Metro

[hazard]

Doduše statistika može malo i da zavarava - npr. Henkel Srbija je samo preselio sedište u Beograd, proizvodnja je i dalje u Merimi Kruševac, ali se prihod firme sada evidentira kao prihod ostvaren na teritoriji Beograda. U Novom Sadu slično sa NIS-om.

Ne evidentira se. Statisticki zavod se trudi da, kada pravi statistiku o BDP po regionima, pripisuje BDP po tome gde se ekonomska vrednost stvara, a ne gde se oporezuje (sediste firme). Dakle vrednost koju pravi proizvodnja Henkela u Krusevcu evidentira se u Krusevcu. Vrednost koji pravi Henkelova prodajna filijala u Nisu (ako postoji), evidentira se tamo, itd. Pogledaj izvestaje RZS sa BDPom po regionima, ima tacno takva napomena.

 

[2012]

E pa sad se iskristalisalo,vidim da se sada većina slaže u vezi uvođenja"takse za metro"na teritoriji grada,u vezi modaliteta se može još iskutovati,@Hazard je izneo baš zanimljive predloge,objašnjavajući mehanizme..
A da naša diskusija nije bez odjeka,pročitah da sada RTS traži uvođenje takse za rtv "usluge".. :kafa:

 

[miki_ns]

E ova sva razmišljanja nude neke ralno dohvatljive izvore koji bi čak dosta brzo i doveli do akumulacije nekih sredstava. Može se uvesti i da recimo karte za sve velike događaje na teritoriji Beograda (koncerti, utakmice, sajmovi) uvek sadrže i nekih par (desetaka) dinara za te potrebe - to može biti neka dodatna gradska taksa za manifestacije - cene karata bi to bez problema podnele. Treba razmišljati da se koristi što je moguće više različitih izvora - vrlo malo opterećenje na svaki pojedinačni, ali vrlo veliki broj različitih izvora dovešće do prilično velikog priliva novca koji je mnogo otporniji ako dođe do pada prihoda u nekom segmentu.

 

[Пантограф]

@Хазард

Ја сам допринос Аеродрома НТ поставио под "приходе од друштвено одговорних компанија", сугерисавши да би могли да финансирају изградњу метро станице на аеродрому и једноколосечну пругу до Сурчинског пута (дотле би била два колосека, а до аеродрома не мора, јер би више него довољан био један воз на 15 минута).
А, ако им се уведе и 0,50 и ли 1 евро додатне таксе, то је онда још већи приход. По мени, једно не би искључивало друго, јер би Аеродром платио градњу пруге и станице које требају њему, а преко таксе би путници финансирали метро који ће им, када у будућности буду путовали, омогућити да их не деру (дивљи) таксисти.
А, могло би се прописати и да од постојећих такси иде неки износ за метро, то би објединило ове две ставке.

За БАС нисам сигуран, знам да је град спречио да акције преузме нека фирма из Бањалуке, али нисам сигуран за тренутну власничку структуру; мада, мислим да и ако није град власник, могло би се кроз накнаду за станичне улуге (која уопште није мала) приходовати још 15 динара за метро - по истом принципу као од аеродромских путника.

 

[Пантограф]

E ova sva razmišljanja nude neke ralno dohvatljive izvore koji bi čak dosta brzo i doveli do akumulacije nekih sredstava. Može se uvesti i da recimo karte za sve velike događaje na teritoriji Beograda (koncerti, utakmice, sajmovi) uvek sadrže i nekih par (desetaka) dinara za te potrebe - to može biti neka dodatna gradska taksa za manifestacije - cene karata bi to bez problema podnele. Treba razmišljati da se koristi što je moguće više različitih izvora - vrlo malo opterećenje na svaki pojedinačni, ali vrlo veliki broj različitih izvora dovešće do prilično velikog priliva novca koji je mnogo otporniji ako dođe do pada prihoda u nekom segmentu.

Игзектли :kk:

 

[milanche]

Pantograf, Hazard,Miki_ns, dobri su vam predlozi i odrzivi. Samo sto na neke poreze/takse mora saglasnost Republike, dakle treba i politicka volja. Znam da su se SVE lokalne samouprave pa tako i Grad Beograd, binili sto su ukinute neke takse /izmedju ostalog i za registraciju vozila/ koje su isle jedinicama lokalne saouprave, pa je tako Grad Beograd ove godine kraci za 30mil.e po tom osnovu.

 

[Борчанац]

E ova sva razmišljanja nude neke ralno dohvatljive izvore koji bi čak dosta brzo i doveli do akumulacije nekih sredstava. Može se uvesti i da recimo karte za sve velike događaje na teritoriji Beograda (koncerti, utakmice, sajmovi) uvek sadrže i nekih par (desetaka) dinara za te potrebe - to može biti neka dodatna gradska taksa za manifestacije - cene karata bi to bez problema podnele. Treba razmišljati da se koristi što je moguće više različitih izvora - vrlo malo opterećenje na svaki pojedinačni, ali vrlo veliki broj različitih izvora dovešće do prilično velikog priliva novca koji je mnogo otporniji ako dođe do pada prihoda u nekom segmentu.

Тај добар предлог већ се експлоатише до крајњих граница! Али једва да је довољан и за хуманитарне сврхе. Прекјуче је у Руском дому, на концерту сакупљено 444 000 динара за помоћ народу на Космету, цео приход. Сакупља се и бутику на маракани новац а цене карата су се у договору са клубом дизале за различите сврхе, хумане, подизање заштитних зидова око наше културне, духовне заоставштине, око кућа повратника у осетљиве средине. Скоро су и Новосађани од цена улазнице за утакмицу помагали, Панчевци такође. Хуманитарних концерата било је Неколико у Београду, па у Ужицу, Бања луци... Изложбе, продаја добара, сакупљање чак и гардеробе.
Ништа није довољно, јер људи новца немају за нај основније! И да се наметне такса, биће презирана, а ако буде могућности и избегавана, биће и тога.
Већини је градња метроа апстрактан појам, осећај је као за Српски свемирски програм!
Опет, не бих никога да обесхрабрим, али морамо имати у виду и ситуацију!

 

[hazard]

Pantograf, Hazard,Miki_ns, dobri su vam predlozi i odrzivi. Samo sto na neke poreze/takse mora saglasnost Republike, dakle treba i politicka volja. Znam da su se SVE lokalne samouprave pa tako i Grad Beograd, binili sto su ukinute neke takse /izmedju ostalog i za registraciju vozila/ koje su isle jedinicama lokalne saouprave, pa je tako Grad Beograd ove godine kraci za 30mil.e po tom osnovu.

Za sve je potreban jedan republicki zakon o finansiranju izgradnje beogradskog metroa, koji bi ovlastio Grad Beograd da uvede ove takse i propisao bi maksimalne iznose (apsolutne ili u %) istih. Onda bi sve bilo "cisto".

Ништа није довољно, јер људи новца немају за нај основније! И да се наметне такса, биће презирана, а ако буде могућности и избегавана, биће и тога.
Већини је градња метроа апстрактан појам, осећај је као за Српски свемирски програм!
Опет, не бих никога да обесхрабрим, али морамо имати у виду и ситуацију!

Ima ljudi koji imaju para da trose na raznorazne stvari. Ako si spreman da das 2500 din. za koncert u Areni (pogledaj malo repertoar i cenovnik, ima i skupljih koncerata, a onaj Sensation White Party je bio tipa 7000 ili tako nesto), nije ti problem da das 2510 dinara za tu kartu. Isto tako ako placas kafu 200 dinara u kaficu, neces ni osetiti ako treba da platis 205 dinara.

 

[miki_ns]

Ma samo batalite specijalne zakone za ovu ili onu stvar - treba zakon koji će omogućiti da lokalne samouprave uvedu takve stvari.
Inače, što se tiče ovog dodatka na karte - više sam mislio na raznorazne koncerte koji pune Arenu, utakmice, fetivale (FEST npr), koncerte filharmonija i sl. Sve ti događaji imaju poprilično visoke cene karata, par desetina dinara se neće ni osetiti.

 

[hazard]

Ne bas suprotno, zakon mora biti specijalan. Ako dozvolis lokalnim samoupravama da rade sta hoce, samo ce se stvoriti 3423542 novih taksi za ovo ili ono. Zato uvek specificno. Bazicni prihod samouprava treba da bude porez na imovinu - treba samo dozvoliti lok. samoupravama da ovaj porez slobodno odredjuju i da ga same prikupljaju.

 

[2012]

U suštini tražimo najbrži put ka realizaciji,onda bi to mogla biti "uredba"vlade na osnovu recimo "finansiranja projekta od nacionalnog značaja" ,jer je predhodnom uredbom vlade metro i proglašen "razvojnim projektom od nacionalnog značaja"a ima i aktivnu komisiju,koja bi takvu uredbu o finaniranju i uvođenje takse ili preraspodele u korist taksa,zakon mogla da predloži na usvajanje.Ali, zaista smo na terenu ekonomista.. :kafa:

 

[Anton Chigurh]

Imam predlog da se Beograd kompletno osloni na Beovoz i na jednu liniju lakog metroa.
Pretpostavka za to bi bila, kao na slici, da se neki bitni objekti izmeste van centra grada.
Na slici vidite da predlazem da se aerodrom preseli u Batajnicu i da tu isto bude glavna zeleznicka i glavna autobuska stanica. U Resniku bi bila smestena juzna zeleznicka i autobuska stanica. Obe ove lokacije oblezene su zutim poljem.
Plavim linijama su oznacene brze pruge, tj. pruge koje bi koristili svi teretni vozovi i medjunarodni putnicki vozovi.
Sva zeleznicka infrastruktura unutar plavog kruga bi se koristila za Beovoz i povremeno (tokom noci recimo) za teretni saobracaj koji bi opsluzivao beogradsku industriju.
Dakle, umesto metroa, Beovoz bi se prosirio, i u nekom taktu od recimo 5 minuta opsluzivoa putnike kao sto bi to cinio jedan teski metro.
Beovoz je ovde oznacen zelenim linijama i u svojim pocecima je prikljucen na brze pruge (plava linija).
U centru grada bi isao ispod zemlje, a na Novom Beogradu, Borci i istocno od Mirijeva bi isao iznad zemlje.
Dogradio bi se krak za Padinsku Skelu a deo do Zeleznika vec postoji samo bi se renovirao sa novoizgradjenim stanicama. Od Prokopa deo bi isao u pravcu naselja Braca Jerkovic/Stepa Stepanovic i dalje prema Bubanj Potoku put Pozarevca i Nisa.

Zuta linija oznacava laki metro.
Zamisljena kao kruzna linija sa depoom na Novom Beogradu (dodatna bela linija). Biciklisticko pesacki mostovi bi povezali Veliko Ratno ostrvo sa Novim Beogradom i Dorcolom. Mostovi bi bili dovoljno siroki i da prime laki metro a automobilima bi bio pristup zabranjen.
Veliko Ratno ostrvo bi u ovom scenariju imalo neki sadrzaj, recimo da se zooloski vrt preseli tamo.
Laki metro bi koristio postojecu zeleznicku trasu od Dorcola do Karaburme. Ako bi se realizovala Marina Dorcol i neki sadrzaji na Ada Huji, laki metro bi dosta koristio. Ispod Mirijevskog Bulevara (cut and cover) isao bi do Mrijeva tj. Malog Mokrog Luga i odatle preko autoputa do Trosarine. Od Trosarine trasom tramvaja do Borske ulice, odatle do Miljakovca i Rakovice gde bi se prikljucio zeleznckoj pruzi koja vodi do mosta na Adi. Od mosta na Adi odmah skrece desno do Usca i dalje do VRO.
Znaci pruga od Sajma do Kalemegdana se kompletno uklanja i ceo taj prostor dobio bi skroz novi sadrzaj.
U Zemunu, od glavne zeleznice stanice pruga se racva u dva dela. U Tosinom Bunaru bi imali dve Beovoz (metro) stanice. Stanica Novi Beograd bi trebala malo da se "spusti" kako bi putnicima bilo lakse da presednu na laki metro. Stanice u Rakovici/Kosutnjaku i naravno Vukov Spomenik postaju vazna mesta ukrstanja.

MIslim da uprkos velikim troskovima oko izgradnje dugacke linije Batajnica - Bolec kao i nekoliko mostova preko Save/Dunava ovo moze biti dosta dobar plan. Pogotovo sto dosta koristi postojece zeleznicke/tramvajske koridore i busenje tunela svodi na minimum.

Puno pozdrava svim forumasima i sa znatizeljom ocekujem vase kritike i predologe :kk:

 

[Karlo del Ponte]

Хвала на труду, раду, идејама :kk: , уз неке напомене:

1) Сам концепт "Метро" је лака железница у односу на концепт "железница" јер се код метро-а, како би се смањили трошкови тунела и вијадуката, користи напајање преко треће шине или низак надземни вод, мања висина и ширина возила, већи дозвољени успони и падови, допуштени мањи полупречници кривине него код класичних железница. Решење класична железница се примењује за највећим делом трасу на земљи кроз ванградска подручја и мешовити саобраћај. У таквом систему је прихватљиво имати Врачарски тунел грађен најскупљом техником градње, јер је то мали део система.
2) Да ли постоји мешовити саобраћај на новим дугачким тунелким деоницама, грађеним техникама градње за мешовити саобраћај? Не!
3) Поента међуградских железница је управо да станица буде у центру града! То је најприхватљивији међуградски превоз у центру града са урбанистичког, просторног, еколошког и функционалног аспекта. И станица за брзе возове треба да буду у централним градским чвориштима. Међуградске аутобуске станице треба да буду на чвориштима ширег центра, а аеродроми подалеко од града.
4) Чудно ми је да се том кружном лаком железницом уопште не качи густо насељени Баново брдо и Жарково, и да иде кроз готово насељену долину Топчидерке. Такође, на Новом Београду би очекивао трасу по сред Новог Београда, поред Арене или можда општине.
5) Та обилазна пруга је наменски направљена за теретни саобраћај. Ефикасан теретни саобраћај има национални значај. Стога, Београдски железнички чвор мора да има део на којем доминирају теретни возови... Мало је дуже објашњење, да не гуђим тему о Метро-у.

Иначе, о коришћењу железничког чвора за унутарградска кретања смо највише расправљали на теми о Беовозу.

 

[2012]

Anton Chigur,Aerodrom da se preseli u Batajnicu???wow a koliko to košta?kao 5 metro linja sigurno.
A za BGVoz, naravno može on da se kompletno adaptira u teški metro,mada delom već tako i funkcioniše na L1,međutim.železnice se nebi odrekle celog međunarodnog saobraćaja kao i regionalnog u korist metroa,samim tim i infrastrukture,prokopa,telekomandi čega sve ne,mislim da je to pitanje pre svega za forumaše železničare.
On što je realno je gradska železnica u rangu velikih gradova ,uz adaptaciju postojećih stanica ,dogradnju novih i taktom na 15-10 min,što i jeste vrsta metroa.Uvođenje još nekoliko linja i novih vozova ,evo stižu nam Stadleri koji ionako ne mogu da voze po regionlnim prugama pa će završiti na BGVozu nadajmo se.

 

[Karlo del Ponte]

....međutim.železnice se nebi odrekle celog međunarodnog saobraćaja kao i regionalnog u korist metroa,samim tim i infrastrukture,prokopa,telekomandi čega sve ne,mislim da je to pitanje pre svega za forumaše železničare...

Ово бих морао да исправим, МИ не би требали да се одрекнемо међународног и регионалног железничког саобраћаја, ако заиста желимо квалитетан и одржив транспорт.

Приградске и регионалне железнице могу да имају функцију брзог и масовног превоза у градско-приградском подручју, али је примењивост истих ограничена, пре свега на постојеће пруге и краће дограђене делове мреже, те евентуално повећање броја колосека и другачијих ситема сигнализације на железничким коридорима.

 

[Anton Chigurh]

2012, мислим да би заиста било добро да се аеродром пресели у Батајницу и да у истом објекту буду и главна железничка и аутобуска станица. Железничка станица би била ту где је сада пруга, десно од ње аутобуска станица а аеродромски терминали би били ту где је сада војни аеродром. То је неких 500 м простора, довољно да прими велики број путника. Ако се не варам аеродром Франкфурт има и своју железничку станицу. Испод бечког аеродрома пролази пруга која вас води до самог центра града.
Замисли ако би аеродром био у Батајници па путници из Новог Сада и Ниша само преседну из воза (аутобуса) и већ су на аеродромском терминалу. И још кад би стварно се изградила брза пруга до Будимпеште, ето корисне везе два велика аеродрома удаљених сат ипо возом. Са новим мостом преко Дунава као на слици, овај аеродром би био ближи и становницима Зрењанина као и Темишвара чији аеродром може да користи код принудних слетања.
Што се тиче коштања, поента је у ослобађању простора од Сајма до Калемегдана и вредности који исти има што би оправдало инвестицију у премештање аеродрома, железничке и аутобуске станице.

 

[Anton Chigurh]

Карло, питање је да ли би Београду било у интересу да постојећу железничку инфраструктуру (унутар овог мог плавог круга) уступи и преуреди комплетно за метро линије. Да ли београдска индустрија унутар "плавог круга" по сваку цену мора да има приступ железници или се може без ње.
Традиционално, железничке станице су у центру града. Али данас реално, да ли мора да буде тако? Ако путујеш до Ниша а станујеш око Вуковог споменика рецимо, не видим проблем да уместо што би Беовозом ишао две станице до Прокопа, идеш четири-пет станица до нове јужне станице у Реснику. Возови би ишли на линијама Ниш-Суботица и Бар-Суботица и сваки би стајао у Реснику и у Батајници. Ко путује према Новом Саду, Будимпешти и даље њему је станица у Бајници идеална, онако успут онима који станују поред Беовоз линија (зелених линија), дакле добар део Земуна, Новог Београда, Теразија, Ташмајдана, Вука, Звездаре-Врачара уз Булевар, Миријева. Кад погледаш на слику видиш да је аеродром-станица Батајница преко Беовоза (или метроа) лако доступна и онима што живе уз Аутокоманду, Панчеваки Мост, Крњачу, Панчево, насеље Браће Јерковић, Кумодраж...
Очигледна је предност у погледу доступности кад се пореди са тренутном железничком станицом али и са Прокопом који баш не би био "успут" онима са Звездаре, Теразија, северног Новог Београда, Миријева...

 

[Karlo del Ponte]

Чак и ако би занемарили интересе Србије, које је Београд део, и за коју је Београд центар администрације, спортских дешавања, сајамских дешавања, лечења људи, пословних активности... за сам Београд је у интересу да има што мање аутомобила и аутобуса у граду, из других делова Србије и иностранства.

Време путовања приградских возова из Батајнице и Ресника не може бити краће од 20-30 минута због потребе за честим заустављањима у градским условима, док брзи воз треба да има једно до два заустављања у граду, и из истих приградских насеља може да стигне за 10 минута и мање. У визији, "Интерсити" воз би од Новог Сада до Батајнице стизао за пола сата и мање, и товарити још 15-25 минута додатног путовања (урачунао сам 5 минута за преседање), напор и смарање једног преседања више, са главном станицом у Батајници стимулишемо коришћење аутомобила! Управо железница је по град најповољнији вид превоза до централног градског подручја, и железничка станица треба да се налази у сред најактивнијег градског подручја, са јаким градским саобраћајним везама у свим правцима!

Да не говоримо о глупости о укидању теретних возова. Па и сада је превише камиона по граду, а насељено подручје које тежи да има 2.000.000 становника просто генерише велике токове транспорта робе! И не знам како се међу људима ствара фикс идеја да је железничка пруга ефикасна ако и само ако се користи само за један вид транспорта! По Бечу се у вечерњим и ноћним сатима развози роба теретним трамвајима! За Врачарски и Дедињски тунел немамо и још дуго нећемо имати тражњу која би правдала њихово проширивање, па и сам део од Прокопа до Земуна би требао да повећава број колосека једино уколико крене да се развија источни крак Београдског железничког чвора, и то тек у каснијим фазама!

 

[laki72]

... Испод бечког аеродрома пролази пруга која вас води до самог центра града.
Замисли ако би аеродром био у Батајници па путници из Новог Сада и Ниша само преседну из воза (аутобуса) и већ су на аеродромском терминалу....

Sa Beckog Aerodroma ide voz CAT koji je namenski pravljen da poveze grad i aerodrom. To nije nikakva `regularna` linija niti je kod aerodroma nekakav veliki zeleznicki putnicki terminal.
Druga stvar sto vecina putnika koji vozom ili autobusom dolaze u Beograd ne dolaze zbog aerodroma, vec bas putiju u BGD sto privatno sto poslovno. zar je logicno vecinu podrediti manjini?

...Са новим мостом преко Дунава као на слици, овај аеродром би био ближи и становницима Зрењанина као и Темишвара чији аеродром може да користи код принудних слетања.

Tom logikom gledano, taj aerodrom bi bio isto toliko dalji stanovnicima Valjeva, Cacka (...) nego sadasnji.

Што се тиче коштања, поента је у ослобађању простора од Сајма до Калемегдана и вредности који исти има што би оправдало инвестицију у премештање аеродрома, железничке и аутобуске станице.

Prostor se oslobadja izmestanjem Gl. zeleznicke stanice kao i teretnog terminala i pruge ka dunav stanici. Zeleznicka vec ima novu lokaciju njena prica u kontekstu metroa je iluzorna.
Potrebno je izmestiti jos BAS, uraditi detaljan plan kako zelimo da izgleda taj novi ekskluzivni kraj grada (da nam se ne bi desile neke nove krmace i nakaze) Namenu povrsina (po meni bi lepo bilo da imamo jedan parkovski pojas koji se spusta pravo na reku), i dati parcele koje su za gradnju na oglas investitorima.
Mislim da bi se od tog novca mogao skupiti znacajan deo sredstava potrebnih za metro, a moj predlog je da se izvrsi pritisak na grad da se odredjen znacajni procenat novca koji bi se dobio prodajom parcela u Savskom amfiteatru, uredbom ili slicnim zakonskim aktom usmeri za izgradnju metroa.
E to je po meni pravi nacin.
(samo se bojim da ce kao i do sada novac ici u sminkanje, a kapitalne projekte ... ma kome to treba)

 

[zidar]

@Anton Chigurh

Dobrodosao na forum :kk:


Prilozio si zanimljiv i sasvim realan plan koji postavlja pitanje prioriteta u razvoju zemlje i podseca na brojne pitanja o kojima smo proteklih godina razgovarali na forumu.

Danas je zeleznicki saobracaj u Srbiji na bednom nivou i nema izgleda da ce biti bolje u buducnosti ako se sistem iz korena ne izmeni.
Dupliranjem zeleznicke obilaznice oko Beograda celokupan putnicko/teretni saobracaj mogao bi da se na nju prebaci.

Sasvim je racionalno iskoristiti postojece zeleznicke trase unutar grada a narocito tunele za potrebe gradskog prevoza koji je daleko potrebniji i pruza ogroman potencijal za razvoj grada.

Batajnica je naravno bolji polozaj od Surcina za aerodrom zbog neposredne blizine glavne komunikacione osovine u zemlji -pruga/autoput- i kad tada ce preuzeti glavnu ulogu.

E sad glavna zamerka planu ce biti polozaj zeleznickih stanica daleko od gradskog jezgra ali i to je relativan pojam jer sta je zapravo razlika izmedju Zeleznice i metro u buducnosti Srbije?

Verovatno cemo imati medjunarodne brze vozove i oni mogu komotno da koriste stanice u Bataji i Resniku i ne zalaze u centar. Ali zato lokalni/regionalni vozovi vise nece biti nizovi vagona sa lokomotivom vec elektro-motorni vozovi nalik metrou (nesto kao RER ili S-bahn)

Ti lokalni vozovi mocice bez problema da koriste metro trase unutar grada, cak jos vise od toga, iste garniture koristice se i za regionalne vozove i za metro.

Primer:
- Brzi voz Budimpesta-Subotica-Novi Sad-Batajnica-Resnik-Jagodina-Nis : garnitura za brzine do 200km/h
- Regionalni voz Novi Sad - Beograd (trasom metroa kroz grad sa stajanjem na svim stanicama) - Nis : EMV
- Gradski metro na trasi unutar obilaznice : EMV

Najbolji primer slicnog sistema je Tokio gde metro, prigradska i regionalna zeleznica koriste EMV pod istim naponom, napajanjem i sinama. (Shinkansen - brzi voz - ima svoje trase i garniture)
Prigradski i regionalni vozovi u jutarnjem i vecernjem spicu ulaze na trasu metro linije, staju na stanicama kao i metro, i nastavljaju dalje posle poslednje stanice te metro linije. Time postaju prolazni kroz grad i putnici se rasporedjuju na vise stanica.
Van spica ti isti vozovi nisu prolazni vec zavrsavaju na zeleznickim stanicama na obodu grada koje su sve medjusobno vezane kruznom linijom Yamanote i metroom.


Sve u svemu vec neko vreme mislim da treba da prestanemo da gledamo metro kao Beogradsku stvar a zeleznicu kao Republicku vec da sagledamo celu Srbiju (koja je dovoljno mala) kao podlogu za jedinstvenu metro mrezu, od Vrsca do Sremske Mitrovice i od Subotice do Vranja.

Sklopimo gomilu EMV za celu zemlju a neki od njih ce voziti na relaciji Nis-Lekovac, neki Valjevo-Beograd-Novi Sad a neki u centru Beograda na relaciji Zemun-NBGD-Terazije-Slavija-Autokomanda

MetroSrbija

 

[direktor]

 

[Пантограф]

Поново потпуно невероватни предлози: железничка станица у Батајници, одрицање од постојећег аеродрома и градња новог; градски метро под напоном од 25.000 волти.
Оде овај форум у...

 

[vucko]

Slazem se,vratimo se malo u realnost.Trenutno ne moze ni bulevar da se prosiri od cvetka do ustanicke a ovde slusamo ideje koje su krajnje nerealne.Mikser je vec za neki mesec pa bi treblao spremiti realni plan metroa,i to sada potkrepeljenem planom delovanja u ekonomskom pogledu.

 

[Andrej_LJ]

SOFIA METRO UPDATE

Izgradnja trase do Aerodroma napreduje dobrim tempom

Kod Terminala 2:

I kroz naselje Družba (tu malo off. ali očigledno su u NR Bugarskoj blokove gradili totalno nekvalitetno, bar što se tiće fasadnih panela jer se samo nakon 3-4 decenije ekspolatacije raspadaju, što nije slučaj sa Jugoslavijom npr.).

I za kraj najbolja vest: izgradnja kraka M1 ka Mladost 4 kreće sa 20 Aprila . To je južni krak linije M1 sa 3 stanice i velik P+R terminal na kraju kod Business Park Sofia. Ukupna dužina je 2,7 km, a rok radova je 24 meseci. Nakon završetka podzemnih radova bul. Al. Malinov biće urađen beskonfliktno sa raskrsnice na 2 nivoji.

 

[vucko]

Bravo Andrej,po obicaju sam bez komentara zbog utisaka.

Samo mala gramaticka ispravka,letos znaci proslog leta,to se na srpskom samo naglasava kada govirs o proslom vremenu.A inace za buducnost kazes samo krece 20 Aprila.Hvala na reportazi,i nastavi da nas obavestavas