dva ili čak 2,5 miliona stanovnika.

- Mi moramo da znamo u kom smeru će se kretati broj stanovnika u Beogradu, da bi mogli da idemo dalje. Ne možemo da čekamo 2011. godinu, kad je sledeći popis. Zato ćemo narednih dana uraditi probni popis stanovništva, u kom će učestvovati oko 5.000 ljudi, izabranih metodom slučajnog uzorka - kaže Rada Vićentijević iz Gradskog zavoda za statistiku i informatiku.


Stručnjaci predviđaju da će Beograd 2011. godine imati za oko 150.000 stanovnika više nego što ih zvanično ima danas. Do tada će, smatraju oni, veliki broj pridošlica iz unutrašnjosti koji su u prestonici na privremenom radu postati njeni stalni stanovnici. Status Beograđanina do 2011. godine dobiće i izbeglice sa Kosova i bivših jugoslovenskih republika, koji su tek sada zatražili državljanstvo Srbije.
- Danas na ulicama grada ima oko dva miliona ljudi, ali svi oni nisu njegovi stanovnici. U Beograd svakodnevno dođe oko 100.000 ljudi, zbog posla, lečenja ili iz nekog drugog razloga. Pri tom, ne treba zanemariti studente i srednjoškolce iz unutrašnjosti, kojih ima oko 60.000 - kaže Vićentijević.

Danas je teško reći koliko će stanovnika prestonica imati za nekoliko decenija. Ako je do prirode, biće ih manje od milion i po, jer Beograd ima negativan prirodni priraštaj. Takvom predviđanju, međutim, ne ide u prilog podatak da se u periodu od 2002. do 2007. godine broj stanovnika u prestonici povećao za 35 hiljada.
- Da je do prirodnog priraštaja, broj stanovnika u Beogradu svake godine bi se smanjio za četiri hiljade. Ipak, on se godišnje poveća za sedam hiljada, jer se u Beograd doseli oko 11.000 hiljada ljudi iz unutrašnjosti. Osnovni razlog je to što su ovde koncentrisane monopolske firme iz oblasti trgovine, telekomunikacija, kao i javna administracija - objašnjava Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta.

Ni u Gradskom zavodu za statistiku ne usuđuju se da predviđaju da li će Beograd ikada i zvanično dostići cifru od dva miliona stanovnika.
- To zavisi od brojnih faktora. Ukoliko Srbija dobije regionalne centre, broj stanovnika u Beogradu verovatno će padati. To će se dogoditi i ukoliko ne bude ekonomskih i prisilnih migracija. U suprotnom, verovatno ćemo imati porast stanovništva - dodaje Rada Vićentijević.

Gotovo da nema projekta u Beogradu, čija realizacija nije zavisila od ovakvih procena. Takvi podaci se, uz one o tražnji na tržištu, uvek uzimaju u obzir, bilo da se radi o planiranju izgradnje nekog stambenog bloka, saobraćajnice, postavljanja trafo stanice, bilo da je reč o izmena linija gradskog prevoza.
- Kad su Japanci hteli da grade most preko Ade Huje, tražili su da se u Pančevačkom ritu izgradi stambeni blok. Kako su nam tada rekli, bez njega nema smisla graditi most, jer se ne bi nikad isplatio. To je bio zaključak njihovog istraživanja, a most se, naravno, nikad nije izgradio - kaže Antonije Antić, urbanista i bivši direktor Urbanističkog zavoda.

Pre nekoliko godina gradske vlasti su se odlučile za gradnju „lakog šinskog sistema” upravo na osnovu procene da će broj stanovnika u Beogradu biti u padu. Trenutno stanje to, međutim, nije potvrdilo, pa je Grad ponovo u dilemi da li graditi „laki” ili klasični metro.
- Kod nas se ranije nisu radila ozbiljnija istraživanja na ovu temu, pa su se gradske institucije više rukovodile osećajem, koji je mogao da bude i pogrešan - dodaje Antić.

Nacionalna struktura
U Beogradu živi:
1,5 miliona Srba
22.000 Jugoslovena
21.190 Crnogoraca
20.000 Roma
10.300 Hrvata
8.400 Makedonaca
4.600 Muslimana
3.300 Goranaca
2.200 Slovaka
2.100 Slovenaca
2.100 Mađara
1.500 Albanaca
1.400 Rumuna
1.300 Bugara
1.200 Bošnjaka
1.050 Rusa
*podaci po popisi uz 2001.

извор Блиц
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=85158