Пантограф":1yprkee7 je napisao(la):
...али ово неће функционисати.
Поготову ово: Isti voz koristimo za voznju Novi Sad - Pozarevac i Zemun-Medakovic - да треба тако, неки Немац стручнији од тебе би се сигурно већ тога сетио, буди уверен.
Да не причамо о томе да би ти, изгледа, да исти воз као за Земун вози и за Врање?
Bas tako, za Vranje. A pametni Nemci, Spanci, Japanci pa i Indijci to de fakto vec rade.
Primer Francuske:
Danas se razlika izmedju gradske, prigradske i regionalne zeleznice cesto ne moze ni primetiti, Pariski RER odavno se u centru grada koristi kao
lokalni prevoz, isto kao i metro, a sa druge strane opsluzuje veoma udaljena sela u sred njiva, bas kao
regionalni voz (ne prigradski, regionalni).
Ista garnitura zadovoljava potpuno razlicite potrebe stanovnika metropole, u centru grada, na periferiji i totalno van urbanog podrucja.
Shodno tome pametni Francuzi nove metro linije projektuju sa tim novim nacinom funkcionisanja u vidu, primer je linija 14 cije su stanice medjusobno daleko udaljenije nego uobicajene pariske metro stanice, slicno RER-u iako su vozovi metro tipa (i to automatizovani) a linija se planski produzava duboko u periferiju.
Novoprojektovane linije takozvanog "Velikog Pariza" takodje je nemoguce jasno definisati kao metro ili prigradska zeleznica.
Francuske zeleznice koriste dva razlicita napona - 1500 V i 25000 V (istorijsko nasledje) - a na linijama gde postoje oba napona koriste se specijalni vozovi (primer RER B, Thalys vozovi mogu da saobracaju pod cak 4 razlicita napona).
Metro funkcionise pod 1500V a vecina RER-a, pa i gradske deonice na otvorenom, pod 25000V (u nekim tunelima se za napajanje korsti viseca sina kako bi se smanjio potreban gabarit)
Inace Francuzi su dosli do toga da je cak i
TGV postao neka vrsta metroa. Na pojedinim linijama kao Pariz-Tours - 240km- vecina putnika ima pretplatnu kartu i svakodnevno iz Tours-a (gde su nekretnine daleko jeftinije a zivot mirniji) ide na posao u Pariz.
Primer Japana (ucimo se od najboljih 
):
Japanci su davno otisli korak dalje. U oblasti oko Tokija svi sinski sistemi, javni i privatni, dele iste karakteristike.
Svi vozovi koriste isti sinski razmak, peroni su iste visine, isti je napon na celoj mrezi.
Oni cak idu do toga da vozovi jednog privatnog operatera povremeno udju u "metro tunel" drugog operatera pa izadju sa druge strane na liniji treceg privatnog operatera. I to sve sa savrseno tacnim redom voznje
Razlika izmedju gradske, prigradske i regionalne zeleznice jednostavno ne postoji.
Za medjugradske relacije je zaduzen brzi voz -Shinkansen- koji ima totalno odvojenu trasu.
Primer Spanije:
U Madridu prigradske linije Cercanias funkcionisu kao metro a metro linije zalaze toliko duboko u periferiju da funkcionisu kao prigradski voz pa cak i regionalni.
Jedino nesrecna okolnost da Metro i Cercanias vode ralicita preduzeca sprecava intagraciju sistema (nismo mi na Balkanu najgori
)
Mogu ovako do sutra.
A sada primer Srbije, to jest Srbija kao primer za svet
Umesto da sagradimo novi sistem pa da ga prilagodjavamo bolje je da ga
odmah postavimo kako valja, to jest kako ce valjati i u buducnosti.
Umesto da kupujemo male serije razlicitih vozova za razlicite sisteme - Metro, BG:voz, prigradske zeleznice, regionalne zeleznice - daleko je bolje da
integrisemo sve to u jedinstven sistem i nabavimo, ili jos bolje sami prizvedemo,
veliku seriju vozova za sve potrebe Srbije.
Stojim iza stava da ista garnitura moze da efikasno da se koristi i za metro saobracaj u Beogradu, i za prigradske relacije Beograd-Ripanj, i za regionalne relacije Novi Sad-Pozarevac pa cak i za medjugradske tipa Subotica-Vranje (iako ce tu ulogu cesce imati medjunarodni vozovi kroz Srbiju)
Ako mogu Japanci i francuzi sto smo mi losiji?
Dovoljno je samo prilagoditi broj vagona svakoj liniji (sto Madrid rasi sa svojim metro vozovima)
Brojne prednosti velike serije: niza nabavna cena, isti rezervni delovi, isto odrzavanje, isti depo...
Umesto da se Beograd i Srbija prepucavaju oko toga ko radi a ko se gradi pravimo drzavni razvojni projekat koji ide u korist svim gradjanima. Svi jednaki, svima lepo
Suludo bi bilo praviti metro u Beogradu kao potpuno novi nezavistan sistem i ostaviti neiskoriscen ogroman potencijal postojeca zeleznicke infrastrukture, od pruga i tunela do depoa i radne snage.
Suludo bi bilo projektovati metro u Beogradu bez osvrta na uticaj tolikog projekta na ostatak zemlje.
Kada uspesno integrisemo zeleznicu i Metro u jednu celinu i postavimo primer bicemo tolike face da cemo po celom svetu razvijati metro mreze i prodavati nase vozove (a Pantograf ce mi dodeliti Nobelovu nagradu
).
Metro ne treba da bude trosak, metro mora biti put u srecniju buducnost.
Пантограф":1yprkee7 je napisao(la):
А тек ово: - isti napon na svim linijama - 25.000 волти код Фонтане; е, ту ја имам стан, богме неће моћи...
Zasto da pravimo razlicite mreze sa razlicitim naponima ako vec imamo drzavnu mrezu pod 25KV? Zasto da koristimo specijalne garniture kada za tim nema potrebe? Francuzi ih koriste zato sto im je to jeftinije nego da menjaju pola mreze ali mi nemamo taj problem. A i sve Zemlje u okruzenju koriste 25KV.
Kao sto je Sinisa rekao Delhi ima nadzemni metro pod 25KV, Pariz ima bezbroj nadzemnih linija pod 25KV, najmanji je problem provuci jak napon kroz urbano podrucje, to su suve tehnikalije. Malo maste i reseno.
Пантограф":1yprkee7 je napisao(la):
Такав систем кроз Париске комуне и Булевар Михајла Пупина нико и никада неће пројектовати, нити одобрити.
Rec "nikad" treba veoma oprezno koristiti, ja je izbegavam :mrgreen:
Пантограф":1yprkee7 je napisao(la):
Тако добијамо воз габарита и перформанси за линију Суботица - Врање, којем треба прилагодити пругу за метро! То баш нико није радио
Isto vazi i za "niko", oprezno
Cesto su gradski tuneli prilagodjavani klasicnim medjugradskim vozovima, a mi cemo da uradimo jos bolje, prilagodicemo i vozove (jer dabome nabavljamo nove) i tunele (jer dabome kopamo nove).
- - -
Inace primeticete da u mom planu ima veoma malo novih tunela, 7-8 Km, a koristi se jos toliko postojecih (Tosin Bunar, Banat-Dedinje, Makis)
Vecina trase koristi postojece nadzemne koridore: pruga uz Sajam, pruga u luci, Bul. Mihajla Pupina, mokroluska dolina juzno od autoputa, unutrasnja saobracajnica u Bezanijskim blokovima, Makiska livada.
Nema rusenja, prostor je cist. A opsluzeni su glavni pravci (Brankov, Bul V. Misica, 29. Novembar, Bul. JNA), gusto naseljena podrucja i prazni prostori za urbanizaciju.
Krak kroz blokove ide do Aerodroma NT i dalje do aerodroma Batajnica. Time pola Srbije dobija direktnu zeleznicku vezu sa oba aerodroma.
