Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.257
- Pohvaljen
- 48.382
Zidar:
Stojim iza stava da ista garnitura moze da efikasno da se koristi i za metro saobracaj u Beogradu, i za prigradske relacije Beograd-Ripanj, i za regionalne relacije Novi Sad-Pozarevac pa cak i za medjugradske tipa Subotica-Vranje (iako ce tu ulogu cesce imati medjunarodni vozovi kroz Srbiju)
Dovoljno je samo prilagoditi broj vagona svakoj liniji (sto Madrid rasi sa svojim metro vozovima)
Brojne prednosti velike serije: niza nabavna cena, isti rezervni delovi, isto odrzavanje, isti depo...
Moja argumentacija da to "niko nije radio" (posebno mislim na boldovano) proističe iz shvatanja da je tako nešto veoma neracionalno. Železnička industrija ne zahteva toliko velike serije poput, recimo, automobilske, pa da mora sve da se unificira (mada i proizvođači automobila danas igraju na "personalizaciju" modela pojedinačnom kupcu - FIAT 500, Citroen DS i sl. modeli). Vozovi, tramvaji, metroi se odvajkada prilagođavaju željama kupaca, a cena se ne menja drastično zahvaljujući zajedničkim komponentama, platformama - upravo je to savremeni ptristup, a ne potpuna unifikacija. U konkretnom slučaju, finansijska ušteda koju bi obezbedila istost gradskih i intersiti kompozicija, bila bi višestruko premašena potpuno neracionalnom gradnjom infrastrukture za metro u full železničkom standardu. Umesto nekakve uštede, tvoj model gradnje metroa stvorio bi nepotreban trošak meren iznosom u evrima sa osam ili devet nula.
E, sad se vraćamo na nešto što svako društvo koje ima zrelu kritičku javnost radi: utiče na donosioce odluka boljim argumentima od njihovih, realnim i ostvarivim planovima i njihovim ispravkama. Iz svega toga onda proističe nešto što se može okarakterisati kao napredak. Primer Sofije je veoma poučan. Istorijsko metro nasleđe nije bilo idealno, vlast je povukla na jednu stranu (isuviše), građani su povukli na drugu i - u kratkom roku dobili su ono što im treba. Sofija će za pet-šest godina imati infrastrukturu javnog saobraćaja kao razvijen evropski grad. Sanjarenje s prizvukom božanskog usuda da se podižu vavilonski projekti po sopstvenoj zamisli, nije deo opisanog procesa. Jedina razultanta takvog rada i takve javnosti biće - autobuski konvoji na Brankovom mostu i u 22. veku, tj. treći svet.
Edit: Apropos mreže koju si predložio: privukla bi manje putnika i od ogoljenog Belama, da ne pominjemo Systru, Egis, "Jovinovu" i ostale ozbiljnije studije.
Druga linija je neobjašnjivo prekratka, gubi mnogo putnika (posebno u konkurenciji s automobilskim prevozom) terajući ih da presedaju na Banovom brdu - nastavak ka Belim vodama je besmislen, jer su sva veća naselja uz Ibarsku (relativno nizak kapitalni trošak produžetka linije do Petlovog brda to svakako ne potire); prva "maši" centar i sva naselja u Zemunu, iz neobjašnjivih razloga vozi Bulevarom Mihajla Pupina a ne Zorana Đinđića (pored, a ne između blokova, zauzvrat se dobija ušteda u vremenu putovanja od jedno 35 sekundi), a neizbežnu lakat krivinu na Terazijama - na klasičnoj železničkoj pruzi - ne bih komentarisao; kod linije 3 - prenebregao si da je "neizgrađeni" prostor unutar blokova 61-64 u međuvremenu itekako izgrađen i da bi morao da plaćaš raseljavanje nekoliko supermarketa i jednog tržnog centra. Zaključak: izgradnja ovakve mreže odvela bi Beograd direktno u bankrot, pre nego bilo koji ranije predložen sistem metroa.
Stojim iza stava da ista garnitura moze da efikasno da se koristi i za metro saobracaj u Beogradu, i za prigradske relacije Beograd-Ripanj, i za regionalne relacije Novi Sad-Pozarevac pa cak i za medjugradske tipa Subotica-Vranje (iako ce tu ulogu cesce imati medjunarodni vozovi kroz Srbiju)
Dovoljno je samo prilagoditi broj vagona svakoj liniji (sto Madrid rasi sa svojim metro vozovima)
Brojne prednosti velike serije: niza nabavna cena, isti rezervni delovi, isto odrzavanje, isti depo...
Moja argumentacija da to "niko nije radio" (posebno mislim na boldovano) proističe iz shvatanja da je tako nešto veoma neracionalno. Železnička industrija ne zahteva toliko velike serije poput, recimo, automobilske, pa da mora sve da se unificira (mada i proizvođači automobila danas igraju na "personalizaciju" modela pojedinačnom kupcu - FIAT 500, Citroen DS i sl. modeli). Vozovi, tramvaji, metroi se odvajkada prilagođavaju željama kupaca, a cena se ne menja drastično zahvaljujući zajedničkim komponentama, platformama - upravo je to savremeni ptristup, a ne potpuna unifikacija. U konkretnom slučaju, finansijska ušteda koju bi obezbedila istost gradskih i intersiti kompozicija, bila bi višestruko premašena potpuno neracionalnom gradnjom infrastrukture za metro u full železničkom standardu. Umesto nekakve uštede, tvoj model gradnje metroa stvorio bi nepotreban trošak meren iznosom u evrima sa osam ili devet nula.
E, sad se vraćamo na nešto što svako društvo koje ima zrelu kritičku javnost radi: utiče na donosioce odluka boljim argumentima od njihovih, realnim i ostvarivim planovima i njihovim ispravkama. Iz svega toga onda proističe nešto što se može okarakterisati kao napredak. Primer Sofije je veoma poučan. Istorijsko metro nasleđe nije bilo idealno, vlast je povukla na jednu stranu (isuviše), građani su povukli na drugu i - u kratkom roku dobili su ono što im treba. Sofija će za pet-šest godina imati infrastrukturu javnog saobraćaja kao razvijen evropski grad. Sanjarenje s prizvukom božanskog usuda da se podižu vavilonski projekti po sopstvenoj zamisli, nije deo opisanog procesa. Jedina razultanta takvog rada i takve javnosti biće - autobuski konvoji na Brankovom mostu i u 22. veku, tj. treći svet.
Edit: Apropos mreže koju si predložio: privukla bi manje putnika i od ogoljenog Belama, da ne pominjemo Systru, Egis, "Jovinovu" i ostale ozbiljnije studije.
Druga linija je neobjašnjivo prekratka, gubi mnogo putnika (posebno u konkurenciji s automobilskim prevozom) terajući ih da presedaju na Banovom brdu - nastavak ka Belim vodama je besmislen, jer su sva veća naselja uz Ibarsku (relativno nizak kapitalni trošak produžetka linije do Petlovog brda to svakako ne potire); prva "maši" centar i sva naselja u Zemunu, iz neobjašnjivih razloga vozi Bulevarom Mihajla Pupina a ne Zorana Đinđića (pored, a ne između blokova, zauzvrat se dobija ušteda u vremenu putovanja od jedno 35 sekundi), a neizbežnu lakat krivinu na Terazijama - na klasičnoj železničkoj pruzi - ne bih komentarisao; kod linije 3 - prenebregao si da je "neizgrađeni" prostor unutar blokova 61-64 u međuvremenu itekako izgrađen i da bi morao da plaćaš raseljavanje nekoliko supermarketa i jednog tržnog centra. Zaključak: izgradnja ovakve mreže odvela bi Beograd direktno u bankrot, pre nego bilo koji ranije predložen sistem metroa.