Šta je novo?

Metro

Železničar":35rhjenp je napisao(la):
U bulevaru nema svrhe kopati na 35 m dubine kada je ostavljen prostor za metro ispod površine.
vuk.png


Da li neko možda ima ovu publikaciju iz koje je ova slika?
Jeste ta slika preseka je iz Jovinovog plana,to od 35 m smo samo dali primer modela tunela, ali i to na Jovinom projektu je ispod povrsine na dubini od 15ak metara,mora tunel da ide na pristojnoj dubini ispod temelja zgrada i instalacija,u starom gradu cut and cover je van pameti ceo grad bi bio blokiran 3 godine sa haosom ljudima ispod prozora,a istom cenom kao tbm upola sporije..dovoljno je sto ce se stanice praviti u otvorenom iskopu za saobracajni kolaps, samo nam fali i da ceo bulevar od terazija da preokrenu sa cut and cover metodom.. :kafa:
 
Za trenutak sam se bio ponadao da to što u podzemnim deonicama odmah grade stanice od 100 m znači da je ostavljen prostor za pravi metro... Al to je izgleda ostavljen prostor za maksimum koji planiraju a to je 3 ili 2 vezana tramvaja (zavisno od velične vozila).
Nisam uspeo da nađem koliki je presek tunela u podzemnim deonicama. Da line neko može da me uputi ?

Širina teškog metroa je ok 3.2 m a ova tramvajska vozila su 2.4 m .

Na površinskim trasama širina nije dovoljna za teški metroa a verovatno i na većini trase ni ostali parametri ne ostavljaju mogućnost za eventualnu nadogradnju.

http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... presek.jpg
http://www.beobuild.rs/visuals/data/med ... bovi02.jpg

Sve u svemu ako ovaj projekat krene u izgradnju on će definitivno sahraniti ideju teškog metroa u Beogradu. Jel grešim negde?
 
Za tunele ti mogu reći da su šireg dijametra za Lrt tramvaje jer imaju pantograf,ali nije to ključni problem, jer u svetu imaš klasičnih kapacitnih metro kompozicija sa pantografom,mislim da je najnoviji metro u Delhiju,Indija.Njihove kompozicije su slične našem BGVozu,visokokapacitne..
7956588720_ebd3304c2f_b.jpg
 
Jel ima neko isecke tog plana gde ''metro'' ide po povrsini bulevara?

Ovde svi uzimaju zdravo za gotovo da ce ici pod zemljom, ali cim se spominje mogucnost nadzemne trase, ja je ne bih otpisivao.
 
bolje nadzemna trasa gde gd je moguce brze se gradi :) a hoce li metro prolaziti kroz slaviju il su odustali od te ideeje ?
 
2012":11fnjrrd je napisao(la):
u starom gradu cut and cover je van pameti ceo grad bi bio blokiran 3 godine sa haosom ljudima ispod prozora,a istom cenom kao tbm upola sporije
Ne mora da znači, dobrom organizacijom može se i znatno kraće izgraditi linija sa cut-and-coverom.
2012":11fnjrrd je napisao(la):
jer u svetu imaš klasičnih kapacitnih metro kompozicija sa pantografom,mislim da je najnoviji metro u Delhiju,Indija.Njihove kompozicije su slične našem BGVozu,visokokapacitne..
Te kompozicije su većeg kapacteta nego BG:voz. Interesntno Delhi metro koristi napajanje 25kV 50Hz AC, kao i na železnici.
 
Železničar":14ptauob je napisao(la):
U bulevaru nema svrhe kopati na 35 m dubine kada je ostavljen prostor za metro ispod površine.
vuk.png


Da li neko možda ima ovu publikaciju iz koje je ova slika?

Treca, peta i deseta strana su valjda preuzete iz sistrinog projekta.

Edit: Vidim da sam pogrijesio ali su me stranice podsjetile na sistrin "template"
 
2012, da da znam da nije problem pantograf... fala.

vranac":1hewjv6o je napisao(la):
Ovde svi uzimaju zdravo za gotovo da ce ici pod zemljom, ali cim se spominje mogucnost nadzemne trase, ja je ne bih otpisivao.

Naravno da neće ići pod zemljom. Njihova glavna ideja je da skarabudže za što manje para. Zamisli ako bude cela trasa išla pod zemljom od Varoš kapije do Ustaničke. Pa to bi bilo skuplje od gradnje teškog metroa jer bi imalo duplo više stanica.
 
Poredjenje 3 tehnolosko-drustvene kulture:

1) Sjedinjene Americke Drzave

-Znacajno urbanizovane. Gustina naseljenosti generalno mala cak i u velikim gradovima izuzev Njujorka.

-Automobilska kultura zasnovana na migracionom/komuter sistemu privatnog automobila sa velikim udaljenostima pri prosecnom putovanju u jednom smeru.

-Karakterise je podela vidova saobracaja sa naglasenim koriscenjem privatnog automobila. Javni gradski prevoz van Njujorka zasnovan na neefikasnim praznim autobusima i jos neefikasnijim Lakim Sinskim Sistemima koji su plod politickih aktivnosti a ne stvarne potrebe.

-Urbanizam je takodje automobilski orijentisan tako da ga karakterisu kucne spavaonice sa garazama koje se protezu desetinama kilometara duz autoputa u nedogled. Autobusi u potpunosti neisplativi. Voze prazni tako da gradovi subvencionisu takve sisteme kako bi uopste postojali. Javnim prevozom se voze uglavnom siromasni sa Njujorkom i centrima velikih gradova kao izuzecima. Mladi urbani ljudi ih koriste, ali kao sto rekoh zive u centru. Celo drustvo je veoma zasnovano na striktnom klasiranju sto je po meni na pola puta do totalne medjusobne diskriminacije. Stoga i ne cudi toliki broj zlocina svakakvih vrsta.

-Broj poginulih alarmantan.

-Kompletan sistem je neodrziv, opasan po zdravlje i zivot i na kraju krajeva nepreporucljiv za implementaciju u savremenom svetu.

Tipicna komuterska arterija izgleda ovako:

4473576605_0a652631fd_b.jpg


2) Srbija

-Urbano-ruralna zavrzlama. Gustina naseljenosti neravnomerna

-Automobilska kultura zasnovana prvenstveno na javnim automobilima na steroidima - autobusima usled siromastva, mada zavidan broj korisnika privatnih automobila postoji. Taj broj i dalje nekontrolisano raste. Znatan broj automobila je polovan, smrdljiv, prljav i nebezbedan sto je opet proizvod siromastva. Karakterise je mala udaljenost pri putovanju koja izgleda znatno duze kada se gleda vremenski.

-Karakterise je striktna podela na urbani i ruralni modal share sto je takodje posledica siromastva, odnosno pogresne kulture na pogresnom mestu sto je inace proizvod lose politike.

-Urbani modal share je vecina komunalni drumski sistem - autobus a manjina privatni - automobil. No, to je neprimetno usled opsteprisutnog siromastva ogledajuci se u neprihvatljivo maloj ukupnoj izgradjenoj kilometrazi urbanih saobracajnica u odnosu na maksimalan broj privatnih vozila u spicu.

-Uobicajeni nacin putovanja je autobus+autobus.

-Usled opste bede celog drustva postoji hronican nedostatak automobila na steroidima - autobusa. Tramvaji prazni kao u SAD. Neprilagodjene trase jer ih je ogranicen broj i centrirane su poput kapacitetnog sistema iako sistem to nije, nisu adekvatno produzene u potrebnom vremenskom periodu usled povecanja broja putnika u daljim naseljima. Ne vode svugde, nepouzdani su, skupi kapitalni troskovi, skupo odrzavanje u odnosu na trenutnu patronazu. Autobusi fleksibilniji bez velikih ulaganja. Jednom recju raspad sistema. Osudjeni na propast. Kao sto se iz ovoga moze zakljuciti jeste da je praksa da su LRT sistemi kolateralna steta u automobilskim drustvima. Evropa ih je masovno ukidala. Do skoro ih je pazljivo uvodila a sad se sve vise okrece na znatno jeftinije dvozglobne hibridne/elektricne autobuse.

-Broj poginulih veliki.

-Slika nepotrebna. Za predstavu o tome kako to izgleda izadjite na ulicu pa pogledajte. Automobil samo sa vozacem i 0 putnika, tramvaj dugacak 30m ima u sebi 30 sedecih putnika a kostao kao 20 autobusa, dok je na kraju solo autobus prenatrpan, nov, ali trajace jos nekoliko godina. Kada im spomenes lokalni autobus+voz digne im se kosa na glavi okrivljujuci cenu a ne svoju promasenu politiku.

3) Japan

-Veoma urbanizovan

-Zeleznicka kultura zasnovana na migracionom/komuter sistemu javnog prevoza velikog kapaciteta. Gustina naseljenosti velika.

-Karakterise je srednja udaljenost pri putovanju sa generalno malim vremenom putovanja u odnosu na predjenu razdaljinu. Uobicajeni nacin putovanja za dalja naselja je bicikl+voz. Za velike gradove metro+metro. Za lokalni prevoz u manjim sredinama obicno bicikl, motocikl ili midibus, mada za vece udaljenosti postoji lokalni voz sa redjim redom voznje.

Mali broj poginulih kada se svi vidovi prevoza saberu od cega najveci broj otpada na privatni automobilski sto je i za ocekivati.

Prosecna arterija za prevoz izgleda ovako:

640px-Sotetsu_7000.jpg


Pored svega ovoga jedna zanimljiva stvar.

Vazno je napomenuti stvar kao sto je Urban-Rural gap.

Dok SAD i Japan imaju veliki broj komutera koji zaradjuju isto kao i ljudi iz centra grada sto znatno podize ukupan BDP zemlje Srbija ima jako mali broj. Tako onaj prodavac u Jabuci zaradjuje 40% manje od onog koji radi na Vozdovcu.

Onaj Japanac iz Totsuke radi u Jokohami zato sto i moze, cak i bez automobila i zaradjuje isto kao i Japanac iz same Jokohame. To znaci da su oni vestacki prosirili trziste industrijalizacijom tako da je povecanim brojem zaposlenih u gradu smanjen broj farmera koji su potrebni za prehranu istog broja stanovnika zbog koriscenja vecih masina odnosno industrijalizacije poljoprivrede.

Ako bi otvorili liniju BG-NS BDP i Beograda i Novog Sada bi bio povecan, po standardu ova dva grada. Dakle ljudi bi samo ziveli tamo i placali manje izdatke. Stara Pazova bi imala znatno manji, ali posto bi svaki radnik koji radi u Beogradu imao Beogradsku vecu platu onda bi ukupan BDP cele Srbije bio veci. I sto vise ljudi radi u velikim gradovima to je BDP veci. A to podstice zeleznica.

Japan je bogat a zasniva se na jeftinom sistemu po glavi stanovnika. SAD zbog skupog automobilskog sistema izigrava glavnog razbojnika za sirovine sto dovodi do cestih ratova. Rat Amerikancima predstavlja hleb, jer pomocu sirovina hrane motor privrede njihovog drustva - automobil. Japan ima motor zvani voz, koji koristi struju iz nuklearke uglavnom tako da je znatno jeftiniji. Srbija je siromasna pa se zasniva na drumskom sistemu i to bez bombardovanja komsija za sirovine. Zato je i siromasna.

Da u aglomeraciji BG-NS zivi bar 75% stanovnika, da se ekonomija zasniva na visokim tehnologijama, industriji i usluznim delatnostima i da bar 50% BDP dolazi od proizvoda za izvoz Srbija bi bila totalna suprotnost od onoga sto predstavlja sada. Sto vise ljudi kopa sargarepu u basti iza kuce umesto da pravi cuda tehnike u metropoli ucestvujuci u globalnoj borbi za deo velikog trzista, to ce nam biti gore.

Plus imamo jedan milionas, ako postane bar tromilionas podigao bi se dosta mesta na globalnoj mapi a samim tim i vidljivije globalno selo. Nismo Svajcarska i Norveska pa da sa malim mestima budemo lideri. To je nemoguce iz tog razloga sto su oni postepeno gradili lokalnu privredu izjednacavajuci DP na lokalnom nivou tako da cela Svajcarska radi po principu jednog megalopolisa. Plus nisu destabilizovani milion puta zbog ratova i politickih smicalica kao mi. Ovako ne vredi. Moras napraviti veliku aglomeraciju koja ce predstavljati najveci procenat ukupnog BDP-a ukoliko zelis sto brze da stanes na noge. Hiljade sela ce nestati sa lokalne mape ali ce jedno globalno selo biti vidljivija zvezda u ekonomskom univerzumu ove planete.

Nikako to da shvate nadajuci se da ce HITACHI ulagati u selo gde 99% ljudi muze krave rucno i cisti obor lopatom. Sela imaju ulogu da hrane, ne da povecavaju BDP. Isto kao da misle da ce gradska cistoca prodavati djubre po 3 puta vecoj ceni tamo nekim Englezima iako sluzi da odnese djubre na deponiju i bukvalno ga baci, troseci novac - ne stvarajuci ga. Tragikomicno. Akumulacija BDP-a je posao gradova a ako hoces da igras globalnu igru to je onda posao velikih gradova. 10 cistaca obora nikada nece imati prosecnu platu prosecnog zaposlenog u banci. Nikad

Samo neka nastave da kukaju kako nemaju para pa nece imati ni dinara. Mislim da su na dobrom putu do ropstva kada sve rasprodaju.

Zato bolje da prestanu da drame i izigravaju nevinasca vec da sednu u krticu i da kopaju vec jednom.

EDIT:

Da li mislite da je Kina napredovala zbog gajenja pirinca za lokalne potrebe iako ih ima toliko koliko ih ima ili zbog ulaska zapadnog kapitala koji je podstakao razvoj industrije i megalopolisa? Ja mislim da je ovo drugo. E Vojvodjani bolje da zacepe gubicu. Bolje bi im bilo da pocnu da konkurisu Japancima sa Robotima, to je buducnost - ne krompir. Ocigledno imaju mozak velicine krompira pa ga zato toliko vole haha.
 
Express wrorte:
,, . . . .da zacepe gubicu. . . ,, - ružan izraz :(
Express wrorte: . . . . to je buducnost - ne krompir.. . . ,,
treba metro ali treba i krava
verovatno se nadaš da ce u buducnosti muzti robote umesto krave radi mleka. . . :lool: :laugh: :lool:

ne ide to baš tako....
 
boca-ica":3dvoc62e je napisao(la):
Express wrorte:
,, . . . .da zacepe gubicu. . . ,, - ružan izraz :(
Express wrorte: . . . . to je buducnost - ne krompir.. . . ,,
treba metro ali treba i krava
verovatno se nadaš da ce u buducnosti muzti robote umesto krave radi mleka. . . :lool: :laugh: :lool:

ne ide to baš tako....

Procitaj ponovo ceo post.

Takvim misljenjem ces dok Japanci budu muzli epruvetu ti musti smrdljivu kravetinu. Ko kome, svako svome. :mrgreen:

Radi se o promeni koloseka iz tradicionalne i nazadne u visokotehnolosku industrijalizovanu poljoprivredu sa robotskom radnom snagom. MIT je vec prikazao prototip koji bere Ceri paradajz. Holandija ima na stotine staklenih basti sa kontrolisanom klimom. U Nemackoj Lely Astronaut robot muze te iste krave. Ako mogu da stampaju meso, mogu da proizvode i sinteticko mleko. Znaci mleko minus smrdljiva kravetina, plus proizvodnja u hirurski cistim uslovima. A krave ce leteti kad tad zbog velikog procenta CO2.

Dakle poljoprivreda nas i dalje hrani, samo sto nece proizvoditi tradicionalno tvoj ili moj rodjak sa sela, vec PKB, a imace kapacitet za Beograd+celu Srbiju+izvoz bez izlozenosti nestabilnim i sve nepogodnijim vremenskim uslovima tako da ce prihodi biti stabilni a Beograd ce imati veci BDP, samim tim i cela Srbija. Kada ovi sto su se kaljali u blatu budu primorani na posao u gradu BDP ce biti znatno podignut.

Zato nemoj da izvrces moje reci jer nisam rekao da hrana nije potrebna, vec da je nacin njene sadasnje proizvodnje u savremenom svetu jednostavno neodrziv.
 
Off topic:
Express":uwqoj6sn je napisao(la):
Onaj Japanac iz Totsuke radi u Jokohami zato sto i moze, cak i bez automobila i zaradjuje isto kao i Japanac iz same Jokohame. To znaci da su oni vestacki prosirili trziste industrijalizacijom tako da je povecanim brojem zaposlenih u gradu smanjen broj farmera koji su potrebni za prehranu istog broja stanovnika zbog koriscenja vecih masina odnosno industrijalizacije poljoprivrede.
Japan je krenuo u industrijalizaciju zato što imaju veliki nedostatak, ne samo obradive površine, već uopšte prostora za život. Zemlja sa velikim brojem stanovnika na jako malom prostoru.
Express":uwqoj6sn je napisao(la):
Dok SAD i Japan imaju veliki broj komutera koji zaradjuju isto kao i ljudi iz centra grada sto znatno podize ukupan BDP zemlje Srbija ima jako mali broj. Tako onaj prodavac u Jabuci zaradjuje 40% manje od onog koji radi na Vozdovcu.
Takođe, nema veze sa industrijalizacijom, već sa socijalnom politikom zemlje. Npr., U Japanu je, generalno, mala razlika u platama između niskokvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika. I još jedna bitna stvar zašto je Japoan bogat: Japanci rade! Njima je u kolektivnoj svest da bi opstali, moraju da rade.
Express":uwqoj6sn je napisao(la):
Ako mogu da stampaju meso, mogu da proizvode i sinteticko mleko. Znaci mleko minus smrdljiva kravetina, plus proizvodnja u hirurski cistim uslovima. A krave ce leteti kad tad zbog velikog procenta CO2.
O čemu ti pričaš? Je si ti normalan?
I još nešto:
Express":uwqoj6sn je napisao(la):
Bolje bi im bilo da pocnu da konkurisu Japancima sa Robotima, to je buducnost - ne krompir. Ocigledno imaju mozak velicine krompira pa ga zato toliko vole haha.
Express":uwqoj6sn je napisao(la):
Takvim misljenjem ces dok Japanci budu muzli epruvetu ti musti smrdljivu kravetinu. Ko kome, svako svome.
Dečko, ti si drzak i bezobrazan. Da sam moderator, odmah bi bio banovan. S tobom se ne vredi raspravljati.
 
Надам се да ће га градити комплетно под земљом. Јесте да је скупље али метро се не мора изградити за време једног мандата а кад су могли дати око 400 милиона евра за мост преко Аде са све саобраћајницама ценим да метро у било којој варијанти није прескуп. Зна ли ко зашто метро не иде булеваром Михајла Пупина до Ушћа него прави ове кривине до бул. Зорана Ђинђића?
 
Siniša":353jvyqq je napisao(la):
Off topic:
Express":353jvyqq je napisao(la):
Ako mogu da stampaju meso, mogu da proizvode i sinteticko mleko. Znaci mleko minus smrdljiva kravetina, plus proizvodnja u hirurski cistim uslovima. A krave ce leteti kad tad zbog velikog procenta CO2.
O čemu ti pričaš? Je si ti normalan?

Веровао ти или не нажалост то што он пича ће у Европи брзо да се деси. Иста ствар је и са узгојем кокошки. Наиме наводно код узгоја кокошки олобађа се "велика" количина амонијака која загађује околину. Најгоре је што о свему одлучују они који су кокошку и краву видели на телевизији.
 
exberekin":3kb6c76f je napisao(la):
Надам се да ће га градити комплетно под земљом. Јесте да је скупље али метро се не мора изградити за време једног мандата а кад су могли дати око 400 милиона евра за мост преко Аде са све саобраћајницама ценим да метро у било којој варијанти није прескуп. Зна ли ко зашто метро не иде булеваром Михајла Пупина до Ушћа него прави ове кривине до бул. Зорана Ђинђића?
Graditi sve pod zemljom je previse,cak i za SFRJ.Treba samo pogledati metro u Sofiji,tamo sve fino odradise,ukljucujuci i deonice na povrsini.

Ne ide kroz Mihajla Pupina jer tamo nema toliko stambenih zona koliko ih ima kroz bulevar Djindjica.
 
Ništa nije previše,metro se gradi fazno i godišnje samo 100mil.eura nam obezbeđuje kapacitni sistem za narednih 50 g.Danas je i tehnologija i sistem gradnje kao i materijali eonom više od SFRJ,tako da upoređivati ono vreme i sada je bezveze..sve se danas gradi duplo brže nego 80'zbog tehnologije.
 
2012":2dj0l9n3 je napisao(la):
Ništa nije previše,metro se gradi fazno i godišnje samo 100mil.eura.

Упутство за употребу: пре кликтања на опцију "POŠALJI" обавезно прочитати садржај поруке, да се не бламираш.
 
Pantograf,tvoj kapacitet je na nivou Egis studije.. :wink: kad smo kod toga evo kako to izgleda u Denveru odakle crpe ideje..
Evo kako bi izgledao "BG Metro" preme Egis studiji..
8552480494_640223853f_b.jpg

8551378373_216b58c40d_b.jpg

8551378973_888985c5c5_b.jpg

8551379223_3a15a3048c_b.jpg

8552481700_6576644e46_b.jpg

8593171668_44a1be4b69_b.jpg

8592070069_1a898a9597_b.jpg

8592071099_0bd3ede7ca_b.jpg

 
Ти си, царе, са својим генијалностима, највећа антипропаганда метроа од античког полиса до данас.
 
Vrh